Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, za Građanski medij “Differentia” o novom Statutu Vojvodine, Ustavu Srbije i pitanju teritorijalne reorganizacije u zemlji.
1. Statut jeste u skladu sa Ustavom Srbije a Ustav ne daje Vojvodini široka ovlašćenja, naprotiv.
2. Statut definiše nadležnosti nad kojima će Vojvodini biti preneto upravljanje. Ključna reč je “preneto” jer to znači da može da bude i ukinuto kad god to Skupština Srbije odluči. Uostalom, vidite da i činjenica da li će Statut stupiti na snagu zavisi pre svega od volje srbijanskog parlamenta da li će potvrditi Statut ili neće. A njima se očigledno ne žuri.
3. Iz svega rečenog, jasno je da je reč o “tutorskoj” autonomiji Vojvodine, a ne o suštinskoj autonomiji jedne potencijalno zaista proevropske regije.
4. Od toga da li će Skupština Srbije potvrditi Statut zavisi i da li će Srbija biti regionalizovana (Vojvodina, Beograd, Sandžak, Niš, Šumadija) ili će se i dalje insistirati na nebuloznoj tezi da je regionalizacija zapravo put ka separatizmu. Kako smo imali prilike da se uvjerimo u raspadu Jugoslavije, upravo je centralizam razlog za raspad jedne komplikovane političke zajednice. A Srbija jeste komplikovana politička zajednica, ma koliko nas ubjeđivali u “sabornost”.
5. Iskreno, ja se plašim da je centralisticki nerv u Beogradu isuviše jak i da neće biti sluha za potrebe regiona i gradova u Srbiji, već će se, memorandumskom logikom koja je i dalje vrlo živa, ići u proizvodnju novih neprijatelja. A Vojvodina je na prvom mjestu te liste…
6. Po ovom Ustavu Srbije, zemlja se ne može decentralizovati, što znači da je još jedan na dugačkom spisku zadataka koje moramo obaviti na putu ka EU – promena Ustava Srbije.
7. Nikada ne treba izgubiti iz vida da Ustav Srbije u Vojvodini nije dobio potrebnu većinu: za njega je glasalo tek nešto više od 45 odsto Vojvođana, uprkos svim lažiranjima i nameštaljkama tokom sramnog i groteskong dvodnevnog referenduma.
