“Svaki deseti građanin Srbije će, zbog finansijske krize koju je donijela globalna ekonomska kriza, ostati ovog ljeta kod kuće, 25% će odmarati u domaćim ljetovalištima, a 65% se opredjeljuje za odlazak na odmor van granica zemlje i na odmoru će ostati 7 do 10 dana, pokazalo je prošlog mjeseca sprovedeno istraživanje Visa international o planovima ovogodišnjeg odlaska na odmor i putovanja građana Srbije.” (Cafe del Montenegro, 19. jun 2009)
Pošto ovog leta i sam slavim deceniju apstinencije od letovanja, i generalno izlaska van zemlje, i pošto vidim da moj komšiluk isto tako sve to vreme ne mrda iz svojih provincijskih stanova i kućica, i pošto nijedan moj prijatelj ili poznanik zasigurno ne ide na letovanje, osim ako se takvim smatra poseta svom selu ili lokalnom bazenu, ili poslovni odlazak do Beograda da se obavi posao registracije ili predaja papiri za ovo ili ono, i pošto su već rađene ankete po UžaS-u (uža Srbija) pokazale da 9 od 10 stanovnika ovog područja ne ide na letovanje jer jedva sastavlja kraj s krajem, očigledno je koji deo zemlje su statističari i agencije za istraživanje ovakvog tipa uzimali u ozbir govoreći o “građanima Srbije”.
Bilo bi bolje kad bi se uskoro takvi podaci mogli opravdati i jakim administrativno-političkim granicama između UžaS-a i onog uzorka koji statističari uzimaju, govoreći o nekakvoj Srbiji. A vi, poniženi i uvređeni, građani Srbije južno od Beograda, odlučite se jednom i zauzmite stav prema ovakvoj Srbiji – ili prihvatimo način na koji nas tretiraju pa budimo građani drugog reda u državi koja otvoreno diskriminiše više od polovinu svog stanovništva, ili glasno recimo NE! i ustanimo protiv takve Srbije.
