Utisak dana

[Miroslav Ibic]

Ovo je prvi deo drugog od koncentrichniih krugova mr. Domaci izdajniche, deo kruga koji je grozan, mada, sada me vishe i nije briga, verovatno jer sam blizu prelaska u drugi.
Otkrila sam velike istine ovih dana.
Znate, kada je bio onaj prvi deo prvog kruga, ja sam tada bila u velikim nevoljama, sve mi se je chinilo tako nekvalitetno, glupo i nevredno zhivljenja, chak je i zhivljenje bilo nevredno.
U tom dobu sam spavala po ceo dan, nisam plakala, ali nisam prichala sa ljudima, nisam ni jela puno, pisala sam neke glupe teme koje je moja profesorka ocenjivala nihilistichkim.
Ali, i u tom vremenu, kada je jedna osoba otishla iz mog zhivota, i ja se nisam lepo osecala zbog toga, bilo je iskre koja je nagoveshtavala drugi deo toga kruga, jer, kada me obuzme ta tuga, i ta patetika, trchala sam u drugu sobu i uzimala neke glupe tinejdzherske novine gde su ti tinejdhzeri kukali nad svojom sudbinom, i ja sam to chitala i od tog chitanja mi je bilo muka prema takvom ponashanju, tako da ja nisam kukala, ali i nisam imala snage da radim zanimljive stvari, u stvari, tad mi nishta nije bilo zanimljivo, samo bi se terala. Tako sam se terala da chitam i prochitala sam mnogo mnogo knjiga, i ponekad bi mi bilo bash lepo. Prochitala sam chak i jednu knjigu o celoj istoriji borbi indijanaca i kauboja, bila je to strashna knjiga i tu su bila razna pisma i opisi pokolja i svega toga.
Eh, da, bili su to ti svetli trenuci.
I eto, ja sam uspela nekako da izadjem iz toga i zhivot je ponovo pocheo da igra i da bude veseo vashar i divan svet je bio.
Ali, sada, kada udjoh u prvi deo drugog kruga, pochele su mi um obuzimati mnogo crnje misli nego shto to beshe pre tri chetri godina. sada moram se izboriti sa njima, i osecam da bitka je pri kraju i da cu se uskoro vratiti velichanstenija i sjajnija no shto sam ikada bila

ah,da, i dodatak. Vidite, ja nisam imala nikakvu nameru da to bude neka pricha koja ce zasmejati ljude i prikazati moje umetnichko bice, taj post je bio samo jedno veliko pitanje, nad kojim treba da se zamislim da vidim da li sam krenula dobrim putem, a ovo za sladolede je samo iskrica koja je pala sa drugog dela drugog koncentrichnog kruga u koji cu, nadam se uskoro upasti i biti srecna

[lanavi]

I meni se dopada ovo...onaj prvi komentar gospodjice pametnice...samo jos da poverujem da je istina...ali ako i nije nema veze.

[Miroslav Ibic]

Mislim da se mirim sa tim da cu da crknem ili mozhda budem zatvorena zhiva u kovchegu na mrachnome groblju.
Eto, i pre neki dan, kad sam bila da branim seminarski kod mog omiljenog profesora Gorancheta koji je jedno savrsheno bice, i ah, takva sreca obuze me kada se je nasmejao kada je uzeo moj seminarski rad u ruke, i rekao da sam dodala dosta toga, bila sam tako srecna jer sam uchestvovala u jednom izluchenju hormona srece u njegovoj savrsheno proporcionalnoj glavi sa ostalim delovima tela, jer, vidite, taj moj profesor goranche, je pravi zhivi chovek, o kojima ja i moja drugarica mashtamo da preplavljuju svet.
Ja i moja najlepsha i najdivnija drugarica smo jednog dana sedele u shkolskoj klupi, i moja drugarica me je pitala da li mashtam da svi ljudi imaju veeelike glave, ogromne ogromne glave, i tako da, dok idu, neko nekog zakachi glavom, i onda kazhe 'oh oprostite'.
To je bilo tako savrshen opis onoga shto je tako dugo chamilo u meni kada sam crtala ljude sa velikim glavama, ali nisam znala shta to znachi, slichno onome shto hajdeger pricha o predstrukturi razumevanja.
Onda sam pomislila i na Gorancheta i shvatila zashto je on tako savrshen.
Eh, i tako ja sam bila do nisha, i u pet chasova sam uhvatila autobus za moj grad u kome i zhivim.
Nebo je bilo plavo sa puno belih oblachica, nije bilo ni znaka od oluje, i grmljavine.
Krenuli smo mi tako autobusom, i shto smo vishe napredovali, nebo je postajalo mrachnije, bile su tu i munje i sevanja, i kisha ogromna, ali, ja se nisam brinula, nisam ni iskljuchila telefon, nego sam slushala neku muziku, mislim da je to bio DZHONI KESH hahahahahhaaaaaaaaa

[DramatisPersonae]

svi e-mejlovi na svetu su tezine jednog zrna peska.
 :zbunjen:

[Domaci Zdajnik]

Znači, to je prevršilo svaku meru. Jebeno sam nervozan, nervozniji no što mi intelekt dopušta da budem. Da, inteligentni ljudi se malo teže uspevaju iznervirat. Ja izgleda ili nisam međ njima, ili su mi živci sasvim sjebani.

Ljudi su zajebano retardirana sorta. Tako danas mi jedan partijski kolega, sutra već bivši, kaže nakon što me je bitno zajebao, kako sam ja lošeg karaktera. Pazi, on te zajebe, al si ti lošeg karaktera nakon tog zajeba. Idući put, kontam, trebalo bi da ja njega ubijem, pa da ispadnem bolji nego što je on - prema tom mišljenju - ispao u ovom slučaju kad me je zajebao.

Okej, ništa. Teramo dalje. Danas tako odem na fudbal, i tamo neki mlađi momci, mada bitno krupniji od mene, počnu da raspaljuju po golu, a ja branio. I tako dva puta me ona lopta svog protrese od siline udarca. Ja puknem od nervoze i uzmem onu loptu, krenem napred, a ovaj jedan drugi se vrati da čuva gol, i dođem do njihovog golmana, i raspalim jedno dva ili tri puta jače nego što su oni ovamo po meni. Problem je samo u tom što je ovaj njihov golman bilo neko dete od ... pa recimo da je imalo oko 10 godina. I što je najgore, odbrani udarac, ali odmah stane da me gleda uplašeno, kao da sam pokušao da ga ubijem. Ja samo izustih: "Izvini, klinac, ali i ovi tvoji su mene tamo tako gađali." Posle toga mi bi žao. Još ne mogu da zaboravim kako me je ono dete gledalo sa te gol linije. Jebem ti kakav sam kreten ispao. I meni se događa. Tad uvideh to. Još me proganja ono bespomoćno lice dečkića.

Onda, krenem do stana... onako gradom... centrom faktički... mada uglavnom mračnim i uzanim uličicama... i tu sa prozora prizemlja neke zgrade devojka za koju bih rekao da je odrasla na Pinku i seriji Sex i grad - baca potrošeni karmin pred mene, na trotoar, na ulicu. Bacih prezriv pogled ka njoj da bih ukazao koliku je grešku napravila, ona isto tako uzvrati pogledom u tom deliću sekunde, ali ne primetih da joj bi žao ili da primećuje na šta joj ukazujem. Odmah zatim shvatih da je ona mene gledala kao komad muškog mesa koje ili odgovara ili ne odgovara, a ne kao nekog policajca koji prekoreva one koji bacaju po ulici stvari iz kuće. Par koraka dalje pomislih da je trebalo da dignem ono što je bacila i da joj kažem kako je to slučajno ispustila, pa da joj vratim. Onda shvatih da je sve to uzaludno, jer na milioni prozora i ljudi upravo u istom ovom gradu čini taj isti prestup. "Mamu vam jebem pokvarenu", promumlah u sebi.

I... to je otprilike to. Sjeban sam onako... da se nisam upravo istuširao ovo bi bilo mnogo mučnije izlaganje. Al' šta ćeš.

[Ljubo Gazivoda]

svi e-mejlovi na svetu su tezine jednog zrna peska.
 :zbunjen:

Uključujući i atačmente?

[DramatisPersonae]

bez tih atachemanata...
jebote, zamisli koliko je onda ceo ceo internrd tezak?
mozda chak chitavu kilu?
Zamisli to, chitava kila elektrona koji jurcaju unaokolo po celoj zemlji.

[DramatisPersonae]

Ne kontam, shto te je gadjala karminom? Trebao si uzeti taj karmin i gadjati ti nju.

[Domaci Zdajnik]

Moji utisci dana:

- los san; kao razgovaram sa gospojicom M, koja deluje jako cudno i neprijateljski.
- slabo sam do sada ucio, nerviram se zbog toga.
- u stanu sam jutros zatekao stonogu precnika polovine prsta (kao deblja glista) i dugu desetak santimetara! Ko zna odakle to u kupatilu, ali posto se vec drugi put s tim srecem, bojim se da postoji citava familija tih uzasnih stvorenja.
- odlicna utakmica izmedju rumunije i italije na EP-u u fudbalu.

[Miroslav Ibic]

Možda bih trebalo da promenim nik u Vidovita Rino

[DramatisPersonae]

pesma, one hand in pocket od alanis morissette
 :skakutavi:

[modesty]

Pala sam ispit kod čike Olivera Antića, a baš sam lepo znala i zato sam prsla, prsla, prsla, prsla    

[Truman]

A sto te je oborio? Poznat mi je taj Antic sa TV-a, onaj glavonja sto je za radikale.

Juce imam dva utiska:

-prvi da sam presao triput manje gradiva od onog sto sam planirao za ispit
- drugi da su Svabe razbucali moj omiljeni tim Portugalce 

[Miroslav Ibic]

xaxaxaxa, meni je utisak dana ova slika iz blica



za clanak o onom osmogodishnjem detetu shto je ukralo neka kola pa udarilo zhenu koja je vozila derle u kolica i koje je slupalo kola i josh neka kola okolo buahahhaa
a i ostali naslovi koje sam videla na pochetnoj strani blica

- Pretukli zubara bejzbol palicama
- Objavljen prvi srpski časopis za slepe i slabovide osobe
- Sedamnaest učenica zatrudnelo u isto vreme
- Mislio da mu kradu kola, ranio brata, ubio električara

[Ljubo Gazivoda]

Moj utisak dana je pomisao o permutaciji nicka Silovani u Školovani leptir. Onda, tu je Sofija iz 300 čuda i pojava Kemićara.