Otvoreno o frustracijama i nezadovoljstvu

[Admini...]

Čime ste sve nezadovoljni i šta vas frustrira - možete pisati ovde. U bilo kom trenutku, o bilo čemu, na bilo koji način. Đubrište za grandiozna, velika, osrednja i zanemarljiva osećanja o sebi i drugima.

[Truman]

Iritira me to sto mi se vrlo lako spusta raspolozenje, hocu reci previse zavisi od odnosa drugih ljudi prema meni. Primetio sam to jos davno i ne znam kako sa tim da se izborim. Valjda je to nesto podsvesno...

[Domaci Zdajnik]

To je valjda normalno za "emotivno nezrele", kako su meni dijagnostikovali pre četiri ili pet godina, samo zato što mi je Drugi važniji nego što je prosečnom ispitaniku, čoveku. Raspoloženje ti se ne bi tako drastično menjalo ako (te) ljude ne bi mnogo poštovao, ili im ne bi davao značaja. To nije "umetnost", to je bezosećajnost, skoro neljudski stav, ali nešto što psiholozi preporučuju sa zadovoljstvom (imaju manje posla, svi su kul, svi su sebični).

Ja sam se danas osećao loše kao i pre nedelju dana, oba puta posle ispita. Položio sam i danas i pre nedelju dana, i dobio solidne ocene, ali je problem što sam se prilično (i neobično) obrukao pred ljudima (profesorima) koji su me naročito cenili, poštovali, verovali da mogu mnogo bolje. Čitavog dana tada sam se osećao kao da me je čitav svet zadužio, i kao da sam učinio neko zlo delo. Opet, to je zato što mi je bitno tuđe mišljenje (mišljenje tih profesora). Nije mi ni danas problem da pogledam ocene i indeks, makar nije problem zbog tih malo slabijih ocena, ali jeste iz razloga što me priseća na te momente sa ispita kada sam sebi bio nešto najgadnije što na svetu diše.

[El Proyecto]

Pa zar nisu svi ljudi sebicni?

Nervira me to sto dopustam sebi neke stvari koje ne bih smeo. Nervira me sto me iste stvari iznerviraju i po vise puta i svaki put se osecam lose i sto ne mogu da prevazidjem to koliko god se trudio.

[Domaci Zdajnik]

Pa, evo ja bih za sebe rekao da uopšte nisam sebičan. I mislim da ima i drugih ljudi koji nisu sebični. Čak bih rekao da možda ima i dobrih ljudi.

Da li možeš da budeš malo konkretniji što se tiče tih stvari koje ponavljaš iako ne želiš?

Evo jedne takve moje situacije, mada me ne nervira ona sama po sebi, nego se jedino loše osećam (jako sam nezadovoljan) nakon nje. To je događaj, i on kreće od toga da sam loše, i da nekako moram da prekinem to stanje, dakle, da odlutam mislima na neku stranu kako bih, uslovno rečeno, zaboravio na problem koji može biti i izmišljen, nešto kao samoosuđivanje ili osećanje krivice, ili da ne vredi živeti za ovakve ljude, i bezbroj drugih razloga koji se tiču pojedinačnih ljudi. Dakle, u takvim situacijama rešim npr. da provedem vreme gledajući neki film ili nešto na TV-u (u startu pogrešno, jer bi tada trebalo ili bilo bi bolje čitati nešto kvalitetne literature). Nakon toga, i pod uslovom da nisam zadovoljan onim što sam odgledao, naročito ako ništa iz toga nisam naučio (zato gledanje History kanala ili National Geographic-a ne smatram loše provedenim vremenom), padam u još gore raspoloženje. Žalim za izgubljenim vremenom i gledam nadalje (u toku dana) da zaboravim i na to kako sam proveo tih par sati.

Loša navika, iz lošeg raspoloženja, koja proizvodi još gore raspoloženje.


DOPUNA:

Evo, četujem i u jednom trenutku kontaktira me neka iz Loznice, počne da govori o slobodi, i svojoj zaljubljenosti u taj pojam. Ubrzo se ispostavi da to misli u onom trivijalnom smislu, mada u zavijenoj formi (sloboda da se bude sa kim hoće, da se "voli" svako, ili kako je to B. iz Valjeva formulisala - free love). Meni je bilo dosadno s jedne strane jer ni sa kim više nisam govorio, a s druge, bilo bi interesantno videti kako misli neka iz gomile. I zaista, tek što sam napisao jednu složeniju rečenicu, ona ne zna kako da odgovori. Uzgred, pre toga su se ljudi plašili i prestajali bi da razgovaraju pošto bi me pitali čime se bavim, a ja odgovorio "politikom i pomalo filozofijom". Verovatno im to deluje suviše ozbiljno. Enivej, dođe na red pitanje o tome ko gde i šta studira. Ona kaže da je iz Loznice i da studira na FON-u (koliko ja znam, to je fax koji svako može da upiše i da završi, nešto kao što je u Nišu Fakultet zaštite na radu). Pita mene šta studiram (ali još uvek ne i odakle sam), a ja tu prvi put slažem (jer, kao što rekoh, sagovornica mi se odavno već ne dopada, tako da nema potrebe da je plašim, ideja mi je samo da izvršim eksperiment nad primerkom lobotomirane jedinke ženskog pola) i kažem da studiram žurnalistiku. Ne znajući i dalje odakle sam, pita da li je to na "političkim naukama". Na to uzvraćam da se izvinjavam ali da "nisam iz Beograda, tako da...", na šta sledi njeno razočarenje jer joj se činilo kao da sam neko ko je došao na čet da traži osobu iz svog grada pa ako naiđe na neku koja studira u Beogradu (ili Beograđanku) to ne dolazi u obzir, te se izvinjava. Pošto je ubrzo shvatila o čem je reč, pitala je: Onda je NS?

Odgovorih samo: Šta je to NS? i stavih je na ignor listu.

Dakle, frustrira me to što u ovoj palanačkoj državi postoji i za same palančane (Lozničane i ostale) jedino Beograd, i eventualno Novi Sad. Može i da računa na to da su to jedina dva grada u kojima je moguće kvalitetno živeti, ali zašto potcenjivati Niš koji je deset puta veći od Loznice, Valjeva i sličnih mesta u kojima se moj grad i dalje tretira kao okupiran od strane Albanaca (kako misle neki u kolubarskom okrugu), ili nisu nikad čuli da i ovde postoji Univerzitet.

[El Proyecto]

Da li možeš da budeš malo konkretniji što se tiče tih stvari koje ponavljaš iako ne želiš?

Ma... Moze se reci da postoje dve vrste sebicnosti. Prva kada sam sebi ugadjas (koju nazivamo i egocentricnost), a druga kada za svoje zadovoljstvo ugadjas drugima. Prva je ocita, druga prefinjena.

Uzgred, pre toga su se ljudi plašili i prestajali bi da razgovaraju pošto bi me pitali čime se bavim, a ja odgovorio "politikom i pomalo filozofijom". Verovatno im to deluje suviše ozbiljno.

A mozda jednostavno misle da si neki istripovani lik? Nekom je potrebna zabava, nekom da usavrsi sebe, razlicite prioritete ljudi imaju. Ne moze se ocekivati od drugih ljudi da imaju prioritete iste kao i ti/mi/whatever.

[Domaci Zdajnik]

Ma... Moze se reci da postoje dve vrste sebicnosti. Prva kada sam sebi ugadjas (koju nazivamo i egocentricnost), a druga kada za svoje zadovoljstvo ugadjas drugima. Prva je ocita, druga prefinjena.

Pa dobro, ako ti takvu vrstu ponašanja kada ugađaš drugima i lepo ti je zbog toga nazivaš sebičnošću... onda bih i mogao sebe takvim da nazovem. Možda je ta interpretacija ovog ponašanja dobra, ali to ne umanjuje veličinu i dobrotu same činidbe. Ne samo da nije loše činiti nešto za(rad) sebe, nego je lepo pomagati i drugome ako ćeš na taj način biti srećan. Situaciju čini dramatičnom i napetom to što bi i drugi hteli da budu srećni tako što bi pomagali drugima, pa se osećaju neprijatno onda kad se njima čini dobro ili pomaže.

A mozda jednostavno misle da si neki istripovani lik?

A zamisli da sam odgovorio: "Kuliram, brate, zajebavam se, pijem, 'vatam ribe..." (umesto "brate" moglo je i nešto drugo, nego ne mogu da smislim kako bi u tom stilu rekli za "ženskog brata", ako se radi o devojci), verujem da bi im to bilo sasvim prirodno, i da bi želele nastaviti razgovor.

[El Proyecto]

Potpuno se slazem sa tobom.

Krenuh napisati: "Blazeno li je neznanje..." pa se setih kad je bratu rekao drug programer kom su doneli na popravku neki PC: "Rekli ste da vam znanje skupo? E sad cete da vidite koliko kosta neznanje!"

Ko zna sta je bolje... mada svejedno nije nista ni potpuno crno ni potpuno belo... tako da...
(a mozda i jeste)

[Shomi-]

Shiroka tema..Hm ovako:Nezadovoljstvo mi je shto su i oni u koje sam verovao samo gomila..
Jutrashnji ragovor sa ocem.Bozic.Ja ustajem.
Otac:Dobro jutro Miloshe.
Ja:Dobro jutro.
Otac:Hristos se rodi!
Ja:Vec smo prichali o tome..
Otac:Hristos se rodi!Odgovori!!!Vajstinu se rodi!
Ja:Govorim ti svake godine da me ne vredjash
Otac:Hocesh da ti chestitam Bajram?!
(Tishina)
Otac:U kojoj si ti sekti?
Ja:Ne mogu vishe ovako
Otac:Nek ti je bog u pomoc
Ja:(Odlazim u sobu)
ili
Mnogo josh toga me frustrira gde god da se okrenem ali da ne bih mnogo sad prichao za prvi put ostace ovo samo ..Barem za sad..

[maelstrom]

Shiroka tema..Hm ovako:Nezadovoljstvo mi je shto su i oni u koje sam verovao samo gomila..

Da, jako teško spoznanje. I ja sam ga također prošao.

Ali gledaj to sa one strane na kojoj ti - nisi gomila.

[Baba_Yaga]

Ljudi me zasigurno ničim ne mogu iznenaditi, pa tako ne mogu da kažem da osećam neko nezadovoljstvo izazvano njihovim postupcima. Više sam nezadovoljna kada samu sebe izneverim, ali pošto sam pre nekog vremena (mada, možda sam trebala i ranije?!) skontala kako, i po kojim zakonima funkcionišem, takvih situacija gotovo i da nema.

Šomi, zašto jednostavno nisi odgovorio onako kako je tvoj otac želeo?! Ako ništa drugo, bar bi sprečio da konflikt narasta još više. Ovako nisi ispao ništa bolji od njega. (bez da se uvrediš)

[Domaci Zdajnik]

Mogu da se pohvalim da sam izazivam sopstvene frustracije i nesreću. Borim se za grad u kome žive oni koji ne žele pomoć. Kao da hoćete od štale da napravite dvorac, ali propuštam to što takva vrsta životinje ne želi takav luksuz i standard. Drugim rečima, ja ulažem baš sve od sopstvenog života u izgradnju nečeg što bi ljudima trebalo da bude od ogromnog značaja, no, zauzvrat dobijam pretnje i psovke od strane istih ljudi.

[Truman]

Evo jedne zanimljive stvari vezane za te frustracije i pesimizam. Juce nadjoh na netu dva testa koja testiraju emocionalnu inteligenciju ( EQ ). Jedan cak i ima skalu slicnu iq testu. Elem, u predgovoru se kaze da su emotivno inteligentne osobe one koje optimisticki sagledavaju svet. Dakle, rekao bih da smo svi mi ovde ( ili makar vecina ) manje ili vise emotivno neinteligentni. U prevodu ponekad mi se cini da optimizam ide uz neku vrstu gluposti.

[Domaci Zdajnik]

Čuj, Trumane, ja sam radio taj EQ test ne tako retko... mada tako davno. Pre oko 5 godina. Uvek sam bio emocionalno nezreo, iako bih se životom kladio da bolje "osećam druge" (viši nivo empatije), neuporedivo bolje tretiram druge, neuporedivo sam obazriviji i pažljiviji od drugih, i - zamisli! - sve to daje uslov za emocionalnu nezrelost. Eto, tako. I u takvom slučaju, ja bih se pre pohvalio tzv. emocionalnom nezrelošću nego emocionalnom zrelošću.

Kad sam radio jedan takav test bio sam već godinu dana pod depresijom i jako razdražljiv kao osoba. Preosetljiv na sve, ali isto takav i prema drugima. Dok sam čekao i sedeo u hodniku, iz prostorije u kojoj se radio taj test izašla su dva frajera, tipovi koji liče na skinheads-e, s tim što imaju debele srebrne ogrlice oko vrata i ruku, izrešetane pantalone i neku zalizanu kosu, što je jako čudna kombinacija. Oni su izašli odatle sa osmesima i kao ljudi koji su uspešno završili s tim testom. Kad sam ja završio test, rekli su mi da sam emocionalno nezreo/nestabilan, i da ću morati ponovo da radim uskoro.

[Ljubo Gazivoda]

Ja sam veoma isfrustriran zato što nisam u vlasti, ali neka, rekoh ja sebi, čekaj, čekaj Stojane, doćiće i tvojih pet godina!!!