"Na sudu su sreli Biljana Srbljanovic i Emir Kusturica. Razlog za ovaj „suret” je krivicna tuzba koju je protiv Biljane Srbljanovic podneo Emir Kusturica. Proslavljeni jugoslovenski reditelj je tuzbu protiv Biljane Srbljanovic podneo zbog teksta koji je ona objavila u „Vremenu”.
U tom tekstu ova gospodja je napisala da je Kusturica bio u sprezi sa Milosevicevim rezimom u vreme snimanja filma „Andergraund\”, odnosno da je preko svog prijatelja Milorada Vucelica direktno saradivao sa rezimom, pri cemu je imao i materijalne koristi. Na kraju je zakljucila da se „nemoral isplati”.
Kusturica je, spremajuci se za ovaj proces, pribavio dokumentaciju o kolicini novca koji je uneo u zemlju, podatke o koproducentskim odnosima Televizije Beograd i nemackog producenta, kao i dokaze da je Televizija imala koristi od njega, a ne obrnuto. Kada je pak o nemoralu reč, Kusturica je takode pribavio dokumentaciju o tome koliko je novca dobila Biljana Srbljanovic za scenarije nekoliko epizoda serije „Otvorena vrata”, koja je snimana i emitovana u priblizno isto - nemoralno vreme, u eri kada je glavni covek na televiziji, takode bio Milorad Vucelic.
Kusturica je predlagao Biljani Srbljanovic „vansudsko poravnanje” koje bi podrazumevalo njeno javno izvinjenje, a sto bi za posledicu imalo povlacenje tuzbe. Taj predlog je Biljana Srbljanovic odbila."
Toliko
DUŠA ME BOLI ZA KOSOVOM!Proslavljeni srpski režiser za Kurir govori o otimanju Kosova, američkom hegemonizmu, francuskoj izdaji, rusko-srpskom bratstvu
UŽICE - „Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova za mene je od početka vojna akcija, operacija! Pre 600 godina na Kosovu je bila velika bitka između srpske carevine i Otomanske imperije i Kosovo je tada izgubljeno na masu. Na biološkom nivou Kosovo je sada ponovo izgubljeno na masu.”
Ovim rečima na početku intervjua za Kurir naš proslavljeni režiser Emir Kusturica govori o Kosovu kao velikoj srpskoj rani.
- Najveći problem je što se Kosovo ne izdvaja posebnim socijalnim projektom, što se ne izdvaja nekom velikom tradicijom nobelovaca, što se ne izdvaja po ljudima koji su pravili neke značajne patente. Reč je o tome da se svet sada fragmentira, da se podstiču separatistički pokreti, a onda se celina pravi, ne na nivou Evrope i sveta, nego na nivou korporativnog kapitalizma, koji onda dozira koliko ko čega može da proizvede i da pojede, a da sve oni to kontrolišu. Ako je ljubav Srba i Amerikanaca do 1915. bila kakva je bila, pa smo šljivama plaćali dugove i razmenjivali iskustva, tu nema razdora. Po meni, tajna je u novom rasporedu vojnih sila koje jednog dana treba da krenu na istok.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova već je sasvim izvesno.
- To je ono osećanje koje je počelo sa Slovenijom. Ono što je najtragičnije jeste da je za sve što se dešavalo na Kosovu, uključujući i uništavanje bogomolja, okrivljen Milošević, a sada vidimo da to nema veze s tim. Mi smo valjda jedina zemlja na svetu koja je imala čitavu jednu političku frakciju, sektu koja je promovisala otcepljenje. Dakle, mi smo smo Americi dali Teslu, a ona nama ovako vraća. Nadam se samo da su ovo poslednji potezi koje oni vuku. Mene duša boli za Kosovom. Boli me što su nam pre nekoliko godina uništili 180 bogomolja, a ceo svet je ćutao.
Šta bi, ako Albanci proglase nezavisnost, trebalo da uradi država, a šta narod?
- Već smo zakasnili. Sećam se kako su Grci reagovali na Makedoniju, milioni ljudi su šetali po Atini protestujući. A Srbi su, nesrećni, pokazali da jedino CIA može da ih organizuje. Trebalo je, kao onda kad je bio 5. oktobar, pozvati CIA da organizuje protestnu šetnju od milion ljudi, barem da pokažemo solidarnost.
Šta vam govori činjenica da će Amerika prva priznati Kosovo?
- Kao što je Rimska imperija nekada raspoređivala svoje vojnike, to danas rade Amerikanci. Imaju 400.000 vojnika od Japana i Malezije ukrug preko Avganistana. Svet je postao ogromna pornografska baza u kojoj nema skrivenih tendencija. Nema ideja da je jedan narod - narod i da mu se ne može ulaziti tek tako, gnusno u dvorište. To znači da američki interes može da seže i do naših bračnih kreveta. Oni jednostavno to rade po novom konceptu korporativnog kapitalizma. Na Kosovu je reč o uvodnim taktovima kraja demokratije.
Odlično poznajete francusku kulturu i istoriju. Otkud Francuzi, srpski saveznici u ratovima, na albanskoj strani?
- Promenio se koncept sveta, i to nema veze sa Srbijom već sa Sarkozijem. Znam da je Klinton Miteranu rekao da će poslati Turke da nas bombarduju za vreme rata u Bosni, a da je Miteran odgovorio da, dok je on živ, neće dozvoliti bombardovanje. Čim je Miteran umro, oni su nas bombardovali. Francuska je sa Sarkozijem postala deo bloka u kome je nova definicija NATO pakta, koja seže od Rolingstonsa koji uvek idu tamo gde NATO stiže. Postoji jedan novi svet gde sve, od modne revije do fudbala, postaje funkcija vezana za NATO.
Mislite li da su Rusi u priči o Kosovu bili iskreni prema Srbiji?
- Šta može Rusija koja se poslednjih godina diže iz pepela da uradi više izuzev veta u Savetu bezbednosti? S druge strane, prvi put se ljubav između Srba i Rusa realizovala kroz konkretnu poslovnu saradnju. Ovaj gasovod će davati više para nego što je NIS ukupno donosio. Ja volim takve konkretne ljubavi.
Kako smo došli u situaciju u kojoj četiri od šest svetskih sila nisu na strani Srbije?
- Srbi su mogli da budu i pet puta gori, pa se opet ne mogu kažnjavati ovakvim aktom. Oni koji tako govore zaboravljaju drugu stvar - Srbi imaju iza sebe dve i po milijarde ljudi, Rusiju, Kinu i Indiju. Tu je čitav istočni svet koji se budi. Ovo što se dešava nije kažnjavanje Srba, to su vojni ciljevi. Komocija u Parizu i Los Anđelesu se drži kroz jak NATO i kroz kontrolu naftnih polja i nafte na svetskom tržištu.
Šta onda tu može da uradi mali narod kakav su Srbi?
- Ima faza kada ne mogu da urade ništa. Za vreme Otomanske imperije duhovni život Srba odvijao se u manastirima, sve drugo je bilo zamrlo.
Ima oko nas još malih naroda, pa nisu kao mi svaki čas na važnoj životnoj raskrsnici?
- To je znak da su naši preci, kada su stigli sa Dnjepra, kuću napravili na drumu i da moraju svako malo da je renoviraju. Ipak, kad Srbe uporedite sa svim narodima okolo, dođete do podatka da su najveća imena Balkana ipak koncentrisana u tom narodu.
Mnogi misle da je Kosovo izgubljeno još pre osam godina od strane Miloševića?
- Kad ga je Milošević izgubio, zašto onda NATO i Amerika nisu harmonizovali Kosovo sa Srbijom i doveli ga u vezu sa onim što je ono bilo pre 600 godina? Ti što tako misle ne uvažavaju činjenicu da je Bondstil najveća vojna baza prema istoku i da je od pada Berlinskog zida ideja da se NATO sve više pomera na istok.
Kako gledate na stav premijera da nema sporazuma dok nam EU otima deo teritorije?
- Čitava priča o Kosovu poslednje dve godine koncentrisana je na to da dobiješ grč od smeha kad ti oduzmu deo teritorije. Koštunica je to prozreo, a vidim da i Tadić to sve više uvažava. Sva ideja jeste da se polako, sa osmehom, rastanemo od Kosova. Logika u politici više ne postoji, ali, logično pitanje jeste - zašto ne bi Srbija i Kosovo ušli u Evropu zajedno, pa se razdružili u okviru EU?
Kakve će tragove ovo što svet radi sa Kosovom ostaviti na kulturi, na istoriji, na duši, budućnosti srpskog naroda?
- Na duši naroda to će biti ogroman ožiljak koji teško može da bude zalečen. Posebno kada se zna da se jedna ogromna tradicija žrtvuje za nešto što nema svoje utemeljenje u zapadnoevropskoj hrišćanskoj kulturi.
Da li ste razmišljali o tome da će Srbija u budućnosti moći da povrati Kosovo?
- Nemam predstavu o tome. Ono što znam jeste da Srbija ne sme da izgubi Kosovo iz svoje memorije. Ako uzmete genocid koji su Turci počinili nad Jermenima, kada je pobijeno 900.000 ljudi, dobro smo prošli. Mi kao narod volimo uznesenja, da učestvujemo u ofanzivama, narod smo koji može da pobedi u bilo čemu. Ali, kad dođe do toga da se organizujemo, vrlo često gubimo bitke.
