Utisak dana

[ZileZilet]

Na osnovu cega si ti zakljucio da prica o tome da Vojvodina izdrzava Srbiju-stoji? Ta je prica klasicna populisticka, da se dobiju glasovi u lokalu. Istina je da Vojvodina Srbiju-hrani, ali tamosnji seljaci dobijaju navac za svoje proizvode po trzisnim cenama, uz subvencije za gorivo, djubrivo, stocnu hranu,...
Problem je sto seljaci stoje jednako lose kao ostali radni ljudi u celoj Srbiji. A ako pricamo o novcu, najveci gubitnik u Srbiji je grad Beograd, jer, s obzirom na nivo ekonomske aktivnosti, najvise puni republicki budzet. I sta sad? Beograd-Beogradjanima?! Da li mislis da bi neki gradovi mogli da imaju opstinsku upravu, vozni park, budzet,..., da se ne dopunjavaju iz drzavnog budzeta??? E, to je prica O SOLIDARNOSTI jakih i slabih u okviru drzave.
Ja sam na primer, na osnovu carine i PDV-a, za socijalno i penzijsko, zdravstveno, u toku prosle fiskalne godine drzavi uplatio 3.7 miliona dinara. Nista mi se od toga nije vratilo, vec je zavrsilo za plate prosvetara, poilicije, vojske, za budzet Lebana, za cinovnike u K.Mitrovici., za minimalce u KG Zastavi,...Jer ja ove godine treba da, u vidu gradjanskog bunta, izbegnem placanja drzavi??? Mislim sta mene kao Beogradjanina briga za Lebane tamo neko...Kapiras sta hocu da kazem???
A ta prica o parama Vojvodine, je stara jedno 30 godina, i ne bazira se na danasnjim cinjenicama. U svetskim okvirima, hrana je najeftinija, skupe su druge stvari...
A, ma koliko to bilo nepravedno, na osnovu standarda, plata, ekonomske aktivnosti, kvaliteta zivota, BeograD JE POODAVNO ZREO ZA eu...


Beograd usvojio budžet
24. decembar 2007. | 17:38 -> 21:14 | Izvor: B92, Tanjug 
Beograd -- Odbornici Skupštine Beograda usvojili su gradski budžet za 2008. godinu, u vrednosti od 66 milijardi dinara.

To je za oko 10 odsto više nego u 2007. Preko polovine sredstava novog budžeta predviđeno je za direktne investicije, dok će značajan deo novca biti uložen u saobraćajnu infrastrukturu. Poslanici opozicije bojkotovali su glasanje za budžet grada, kritikujući što se on usvaja pre republičkog.

Skoro 90 odsto sredstava budžeta Beograda za 2008. biće obezbeđeno iz tekućih primanja grada, dok će ostatak novca stići preko inostranih kredita i predstojećih privatizacija.

Član Gradskog veća Dušan Bajec izjavio je za B92 da je 50 odsto sredstava novog budžeta predviđeno za klasično investiranje, a da će delom novca grad pomoći Republici u rekonstrukciji mostova i izgradnji obilaznice.
 
ZAMISLI DA SE BEOGRAD OTCEPI I BUDE DRZAVA ZA SEBE, BEZ BUDZETSKOG DEFICITA, SA "ZARADOM" KOJA U POTPUNOSTI POKRIVA POTREBE NJEGOVIH "DRZAVLJANA"?

[Domaci Zdajnik]

hm... Ja sam voljan da radim za Nishliju, ili bilo kog drugog. (Mora da je to zato shto sam debil?)

Ako bi od toga mogao nekad da imaš neku korist, onda je ok. Na primer, ako bi država donela zakon o ravnomernom regionalnom razvoju (postoji ministarstvo danas, ali se ništa ne radi po tom pitanju, zato što nisu urađene neke mnogo osnovnije stvari - uređena regionalizacija: ovako nema šta da se ujednači jer postoje sa jedne strane Vojvodina i Beograd kao posebne regije, i ostatak Srbije kao rupetina bez ikakvih ingerencija (ona je zbog toga mnogo više krava-muzara nego Vojvodina, ali to je duga i druga priča).).

U svakom drugom slučaju ti nemaš razloga da radiš za nekog drugog, to nije normalno. Ti bi onda bio dobrotvorni rob (što u Srbiji i jeste slučaj, ne samo sa Vojvodinom, nego i sa ostatkom Srbije bez Beograda).

Uglavnom, ne mislim da nam treba josh vishe autonomije u sred drzave, oticicemo u feudalizam...

Vidi, Vojvodina je u povlašćenom položaju u odnosu na ostatak Srbije, i najverovatnije je uspela da se razvije i uzdigne iznad ostatka Srbije zahvaljujući tome što su njeni interesi koliko-toliko bili zaštićeni u okviru kakve-takve autonomije (pritom, opravdano se Čanak i Aleksandar Popov brinu za još veći nivo autonomije, jer ko ne bi voleo da njegova regija bude još bogatija). I onda se postavlja pitanje: zašto se ne bi zaštitili interesi ili primenila slična strategija i za ostatak Srbije, pogotovo za ovaj najnerazvijeniji deo (južna Srbija, a u stvari čitavo područje Centralne Srbije)?

Pored toga, trebalo bi da znaš da je u političkoj teoriji, teoriji teritorijalne organizacije države, standardno imati tri ili četiri nivoa vlasti: 1) opština, 2) grad (u slučaju da opština ne pripada gradu - tri nivoa vlasti), 3) autonomna pokrajina/regija, 4) republika. Dakle, postoji nešto što se u Srbiji zove teritorijalna diskriminacija samim tim što čitavo područje Centralne Srbije ostaje bez trećeg nivoa vlasti, a to je ono što imaju i Beograd (prema posebnoj uredbi o specijalnom položaju grada Beograda u odnosu na gradski nivo vlasti u Srbiji) i Vojvodina - kao autonomna pokrajina. I, gle kako se stvari odvijaju - u tom pravcu da obe ove povlašćene teritorijalne jedinice grabe napred, dok sve ostalo propada.

Regionalizacija Srbije je jedan od uslova da se ova zemlja normalizuje. Ili to, ili ukidanje autonomije Vojvodini (nema razloga da se ona drži u povlašćenom položaju u odnosu na ostatak Srbije), sa ukidanjem posebnog statusa Grada Beograda. Ovo prvo je rešenje koje su primenile sve zemlje razvijenog sveta, a ovo drugo je povratak u XVIII vek, no opet bolje nego ovo što sada imamo.

Na osnovu cega si ti zakljucio da prica o tome da Vojvodina izdrzava Srbiju-stoji? Ta je prica klasicna populisticka, da se dobiju glasovi u lokalu. Istina je da Vojvodina Srbiju-hrani, ali tamosnji seljaci dobijaju navac za svoje proizvode po trzisnim cenama, uz subvencije za gorivo, djubrivo, stocnu hranu,...

Istina je da sam malo preuveličao stvar, ali postoje implicitni razlozi da se to baš tako kaže. Vojvodina, na primer, zadržava 50% od prodaje preduzeća na svojoj teritoriji (na primer, kada se bude prodao NIS), i taj novac ide u državnu kasu, odakle se uglavnom finansiraju projekti po Beogradu (vidi raspodelu sredstava iz NIP-a: za Beograd oko 80% od ukupnih sredstava), dok se na primer iz Niša 95% od prodaje DIN-a šalje u državnu kasu, a svega 5% ostaje gradu. Tako je i u Novom Sadu, ali pošto on ima još jedan nivo vlasti, ostaje onih 45% ipak za Vojvodinu. To nije dovoljno i trebalo bi da gradu/opštini ostaje onih 95%, a 5% (otprilike) se šalje državi. Tako bi bilo da je zemlja suštinski decentralizovana i da su troškovi centralne administracije minimalni.

Dakle, Vojvodina je trenutno na gubitku, ali je principijelno ostatak Srbije (bez Beograda) još više na gubitku jer i ne zadržava onih 45%. I to je samo jedan primer fiskalnog centralizma, da se ne nabrajaju sada svi.

Problem je sto seljaci stoje jednako lose kao ostali radni ljudi u celoj Srbiji. A ako pricamo o novcu, najveci gubitnik u Srbiji je grad Beograd, jer, s obzirom na nivo ekonomske aktivnosti, najvise puni republicki budzet.

Tačno je da Beograd najviše puni republički budžet, ali to nije došlo kao proizvod nekakvog privrednog buma Beograda zahvaljujući njegovim sredstvima, već posredstvom centralizma koji je uvek državne kase praznio i usmeravao u izgradnju beogradske infrastrukture. Konkretno prošle godine je započeta obilaznica oko Beograda (iako su potrebne i oko Novog Sada i oko Niša, ali još je potrebniji auto-put do Kragujevca, i mnogi drugi projekti, koji ne mogu da stignu na red) u kojoj je u ukupnom fondu republika uzela učešće sa oko 75%. To su ogromni novci. Dalje, železnička stanica Prokop (nakon završetka koje će Beograd dobiti sjajno mesto za dalje investiranje i ogroman razvojni bum) je projekat u koji država investira oko milijardu evra u poslednjih 20 godina. Koji je veliki ili sličan gradski projekat država podržala u Nišu ili Novom Sadu? Niški aerodrom je građen parama iz Norveške i gradske kase. Sa druge strane, država ulaže opet ogroman novac u aerodrom Nikola Tesla (Beograd), pod izgovorom da će se više isplatiti. Sve to utiče na dalji priliv stanovništva i mnogo intenzivniji i veći obrt kapitala u Beogradu, što dalje utiče na razvoj tog grada i njegovo učešće u ukupnom proizvodu.

To su podaci od kojih se diže kosa na glavi normalnom čoveku. Ogromna nepravda se sprovodi nad ostatkom Srbije jer su svi kapitalni državni projekti koncentrisani tako da služe Beogradu, budući da republička kasa služi kao pomoćna kasa grada Beograda. Ja sam sa FCN-om i jednom novinarkom Danasa pre dve godine digao ogromnu buku oko raspodele sredstava iz NIP-a za kulturu kada je stvarno bila više nego skandalozna raspodela tih sredstava, oko čega su se složila i većina Beograđana, pa je nakon toga izvršeno revidiranje te raspodele, kako bi Niš, Leskovac i još neki gradovi dobili ipak nešto malo (Leskovac je dobio tada čistu nulu, kao i Šabac).

I sta sad? Beograd-Beogradjanima?! Da li mislis da bi neki gradovi mogli da imaju opstinsku upravu, vozni park, budzet,..., da se ne dopunjavaju iz drzavnog budzeta???

Kad već pominješ vozni park. Ne znam da li ti je poznato ali pre dve godine (kada sam se ovim poslom aktivnije bavio i pratio šta se događa) je bilo u štampi da država uskače da pomogne Gradski prevoz (beogradsko preduzeće), subvencijama kako bi se snizile cene karata. U Nišu je u to vreme, pošto grad nije mogao da pomogne Niš-Ekspres na isti način, cena karata narasla na 50 dinara u jednom pravcu (skenirao sam tu karticu kada sam je kupio, jer nisam mogao da verujem, pošto sam nekoliko dana ranije, iste godine, u Beogradu kupio kartu za 20 dinara).

Šta je potrebno uraditi? Potrebno je da opštine i gradovi najpre ne šalju novac Beogradu (sav novac koji ostvare), već da se od ostvarenog proizvoda jedan deo (oko 5%, kako rekoh da je standard u uređenim, decentralizovanim zemljama) smatra obaveznim, i on upućuje u državni budžet, dok se od ostalog finansiraju lokalni troškovi (troškovi administracije), i stavlja u budžet. Niko tu nema potrebe da pomaže kroz NIP ili slično. I moguće je da si u pravu kad kažeš da neke opštine ne bi mogle da isfinansiraju sopstvenu upravu (mada verujem da bi makar za to bilo para), ali to je posledica dugogodišnje, čak višedecenijske nepravedne raspodele sredstava, odnosno centralizma. Tada nastupa program ravnomernog regionalnog razvoja i pomoć nerazvijenim opštinama da stanu na noge kako bi mogle same da se razvijaju. To je put u ozdravljenje ovih opština, a ne ovo što Dinkić radi.

E, to je prica O SOLIDARNOSTI jakih i slabih u okviru drzave.

Solidarnosti trenutno nikakve nema. Beograd se značajno razvija dok ostali gradovi uveliko propadaju, i to dokazuje da je jaki centralizam, bez ikakvog programa ravnomernog regionalnog razvoja - na delu. Pored toga, u decentralizovanoj zemlji solidarnosti ima samo prema značajno ugroženim opštinama, a u Srbiji je na delu nešto drugo, nešto što se daje opisati ovako: Jedan čovek drži džak u koji svako trpa sve pare koje zaradi (zadrži nešto malo, onih 5%, što nije dovoljno ni za administraciju), i onda čekaju da ovaj bogataš u sredini to raspodeli. Tu sledi onaj metod ko koga ima u Beogradu, čiji je lobi jači (recimo "čačanski lobi", "kragujevački lobi", pa sam čak od LDP-ovaca u Nišu čuo da će se boriti za "sve jači Niški lobi u skupštini Srbije"!!) što dokazuje da je Srbija više kafana nego država. I tako će biti dok je zemlja centralizovana.

Ja sam na primer, na osnovu carine i PDV-a, za socijalno i penzijsko, zdravstveno, u toku prosle fiskalne godine drzavi uplatio 3.7 miliona dinara. Nista mi se od toga nije vratilo, vec je zavrsilo za plate prosvetara, poilicije, vojske, za budzet Lebana, za cinovnike u K.Mitrovici., za minimalce u KG Zastavi,...Jer ja ove godine treba da, u vidu gradjanskog bunta, izbegnem placanja drzavi??? Mislim sta mene kao Beogradjanina briga za Lebane tamo neko...Kapiras sta hocu da kazem???

Kapiram ja šta ti kažeš, ali istu stvar plaćaju i građani Lebana, i građani Niša, u istom procentu kao ti, samo što manje obrću pa manje i plaćaju. Da imaju šta da obrnu, platili bi isto koliko i ti, i onda bi te pare koje odu u državni budžet bile korišćene za asfaltiranje i prevlačenje petog sloja asfalta beogradskih bulevara, kao što je devedesetih trebalo iz centralističkog državnog budžeta finansirati vitalno-državni Koridor 10, a on je bio upotrebljen za beogradske ulice.

I taj tamo u Lebanu nije nimalo srećan što se tako oseća, jer živi otprilike kvalitetom života kako to čini neka stoka u štali (ako je dozvoljeno čutavi stoku) u beogradskoj seoskoj opštini Lazarevac.

A, ma koliko to bilo nepravedno, na osnovu standarda, plata, ekonomske aktivnosti, kvaliteta zivota, BeograD JE POODAVNO ZREO ZA eu...

Kad čitava država zapne za jedan grad, mora tako da bude. Tako je i u svim centralističkim zemljama, i u svim postkomunističkim u kojima je centralizam bio podrazumevana pojava. Svi veliki projekti su bili u glavnim gradovima, dok je ostatak bio rezervisan za seljake koji rade za državu, za dobro jednog grada. Tako Beograd danas nije samo prestonica Srbije, nego kulturna, sportska i svaka druga prestonica Balkana. Nažalost.

Skoro 90 odsto sredstava budžeta Beograda za 2008. biće obezbeđeno iz tekućih primanja grada, dok će ostatak novca stići preko inostranih kredita i predstojećih privatizacija.

Sasvim sam zaboravio da dodam nešto na ovu temu. Naime, dok sam pratio kako se kreću budžeti gradova, primetio sam ovaj momenat. Taj momenat kaže da je Srbija (i to još od vremena kad je premijer bio Zoran Živković, Nišlija) uzimala strane kredite, često nakon isporučenja zločinaca Hagu, koji su se slivali u budžet ili projekte grada Beograda. Tako se čitava Srbija zadužuje za račun Beograda, a sve pod izgovorom nacionalnog razvoja. Koridor 10 i dalje nezavršen, Niš i dalje nije video nijedan državni projekat, a voleo bih da čujem šta bi tek Vranjanci, Leskovčani, Valjevci ili Zaječarci ili Kruševljani kazali.

Član Gradskog veća Dušan Bajec izjavio je za B92 da je 50 odsto sredstava novog budžeta predviđeno za klasično investiranje, a da će delom novca grad pomoći Republici u rekonstrukciji mostova i izgradnji obilaznice.

Ovo je interesantan momenat. Kaže da će grad pomoći državi u izgradnji obilaznice, a koja se nalazi na teritoriji grada Beograda, kao i mostova, koji su u nadležnosti države. Interesantno je stoga što je i u Nišu slučaj da sve pripada državi (budući da je na snazi Miloševićev zakon iz '91. kada je oduzeo svu imovinu gradovima i opštinama), ali da se država nikako nije drznula na to da nešto od svoje infrastrukture apdejtuje.

Mostove i obilaznicu u Beogradu gradiće država, sa uskakanjem grada Beograda. Zanimljivo. Ko će to da plati? Pritom, to nije baš para koja se daje administraciji Lebana ili Bele Palanke, to su ogromne pare.

ZAMISLI DA SE BEOGRAD OTCEPI I BUDE DRZAVA ZA SEBE, BEZ BUDZETSKOG DEFICITA, SA "ZARADOM" KOJA U POTPUNOSTI POKRIVA POTREBE NJEGOVIH "DRZAVLJANA"?

Ja bih, ako je moguće, odmah pristupio tužbi onih ljudi koji su državu držali centralizovanom i tako uticali na taj razvoj situacije. Za to su krive sve vlasti od Miloševića do danas, i to je kriminal, ništa manji od ovoga kojim se bave najveće mafije po Srbiji i svetu.

I ne bih imao ništa protiv, na kraju, ako bi Beograd hteo da se odvoji. Nadalje bi se makar znalo šta je čije. Vojvodina bi procvetala, ako ništa drugo. Niš bi propadao, ali ne zbog toga što nema ko da ga doji (Niš ionako ništa ne dobija iz republike, mnogo više daje; a Jagodinci su prošle godine utvrdili da državi daju oko 100 puta više nego što im se vrati), nego otud što su na njegovom čelu oni koji nemaju ni tri razreda srednje škole, a politički su manje pismeni nego Velja Ilić.

PS: Ovu raspravu ćemo, kad se malo stiša situacija u vezi sa politikom, prebaciti na pdf. Decentralizacija, na nekoj od tema:

- Vojvodina i regionalizacija ostatka Srbije
- Decentralizacija i regionalizacija Srbije
- Beogradizacija - problem ili ne?

[Miroslav Ibic]

Da vam kazhem neshto, samo se vi sprdajte, a znate li shta se danas deshava, a meni niko ne veruje???
Eto, ja stalno pricham ljudima, nemoj da se shetash po grmljavini, udricete grom, nemoj da sedish ispod lustera, mozhe da pukne sijalica da ti se zabije u mozak, nemoj da lizhesh mobilni telefon, nemoj da se priblizhavash konjevima na ulici, mozhda ce da te udare kopitom, ili samo upozoravam da je mozhda vozach autobusa psihopata, onda, naravno, samospaljivanje, onda, ono shto stalno pricham kekenju, da mogu da izrastu crvi ispod jezik i progutaju ti mozak, da mozhda od nechega mozhe da eksplodirash, da odjednom mozhe sve da nestane, da dodju Oni, da saznaju da se neko tushirao na dan kada nije smeo, da kada se zamrznem padne meteor na zemlju i unishti i tu malu zhishku zhivota koji sam sachuvala, u nadi da ce plamen zauvek da gori... a svi oni kazhu, to su gluposti, to nikad nece da se desi.
E pa da vam pokazhem jednu sliku

Eto, dragi moji, i drage moje, to se je desilo danas u mom komshiluku. Kola, pa kroz prozor.

[Miroslav Ibic]

aha, da, i to kakvi ljudi uche decu
ima jedna profesorka koja zheli da bude zauvek mlada, da bude uvek kul, itd, da se pricha o njoj da ona nije kao ostali 'matorci', da je svi vole, itd, a ona je profesorka, i pametna je, i shvatila da lazhan moral nigdemu ne vodi, a ovako, poshto je profesorka, ako propagira tu razuzdanost, mozhe i zaraditi koji pojen kod svojih uchenika i veliku popularnost.
a u stvari je isto zakrzhljala kao i oni koji bi sazvali roditeljski sastanak zbog pijanchenja dece na ekskurziji, naravo, zbog vladajuceg mishljenja da neshto ne valja.
ta profesorka ima neki blog, kao neku skracenu onlajn verziju shkolskih novina, na kome sam danas videla i slike i komentare sa ekskurzije na koju su djaci ishli pre mesec dana.
taj blog je kompletno uredjen od strane te profesorke, pa je i ovaj komentar njen.

[svetac38]

1. major JNA  E. Šišeć, pušten na uslovnu slobodu, posle sedam godina provedenih u zatvoru u Mađarskoj, Italiji i Srbiji. Osuđen  u Italiji, zato što je radio svoj posao....  Pre pet šest godina pilot NATO-A se zezao po Italiji izvodeći akrobacije oko žičare na skijalištu, ubio nekoliko ljudi, vratili ga u SAD  i tamo oslobodili. To je smisao za pravdu...

2. Ponašanje Haškog tribunala, prema Jovici Stanišiću. Imam osećaj da će se još jedan zatvorenik Haga sa ovih prostora, vratiti u kovčegu..............,, a NVO koje se bave ljudskim pravima ni zucnu.....

[Miroslav Ibic]

Ja sam danas, od chetri mogucih pada dozhivela samo jedan.
Tako sam ishla po ulici i odjednom sam pala! Nisam mogla da se zaustavim, i padoh, ispred fakulteta. Dok sam padala, i kada sam se vec nashla na zemlji, misao koja mi je proletela kroz glavu bila je "Oh, ne, sada cu postati ista kao nedrug!"
Inache, taj nedrug mi je, kad sam sedela pored njega na engleskom, pokazao neku ranu na nozi, ubio se je neshto.
Ja sam pomislila, sada cu i ja imati ranu na tom mestu, oh, kakvog li zhivota.
Onda sam ustala, i kada sam se okrenula, iza mene je bio on, Nedrug, smejao mi se je!!!!
Oh, kako je to bilo uzhasno, ali sada sam srecna, doshla sam kuci, i pogledala kolena, nema rana, nema krvi, samo malo oguljene kozhe!

[Miroslav Ibic]

Inače, sinoć sam se uputila ka leskovačkoj glavnoj autobuskoj stanici gde ima na hiljade ljudi koji su tu kao da nam daju informacije kada ima autobus, da bi mogli da se vratimo kući.
Ja ne volim da pitam te debele žene što rade na šalterima autobuskih stanica, zato što su mnogo bezobrazne i nikad ti ne daju sve informacije koje tražiš, nego gledaju onako kao da jedva čekaju da se skloniš i onda daju neku glupu informaciju, za koju posle vidiš da nije tačna i tako dalje. Tako jednom kad sam bila sa Markom prvi put u Niš, on je išao na neki koncert, a ja sam išla da se upoznam sa gospodinom Kekenjom, oko 1h, za kad smo čuli da ima autobus za Vlasotince, smo otišli na autobusku stanicu, i stali na šalter da pitamo, a ona žena je rekla, ne, nema autobus za Vlasotince. I mi tako nismo znali šta da radimo, i pitali, pa kada ima prvi za Vlasotince, a ona je rekla u 5 do 5.
Tako smo mi ostali u Nišu do 5 do 5, kupili neku mnogo skupu kartu, i seli u crveni autobus nišekspresa. Onaj čovek nas je pogledao kao nekoga ko je osudjen na smrtnu kaznu i rekao da je ona žena sa šaltera baš bezobrazna, da za pola sata ima drugi autobus koji ide direktno za  Vlasotince, i koji je jeftiniji. Taj autobus u koji smo mi seli je išao čak do Bugarske, pa tek onda se je vracao ka Nišu i prolazio kroz Vlasotince. Mi smo putovali čitavih tri sata (umesto do sat vremena). Posle su nam neki drugovi rekli da su se oni vratili tim autobusom u jedan....
E, i sinoć ja podjem na tu stanicu da pitam kad ima autobus za kući, i dočekah neku divnu ženu koja se ponašala prema meni, kao da sam isus hrist vempajr hantr. Bila je tako divna, i rekla mi je kad sve ima autobusi i ko vozi... ja sam joj rekla, dobro posle ću da dodjem , i otišla da se švrćkam po leskovcu... onda kad sam se vratila, ona mi je dala kartu, koja je za pedeset dinara bila jeftinija nego u autobusu, i čak mi nije naplatila peronsku!
ta žena je imala žutu kosu i bila je prava dama, ja bih volela da joj sada svako od mojih obožavatelja pošalje po ružu na autobusku adresu

[Domaci Zdajnik]

Tako smo mi ostali u Nišu do 5 do 5, kupili neku mnogo skupu kartu, i seli u crveni autobus nišekspresa. Onaj čovek nas je pogledao kao nekoga ko je osudjen na smrtnu kaznu i rekao da je ona žena sa šaltera baš bezobrazna, da za pola sata ima drugi autobus koji ide direktno za  Vlasotince, i koji je jeftiniji. Taj autobus u koji smo mi seli je išao čak do Bugarske, pa tek onda se je vracao ka Nišu i prolazio kroz Vlasotince. Mi smo putovali čitavih tri sata (umesto do sat vremena).

Haha, išao je kroz čitavo Zaplanje, a ne do granice sa Bugarskom 

Posle su nam neki drugovi rekli da su se oni vratili tim autobusom u jedan....

Za ovo nisam znao. Znači prevarila nas je ona žena sa šaltera.

E, i sinoć ja podjem na tu stanicu da pitam kad ima autobus za kući, i dočekah neku divnu ženu koja se ponašala prema meni, kao da sam isus hrist vempajr hantr. Bila je tako divna, i rekla mi je kad sve ima autobusi i ko vozi... ja sam joj rekla, dobro posle ću da dodjem , i otišla da se švrćkam po leskovcu... onda kad sam se vratila, ona mi je dala kartu, koja je za pedeset dinara bila jeftinija nego u autobusu, i čak mi nije naplatila peronsku!

Uplašila te se. Rekla mi.

ta žena je imala žutu kosu i bila je prava dama, ja bih volela da joj sada svako od mojih obožavatelja pošalje po ružu na autobusku adresu

Sve žene šalteruše su prave gospođe, divne dame!  :spava:

[Miroslav Ibic]

E, da, da, da, da, kad sam se vozila do Niša prošle nedelje, videla sam jedan most koji je imao samo sredinu, a bio je visok, visok, išao je do nebesa. Imao je samo sredinu, čiji su krajevi bili oštri, i jedne velike merdevine od nekoliko desetina metara su polazile od zemlje, do jednog kraja mosta... posle sam ceo dan mislila na taj most, pa sam ga i nacrtala

nazvala sam ga, tajanstveni most

[lanavi]

Postoje trenuci koji mogu da nam suspregnu dah, izazovu emociju zavisti ali i neznosti, nateraju na razmisljanje ali i sputaju svaku misao…Mislim da ih je malo, mozda ih neki ne dozive nikad, mozda i dozive ali zaborave pa ih ne treba mesati sa carolijom ali nekako verujem da je moj danasnji dozivljaj ipak bio dodir slucajnosti sa sigurnim nezaboravom. Obicna setnja gradom, mnostvo na ulici, zagor, vedrina u skladu sa vremenom, prijatnost…Zastajem cekajuci nekog, razgledam sa strane, kafe na ulici je krcat… pogled mi odjednom zapinje na mladjem paru koji sedi usred gomile…Jedno naspram drugog su, naslonjenih lakata na sto, ne govore, ne dodiruju se… bez osmeha, bez cinizma, bez grca…upijanje …stapanje koje moze da se sece u vazduhu…nena(d)metanje moci vec zelje, nevazno kakve…Osetih se kao uljez, kao neko ko ne bi smeo tu zureci u njih da ostane ni sekundu, najvise zbog trenutka koji samo njihov sada postade zauvek i moj i koji bih daljim posmatranjem pretvorila u paramparcad. Ne znam da li je njima znacio, a potajno zelim da jeste, toliko mnogo koliko meni. Mnostvo je nedostajucih reci koje bi umele da neke prizore prenesu u vecnost ali je uteha da secanje na emocije imaju i boje, one koje ne blede.

[Otrovni Starac]

^
Kako vrijeme prolazi postajem sve vise ubedjen da zenka nije kompletna licnost ako pored sebe nema muzjaka. Pitam se zasto je to tako? Je li to neka prirodna potreba ili ona misli da mora pored sebe imat nekog da b' bila (prava) zenka? O cemu se tu radi? Verojatno su obe stvari u pitanju, s nesto jacim akcentom na drugoj, u svakom slucaju - cudnovata mesavina, koja, malo-po-malo pa se ucini kao boljest.

[lanavi]

A sta cini celinu? Mozda su kao deo atoma samo elektron i proton koji ne moze da funkcionise jedan bez drugog? Oboli kad neutron prevagne na jednu stranu pa potreba za istopolnim ponisti njegovu neutralnost i atomsku normalnost.

[Domaci Zdajnik]

Lanavi, dobra priča, onako... romantična, na primer (ovo "na primer" namerno dodajem da ne bih zvučao patetično). Meni je bilo zanimljivo da tako radim, zapažam i pišem, ali sam se onda malo trgnuo i kazao da je to sve hemija (ali ne ono što mladi takvom zovu, nego baš hemija, reakcija organizma, hormona i ostalog što oni pokreću, što potom zovu ljubav i iz toga izvlače romantiku), nivo nečeg daleko nižeg od onoga što čovek može da bude (kao na primer umetničko ili naučno biće, ali kad kažem umetničko ipak želim da zaobiđem momenat ovakvih romantičnih priča).

No, zaista moćno se čini taj momenat koji si opisala, mislim pre svega na onaj njihov... "Jedno naspram drugog su, naslonjenih lakata na sto, ne govore, ne dodiruju se… bez osmeha, bez cinizma, bez grca…upijanje …stapanje koje moze da se sece u vazduhu…nena(d)metanje moci vec zelje, nevazno kakve…".

Kako vrijeme prolazi postajem sve vise ubedjen da zenka nije kompletna licnost ako pored sebe nema muzjaka. Pitam se zasto je to tako? Je li to neka prirodna potreba ili ona misli da mora pored sebe imat nekog da b' bila (prava) zenka? O cemu se tu radi? Verojatno su obe stvari u pitanju, s nesto jacim akcentom na drugoj, u svakom slucaju - cudnovata mesavina, koja, malo-po-malo pa se ucini kao boljest.

O, presveti! Opet ste nas udostojili svog prisustva, i još više - svojih premudrijeh riječi! No, da se pozabavimo temom, problemom koji spominjete. Velite, ženka ne može bez mužjaka. Pa ipak, može li - na isti način - mužjak bez ženke? Ako i može u izuzetnim slučajevima (kao što je vaš presveti i preotrovni slučaj), nije li ta izuzetnost dozvoljena i sa druge pol(ovne)-strane? Eto, to je prvo pitanje koje vam upućujem.

Drugo što mi se nameće je pitanje o tom što bi to treb'lo bit' prava ženka, kakvu vi ovdje spominjete! Pokušavam je zamisliti, ali mi se sve vreme ukazuje jedno potpitanje, slično onom gore. Naime, šta bi to trebalo, s druge strane, da bude "pravi mužjak"! Pa, eto, i to pitanje da vam dobacim.

Konačno, oprostite mi ako nijesam uspio razumjeti da je poruka napisana u duhu teatralnog, pošto mi na to miriše ona zadnja riječ u vašem presvjetom tjekstu.

[lanavi]

Lanavi, dobra priča, onako... romantična, na primer (ovo "na primer" namerno dodajem da ne bih zvučao patetično). Meni je bilo zanimljivo da tako radim, zapažam i pišem, ali sam se onda malo trgnuo i kazao da je to sve hemija (ali ne ono što mladi takvom zovu, nego baš hemija, reakcija organizma, hormona i ostalog što oni pokreću, što potom zovu ljubav i iz toga izvlače romantiku), nivo nečeg daleko nižeg od onoga što čovek može da bude (kao na primer umetničko ili naučno biće, ali kad kažem umetničko ipak želim da zaobiđem momenat ovakvih romantičnih priča).

No, zaista moćno se čini taj momenat koji si opisala, mislim pre svega na onaj njihov... "Jedno naspram drugog su, naslonjenih lakata na sto, ne govore, ne dodiruju se… bez osmeha, bez cinizma, bez grca…upijanje …stapanje koje moze da se sece u vazduhu…nena(d)metanje moci vec zelje, nevazno kakve…".

Pa neka je i ta meni strana nauka, neka je i romantika (barem ublazava sivilo povrsnosti)...za mene dovoljna asocijacija na nesto vazno, jako bitno, nesto sto pokrece i ispunjava...no i ja imam pitanje - zasto bezati od toga?

[Otrovni Starac]

Velite, ženka ne može bez mužjaka. Pa ipak, može li - na isti način - mužjak bez ženke? Ako i može u izuzetnim slučajevima (kao što je vaš presveti i preotrovni slučaj), nije li ta izuzetnost dozvoljena i sa druge pol(ovne)-strane? Eto, to je prvo pitanje koje vam upućujem.

Nate, u vezi s vama postoji jedan veliki problem za koji bi vi trebalo da se u najskorije vrijeme potrudite da ga razrijesite, te da taj vas konflikt sublimira u transcedentnu mudrost i teznju priblizavanja presvetom svesazdatelju, koja bi eventualno rezultirala uspostavljanjem (htedoh da kazem vaspostavljanjem al se predomislih setivsi se vase opskurne-militantno-ateisticke proslosti i sadasnjosti) komunikacije s nj i lijepim i jednako presvetim magnovenjima u kojima biste dozivljavali duhovni i tjelesni preporod. Naime, radi se o tome da vi imate neku neuobicajenu potrebu da pravite uporedbe tamo gde njima nikako nije mjesto, i gde vas one vise kompromituju neg' sto vam pomazu da dovedete svog sagovornika u zabunu, odnosno pred sveti prozopon one transcedentne mudrosti o kojoj upravo govorah. Radili ste to i ranije, sjecam se, i sjecam se da sam vas vec jednom upozorio na tu opasnost i blagonaklono kao sto b' djed unuka ukorio. Avaj, brzo su rijeci premudrog prastarog starca nestale u neprihvatljivom zaboravu i ovom opstem vorumskom stuporu, i vi ste nastavili po starom, da pravite brojne usporedbe tamo gdje im nikako nije mjesto. Govorio sam, glorifikacija zlocina srbskih susjeda su velika pretnja uspostavljanju i odrzavanju demokracije u tom istom susjedstvu, i govorio sam, moraju gradjani te zemlje priznati delikte svojih sugradjana ne bi li ta tkz. demokracija dostigla jedan visi, napredniji nivo. Sta ste vi na to odgovorili? Vi ste, o presveti gospon Zdajnice (cast gospon Popivodi), vi ste me napali rijecima (parafraziram): a sta mislite o zlocinima onih bradatih pijandura koje su u ime srbstva pocinilie jednako neprihvatljive grozote? To je bila, i jeste, kao sto je i sada ovde slucaj, jedna obicna digresija. Sta vi time postizete? Povlacite analogiju a verojatno mislite da vas sagovornik simpatise onu drugu stranu (cim je ne spominje) i mislite da je to pravedno. Ali to nema nikakvog smisla: vi samo pravite digresiju i bespotrebno relativizujete stvar. Ja sam onomad zelio da govorim o problematicnoj demokraciji u susjedstvu i to je bila tema, isto tako, sada sam zelio govoriti o zenkama i njihovoj eklatantnoj zudnji za sparivanjem sa drugim polom, sto sam okarakterirao kao maniju i esencijalni problem nestabilnosti zenske licnosti. Zasto vi oma pravite uporedbu? Svakako, postoje i posebne otrovne zenke, kojima kontinuirana druzba sa muzjakom nije potrebna (doduse ono sto sam kazao jucer zvucalo je kao generalizacija, ali imajmo u vidu da nije sve onako kako izgleda (sjetimo se antologijske rasprave o provokaciji, gde je gospon Scharfschuetze sopstvenim snagama do nogu potukao udruzene snage renegata Polemosa, strejndzlovea i njihovog papet pratioca gospon Doga). Drugim rijecima, iza svake generalizacije moze se kriti izniman slucaj, a da to kreator i propagator generalizacije nije u duznosti da napomene; izmedju-ostalog, ja nisam ni rekao u svojoj inicijalnoj poruci "sve zenke", vec sam rekao prilicno neodredjeno - "zenke". To je, dabogme, velika razlika.
Vasom primjedbom vi ste potajno potencirali moj sovinizam, sto nije slucaj - jer ja nijesam sovinisti i nikako ne mogu biti jedan. To je zato sto ja gajim podjednaki animozitet i prema muzjacima i prema zenkama; ja sam otud mizantrop prije nego sovinist. A mizantrophos je jedna veoma napredna i prepodobna individua, skoro pa cista suprotnost nedovrsenom misanthroposu - sovinisti, cije sazaljenje i/ili mrznja prema rodu antropoida u toj naprednoj celovitosti sublimira i postaje nesto vise, kao kakva presveta transcedentna indiferentnost, koja se najcesce da prepoznat medj velikim ljudima koji su zaduzili covjecanstvo kakvom mirakuloznom umjetnickom kreacijom.
Ne bih vise duzio, ostaje mi samo da vas najostrije osudim za jos jedan prestup pravljenja idiosinkraticnih usporedbi, te izrazavam nadu da cete u buduce o tome voditi racuna i da vise sebi necete uvecavat vec ionako potezhi balast sagrijesenja.

Drugo što mi se nameće je pitanje o tom što bi to treb'lo bit' prava ženka, kakvu vi ovdje spominjete! Pokušavam je zamisliti, ali mi se sve vreme ukazuje jedno potpitanje, slično onom gore.

Kada sam rekao "(prava) zenka" imao sam u vidu jednu sazaljenja vrijednu zintagmu, koja se sa svim svojim znamenjima tako cesto vrti u podsvijesti svih onih bagrolikih antropoida. Mislim da oni bolje znaju od mene sta je to prava zenka. A iz konteksta moje incijalne besede jasno je da ja pretpostavljam da se radi o zenki koja pored sebe ima muzjaka (jer ako ga nema osjeca se manje vrijednom).

Konačno, oprostite mi ako nijesam uspio razumjeti da je poruka napisana u duhu teatralnog, pošto mi na to miriše ona zadnja riječ u vašem presvjetom tjekstu.

Ne znam, jucer sam bio prilicno neuracunljiv.