Muamer Zukorlić je definitivno najozbiljniji kandidat za Junaka meseca. Ako sam ga u prethodna dva navrata kritikovao, iz inače sasvim principijelnih razloga, onda sam ovog puta apsolutno na njegovoj strani – takođe iz sasvim principijelnih razloga.
Da podsetim, muftija se na meti moje dosadašnje kritike našao pre svega zbog napada na slobodu izražavanja (kojom prilikom je, da ironija bude veća, jednoj krajnje neduhovitoj i glupoj fotomontaži poklonio apsolutno nezaslužen publicitet), s tim da sam ga usput apostrofirao kao (bošnjačkog) nacionalistu i političkog manipulatora, premda veoma elokventnu osobu i inteligentnog čoveka.
Orah na kojem će Tadić polomiti zube? - Muamer Zukorlić, tvrd igrač
Ali to šta ja u političkom ili ideološkom smislu mislim o javnom delovanju gospodina Zukorlića nema nikakve veze sa činjenicom da je on na potpuno legalan način i u skladu sa zakonom odneo pobedu na nedavno održanim izborima za Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine. Lično sam mišljenja da je podela građana jedne države prema njihovoj etničkoj pripadnosti – bila ova manjinska ili većinska – čista i nadasve kontraproduktivna ludost, pa samim tim i navedene izbore za nacionalne savete smatram bespotrebnim, ali ovde se radi o tome da je sama država Srbija donela zakon koji takvo ustrojstvo predviđa i reguliše.
Svejedno, Zukorlićeva izborna lista osvojila je na ovim izborima 17 od ukupno 35 mandata u Bošnjačkom nacionalnom veću. Uz podršku još dvojice odbornika sa druge liste („Bošnjački preporod“) Zukorlić je ostvario natpolovičnu većinu koja je potrebna za konstituisanje ovog veća.
Kako, međutim, Zukorlić nije prorežimski orijentisan kandidat, Tadićev poslušnik Svetozar Čiplić preko svog ministarstva sa cinično-ambicioznim nazivom „za ljudska i manjinska prava“ čini sve da opstruiše pobedu Zukorlića i njegove Bošnjačke kulturne zajednice (BKZ). Čiplić je protivzakonito izdejstvovao promenu odredbe statuta kojim se definiše metodologija konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog veća tako što je ova naprasno izmenjena u pogledu broja potrebnih glasova članova veća. Naime, izmenjena odredba propisuje da je umesto dosadašnje natpolovičene većine sada neophodna dvotrećinska, pri čemu se dotična odredba odnosi isključivo na Bošnjačko nacionalno veće, dok je za ostale nacionalne manjine ostala nepromenjena. Odredba je, naravno, izmenjena tek nakon što su izbori za nacionalne savete održani, odnosno kada su beogradske dahije shvatile da su njihovi dupelizački kandidati, prosto rečeno – ispušili.
Ulje na vatru je doliveno kada je visoki funkcioner Čiplićevog pomahnitalog ministarstva, izvesni Petar Antić, trapavo pokušao da navedenu izmenu statuta opravda licemernim kvazi-argumentom o tobožnjem „nastojanju da se zadovolje potrebe stabilnosti i specifičnosti bošnjačke nacionalne manjine“. Pa dobro, bre, majku vam hohštaplersku, koga vi više pravite budalama!
Veži konja gde ti Gazda Bora kaže - Svetozar Čiplić, ministar za kršenje ljudskih i manjinskih prava
Režim potpuno očekivano i u ovoj prilici uživa bezrezervnu potporu od strane državnih i paradržavnih medija koji, umesto objektivnog predstavljanja činjenica, poznatom metodom zamene teza priču prebacuju na teren satanizacije samog Zukorlićevog lika i dela. Srbijanski mediji tako još jednom potvrđuju da nisu ništa drugo do najobičniji servis za publikovanje spinovanih saopštenja koja im se uredno dostavljaju iz političko-marketinških kuhinja bliskih kabinetu sa Andrićevog venca. Tadićevi poslušnici iz redova tzv. „sedme sile“ više nisu na dobrom putu da postanu nalik na Miloševićevu čuvenu propagandnu mašineriju jer su oni praktično to već postali, a u pojedinim segmentima su istu čak nadmašili po stepenu i količini perfidnosti i neprofesionalnosti.
Fakat da je srbijanski režim izgubio svaki kompas i dodir sa realnošću više nije nikakva novost. Obični građani odavno već ne uspevaju da dokuče šta njihova vlast u stvari želi da napravi od ove zemlje. Što je najgore, čini se da to ne zna ni sama ta vlast. I opisana situacija oko Muamera Zukorlića savršeno se uklapa u tu nakaznu sliku. Država Srbija je ovim po ko zna koji put pokazala da nije spremna da poštuje zakone koje je sama donela.
Šta god bilo motiv za ovako neodgovorno postupanje vladajuće crveno-žute garniture apropo građana bošnjačke nacionalnosti, ali i celokupnog Sandžaka, sve je izvesnije da pomenuta vladajuća klika uporno pojačava tempo kojim se Srbija ubrzano približava sopstvenoj propasti. Možda i nečemu još gorem od toga, posebno ukoliko na sve ovo dodamo i konstantne provokacije kojima zvanični Beograd ozbiljno narušava međususedske odnose sa okolnim državama (u koje, naravno, računam i Kosovo).
Putuj, Evropo!
