Empedokle, drugi od mnogih

[Miroslav Ibic]

Ovo je divan tekst iz Raselove istorije filozofije, o jednom velikom čoveku, Empedoklu. Preporučujem da ga svi i pročitaju!

     " Mešavinu filozofa, proroka, čoveka od nauke i šarlatana, na kakvu smo već naišli kod Pitagore, nalazimo gotovo u celosti kod Empedokla, koji je bio poznat oko 440. godine pre Hrista, što znači da je bio mladji savremenik Parmenida, iako je njegovo učenje na neki način srodnije učenju Heraklita. Bio je gradjanin Agrigenta, grada na južnoj obali Sicilije; bio je demokratski političar, koji je istovremeno tvrdio da je bog. (...)
    Legenda je mnogo toga rekla o Empedoklu. Navodno je činio čuda, ili nešto što je ličilo na to, ponekad pomoću magije, a ponekad uz pomoć svog naučnog znanja. Kažu da je mogao da upravlja vetrovima; vratio je u život jednu ženu, za koju su trideset dana mislili da je mrtva; na kraju je, kažu, umro skočivši u krater Etne, kako bi dokazao da je bog. (...)
    Kao i Parmenid, Empedokle je pisao u stihovima. Lukrecije, koji je bio pod njegovim uticajem, visoko ga je cenio kao pesnika, ali o tome su mišljenja podeljena. Pošto su sačuvani samo delovi njegovih spisa, njegove pesničke zasluge ostaju i dalje tajna.
    Kako njegova nauka i njegova religija nisu u skladu jedna sa drugom, potrebno ih je posebno razmatrati. Najpre ću se baviti njegovom naukom, potom njegovom filozofijom, i na kraju njegovom religijom.
    Empedokleov najvažniji doprinos nauci, bilo je otkriće vazduha kao posebne supstance. To je dokazao opažanjem da kada se vedro ili sličan sud stavi u vodu okrenut naopačke, voda ne ulazi u njih. On kaže:
Kada devojčica, igrajući se sa vodenim časovnikom od sjajne bronze stavi na otvor cevi svoju lepu ruku i uroni vodeni časovnik "

i tako dalje. Ključni pojmovi u ovom delu teksta su bog, vulkan, pesnik, devojčica, lepa ruka

    " On je znao da biljke imaju pol, a imao je i teoriju (poprilično fantastičnu, mora se priznati) o evoluciji i opstanku najsposobnijih. Prvobitno, bezbrojne vrste živih bića bile su rasute na sve strane, u svim mogućim oblicima, pravo čudo da se vidi. Bilo je glava bez vratova, ruku bez ramena, očiju bez čela, pojedinih udova koji su tražili da se sjedine. Ove su se stvari medjusobno spajale kako je koja stigla; bilo je klimavih stvorenja sa bezbroj ruku, stvorenja sa telom vola i licem čoveka, ili sa licem vola, a telom čoveka. Bilo je tu hermafrodita koji su u sebi spajali telesnu prirodu muškarca i žene, ali sterilnih. Na kraju, preživeli su samo neki oblici. "

    Dalje se priča o tome kako je Empedokle znao da Mesec reflektuje Sunčevu svetlost, da svetlosti treba vremena da predje odredjenu putanju, kako nastaje pomračenje Sunca, Meseca, da je osnovao medicinsku školu, a da je ona uticala na Platona i Aristotela, a stoga i na celokupni tok naučnog i filozofskog mišljenja, i o njegovoj filozofiji, o Ljubavi i Razdoru koji kontrolišu dogadjaje, o njegova četiri elementa, koji su u osnovi sveta, da je svet lopta i tako dalje.

    " Empedokleovi pogledi na religiju su, uglavnom, pitagorejski. U jednom odlomku koji se, po svoj prilici, odnosi na Pitagoru, on kaže:
Postojao je medju njima jedan čovek retkog znanja, najvičniji svim vrstama učenosti, čovek koji je stekao najveće bogatstvo mudrosti, jer kadgod bi napregao svoj um, lako bi sagledao sve one stvari koje postoje u deset, čak dvadeset ljudskih vekova.
    U Zlatno doba, kako je već pomenuto, ljudi su obožavali Afroditu i oltar nije zaudarao na svežu krv bika, već se medju ljudima smatralo kao nešto najgroznije da se jedu ti drhtavi udovi nakon što je iz njih iščupan život.
    U jednom času on o sebi sa zanosom govori kao o bogu:
Prijatelji, koji stanujete u velikom gradu što gleda na žutu stenu Agrigenta, gore kod tvrdjave, koji se bavite valjanim poslovima, časno ste utočište strancu, ljudi nevešti niskostima, da ste zdravo! Ja hodam medju vama, besmrtan bog, a ne smrtan sada, poštovan od svih kao što mi i priliči, ovenčan trakama i cvetnim vencima. Namah, kadgod ulazim u bogate gradove, ja primam poštu od muževa i žena; oni polaze za mnom na hiljade, pitajući me za put što vodi spasenju, jedni žele predskazanje, drugi, danima rastrzani teškim patnjama svakojakih bolesti, mole da od mene čuju reči utehe... Ali zašto ponavljam iste stvari, kao da je to nešto posebno što se ja uzdižem iznad smrtnih prolaznih ljudi?
    Drugi put, on se oseća kao veliki grešnik, koji zbog svoje bezbožnosti mora da ispašta:
Postoji proročanstvo Nužnosti, jedna drevna zapovest bogova, večita i čvrsto zapečaćena sveopštim zakletvama, da kadgod jedan od demona koji deli dužinu dana, grešno okalja ruke krvlju ili učestvuje u svadji ili se krivo zakune, mora da luta tri put do deset hiljada godina od obitavališta blaženih, radjajući se kroz sve to vreme u svim smrtnim oblicima, zamenjujući jednu mučnu životnu stazu drugom.
Jer moćni Vazduh tera ga u More, a More ga izbacuje na suvu Zemlju; Zemlja ga baca u zrake plamtećeg Sunca, a ono ga odbacuje natrag u vrtloge Vazduha. Jedno ga preuzima od drugog, a svi ga odbacuju. Jedan od tih sam i ja sada, prognan od bogova, te lutam, veran jarosnoj mržnji.
Ne znamo kakav je bio njegov greh; možda ništa što bismo smatrali tako strašnim. Jer on kaže:
- O teško meni što me nemilosrdni smrtni čas ne uništi pre no što sam počinio grešna dela žvaćući svojim ustima!...
- Uzdži se lovorova lišća...
- Nesrećniče, najteži nesrećniće, dalje ruke od boba! "

Stading filozofi iz sou mač fan, samo da vidite Platonove dijaloge! aaahahahah, pa to je divno za čitati, svaka peta rečenica koju izgovara Sokrat je "A što", i ljudima se obraća sa "Drugoviću" !!!!!!!!

[Todor_albino_decak]

Secam se kad sam prvi put citao o Empedoklu da sam hteo da se zadavim od smeha, a i Pitagora me je odusevljavao sa pravilima njegove skole i njegovim odnosom prema bobu.

Mislim, citas o Pitagori otprilike ovako "blablablabla... ne jedite bob... blablabla... nikako ne jedite bob... blblbla... mnogi su tvrdili da je imao razne moci, recimo da prica sa zivotinjama... blablabla... jednom su ga videli u sumi kako objasnjava mladoj junici da ne valja jesti bob".

Ali obozavam njihove filozofije, koliko i njihove licnosti, medju njih bih strpao i Herodota, on je isto bio baja.

[Miroslav Ibic]

Hahahha ju ar maj nju frend, pliz, nevr liv!!!

[1jeAhonen]

Na Siciliji nije bilo mnogo mislilaca. Samo dva Jedan je zanimljiva licnost sa raynolikim i uzbudljivim zivotom, to je Empedokle, drugi je sicilijanski mislilac i sofist Gorgija iz Leontina. Oni nisu bili pripadnici iste drzave jer je Empedokle iz Agrigenta. Agrigent je na jugozapadnoj obali Sicilije prema Severnoj Africi, dok  je Leontin bio na istočnoj obali. Vindelband tvrdi da je Empedokle prvi mislilac dorskog porekla, ali takvo tvrdjenje je dosta smelo jer se Empedoklovo poreklo tesko moze verodostojno utvrditi. Stari biografi Empedoklovi se ne slazu ni oko toga kako mu se otac zvao. Ipak u jednoj stvari Empedokle je bio prvi ili bar medju prvima- u pretpostavci da postojeće nije jedno ni jedinstveno već da je mnostveno i raznoliko. Empedokle nije tvorac pluralističkog shvatanja postojećeg, jer su to bili pitagorejci, on je tvorac pretpostavke da postojeće jest mnoštveno ali nije jednoliko kao kod pitagorejaca. Fisis je skup kvalitativno različitih materijala od kojih je sačinjen i tu je naslućena razlika izmedju prirode i poretka. Fisis je raznoliki poslednji materijal koji se ne može redukovati ni na šta što bi bilo osnovnije. Iz tog materijala se uspostavlja kosmos kao poredak kao što iz ljudskog sirovog materijala i nešto zemljišta ustanovljuje se polis iliti država. Empedoklov deda medjutim svao se isto kao i on Empedokle. On se proslavio kao pobednik na konjskim trkama na 71. olimpijadi. Možda je ovo poslušilo kao osnova za pretpostavku da je Empedokle po poreklu Dorac, jer su Spartanci doista bili dobri konjanici. Ta 71. olimpijaca odigravala se 496. gp.n.e.Dvanaestak godina kasnije rodio se Empedokle. U vreme njegovog života nije bilo mira na Siciliji. Ratovalo se sa Kartaginjanima koji su uporno nastojali da zaposednu ovo ostrvo. Agrigent je osim toga ratovao i sa Sirakuzom. Posle iscrpljujućeg rata sa Sirakuzom u kojem niko nije pobedio, Agrigent je doživeo jednu svoju pentekotaeteju svoje pedesetogidšnje zlatno doba da bi na kraju tog doba pao u ruke Kartaginjana koji ga nisu ostavili na miru. Empedokle je poslednje godine svog života proveo u izgnanstvu.
Empedoklova vizija prirode rezimira se u četiri elementa vatri vazduhu, vodi i zemlji. Elementi su na grčkom stoiheja a Miloš Đurić ih je po sluhu preveo kao stihije što otpilike elemntarno dogovara našem jeziku kao nešto sžšto od sebe postoji i dolazi po svojoj volji.  Inače pravo značenje ove reči je slovo.Supstancijalni atributi elemenata su bili za vatru toplo, za vazduh hladno za zemlju suvo za vodu vlažno. To je povezivano medicinom pa je teorija o četiri temperamenta i četiri vrste sluzi koje odredjuju čovekovo ponasanje već bila naslućena kod Empedokla (teorija o temperamentima).
Empedokle svoje učenje je izlozio u stihovima u poedmi O prirodi sa oko dve hiljade stihova. Postoje delovi spisa Očišćenje
oko tri hiljade stihova. Umro je na Peloponesu ili Turijima.
iz knjige Branka Pavlovića Presokratska misao.