Sa jednim delom vaše poruke, gospojice Paprika, se slažem, sa drugim pak, nikako. Pođimo od ovoga sa kojim se ne slažem:
Vash stav je krajnje subjektivan, naravno i moj je, ali u svemu tome postoji jedna chinjenica, a to je da je seks od razlichite vazhnosti za razlichite ljude. Nekome neslaganje u krevetu nece predstavljati bitan faktor veze, drugima ipak hoce. Problem nastaje kada se dvoje razlichitih nadju i ma koliko inteligentni i obrazovani bili, ne uspiju da pronadju zajednichko rjeshenje. Sushtina je u razlici u potrebama i prirodi samih pojedinaca. Sad predpostavljam da cete pomisliti: "Pa zaboga, ako je ljubav i razumjevanje oba partnera dovoljno jako, zashto dozvoliti da jedna animalna potreba kao shto je seksualna tu vezu dovede u pitanje?" Odgovor je u tome shto je upravo ta animalna potreba zapravo fizioloshka i chovjeku urodjena, kao shto je potreba za hranom i vodom.
Dakle, moja je teza bitno drugačija od ove, koju sam inače ispustio da uzmem u obzir ili makar pojasnim u onom obraćanju. Moj stav je, zapravo, glasio da će ljudi koji znaju među sobom komunicirati, koji su sposobni sporazumeti se, uvek naći zajednički jezik u krevetu (ako se to tako kaže), i da tu ne može biti problema. Problem je kada se u krevetu nađu dve emotivne budale, pa još ako su i intelektualno različite osobe, tu stvar uglavnom ne može da funkcioniše kako valja. Bitan faktor je, dakle, ne ono kako se ko rodi, kakve ko seksualne potrebe ima, jer svako ih ima, i to je, kako ste i sami kazali, sasvim prirodno. Ako li ko izvoljeva i traži drugačiji kvalitet seksualnog odnosa, i to se uvek može nadomestiti angažmanom onoga od koga se to traži. Rekoh, za to je potrebno tek biti dobar u komuniciranju sa partnerom (ovo i ne mora da bude ljubavni odnos te ću ovo dvoje nazvati tek partnerima).
Dakle, ne radi se o tome da ja kažem da će neko od njih reći da želi biti seksualno aktivan i zadovoljavati ono drugo, jer to se podrazumeva, već to da je u svakom slučaju u situaciji da je zadovolji. Baš onako kako stvar stoji sa ljubavlju - u pitanju je kvalitet odnosa koji se uči, odnosno stav o tome želi li se ili ne želi zadovoljiti ona druga osoba (voljena ili partnerska).
Ljubav je, sa druge strane, potreba koja se uchi, tj. nije urodjena i kod svakog se tokom zhivota razvija u odnosu na socialno, drushveno, porodichno okruzhenje, kao i same lichnost i percepcije pojedinca.
Sa ovim se u potpunosti slažem i naširoko sam o tome pisao na
Kvalitetnoj raspravi o ljubavi.
