Zanimljive poruke (SMS i e-mail)

[Domaci Zdajnik]

Mejlovi koji imaju neku dubinu ili takvi da stvaraju nesporazume. Mejlovi dubljeg književnog ili filozofskog značenja. Uspevate li napraviti cirkus pred čitaocem, onim ko ne razume ono što govorite, a vi se i ne trudite objasniti? Sa mnom se danas ili ovih dana desilo nešto takvo. Imam inače običaj naročito opširno odgovarati na e-mail, na pisma, takav posao uvek sam doživljavao ozbiljno, kao pisano (na papiru) pismo. Neki mi zameraju što sve iznosim u javnost. O tome zašto bi to bilo loše pisaćemo na nekom drugom topic-u. Evo jednog pisma, napisanog u polusvesnom stanju. Ali kao reaakcija na ovo:

Imamo poseban tim za odnose sa kompanijama, gde ljudi koji su u tom timu sami traze sponzore. Posto je studentska organizacija u pitanju (tj. sponzorstvo mladih talenata) bude zainteresovanih, jer im to dodje kao dobra reklama, ali naravno uvek ima i onih koji ne budu ni malo... Inace i za to imamo obuku- kako nastupiti i pridobiti, kako nove clanove tako i sponzore...
Nisi mi odgovorio na ostala pitanja Kekenj? Inace, kako prezivljavamo ljubavnu situaciju Beograd-Nis? Ili te je proslo?... Izvini ako ne treba da pitam...

Moj odgovor:

Ne znam, meni to liči na bacanje para i rasipanje entuzijazma mladih. Al' ajd sad, kao da je bitno moje mišljenje. Ja sam ionako usamljen u ovoj borbi za bolji Niš i Evropu ovde. Lakše je otići.
 
Ništa, teško to ide. Neće se to završiti dok ne budem prevario neku mazgu/seljanku ovde (našao ribu, kak se to kaže ovde). I, tako, plovimo dok se ne nađe neka. Pokušavamo se ne raspasti do tada.
 
Nadam se nekakvom preseljenju u stan pa ću tamo pokušati i da odrastem, na dva moguća načina. Jedan je da se potpuno posvetim sebi i u samoći izgradim kao opaka faca za sebe i ni za koga više, a druga je ona uobičajena kad se klinci osamostale - hedonistička varijanta. Videćemo. Meni je sve bolje od ovoga gde sam i šta radim sada.
 
Kontam da ću kad skončam s faxom (valjda će bit do septembra, ne bi valjalo i tu da omanem), upišem postdiplomske i zaposlim se u nekoj gimnaziji (ako ostanem ovde), dakle, da ću tada imati manje vremena za ovu kvazikontemplaciju i usredotočiti se na trivijalnosti/rutinu i svakodnevicu. Postati zreo... kak se to još naziva... čovekom.
 
Eto, tako, idem sad u wc.

Nastavak ako vas bude zanimalo.

A vi do tada, ako vam se dopada ova ideja, iskopajte neki vaš zanimljiv mejl.

[Truman]

Zanimljivo, pogotovu posebna recenica...Ako nadjem neki moj mail postavicu. Nastavi slobodno...

[Domaci Zdajnik]

Rekoh postaviću ukoliko nekoga bude zanimalo, jer nije naročito interesantno to što sledi, počinje da liči na svađu. Ali, dobro, u skladu sa onim topikom o problemu privatnosti i iznošenja u javnost sveg i svačeg, izneću i to. Da vidite kako izgleda kad se razočaram po ko zna koji put u lokalnu omladinu. Evo šta mi je stiglo:

Preko tih organizacija ljudi pokusavaju da odu odavde da bi sakupili nova znanja i iskustva, upoznali nove ljude, kulture, obicaje, jer, kako Isidora Sekulic kaze- Putovanja su kulturna panorama. A putevi se putovanjima stvaraju. Ok ako mislis da nije korisno kada te posalju na strucnu praksu u Spaniju, Svajcarsku ili cak Australiju…a da za dve nedelje platis samo put i nista vise. To ne smatram prosipanjem entuzijazma, nikako! Svako interesovanje postujem, svako, jer to znaci da nisi pustio da te voda nosi i da nisi usmeren samo na jednu stvar. A nije lakese otici, jer da jeste, ne bi otisli najbolji.

A sa takvim stavom tesko da ce te bilo koja pogledati, a tek pozeleti da sa tobom deli sve svoje- zapazanja, zelje, nesigurnosti... Od kad su devojke mazge?? Zamisli da neko tako nesto kaze za tvoju sestru ili majku, dobru drugaricu…! Cak I za one neemancipovane ne bi smeo tako nesto da kazes, jer to samo pokazuje jedno veliko nepostovanje. Nikada ne mozes da znas pod kakvim je okolnostima neko odrastao I zasto nisu svi obrazovani I vaspitani. Sa takvim nepostovanjem razlike, netolerancijom Nis I ne moze da se promeni. Prvo pogledaj u svoje dvoriste a potom u tudje!

A bolje bi bilo da se uskoro preselis I pocnes I na drugim poljima da radis na sebi, jer definitivno nisi odrastao ni dorastao zivotu. Zivot ne podrazumeva 24casovno filozofiranje, zivot ne podrazumeva sazaljavanje samog sebe, prezir sveta u kome zivis, a ti se tome   maksimalno posvecujes. "Biti covek, rodjen bez svoga znanja i bez svoje volje, bacen u okean postojanja. Morati plivati, postojati, nositi identitet. Izdrzati atmosverski pritisak svega oko sebe. Sve nepredvidive i nepredvidjene postupke svoje i tudje, koji ponajcesce nisu po meri nasih snaga. A povrh svega, treba jos izdrzati i svoju misao o svemu tome. " To je ono sto ne bi smeo da ne znas kao intelektualac, a jos manje da porices kao bice….

I nadam se da si se dovoljno ispraznio u wc-u. I ja sam posle citanja tvog e-mail-a

Od skora sam počeo da praktikujem to da nikako ne ulazim u sukob sa onim ko ne uspeva da skonta iz prve, a nije mi ne znam kakav prijatelj, odnosno ako mi je tek nekakav poznanik. Naprosto pustim i dozvolim da "živi u zabludi", odnosno da nastavi po svom, dok u jednom dobu svog života ne skonta šta je značilo ono što sam nekad rekao (ili nikad ne skonta, svejedno). Zato sam brzo odgovorio najpre ovako:

Mah...
 
Nezrelost.
 
Nisi razumela kontekst svega izgovorenog. Jbg, ne valja se književno izražavati pred svakim.
 
Ajd, možda nekad shvatiš.
 
Pozdrav

Sa namerom da tu okončamo komunikaciju. Ali ipak se dozvah pameti jer se setih da me ionako klinci na lokalu ne mirišu dobro, da mnogi misle da sam "izdajnik srpskog naroda", da cepam Srbiju, drugi da sam šovinista (tako npr. misli onaj poluretardirani Altruistički idealista, ćirilizator, a argument mu je to što nisam ništa ****), i tako, uglavnom loše stvari. Setih se da mi je ipak potreban bolji imidž (ili izbeći gori) ovde ako želim da angažujem klince, generaciju, omladinu, tako da ne smem dozvoliti da ova devojka, koja inače ima dosta poznanika/prijatelja, deluje kao pokretna medijska tabla, utiče ka tom da se stvori još gora slika o meni. Zato sam rešio da je ipak zbunim, kako ne bi bila tako sigurna u ono što njen um (prosečne lokalne devojke) uspeva stvori iz onog mejla od kog je krenulo nizbrdo. Dakle, evo mog drugog mejla, kao dopune i objašnjenja:

Hteo sam da ostavim onako potcenjivački i završim razgovor, ali pošto razumem da bih opet bio pogrešno shvaćen, a opet zbog toga što me već znaš iz nekog javnog sveta, moglo bi se loše odraziti na moju reputaciju kod mladih koje ti poznaješ, i kojima bi možda mogla da spomeneš kako sam ja ovakav, onakav, i tome slično, a da sam kriv jer me je mrzelo da ti objasnim o čemu se radi. Iako shvatam da se debelo razlikujemo u gledanju na ove stvari i da je komunikacija jasno otežana. Idemo redom.
 
Ja sam se naputovao kad mi je bilo mnogo manje pameti u glavi, i ništa nisam video sem nekog oduševljenja novim što i danas nosim sa sobom kao lepo sećanje na neke tamo viđenje krajeve. Putovanja jesu kulturna panorama za one koji imaju čime da to obuhvate (hoću reći: intelektualno), ali ne i za bezglave turiste koji obilaze nešto tek da bi uslikali ili obišli i eto sačuvali u glavi kao što sam ja sačuvao iz detinjstva. S druge strane, ogroman broj ovih što putuju vani, "da bi se usavršavali", čine to na račun nekih drugih (gre'ota je kad neki privatnik izdvoji novac za neku org. da bi ova slala ljude "na usavršavanja" a da ostavi zajednicu u kojoj deluje pustom), dok turistički izviđaju ono mesto gde su otišli. Ljudi se nisu opametili hodajući i diveći se prirodi, koliko zureći i nutreći stranice knjiga: istorija znanja se ne beleži na listovima drveća nego međ debelim, prašnjavim koricama. Možda bi biolog mogao na teren, ali ako govorimo o nekome ko se bavi ozbiljnom društvenom naukom, ili pak nekom prirodnom pri kojoj se sve daje zabeležiti, ne postoji razlog da se putuje, sem kao nagrada za nekakav prethodni rad/uspeh. To bi moglo biti u sklopu fakulteta, opet značajno navodim - kao nagrada, a ne kao institucija koja "šalje na usavršavanje". Ovo posebno važi za zemlje u razvoju, dok bogate mogu svojim studentima priuštiti i odlazak na Mesec ako žele. A sto se tiče kulturoloških razumevanja, putovanje je pseudoedukacija. Upoznavanje kultura i običaja - tako govore one misice kad izađu da kažu par reči, uz "sejv d vrld" ili "nou vor, mejk lav". Trebalo bi rušiti stereotipe, predrasude i narodnjački utemeljena uverenja, a ne pojačavati ih. Pa ipak, mnogi se prepuštaju bujici koja se zove linija manjeg otpora, ne bi li se nauživali u toku ovog kratkotrajnog i uglavnom besmislenog života. I imaju pravo. Zato, go, go, go!
 
Što se mazgi tiče. Bio je to neuspešan pokušaj (mada bi pred nekom koja malo više čita i razume književnost i savremenu literaturu prošlo) da se omalovaži kulturna situacija u nas ovde, s obzirom na to da sam se svuda nagledao pametnijih i vrednijih ljudi neg ovde gde živim. Mazga koja bi pošla za mnom. Pa to je visok nivo samopotcenjivanja, i potcenjivanja okoline u kojoj živim, kritika ultima. Govorim uz to i o ribama. Pokušavam omalovažiti taj pojam, i time emancipovati žensko biće. Sve to ti kontaš naopako, posmatrajući iz nekog standardnog, ustaljenog ugla prosečne ženke koja traži pseudo-emancipaciju i kvaziuljudnost, onu lažnu dobrotu drugih ljudi koja miriše na laž kilometrima (naravno, za onog ko ume da vidi). Otud moje bitno neraspoloženje i odbijanje (u prvom javljanju, brzom) da se uopšte upustim u odgovor na to pismo. Inače, ne mislim da ima osobe koja više poštuje devojku (uopšte, ne pojedinačno, ovo što gledam na ulici, jer to je potrebno izvređati, kritikovati, ne bi li postalo bolje, udostojilo se) od mene. To se daje zaključiti i iz tolikih tekstova posvećenih joj.
 
Ono o radu na sebi ne bih da komentarišem. Sem možda da mi se isprva učinilo da je ono citirano u stvari moje, pošto se setih da sam u nekih 16 godina tu stvar znao napamet... pa sam razmišljao je li to zbilja moje, ili sam zapisao i naučio kao nešto pročitano.

WC je opet književna stvar. Recimo da čitash malo Kafku, Harmsa, Poa... bez imalo omalovažavanja. Dobro je da si odgovorila tako žustro budući da nisi poznavala kontekst izrečenog. Bolje nego da nisi prokomentarisala, onako u strahu od neznanja ili od koncepta koji prosečnom čoveku zaista može da zvuči stravično.

Eto, to je to.

Kopiraću ako nađem nešto manje ozbiljno, a zanimljivo. Ranije je bilo takvih, ali evo kako matorim, sve se češće svađam. Strah od smrti, šta li...

[Truman]

Secam se kad nas je profesor fizike pitao: - Sta mislite koja je najgora kombinacija - glup i lenj, pametan i lenj, ili glup i vredan?
Svi rekose glup i lenj, a on:-Ne, najgore je glup i vredan ( kontas zasto? ). Ta devojka je sjajan primer - procitala je mozda par dobrih pisaca, ali nije mnogo skontala pa joj je to citanje u stvari cisto gubljenje vremena.

[Domaci Zdajnik]

   Znaš li da sebe smatram glupim i vrednim? Hah! To govorim već godinama. Znači, profesor je u pravu.

[maelstrom]

Kekenju, pa što te razgovor s ovom ženkom tako pogodio da tražiš našu potporu? Je li to ona ista zbog koje si zapodjenuo topic o zrelosti?

Uglavnom, pusti ju, vidiš da ima stajalište koje joj se usađivalo u glavu od malena, a svoj je prvoosjećeni mlađahni bunt spram svijeta vjerojatno nakon nekog vremena protumačila kao tinejdžersku krizu i okanila ga se u korist Coelha, što zaključujem po kontekstu u kojem rabi isforsirani Andrićev citat koji je naravno pročitala na nekoj stranici o ženskom samopouzdanju ili na nečijem vojaerskom dnevnik-blogu gdje je sam po sebi već bio izdvojen iz konteksta originalnog govora. Dakle, osoba kojoj je rub obzorja života = Alkemičar, a koja Literaturu poznaje iz citata sa stranica o ženskom samopouzdanju govori tebi što bi morao znati kao intelektualac, čime sama sebe stavlja u položaj intelektualke jer samo iz toga položaja, prema zdravoj moralnoj logici, o tebi kao intelektualcu može suditi. A, da stvar bude gora, ti se pritom raspizdiš; to te čak toliko grize da dotičnu udostojiš bujnom replikom blago napadačkog, ali uglavnom samoobrambenog karaktera. Bravo, Kekenju 

Ma ne moraš se pred takvima ništa pravdati. A ukoliko si od cure želio nešto više od intelektualne rasprave (a tu zapravo vidim jedini mogući povod koji bi te u raspravu s istom nagnao), tada si fulao i nećeš dobiti ništa. Još ćeš, ako dotična uoči kako si njezinu sramotu iznjeo iz privatnosti mailboxa na vidjelo svog foruma, zaraditi i pljusku, te ogovaračke pohode uskog "kružoka" njezinih intelektualnih prijateljica.

[Domaci Zdajnik]

Kekenju, pa što te razgovor s ovom ženkom tako pogodio da tražiš našu potporu? Je li to ona ista zbog koje si zapodjenuo topic o zrelosti?

   Heh, a baš ne volim da me oslovljavaju tim "Kekenj", "Kekenju", "Kekenje", hah, kako to zvuči... I sa 7 godina sam izbegavao pisati prezime. Uostalom, to i nije trebalo da bude moje prezime. Elem, o ovome govorim na Totalnom offtopicu zato što je stvarno nešto totalno neobavezno, pa možemo da ćaskamo o takvim stvarima. Dakle, ako može, zovi me i "Kenjac", "Kenjkenj" (tako sam ja sebe nazivao onamo gde sam hteo da omalovažim ovo prezime), ili "Govno", ali me nemoj zvati Kekenj. Eto, mala molba, ak nije problem (važi za sve).

Dopada mi se što veliš "... razgovor s ovom ženkom", ličimo tu svi na šoviniste, premda nije tako. Ipak, ja sam bio optužen za nešto mnogo bezbolnije, pa sam želeo to da ispravim, iako je jasno da sam zaustavio svaku moguću komunikaciju. Inače, nije to ta ženka. Kad bolje razmislim, izgleda da većina stiče utisak da sam bitno nezreo, pogotovo ženke.

Eh, da. Nisam došao tražiti potporu, čak nisam nužno ni mislio ostaviti ovaj nastavak, nego smatram da je prvi mejl (koji je bio tako skandalozan za nju) ipak vredelo čitati. Međutim, pošto sam već naveo i nastavak, možemo raspraviti o nečemu iz njega, i izdvojiti kao pouku za one koji ovo budu čitali. U takve svrhe uvek dobro dođe nešto "iz naroda", neko tako folklorno mišljenje kakvo ovde imamo kao primer.

Uglavnom, pusti ju, vidiš da ima stajalište koje joj se usađivalo u glavu od malena, a svoj je prvoosjećeni mlađahni bunt spram svijeta vjerojatno nakon nekog vremena protumačila kao tinejdžersku krizu i okanila ga se u korist Coelha, što zaključujem po kontekstu u kojem rabi isforsirani Andrićev citat koji je naravno pročitala na nekoj stranici o ženskom samopouzdanju ili na nečijem vojaerskom dnevnik-blogu gdje je sam po sebi već bio izdvojen iz konteksta originalnog govora. Dakle, osoba kojoj je rub obzorja života = Alkemičar, a koja Literaturu poznaje iz citata sa stranica o ženskom samopouzdanju govori tebi što bi morao znati kao intelektualac, čime sama sebe stavlja u položaj intelektualke jer samo iz toga položaja, prema zdravoj moralnoj logici, o tebi kao intelektualcu može suditi. A, da stvar bude gora, ti se pritom raspizdiš; to te čak toliko grize da dotičnu udostojiš bujnom replikom blago napadačkog, ali uglavnom samoobrambenog karaktera. Bravo, Kekenju

Jasno je to što kažeš, i mislio sam tako da je odjebem kao što sam i napsao u prvom mejlu, ali mislim da je ipak odgovornije dati opširan odgovor, objasniti stanovište da više nemamo o čemu da razgovaramo. Inače, ja uvek smatram da ta kritika može da koristi, a ovde kad je bude pročitala neka mlada duša (ne mislim pod ovim na tebe, ti, Maelstrom, deluješ kao da ti je deset godina više - mislim na intelektualnu mladost, neznanje) možda će se zapitati pred ovakvim rečima i postati bolja (dublja). Ali ima nečeg patriotskog u tom što se uvek više angažujem kad se radi o nekome sa lokala. Ja često čak navodim komentare navijača/huligana lokalnog fudbalskog kluba, koji mi prete i verovatno bi me ubili od batina kad bi me sreli na ulici. Sve to smatram korisnim, pokušavam ih (doduše, verovatno uzaludno) urazumiti. Zašto da ne onda i ovu koja važi za uglednog studenta, i koja misli da je popila zavidnu količinu svetske pameti? Bitno je uticati na te koji imaju neku funkciju, ugled, a pogotovo u slučaju kad oni steknu pogrešno/neopravdano loše mišljenje o vama koji biste bili npr. javna ličnost tog grada.

Ma ne moraš se pred takvima ništa pravdati. A ukoliko si od cure želio nešto više od intelektualne rasprave (a tu zapravo vidim jedini mogući povod koji bi te u raspravu s istom nagnao), tada si fulao i nećeš dobiti ništa. Još ćeš, ako dotična uoči kako si njezinu sramotu iznjeo iz privatnosti mailboxa na vidjelo svog foruma, zaraditi i pljusku, te ogovaračke pohode uskog "kružoka" njezinih intelektualnih prijateljica.

Ha! Ne, nisam ništa drugo tražio. Mada bi mi godilo da se učlanila u organizaciju i možda dovela još neke ljude. Brzo bih ja to izlečio od ovih predrasuda i trivijalnih misli, "navukao na kritiku", kako bih to nazvao. Sa onima koji steknu neopravdano loše mišljenje, a pred kojima sam se ipak potrudio da prikažemo verno što radim i kako razmišljam, obično se sukobim žestoko (to su uglavnom ljudi sa lokala), tako da više nemamo o čemu da razgovaramo. Ovako će me se barem plašiti (u intelektualnom smislu), jer ne verujem da bi mogla da govori o tome kak je predsednik Differentia-e "nezreo", i da to izlazi iz njenih folklornih usta.



PS: Znate šta! Imamo nastavak one konverzacije. Još je poučnije to što sledi, ali malo mi je sad glupo da postavim. 

[Truman]

  Znaš li da sebe smatram glupim i vrednim? Hah! To govorim već godinama. Znači, profesor je u pravu.

Pa sto onda za sebe stalno govoris kako si strasno telegentan? Vidim ja da ti imas podstanara u glavi  :)

[maelstrom]

Inteligentan i pametan - trebalo bi razlučiti ta dva pojma. Pametan je onaj koji umije prepoznati svoju inteligenciju i baratati s njome, koliko god skromna ili neskromna bila. Aristotelovski rečeno, inteligencija je potencijal, "pametnost" akt. Sada nužno slijedi rasprava o svrhovitosti, ali izbjegnimo ju.

P.S. Kurioziteta radi: William James Sidis, IQ 250-300, na Harvardu sa 11 godina, napisao je jednu jedinu knjigu - o sakupljanju autobusnih karti.

[Domaci Zdajnik]

Još jedan mejl. Upućen sasvim novoj gospođici. Faza: Upoznavanje. U nekom smislu može biti interesantan, pa da ga okačim ovde:

Evo, da se javim, nakratko. Radi se o tom da se pokušavam odviknuti od obične misli, tako da izbegavam govoriti. Radim to samo kad moram. No! ne želim ostati bez ikakve komunikacije, tak da dobro odmeravam kako pristupiti ljudima.

Što se spontanosti tiče, pokušavam skontati kako da se na najnespontaniji način upoznam s nekim, ali to mi teško ide. Spontanost je progutala čoveka.

Trebalo bi sebe dovesti pod disciplinu apsurda. I onda stati na sigurne noge. Takvo kretanje ja nazivam slonovskim.

[Miroslav Ibic]

Priča počinje ovako. Danas je, kao što znamo, utorak.
E, vidite, juče je bio ponedeljak, a ponedeljak ko ponedeljak...nikad ne znaš šta te čeka.
I tako vam ja drugovi i braćo, profrljdam taj ponedeljak i u pola deset kod mimi po svesku iz fiziku da spremim vežbe. A sve, znate, moj slabašni um se oslanjao na neku...iluziju da će mimi da se samovoljno javi da odgovara iz socijologije...Ja ne tejah da učim, uljuljkavah se tom tada činjenicom. Kad ja dodjoh kod mimi, ona mi reče, zapljusnu me strašnom istinom, ja, ja sutra odgovaram socijologiju! Ah! Ne, to se ne dešava! – pomislih. Ali, da, beše to surova realnost....
Ništa, ja reko sebi, ništa sanja, sutra u četri će se probudiš, ništa, i ništa dodjo ja kući, pogleda one vežbe...pogleda pogleda...baci se u krevet i reko, ma ja sutra ne idem u školu.
ALI.
Tu se pojavi problemčić. Vidite, Caka je sledeća u dnevniku, a ja joj rekoh da se ne sekira, da je neće pitati socijologiju Anka, ja ću kao da učim...i ja sad, nije lepo, znate, ja sam pod njenom ličnom zaštitom...
I nišštaa...legnem ja tako pomućene s(a)vesti da spavam.
Probudim se izjutra, setim se jadne Cake, i poslah Mimi poruku....Nešto u vezi Cake, ali onako, baš fašistički...Onda se napalih na pisanje, i pisah i pisah i pisah...nažalost nemam sve, ali ako mimi nije bacila, mogu da dopunim. Dakle, evo nekih fragmenata...

„Ax! Nema više blažene zaštite koju mi njena sigurna ruka pružaše! Ax! Žalosna je moja sudbina! Ax! Jadna ja, prodadoh se za šaku zelja! .... *odmahujem pognutom glavom u razočaranosti....Mimi....ggg....pozdravi....gggg....I....lićku.....

(mislim da su tu sve poruke x/)

„Mimi...*kroz samrtnički ropac....katja....će ti....doneti...svesku aaaaa *dišem ko baba iz Pantića.....iz fizike...ne brini za to....Džimi....reci mu.....da je bio.....dobar drug i mafijaš.....šone....reci mu.....da ne posustaje.....bio je moj....heroj.....reci mu.... aaaa *opet baba“

„Da te čovek ne ostavi samu u sobu s mobilni“ – ovo sam tek kasnije vidjela da mi je Mimche poslalo

„Idem da jedem mnjam mnjam“

„Pooozdravi je pooooozdravi....VOLIM JE ko preee, EEH da mogu poslati joj suzee



suze bi joj rekle sve“

„pozdravi je pozdravi tararara“

„Tatatatira!“

„Mimi, imaj razumevanja....“

„Fashisti su u slobodno vreme pravili spisak koga mrze“

„Sanja zvana Smrt ovaj Sreda zvana Deda, ma ne bre, Nimfa, ovaj LUCIFER, nenene.Satana Lichno se baca na chitanje ou jea, uz novokomponovanu pesmu „hitam da prochitam“

„Emiliji reci – srešćemo se ja i ti kad-tad



U PAKLU (font: vatra bukti iz ovijih slova)“



„Caki poruči da će dobiti paktetić od mene za svo dobro koje mi je učinila, paketić, STREJT FROM HEL, wič dansnt min its samting bed, it kud bi d flajing pensl det dravs baj itself, or samting skimi lajk det. Kapiš?*


ako ne shvatite značenje ovoga termina, molim Vas, obratite se mojim felou mafijašima“


„XAXA HUZ D BIČ NAU“
(ne stiže mi report! Panika! Užas! Pakao!)

„ŠTA SE TO ZBILO? ddddd!“

„Ou nou!“

„Ou nou ou nou dis ejnt hepening! *ruka na čelo (barokni stil)“

„Moje veličanstvene poruke...“

Brzo, u panici, šaljem presvetoj Ilićki poruku: „Ilićke, dušo srca moga, da li ti je gospojica mimi prenela moju samrtničku poruku, moliću lepo?“
Čekajući odgovor, poslah mimi još nešto, jer čuh da je došla jeftina struja;

„Jeftina struja
feftina struja

ćufte su bljak
ćufte su bljak“

„Bilo bi lepo od Vas kada biste joj poručili, onu našu „pamti pa vrati“ mh. Ili onu latinsku „verba volant scripta manent“

ilićka me zove; uzbudjlenje, galama, ne kapiram ništa, SAMO ČUH MIMI KAKO SE DERE DA JOJ NE ŠALJEM VIŠE, ILIĆKA ME PITA ŠTA MI ZNAČE OVE DVE PORUKE JA JOJ REKO NEKA PITA MIMI, ONA KAŽE NE ZNA MIMI, BACA PORUKE!

„MIMI FAK JU.“

„Aj lov ju COPN“

 „FAK JU NAJS END SLOULI“

„Stvarno nemam mesto u mobilni IZVINI“

„Oćeš da udješ na listi, oćeš sad da te stavim na listi“

Tu se razočarah...prestadoh i da se ljutim, na kraju joj rekoh i da ne brine......eh

„ODUŠEVLJENA SAM POSTAJEŠ JA TJ ČOVEK“

„Da, znaš kako, kad neko umre duša mu prelazi u drugo telo.“



Eto tako, moji drugovi, šta se dešava sa mnom

[UnDead]

Sa tobom definitivno nešto aaaaaahhhhh..... ne valja, c,c,c,c... idi leči se 

[Miroslav Ibic]

Zašto da se lečim?

[Baba_Yaga]

Lepo ti tako njemu reci...Kakvo lecenje, kad je tebi, ovako, samoj sebi, savrseno dobro :) to je bitno 

[UnDead]

Zašto da se lečim?

Neka ostane na tome... ako sama ne vidiš, bolje da ja ne govorim...