Suštinska decentralizacija je u funkciji kontrole novca. Da onaj ko novac stvara ili onaj kome se novac dodeljuje iz centralne državne kase sam odlučuje o njegovoj upotrebi i da ga kontroliše. Pogubne posledice centralizacije mogu biti ublažene fiskalnom decentralizacijom, koja bi omogućila da lokalnim zajednicama ostane znatno više prikupljenih sredstava.
U Vojvodini, na primer, od privatizacije preduzeća ostaje 55 odsto (pet odsto za opštinu, 50 odsto za pokrajinu), dok u Nišu od privatizacije ostane – samo pet. U Nišu je 2006. prikupljeno 28 milijardi dinara na ime poreza, a da je gradu vraćeno samo 3,2 milijarde, prema podacima Nišavskog okruga. Sve ostalo – kako se to obično kaže – “ide za Beograd”.
Decentralisti predlažu da se umesto sadašnjeg sistema oporezivanja prilikom finansijskih transakcija unutar jedne opštine kada se novac šalje najpre u Beograd pa odande vraća minimalni deo opštinama, napravi nov model.
“Milošević je 1995. godine svojinu lokalnih jedinica pretvorio u državnu, što je potpuni paradoks, a to još uvek nije promenjeno jer ne postoji politička volja”, kaže Rodoljub Šabić, bivši ministar za lokalnu samoupravu.
Ima, međutim, onih koji nisu fascinirani ni centralizacijom ni decentralizacijom, posebno među ekonomistima.
“S ekonomske tačke gledišta decentralizacija uopšte nije dobra jer dovodi do neuravnoteženosti. Takvu situaciju imamo i sada. Dok jedan region prosperira, drugi nazaduje”, kaže za “Borbu” Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
Po poslednjim podacima, kako kaže, Beograd učestvuje u bruto društvenom proizvodu sa 38 odsto, Vojvodina sa 32 odsto.
“Ako se nastavi ovakav trend beogradizacije, glavni grad bi za nekoliko godina mogao da učestvuje u BDP-u sa više od 50 odsto”, apostrofira Prokopijević.
S druge strane, ističe sagovornik “Borbe”, regionalizacija ima i nekih pozitivnih stvari. Međutim, problem je u Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je prilično rđav.
“Odličan primer toga kako jedna lokalna samouprava dobro obavlja posao jeste opština Inđija. Model koji se primenjuje u Inđiji dovodi investitore, zahvaljujući čijem novcu se razvija i lokalna zajednica. Od 160 opština u Srbiji, model približno sličan onom u Inđiji preuzelo je samo 20″, sa žaljenjem ističe Prokopijević.
Ekonomski najvažnija dobit od decentralizacije je poreska konkurencija. To je politika povoljnih taksi koje dovode kompanije. Tako će se stvoriti konkurencija među opštinama, koje će na taj način pokušati da privuku investitore.
“To, nažalost, kod nas neće proći. Ne zato što ga zakon zabranjuje već zato što niko ne pokazuje interes za tako nešto”, pesimističan je direktor Centra za slobodno tržište.
Objavljeno u dnevnom listu Borba, 18. januara 2009. godine, pod naslovom: Suština decentralizacije je u kontroli novca