Zoran Djindjic

[provincijalac]

Jedan tekst na internetu tvrdi da "iz oportunističkih razloga Đinđić se često šlepao uz nacionalizam i koristio ga po potrebi.
Đinđić se nije libio da sa Radovanom Karadžićem mezi iznad granatiranog Sarajeva. I kada je došao na vlast, koristio je nacionalistički sentiment i Srpsku pravoslavnu crkvu u izbornoj trci sa Miroljubom Labusom."

Mnogi ljudi su Djindjica pljuvali dok je bio ziv da bi plakali kad je umro. Kakav je u stvari bio Djindjic?

[Domaci Zdajnik]

Ako jedan relativno pošten, čovek željan da pomogne svojoj zemlji, odluči da kohabitira sa nacionalistima, a tu ne mislim na partije tog tipa nego sa ljudima koji imaju takvu svest, kako bi došao do vlasti, onda to i meni mora da posluži kao orijentir da moram sarađivati sa svima kako bih takve možda nekad promenio.

Politikom ne bi bilo razloga baviti se ako bi se samo govorenjem istine moglo doći do vlasti i državnog uspeha. Nužno je, izgleda, biti taktičar, što je Đinđić zasigurno bio.

Druga jedna stvar je mene malo pogodila vezana za njegov politički koncept Srbije. Naime, to što je bio protiv regionalizacije Srbije. No, moguće da je i to bio stav zavisan od kohabitacije sa uglavnom primitivnim stanovništvom Srbije (glasačima).

[Truman]

Ova sintagma "relativno posten" mi se posebno dopada  Mada, to je i dobro kakve politicare imamo. Odakle ti da je bio protiv regionalizacije? Pretpostavljam da nije spominjao decentralizaciju, u to vreme to nije ni bila aktuelna tema zbog nekih problema na mnogo kraci rok ( tj.mnogo prizemnijih problema vezanih za vlast kao prvi premijer posle Milosevica ) koje je morao da resava, ali da li je rekao da je protiv regionalizacije? Djindjic je naravno pre svega bio pragmaticar i da nije tako delao ne bi nikada ni dosao na vlast. Sta tek reci za Draskovica ( za koga je Djindjic po tom pitanju malo dete ) koji je prvo bio branilac komunistickih tekovina, pa onda ultranacionalista rame uz rame sa Seseljem, a sad je branilac evropskih vrednosti...

[svetac38]

Ako jedan relativno pošten, čovek

...zbunjuje me ovo relativno....

željan da pomogne svojoj zemlji, odluči da kohabitira sa nacionalistima, a tu ne mislim na partije ......, kako bi došao do vlasti, onda to i meni mora da posluži kao orijentir da moram sarađivati sa svima kako bih takve možda nekad promenio
Politikom ne bi bilo razloga baviti se ako bi se samo govorenjem istine moglo doći do vlasti i državnog uspeha. Nužno je, izgleda, biti taktičar, što je Đinđić zasigurno bio.

...nikada nije ni krio da je u politici prihvatljivo da "...cilj opravdava sredsto..."  ...,a i sa moralnim dilemama u politici je rasčistio izjavom (parafraziram) "..... kome je do morala, neka ide u crkvu........."

Druga jedna stvar je mene malo pogodila vezana za njegov politički koncept Srbije. Naime, to što je bio protiv regionalizacije Srbije. No, moguće da je i to bio stav zavisan od kohabitacije sa uglavnom primitivnim stanovništvom Srbije (glasačima).

.......ne verujem da si od njega imao prilike da čuješ tako nešto.......za vreme koje je on proveo na vlasti teško da je regionalizacija i decentralizacija mogla biti prioritet već realno "deveta rupa na svirali"....
Ne vezano za repliku.........Šta god ko mislio o Đinđiću, ne može osporiti,činjenice da je bio moderan političar, državnički odgovoran, hrabar, pragmatičan,strateg a ne taktičar, (danas je puno taktičara, na žalost to je nivo mesne zajednice i opštine a ne države)........ na žalost Srbija danas nema sličnog ni na vidiku.........
Kad danas vidim i čujem ko se sve izdaje za njegovog prijatelja muka mi je

[debeli dud]

Samo postovanje, priznanja i zasluge coveku koji je podneo najvecu mogucu zrtvu za ovu zemlju.
"Optimista i u problemu vidi sansu, a pesimista i u sansi problem. Ja mogu da radim za vas i u ime vas, ali ne mogu da radim umesto vas." - dr Zoran Djindjic

[provincijalac]

Šta god ko mislio o Đinđiću, ne može osporiti,činjenice da je bio moderan političar, državnički odgovoran, hrabar, pragmatičan,strateg a ne taktičar, (danas je puno taktičara, na žalost to je nivo mesne zajednice i opštine a ne države)...

Mnogo cesto se cuju ove fraze i pohvale na njegov racun a da i ne znaju sto ga hvale. U Srba vazi ona da ljude mrze dok su zivi, a oplakuju ih kad umru. Sve naopako.
Djindjic je u stvari bio takticar po svim ovim tekstovima koje nalazim na drugim stranicama, pragmatican upravo to znaci. Ne moze da bude pragmatican a strateg u zemlji koja ima da progura reforme. Reforme su bolan proces za cije prebrodjavanje treba da postoji takticar koji ce to da uradi uz anesteziju. A sta je drugo anestezija nego takticnost prema narodu?

[svetac38]

.....prvo nauči značenje pojmova....."strateg", "taktičar" i shvati da opisna reč "taktičnost" ne objašnjava imenicu "taktika"

[Domaci Zdajnik]

Daleko od toga da je Đinđić bio neki naročiti političar. On je bio samo jedan od inteligentnijih ljudi na političkom nebu, ili je pametniji u onom smislu kako to ovde kaže Kvisling:

Reforme su bolan proces za cije prebrodjavanje treba da postoji takticar koji ce to da uradi uz anesteziju. A sta je drugo anestezija nego takticnost prema narodu?

Naime, složio bih se sa tim da je činio da reforme manje bole, i u tome se ogleda njegova taktičnost. Ali ako sagledamo konkretne poteze toga, videćemo nekoliko katastrofalnih dela, potpuno suprotnih građanskim idejama. Navešću samo jedno ovom prilikom: Zoran Đinđić je insistirao na završetku projekta koji je započeo Slobodan Milošević, a koji se kosi sa principom ravnomernog regionalnog razvoja i ravnopravnosti građana u republici - završiti Hram Svetog Save na Vračaru po svaku cenu.

Znam da je pre ubistva organizovao nekakav skup bogataša u Beogradu, gde je trebalo da daju doprinos (novčani) izgradnji Hrama. Novosadski Bezbožnik je navodio šta se tih dana sve događalo, koliko je novca bilo potrebno na drugim mestima u zemlji, a premijer organizuje veče bogataša za izgradnju bogomolje. Stravično. No, svakako da taj potez jest taktički, jer u Srbiji ima mnogo vernika, i mnogo nacionalista koji ako nisu vernici onda barem podržavaju izgradnju takvih objekata. To nadalje znači socijalni mir, ljudi utišani, i zeleno svetlo za reformističko burgijanje.

[Nebojsa]

To nadalje znači socijalni mir, ljudi utišani, i zeleno svetlo za reformističko burgijanje.

Da podsetim da je Zoran uveo veronauku u skole. Ne sumnjam da je i to bilo dodvoravanje masi, ali uprkos svemu on je jedan od najvecih srpskih reformatora i govornika. Njegovi govori mogu jos dugo da sluze buducim generacijama politicara i obicnih gradjana kao izvori politicke mudrosti.

[Plodni bizon]

"Znate, ima zemalja koje imaju dijamante, zlato i energiju, pa su siromasne, zato sto ljudi nisu sposobni da to koriste. Ima zemalja koje nemaju nista, pa su bogate, zato sto su ljudi sposobni da se dobro organizuju. Znaci u principu je sve do ljudi."

Zoran Djindjic

[debeli dud]

Lepa izjava.
"Od drugih se razlikujem po tome što želim da promenim svet u Srbiji dok inetelektualci posmatraju i analiziraju pušeci cigarete i gundajuci." - dr Zoran Djindjic

[Plodni bizon]

Imate jednu super izjavu Zoranovu koja kaze "Nikad nam nije bilo dobro u istoriji." Dvosmisleno je. Prvo, Srbija zaista nikad nista u istoriji nije niti bila, niti je mogla da bude. A drugi smisao je jos bolji i on u prevodu znaci: Nikad nam nije bilo dobro dok smo ziveli u istoriji, gledali uvek iza sebe, a ne pred sobom.

[Domaci Zdajnik]

"Od drugih se razlikujem po tome što želim da promenim svet u Srbiji dok inetelektualci posmatraju i analiziraju pušeci cigarete i gundajuci." - dr Zoran Djindjic

Sjajno je opisao ono što je simptomatično za retardiranu Srbiju. Intelektualci su kvaziintelektualci koji sede u udobnim foteljama, zavijaju cigaretu ili drže pridike studentima, i katkad progunđaju o politici, ali interno, kako im ta fotelja na kojoj sede ne bi postala klimava. Zoran je tu aktivnost i savremenu ulogu Kihota platio životom. Izgleda da to čeka mnoge žučne revolucionare, ljude koji vide malo šire od svog libida.

Prvo, Srbija zaista nikad nista u istoriji nije niti bila, niti je mogla da bude. A drugi smisao je jos bolji i on u prevodu znaci: Nikad nam nije bilo dobro dok smo ziveli u istoriji, gledali uvek iza sebe, a ne pred sobom.

Odlično objašnjenje. Šteta je, međutim, što mediji u Srbiji, kao i mnogi mladi ljudi danas, propagiraju ideju povratka "u sebe", u stvari u svoj fetus, u neko mračno doba, u neku vrstu sigurnosti majčine utrobe, koja je u stvari siguran srednji vek varvarstva, nama tako blizak, u kojem se osećamo sigurni... domaćinski sigurni.

[Nebojsa]

"Le Monde", 5 otobra 2001, Pariz. Zoran Djindjic odgovara na pitanje: Ko je Vojislav Koštunica?
Covek koji ne voli da donosi odluke, koji odbija da pravi izbore. Ne smemo se zadovoljiti, kao u slucaju saradnje sa Haškim tribunalom, time što cemo reci da ce do toga doci jednog dana. Potrebno je dejstvovati. Medu nama je uvek postojala vecita dilema izmedu teorije i potrebe za dejstvovanjem, odnosno traženja rešenja problema, cak i po cenu eventualnih grešaka. Medutim, izgleda da sam uvek ja taj koga smatraju odgovornim za donošenje teških odluka. To nije pravedno.

[direktor bolnice]

Umerena kritika ali pogadja tamo gde treba. Koshtunica je josh u Zoranovo vreme bio mlohavi populista, udvarao se primitivnom delu populacije da bi se dochepao vlasti, a sada odatle ne mozhe da sidje koliko je tom narodu postao drag zbog svojih gluposti i nepreduzimljivosti.