Nikola Tesla | Ciji je?

[Truman]

"Ja sam, kao sto vidite i cujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podizete slavu Srpstva u svetu." Tesla prilikom drzanja govora u Beogradu u zgradi Rektorata.

Pa? Tada je bilo popularno biti patriota i to u celom svetu. Evo, siguran sam da bi danas da je ziv velicao Natasu Kandic&Co. Je l' tako, borci za za ljudska prava?

[Domaci Zdajnik]

I jeste bilo popularno biti patriota, mnogo popularnije nego danas u Evropi. No, to Teslu ne može da opravda ako je zaista izgovorio to što je citirano. I zbog toga što ne želim da ga napadam kao nacionalistu, pretpostavljam da je u pitanju ovo o čemu govori Trajković, a verujem da sam i sam govorio slično o Tesli. No, ovog puta bih da nešto dodam. Naime, moguće je da je Tesla bio bitno nezadovoljan onim što je u SAD-u dobio. Znamo da je pred kraj života bio prilično usamljen i napušten od strane svojih finansijera, pa i publike. Znamo da je bio čak i siromašan pre no je umro. Pa moguće je da se taj događaj u Beogradu zbio u to vreme. A oni koji bolje poznaju biografiju Tesle neka kažu u kom i kakvom periodu života je Tesla izgovorio to što je citirano.

[Truman]

Mislim da je Tesla bio samo dva puta u Beogradu ( ili jednom ) i da je to bilo najvise do njegove 40-45 godine.

[lanavi]

Ako to nesto znaci...zelja vezana za muziku kojom ce ga ispratiti na sahrani bila je "Tamo daleko" - izvor- dokumentarac o Nikoli Tesli snimljen od strane Hrvata i prikazan nedavno na HRT-u. 

[Meda Božanin]

Neka me neko ispravi, Tesla Nikola je bio gradjanin/subjekt Austrougarske a kasnije Kraljevine SHS/JUGO... dakle nikada ne moze biti Hrvatski gradjanin kao sto ni Aleksandar Makedonski ne moze biti BJR Makedonski gradjanin sve i da je rodjen u sred Skopja, u svoje vreme

[prvoskociparecihop]

Neka me neko ispravi, Tesla Nikola je bio gradjanin/subjekt Austrougarske a kasnije Kraljevine SHS/JUGO... dakle nikada ne moze biti Hrvatski gradjanin kao sto ni Aleksandar Makedonski ne moze biti BJR Makedonski gradjanin sve i da je rodjen u sred Skopja, u svoje vreme

Apsolutno tacno.
Samo da dodam.
Po nacionalnosti je bio Srbin.
Pomenuti Aleksandar, takodje. :srbenda:

[milos]

Jos kao student tehnike u Gracu, 1876. godine, trazio je stipendiju od Matice srpske, ali od tri kandidata, izabran je Aleksandar Tabakovic iz Arada. Na ovo je Teslu vjerovatno nagovorio student prava iz Novog Sada Jovan Grcic (1855-1941), koji se sa njim druzio u srpskim omladinskim organizacijama 'Sokolu' i 'Srbadiji', a Teslin prijatelj u Gracu bio je i Djordje Krasojevic (1852-1923.) iz Cortanovaca. Grcic je kasnije bio knjizevnik, istoricar i profesor Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu, a Krasojevic poznati politicar, tacnije - jedan od prvaka Srpske radikalne stranke u Sremu za vrijeme Ugarske.

Drugu molbu za stipendiju - isto Matici srpskoj, u Novi Sad, uputio je Tesla dvije godine kasnije, 1878, iako konkurs nije bio raspisan. No, opet je odbijen, sa obrazlozenjem da nema slobodnog mjesta u legatskom fondu. Teslin dopis poslat je iz Graca 13. septembra 1878. stigavsi vec za dva dana u Novi Sad, o cemu ce vec 16. septembra Knjizevno odeljenje matice srpske u kompletnom sastavu donijeti negativnu odluku, a sjednicu je vodio Maticni predsjednik Stevan Branovacki.

On zeli (misli se na Teslu) da dovrsi prekinute studije iz Graca, jer je sada ozdravio, moravsi da se zbog pauziranja odrekne vojne stipendije. Kako dalje obrazlaze, to bi zeleo u Becu ili Pragu, a ne u Budimpesti, posto ne zna madjarski. Govori francuski, italijanski i pomalo engleski, a mada je znao jos dva jezika - srpski i njemacki, to ne navodi. Srbin je kao sto se razumije, pa stoga najponiznije moli ovu slavnu nasu ustanovu da mu pomogne, kao sto je ranije dve godine isto cinio. Molbi prilaze na njemackom jeziku izvod iz zapisnika Carsko-kraljevske visoke skole sa odlicnim ocjenama i o akademskom ponasanju, ali za tehnicare nije bilo mjesta u bilo kom legatu te godine, kako stoji u 22, tacki II sjednice ovog Maticnog odbora iz 1878. godine.

Kasnije, vec kao slavno ime, Nikola Tesla je dva puta putovao vozom pored Novog sada - kada je iz Budimpeste isao za Beograd i natrag. Bilo je to 1. juna 1892, koji je pao u srijedu, i 3. iste nedjelje i mjeseca, u petak. Novosadski dnevni listovi 'Zastava' i 'Nase doba' pisace o tom dogadjaju, a u oba ce se pojaviti Zmajeva (1833-1904) pjesma od deset stihova, kojom ga je ovaj Novosadjanin pozdravio u Beogradu. Sem toga, podlistak 'Naseg doba' donece na prvoj strani u 45. broju jednu epsko lirsku pesmu od 108 redova, posvecenu Nikoli Tesli, kao srpskom Edisonu. Njen autor je izvesni P.M.Dmijin, vojno lice sa Petrovaradinske tvrdjave, vjerovatno neki Teslin zemljak - vidi se po jeziku da nije iz precanskih krajeva.

O Tesli kao postovaocu Zmaja i njegove poezije i prevodu na engleski njegovim posredovanjem, donece anonimnu belesku novosadski knjizevni casopis 'Strazilovo' 1894. godine, mada ce te veze izmedju njih dvojice biti mnogo jace i prisnije kasnije. Pored Zmaja, i knjizevnik Laza Kostic poznavao se sa Nikolom Teslom i sa njim se vidjao u Budimpesti pa ce pokusati cak  i da ga ozeni Lenkom Dundjerski (1870-1895), kcerkom cuvenog rodoljuba, industrijalca i zemljoposednika Lazara Dundjerskog iz Novog Sada.

Iako ga je Matica srpska dva puta odbila prilikom trazenja stipendije, on se na to nije obazirao, jer njen clan postaje 1902. godine, a to je vrijeme kad se njegov kult, pored Njegosevog, poceo siriti u Novom Sadu, medju djacima Srpske gimnazije.

Njega medju profesorima njeguju fizicar Stevan Milovanov i knjizevnik Jovan Zivojinovic, sto ce narocito uticati na petoskolca Slavka Boksana  (1889-1953), koji ce Teslom biti toliko opsednut da ce do kraja zivota proucavati njegovu licnost.

Svoju ulicu dobice Nikola Tesla poslije ujedinjenja - 1918. godine, a pocev od 1925. pocinje odavde zapazena borba za Teslin primat i rehabilitaciju u nauci. Tome na celu stoji inzenjer elektro-masinskog smera, pomenuti Slavko Boksan, koji ce sa tri priloga u 'Letopisu Matice srpske' razbuktati pravi pozar u Teslinu odbranu, uz podrsku urednika ovog eminentnog casopisa dr Marka Maletina.

[milos]

1856. U ponoc izmedju 10. i 11. jula, u lickom selu Smiljanu, rodio se Nikola Tesla. Britanski inzenjer Henri Besemer pronalazi proces za jeftinu proizvodnju celika (konvertor). U Engleskoj izlazi prvi naucni casopis - 'Inzenjer' (Engineer).

1858. Svetoandrejska skupstina svrgava kneza Aleksandra Karadjordjevica i knjaz Milos Obrenovic se vraca u Srbiju (1859).

1865. Drustvo srpske slovesnosti, osnovano 1842, postaje Srpsko uceno drustvo (od 1886. Akademija nauka).

1869. Tesla zavrsava realku u Gospicu. Dovrseno prokopavanje Sueckog kanala (zapoceto 1858). Prva transkontinentalna zeleznica u Americi (Atlantik-Pacifik).

1872. Gram konstruise dinamomasinu (generator jednosmerne struje).

1873. Tesla maturira na Visoj realci u Rakovcu kod Karlovca. Na izlozbi tehnike u Becu Gram demonstrira prenos jednosmernih struja pomocu svojih motora i generatora. Dzems Maksvel postavlja elektromagnetsku teoriju svetlosti. Emil Bodo konstruise telegrafski primopredajnik (u nasu zemlju uveden 1923).

1875-1877. Tesla studira na Politehnici u Gracu. Graham Bel pronalazi telefon (1876). Nikolaus Oto patentira cetvorotaktni klipni motor sa unutrasnjim sagorevanjem (1876). Edison pronalazi fonograf - gramofon (1877).

1878-1879. Berlinski kongres, na kome su velike sile konacno priznale nezavisnost Srbije i Crne Gore (1878). Dejvid Hjuz usavrsava telefonski aparat pronalaskom mikrofona (1878). Uspostavljanje prve telefonske mreze na svetu - u Londonu (1979). Nemacki inzenjer Verner Simens konstruise prvi elektricni vucni voz (tramvaj).

1880. Tesla studira prirodnu filozofiju na Fizicko-matematickom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu.

1881. Tesla pocinje karijeru inzenjera u Budimpesti i ostvaruje svoje prvo otkrice - aparat za pojacanje glasa kod telefona. Luj Paster primenjuje na coveku vakcinu protiv besnila. Tomas Edison pronalazi elektricnu sijalicu sa ugljenim vlaknom.

1882. Srbija postaje kraljevina pod Milanom Obrenovicem. Tesla pronalazi magnetno polje; odlazi u Pariz na rad u Edisonovoj kompaniji. Robert Koh otkriva bacil tuberkuloze. Edison zavrsava svoju prvu instalaciju za prenos elektricne struje i prikazuje njen rad osvetljavanjem jedne ulice (Pearl Street) u Njujorku.

[milos]

1883. Tesla boravi sest meseci u Strazburu, gde izradjuje model svog indukcionog motora. Gotlib Dajmler konstruise benzinski motor (nezavisno od Benza).

1884. Tesla odlazi u Ameriku i postaje Edisonov asistent. Otvorena prava zeleznicka pruga u Srbiji - Beograd-Nis. Hajrem Maksim konstruise mitraljez ('maksim'), a Carls Parson parnu turbinu.

1886. Tesla napusta Edisona i osniva svoju kompaniju; prijavljuje patente iz oblasti luckog osvetljenja. Konstruisana puska 'repetirka', sa mecima s bezdimnim barutom.

1888. Tesla prijavljuje patente indukcionog motora i sistema proizvodnje, prenosenja i koriscenja elektricne energije; s Vestinghausom sklapa ugovor o koriscenju svojih patenata (perfect partnership). Danlop izradjuje prvi gumeni pneumatik ( za bicikl).

1890. U Vestinghausovoj fabrici Tesla radi na usavrsavanju svojih motora, koji ulaze u masovnu proizvodnju. Vestacka svila.

1890. Tesla zapocinje eksperimente sa strujama visoke frekvencije i pronalazi generator struja visoke frekvencije. Kleman Ader ostvaruje prvi let (50 metara i 20 cm) napravom tezom od vazduha (njemu dugujemo rec avion).

1891. Tesla konkurise oscilatorni transformator. Prvi prenos neizmenicnih struja (izmedju Laufena i Frankfurta u Nemackoj) uz javno priznanje Tesli za otkrice polifaznih struja (patentirano u Americi, ali ne i u Evropi). Gabrijel Lipman pronalazi princip fotografije u boji.

1892. Vec slavan sirom sveta, Tesla u Londonu i Parizu drzi predavanja o svojim najnovijim istrazivanjima; umire mu majka Djuka, pa boravi u Lici, potom u Beogradu.

1893. Tesla pronalazi sistem bezicne telegrafije, a na svetskoj izlozbi u Cikagu postize ogroman uspeh; sa Vestinghausom demonstrira svoj sistem proizvodnje, prenosenja i koriscenja neizmenicnih struja, sto odlucujuce deluje da im se poveri ucesce u izgradnji hidroenergetskog sistema na Nijagarinim vodopadima. Rudolf Dizel pronalazi motor sa unutrasnjim sagorevanjem na 'tesko' gorivo (prvi dizel motor ulazi u upotrebu 1897).

1894-1895. Tesla pronalazi mehanicke oscilatore i generatore elektricnih oscilacija; njegova laboratorija u Juznoj petoj aveniji unistena u pozaru (1895). Proizveden serum protiv difterije i otkriven bacil kuge (1894). Rentgen otkriva x-zrake (1895). Kinematograf brace Ogista i Luja Limijera u Parizu (1895).

1896. Tesla se bavi istrazivanjem x-zraka. Bekerel otkriva radioaktivne zrake iz uranskih jedinjenja. Ogist Rato patentira visestepenu impulsnu parnu turbinu.

[milos]

1897-1898. Tesla istrazuje mogucnosti bezicnog prenosa energije; izvodi eksperiment sa radio-upravljanjem broda. Pjer i Marija Kiri otkrivaju radijum (1898).

1899. U Kolorado Springsu Tesla pravi laboratoriju i u njoj eksperimentise sa oscilatornim transformatorom od 12 miliona volti.

1900-1905. Na Long Ajlendu kod Njujorka Tesla pravi antenu Svetske radio-stanice, s ciljem da konstruise globalni sistem prenosa vesti i energije. U Srbiji atentat na kralja Aleksandra Obrenovica (1903); na presto dolazi Petar I Karadjordjevic. Braca Vilbur i Orvil Rajt izvrsavaju prvi let motornim avionom u trajanju od 59 sekundi (1903). Albert Ajnstajn izlozio svoju specijalnu teoriju relativnosti i zakon fotoelektricnog efekta pomocu kvantene teorije (1905). Velika skola u Beogradu, osnovana 1808, postaje Beogradski univerzitet (1905).

1907. Prvi radni model Tesline turbine, u kojoj je primenjen nov princip iskoriscavanja energije fluida putem trenja. Britanska mornarica prestaje da koristi ugalj i prelazi na naftu.

1908. U fabrici Americko-britanske kompanije testirana Teslina pumpa, cime pocinje njegova trogodisnja saradnja s tom kompanijom.

1909. Tesla pravi skice i proracune za aeromobil; vrsi prve testove sa parnom i gasnom turbinom. Francuski pilot Luj Blerio prelece avionom kanal Lamans.

1911-1912. Tesla ispituje svoje parne turbine u Edisonovoj centrali u Njujorku. Raderford formulise atomsku teoriju (1911). Potonuo najveci tadasnji putnicki brod 'Titanik', u kome se nalazio Teslin prijatelj i mecena Dzon Astor (1912). Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grcka zapocinju Balkanski rat protiv Turske i krunisu ga pobedom (oktobar 1912 - maj 1913).

1913. Tesla dobija patente za pumpu i turbinu u kojima iskoriscuje svoj novi princip; projektom generatora za ceono svetlo za lokomotivu pocinje saradnju sa Dresel kompanijom. Drugi Balkanski rat; Bugarska iznenadno napada Srbiju i biva porazena (jun-jul)

1914. Tesla prijavljuje patente iz oblasti prikazivanja brzine; radi na konstrukciji raznih tipova fontana. Gavrilo Princip izvrsava atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Pocinje Prvi svetski rat; dva teska poraza Austro-Ugarske vojske (Cerska i Kolubarska bitka).

1915-1916. Tesla saradjuje s Valtam kompanijom u proizvodnji automobilskih brzinomera po njegovoj licenci (60.000 komada za dve godine). Srpska vojska se pred nadmocnijim neprijateljem povlaci preko Albanije. Ajnstajnova opsta teorija relativnosti.

1917-1919. Tesla radi na turbo-dinamu za Pul kompaniju, a sa Alis Calmers kompanijom saradjuje na ispitivanju i proizvodnji svojih parnih i gasnih turbina. Srpska vojska, sa saveznicima, probija Solunski front. Kraj Prvog svetskog rata (1918). Raderford izvrsio dezintegraciju jezgra atoma azota pomocu alfa-cestica radijuma (1919). Sinteticki kaucuk (1919).

[milos]

1920-1923. Tesla saradjuje sa Bad kompanijom oko proizvodnje automobilskih motora. Eduard Belen konstruise aparat za prenos slika na daljinu, pretecu telefoto uredjaja (zamisljen jos 1907). Otkrice insulina.

1924-1927. Otkrivene i fotografisane druge galaksije, dotle nazivane maglinama (1924). Otkriveni kosmicki zraci i rotacija zvezda (1925). Prva raketa na tecno gorivo (1926). Americki pilot Lindberg prelece avionom Atlantik (1927).

1928. Tesla dobija patente za letelicu s vertikalnim poletanjem. Raketni avionski motor (u Nemackoj). Prednapregnuti beton. Ajnstajnova teorija fizickog polja.

1929-1935. Tesla se bavi proizvodnjom i preradom sumpora, gvozdja i bakra. Aleksandar Fleming pronalazi penicilin (1929). Otkrivena planeta Pluton (1930). Konstruisan ciklotron (1931). Prva primena elektro-encefalografije (1931). Elektronski mikroskop (1932). Insekticid di-di-ti (1933). U Marselju atentat na kralja Aleksandra I Karadjordjevica (1934). Enriko Fermi ostvaruje fisiju atoma (1935).

1936. Tesla predlaze projekte telegeodinamike ili vestine prenosenja energije mehanickim putem kroz zemlju i odbrambenog oruzja nazvanog 'zraci smrti'. Britanska stanica Bi-Bi-Si pocinje emitovanje televizijskog programa. Radio-teleskop.

1937. Tesla biva tesko povredjen u saobracajnoj nesreci (taksi nalece na njega dok se setao ulicama Njujorka). Karoter pronalazi najlon.

1938. Nemacki naucnici Han i Strasman proizvode nuklearnu fisiju uranijuma.

1939. Pocinje Drugi svetski rat.

1940. Britanci prvi put upotrebljavaju radar protiv nemackih aviona.

1941. Jugoslavija pristupa Trojnom paktu, ali posle dva dana (27. marta) narod ponistava tu odluku. Nemacka avijacija bombarduje Beograd 6. aprila. Raspad Jugoslavije.

1942. Enriko Fermi projektuje nuklearni reaktor.

1943. Nikola Tesla umire u Njujorku, na Bozic, 7. januara. Amerika pristupila ostvarenju projekta 'Menhetn' (izgradnja nuklearnog reaktora), koji ce posle dve godine dovesti do izrade atomske bombe.

[milos]

Jedna od izrazitih karakteristika Nikole Tesle kao pronalazaca i naucnika bila je neobicna masta i velika sloboda u izrazavanju svojih zamisli.
Za Teslu se nikako ne moze reci da je bio oprezni vesnik novih ideja i pretpostavki o onome sto dolazi sa razvitkom nauke i tehnike.
Tesla je svoje vizije buducnosti iznosio jasno, a njegova samouverenost, cesto i iskljucivost i beskompromisno zalaganje za sopstvena uverenja, izvirala je iz dubine njegovog bica i najcesce je daleko prevazilazila shvatanje strucnjaka u dobu kada su nastajale.
Tesla je cvrsto verovao u harmoniju prirode i prirodne zakone koji je odrzavaju.
Verovao je da i sam ucestvuje u otkrivanju tajni prirode i u snagu svojih izuma kojima je u osnovi bila velika zelja da pomogne i olaksa zivot ljudi na planeti.
U svojim istrazivanjima cesto je primenjivao modele bazirane na analogijama mehanickih, hidraulicnih i elektronskih pojava i tako je uspevao da slozene probleme elektrotehnike svede na ocigledna i jednostavna resenja mehanike i hidraulike.
Imao je osecaj za bitno i znacajno u prirodnim naukama i mnogo puta je to i dokazao.
Od svih izazova pred kojima se nalazio u toku svog dugog zivota, verovatno mu je problem bezicnog prenosa energije bio jedan koji ga je najvise mucio i kojim se bavio vise od polovine svog zivota.
Proucavanje Teslinih ideja o bezicnom prenosu energije izuzetno je tesko za savremenog inzenjera elektrotehnike iz vise razloga.
Bezicni prenos energije, na nacin kako ga je Tesla zamislio, prakticno je zamro pocetkom ovog veka sa prekidom Teslinih istrazivanja u njegovoj radio-laboratoriji na Long Ajlendu.
Od tada svet je krenuo u razvoj radija za koji je Tesla postavio solidnu osnovu u svom predavanju 1893. godine i zastitio svojim patentima iz perioda 1897. do 1901. godine.
Sam tesla usmerio se na istrazivanje bezicnog prenosa energije, a drugima je ostavio da dalje usavrsavaju radio, kao laksi, ali u bitnim elementima resen problem.
Dalje, savremeni inzenjeri elektrotehnike su ili specijalisti za elektrotehniku, ili za radiotehniku.
A teslin sistem bezicnog prenosa je specificna kombinacija obe specijalnosti.
Od Tesle do danas bio je samo jedan ili dva pokusaja da se kopira Teslin veliki oscilator iz Kolorado Springsa, koji je osnova visokonaponskog predajnika za koji je Tesla verovao da moze da uzbudi elektricno opterecenje Zemljine kugle, koje bi bilo prenosilac energije bez gubitaka na zracenje.
Teslina hipoteza o mogucnostima prenosa elektricne energije sa neznatnim gubicima na globalna rastojanja uz primenu naizmenicnih struja ekstremno visokih napona u Teslino doba prihvacena je samo od nekih strucnjaka kao 'Teslin sistem' nasuprot 'Markonijevom sistemu', da bi ubrzo Teslino ime gotovo sasvim iscezlo iz onih koji se bave radijom.
Nazalost, takva situacija se odrzala do danasnjih dana i u najnovijim casopisima koji se bave istorijom radija Tesla nije uvrsten ni medju sest pionira radija.
Tih sest pionira su: Faradej, Maksvel, Lodz, Herc, Popov i Markoni, iako su, objektivno cenjene, zasluge za razvoj radija bar polovine pomenutih pionira manje od Teslinih.

[milos]

Bezicni prenos elektricne energije poceo je da zaokuplja Teslinu paznju pocetkom devedesetih godina proslog veka.
Sve je pocelo istrazivanjima na podrucju naizmenicnih struja visih frekvencija od onih koje se koriste u elektroenergetici za pokretanje motora i za druge primene u industriji i domacinstvima.
Evoluciju Tesline zamisli o tehnickoj osnovi za realizaciju sistema za bezicni prenos energije u 'znacajnim kolicinama', pratimo kroz njegove patente pocev od 1891. godine i predavanja koja je drzao pred Americkim udruzenjem elektrotehnickih inzenjera iz istog perioda.
Bile su to godine Teslinih briljantnih uspeha i narastajuce slave.
Ideje su navirale iz Tesle kao bujica i on ih je uoblicavao u prakticne oblike i servirao za upotrebu.
Teslin indukcioni motor krenuo je na svoj trijumfalni put, a njegov kraj se ni danas ne nazire.
Tada je ugledao svet i 'Teslin kalem' ili 'Teslin oscilator struja visokih frekvencija', sto su sve imena za istu napravu - varnicni oscilator sa novim tipom transformatora bez gvozdja i sa malo bakarne zice, a velikih ucinaka.
Danas se ova naprava srece u svakom radiju, televizoru, automobilu, racunarima i mnogim drugim elektronskim instrumentima.

[milos]

Tesla je postupno razradjivao svoj sistem bezicnog prenosa i o tome opsirno govorio u nekoliko cuvenih predavanja pred najvecim naucnjacima i strucnjacima onog doba.
Vec 1893. godine, na predavanju u Franklinovom institutu u Filadelfiji, Tesla je podrobno opisao kako moze da izgleda sistem za prenos elektricne energije bez zica.
Na mestu odakle se salje energija Tesla povezuje generator jednim krajem za uzemljenje, a drugim krajem za izolovano metalno telo.
Bio je to sistem antena-zemlja koji Tesla nije patentirao i to mu se osvetilo nekoliko godina kasnije kada je Markoni iskoristio ovaj izum i dobio svoj prvi patent na osnovnu semu radija.
Markoni je kombinovao Hercovu aparaturu za dobijanje prigusenih oscilacija struja visokih frekvencija i Teslinu kombinaciju antena-uzemljenje umesto Hercove dipol antene.
Teslin prijemni sistem sastojao se od slicne kombinacije antena-zemlja, ali je pri tom kao bitno naglaseno da se u sistemu koristi rezonanca za povecanje efikasnosti prenosa.
Markonijev prvi prijemnik sastoji se iz Tesline seme antena-zemlja, ali se rezonanca ne pominje jer i nije mogla biti primenjena u takvom poretku.
Markoni je tako sretno kombinovao Hercove i Tesline izume i napravio uredjaj koji mu je ubrzo doneo slavu i bogatstvo.
Kompletan sistem radija sa kontinualnim strujama visokih frekvencija, koji radi na dugim talasima i pri tom koristi rezonantni transformator na predaji i na prijemu Tesla je patentirao 1897. godine
To je dobro poznati sistem cetiri podesena kola u rezonansi.
Dva rezonantna kola, po jedan u predajniku i prijemniku, su zatvorena oscilatorna kola, a dva su otvorena jer imaju samo kalemove i antena im predstavlja, zajedno sa parazitnom kapacitivnoscu kalema, kapacitivnost otvorenih kola.
Primenom otvorenih kola stvoreni su uslovi za pobudjivanje elektromagnetnih talasa vezanih za Zemljinu kuglu.
U dva fundamentalna patenta Tesla je opisao aparaturu i sistem za bezicni prenos energije, napominjuci da se mogu prenositi i poruke.
U opisu aparature Tesla je naveo detaljne podatke o generatoru struja visokih frekvencija i istakao potrebu da se naprave duge antene kako bi se pod visokim naponima ostvario prenos energije sa malim gubicima na velike udaljenosti.
Pred strucnjacima patentnog ureda SAD, Tesla je izveo eksperiment  sa prenosom elektricne energije kroz razredjeni gas i oni su mu potvrdili patent.
Potvrda za ovo je slajd koji je nadjen u Teslinoj ostavstini koja se cuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Tesla je smatrao da treba ostvariti napone reda vise desetina miliona volti i da ce tada efikasan prenos energije biti moguc.
U pocetku razvoja ove ideje on je smatrao da antene treba da budu visoke preko deset kilometara da bi se dosegli razredjeni slojevi atmosfere.
Kasnije je samog sebe korigovao kada je utvrdio da se isti efekti mogu ostvariti i malim visinama antene, velikom kuglom kao zavrsnim kapacitetom i naponima reda stotina miliona volti.
Tesla je smatrao da ce struje teci kroz visoke slojeve kao kroz cevi sa razredjenim vazduhom i kroz Zemlju.
Za Teslu je Zemlja slicna provodnoj lopti i sve sto se moze izvesti sa metalnim kuglama smatrao je da se moze ostvariti i sa Zemljom.
Vizija sistema za bezicni prenos energije postala je Teslina opsesija.
Izvori energije su cesto na mestima koja su udaljena od centra gde se trosi energija za pogon industrije i uopste za ljudske potrebe.
Ekonomican sistem za prenos treba da bude takav da se energija moze uputiti u najudaljenije tacke Zemaljske kugle.
Tesla je smatrao da ce ostvariti takav sistem primenjujuci svoj oscilator struja visokih frekvencija i ekstremno visoke napone koji ce remetiti elektricno opterecenje Zemlju.
U svojoj laboratoriji u Njujorku Tesla je zabavljao svoje goste eksperimentima sa bezicnim prenosom energije u bliskom polju oscilatora struja visokih frekvencija.
Cevi sa razredjenim gasom svetlele su po citavoj laboratoriji cim bi proradio njegov oscilator.
Za ozbiljnije probe trebali su mu jos veci naponi i slobodan prostor oko laboratorije.
Krajem 1898. dao se u potragu za novom lokacijom i konacno je nasao takvo mesto u Kolorado Springsu.

[milos]

Postavsi vec slavan kao pronalazac, Tesla se druzio i prijateljevao s brojnim piscima i umetnicima.
U njegovoj laboratoriji cesti gosti su bili, osim Marka Tvena, i Radjard Kipling, koji se bio vratio iz Indije, poljski pijanist i kompozitor Ignjacije Paderevski, za kojeg je Tesla rekao da bi bio veliki i da nikada nije upoznao dirke klavira...
Teslin veliki prijatelj i postovalac bio je Robert Andervud Dzonson, manje poznat americki pesnik.
Tesla se cesce sretao i s kompozitorom B. Smetanom i A. Dvorzakom u Metropoliten operi, inace svojim znancima iz Praga, gde je ranije studirao.
Dodajmo da se dopisivao i sa Lazom Kosticem i Zmajem, dok mu je Janko Veselinovic posvetio svoj roman Hajduk Stanko, jedno od najpopularnijih dela srpske knjizevnosti.
Roman je prethodne - 1894. godine izlazio u nastavcima u vise casopisa, a kada je 1896. objavljen u posebnoj knjizi, Veselinovic je stavio sledecu posvetu:

JUNAKU NASEG DOBA

Velikom Srbinu
NIKOLI TESLI

Devetnaesti vek plete Ti venac slave.
Dopusti i meni da u nj upletem jedan cvetak sa nasih polja, cvetak prost, ali pokropljen krvlju i orosen suzom  :zbunjen: predaka.
Njegov miris neka Te seca Tvoje otadzbine, neka Te seca onih zanosnih prica o junastvu i pozrtvovanju kojima Te je Tvoja Srpska majka u detinjstvu zapajala.
Primi ga, Srbine, onako srdacno kao sto ti ga srdacno pruza

Tvoj veliki postovalac
janko M. veselinovic.

Zmajeva pesma posvecena Tesli ima deset katrena (samo poslednja strofa ima pet stihova).
Citiracemo neke strofe:

1.
Ne znam sta je, je l' istina
Il' to cini samo miso -
Cim smo culi dolazis nam,
Odmah si nas elektriso.                     

9.
Ostvarena j' miso tvoja
Miso davna i golema:
Medju nama bice veze,
A daljine nema, nema...

10.
Razumece listak svezi
Svaku zilu svojeg stabla,
Spajace nas elektrika
- Elektrika nasih srca -
I bez zice i bez kabla.