Nasi (ludi) snovi...

[Miroslav Ibic]

Ja sam sanjala, kao idem kod Kekenja, i idu sa mnom i moja mama, i moja sestra, i kad smo se nashle tu kod njegove zgrade, trebale smo da skrenemo, i ja tu primetih neshto chudno, chinilo mi se kao da je bila, da, da, prava kornjachica!!!
Brzo sam prishla, tu su bile neke cigle, i ona je tu stajala, i bila je malo uplashena, i obuzela me je neverovatna sreca kad sam pomislila da cu da imam kornajchicu.
Mama i Kaca, moja sestra su prishle, prichale su neshto, mama nije zvocala kao i obichno, ne secam se shta su prichale, jer sam bila tako srecna, i mazila sam onu kornjachucu po glavici.
Onda sam ponela kornjachicu, i ushle smo u Kekenjofu zgradu. Tu su bili neki chudni liftovi, neki veliki, elitni liftovi, sve oblozheni somotom, i ushli smo u jedan gde je bila neka zhena vec i kliknuli da se popnemoooo.... tu sam se neshto posvadjala sa mojom mamom, ali, ushli smo u kekenjev stan, sa nama je ushao i neki ludak, i stan nije bio isti kao shto je u stvarnosti, bio je veliki, i lichio je na stan mog brata Aleksandra, kod koga me je mama vodila tako jednom u dve nedelje, u goste, i tamo bi se ja on, moja sestra i njegova sestra igrali, i bilo je mnogo lepo.
Mnogo sam volela dane kad bismo ishli u posete njima, i slobodanu i andjeli, to su nam isto rodjaci, i mama nas je tako vodila kod njih, pa smo chekali da oni dodju kod nas, i tako je prolazio nash prelepi dechiji zhivot.
I dodjosmo mi kod kekenja, on nishta nije rekao za kornjachicu, kao da i nije bio tu, ali ja sam pustila kornjachicu na pod, i bacala joj razne kiflice, i onda sam kleknula pored nje i pochela sam da se igram s njom, i izgledala je tako umiljato, da mi je odmah palo na pamet, pa sam i uskliknula, "Cu da je krstim GORANCHE", i zamislila sam kako cu da joj vezhem i povez oko glavice da izgleda kao prava nindzha kornjacha, koje Goranche tako voli.
Odjednom, ta soba je dobila primese moje dnevne sobe, u kojoj tata stalno gleda televizor lezheci na trosedu, i tati se je mnogo svidjala kornjachica, ali ona je bila mnogo brza, i chesto je skakala.
Ja sam se malo plashila da mi ne skochi u krilo, jer me je bilo malo strah od nje, ali, kao shto me je uvek strah, i od kuchica koje upoznam po malo, ali, u stvari, bilo je tu i jednog malog elementa neugodnosti, bila je nekako napadna kornjachica, i nekako strashna, kad je pochela da skache...

[lanavi]

Ponekada bivaju ludi, ponekada morbidni i uzasno teski....toliko da vracanje u javi na njih izaziva jezu, ponekada prorochki i sa porukom koju sada uocavam na vreme za razliku od ranije. Bilo je takvih koji su ukazivali na bolest, na smrt nekih ljudi, na teskocu koja predstoji...ipak izdvajam neke koji me drze u stanju neke pripravnosti i sa osecanjem smislenosti.

Jedan se ponavlja ali sa razlicitim ljudima, mrtvim, nekim manje, nekim vise bliskim, nekim cak apsolutno sporednim i nebitnim za mene samu...razgovaram sa osobom za koju znam da nije ziva, pominjemo razlicite stvari a onda postavljam pitanje - Kako je tamo? Tada me pogledaju duzim pogledom, nasmese se ali ne progovore ni rec. Desi se da me neko od njih zagrli i tada osetim sigurnost. Nakon toga obicno sutradan odem u crkvu i zapalim svecu...kaze se da je to dobro...da tako treba...

Par puta sam sanjala svoju prijateljicu koja je izvrsila samoubistvo...situacija se ponovila...a na dodatno pitanje zasto je to ucinila odgovorila je da je tako moralo da bude....Najupecatljiviji san je takodje ukljucivao nju... desio se pre par godina...prijateljica u snu je bila starija, mozda starosne dobi od 55-60 godina (primecivalo se po borama na licu)...razgovarale smo, setale...onda smo se popele na vrh tornja sa koga se pruzao pogled na zalazak sunca. Rekla mi je da ce se nesto ozbiljno dogoditi. Pokraj mojih nogu se odjednom naslo dete, uzrasta od 4-5 godina. U jednom momentu na horizontu se ukazao blesak eksplozije nuklearne bombe. Pogledale smo se, ja sam prigrlila dete (znala sam da je mi je blisko, nesto moje - unuce ?) i cucnule smo u ugao prostorije gledajuci strahovit prizor...znala sam da je u pitanju kraj. Posle ovakvih stvari osecam se jako uznemirenom ali zaista mislim da snovi daju uvid u neke veoma ozbiljne stvari i da ih treba pratiti....podsvest upucuje na nesto.

[Miroslav Ibic]

da, bash je strashno shto cemo svi da umremo

[Domaci Zdajnik]

Kod tih razgovora sa drugim ljudima za vreme sna, često uočim (i to takođe u vreme dok sanjam) da ti odgovori na pitanja koja mi postavljamo u stvari jesu odgovori koje mi sami "štelujemo", "štimamo", kroz san. Možemo čak i da navedemo tu drugu osobu da se ponaša bolje nego što se inače prema nama ponašala, kako bismo u stvari prevazišli nekakav strah koji od nje imamo. Često mi se događalo da sanjam jednog čoveka od koga me je bilo strah, koji mi je zaista jeziv i od koga se i danas bojim, kako se nalazimo u nekoj nekoj sasvim neobičnoj prostoriji (autobus gradskog prevoza, što je nemoguće mesto da bi se takav neko našao, jer mi je dobro poznato da ne izlazi iz automobila), pokraj mnogih ljudi (koji mi garantuju sigurnost), ali ipak se ovaj počinje ponašati nekako iz momenta u moment bolje. Na kraju ponekad se susret završi prijateljski.

Sa druge strane, događalo mi se da sanjam nekoga ko me je naročito emotivno povredio, i u snu kao da dirigujem to da me još jače povredi. Nije sasvim jasno zbog čega, ali mislim da imam kontrolu nad tim šta ta osoba radi i govori. Moguće je da to radim kako bih pokušao sebe da nateram da tu osobu mrzim, ili da je zaboravim konačno, što je možda moja namera za vreme svesnog stanja (a ovaj san bio bi polusvesno stanje). Nekada je to možda pokušaj da se stvari ipak prikažu kakve stvarno jesu, ukoliko sam toj osobi pokušao da oprostim ili da krivicu koju je ona trebalo da večno snosi, počeo da prenosim na sebe (što jeste čest slučaj).

[lanavi]

Mozda su odgovori koje dobijamo u snu upravo ono sto nam svesno stanje usled opterecenosti i nosenjem na krilima emocija ne dopusta realno sagledavanje. U svari, nekako mislim da su sva pitanja i odgovori u nama samima i samo treba da pustimo da to izadje na povrsinu. Podsvest radi non-stop, nezadrzivo, nezavisno od nase volje ali svest je ta koja je sputava i gura unazad ne verujuci joj...time sami sebe podrivamo umesto da se osluskujemo. Svi signali, znaci, bleskovi i simboli koji su protkani kroz neki sneni dijalog, monolog, napor ili neverovatne podvige, dokaz su nasih htenja ali i potencijala i samo treba znati tu azbuku tumacenja. 

[Miroslav Ibic]

ja sam sanjala da pada sneg :( .....

[lanavi]

Ne izlazi iz satora danas, to je velika briga...tegoba neka. Sedi unutra, jedi kokice i pazi na decu.

[Miroslav Ibic]

Kakav san deco...

Sanjam kako trebam da odem da na fakultet da overim semestar, ili tako neshto, ali, kad stignem tamo, izgleda da sam zakasnila. I tu srecem moju drugaricu, i ona mi reche da ide kod gorancehta i upita me hocu li s njom, a ja uskliknuh od radosti.
Tako mi podjosmo. Fakultet je bio ogroman.
I tako mi stigosmo do chetvrtog sprata, otvaramo vrata kabineta, a unutra neki ljudi, kucaju sve neshto, ja predjoh pogledom od jednog do drugog, ni jedan od njih nije goranche. I ja se tu rastuzhih, a drugarica poche neshto prichati sa njima, kad iza mene, chuh neko peva, kad se okrenuh, ono goranche pishe neshto za kompjuterom, i pocheo je opushteno da caska sa nama.
Ah, kako sam se obradovala.
Onda sam sela preko puta njega i goranche mi je neshto prichao prichao, a meni je bilo puno srce, onda mi je dao neki papiric, poshto je chuo da sam zakasnila na shalter i rekao mi je da ne moram da se muchim sutra da dodjem, da ce sve on to da sredi.
Onda je priblizhio glavu ka meni i shapnuo mi neshto. Ne znam shta mi je shapnuo, ali bila sam mnogo srecna.
 Onda sam ja shapnula neshto njemu i onda sam se probudila i tako

[...creatrix...]

moji snovi se na deju opisati ali eto probacu... dosta su morbidni i takvi su od kada znam za sebe... uvek sanjah neke kosture i zombije i ... svastanesto...

uglavnom... scena se desava u nekom podrumu ali to nije podrum... to je... znate onaj stanchic sto Vendeta ima u V kao Vendeta filmu,.... e pa tako nesto je... samo... u jednoj od tih soba je kao neko jezero... jezerce malo... kao... ono za zrtovovanje... tako i izgleda a to i jeste... samo nije za zrtvovanje nego proces inicijacije... samo sto se nije odigravao proces inicijacije nego proces vracanja u...

...ima sad taj neki kao veliki kamen... kao ono kamenje na obalama sto je... ima sve i algice taman u ravnini sa vodom i jako je lepo u sustini... ima i par lokvanja... voda je jako cista i dosta hladna samo... nije neprijatno hladna...lepo je... ja lezem na kamen, obnazena (naravno?)... Niko mi povlaci ruke iznad glave da stoje uspravno... lezim na ledjima... sve je ustvari jako mirno i jako umirujuce... nista nasilno... ne mogu tacno da se setim sta je bilo tada ali u sledecem momentu (verovatno sam se okretala u snu, jer sam pokusavala da se okrenem da vidim ko je Niko iako znam i osecam)... tada mi je Niko gurnuo glavu u vodu... ali ne nasilno... sasvim smireno... to je bilo kao da me ucim necemu... kao da me podseca na nesto... ja se ne opirem nego jel... takva kakva sam pokusavam da objasnjavam i opisujem Nikom kako se osecam i sta mi se tacno desava... kao da ucim nesto... nesto sto vec znam... ali nije ni ucenje a ni podsecanje... vracanje...

...posle me je okupao u toj vodi... i kosu mi je ocheshljao... i zavio u beli sharshaf... potom sam legla da spavam... i onda sam se probudila...

[Domaci Zdajnik]

i ja listam listam i do zadnje strane dodjem, kad tamo sličice sa nekog hitlerovog zasedanja, i pored njega desno sede neki popovi, sveštenici, svi u crnom, i ja medju njima vidoh starca, i onda vrisnuh, u sebi.
da, da, bio je to on.
onda je nastavnica pitala jel se nekome svidela pričica koju smo imali da pročitamo za danas, i rekla je koja, i ja sam rekla da se meni mnogo svidela, a ona je rekla da je nisam pročitala do kraja.

Trebalo bi stalno da zapisujete snove, Debeljotino! Mislim da se na njima, ako ih ovako doživljavate i umete prepričati, mnogo može zaraditi. To znači da možete postati još slavniji. A onda, trebalo bi zahvaliti i presvetom gospodinu Starcu što se tu umeće. Sjajno zvuči i ovo na kraju "a ona je rekla da je nisam pročitala do kraja", to nikako ne treba potcijeniti.

neki vaterpolista zaboravio da zavrne slavinu posle sam čula

I ovo je fenomenalno! 

[Miroslav Ibic]

Snovi su nešto strašno predivno, samo kad se setim kako sam sanjala onu vodu u veceu, obuzme me neko predivno osećanje da je svet iz mašte moguć, i da se tamo odlazi svakoga dana, to je kao da pravim film, kao da sam savršeni režiser, i ta voda je bila predivna, bila je svuda, velika, nadrealistična, i mislim da su to bile u stvari suze
predivno, predivno je sanjati

[...creatrix...]

...Boris Tadic mi prilazi i kaze mi kako je moja ocena neznamnijacega jako bitna za neznamnijasta i da sam mu vrlo potrebna i moje misljenje mu je vrlo vazno... da-da-da-da-da, vazi sve je to OK... nego, znas li ti Ljubu Gazivodu? Boki ga ne zna ja slezem ramenima i covek me vodi u neku vodu... nesto podvodno nestonesto sto lici na neki mali camac ali je ustvari jako veliko iznutra... tu san pocinje da bude isuvise polupan za opisivanje...

... u sledecem momentu u toj istoj vodi neko sedi za stolom pored prozora onog okruglog onako kao sto ima na brodovima... i kroz taj prozor se vidi voda ali se vidi i obala... prepoznajem ja taj prosedi potiljak... pa to je cika Ljuba...

[lanavi]

Zanimljiva je ta voda koju uvek sanjas...kao da te Stiks zove da je prebrodis camcem...ili su duhovi podzemnog sveta tvoja realnost koja priziva sarmantne muskarce da te spasu iz rugla svakidasnjice.

Zapisuj te snove, svi imaju znacenje, osim ako ovo nije bila velika sala o prosedom potiljku ili glavama onih koji ispunjavaju tvoju (ne)svest. 

[...creatrix...]

...prosedi potiljak je manje bitan, mogao je da bude bilo koji prosedi potiljak... bitan je bokica kojem treba moja pomoc... 

...ma da, ima jos dva tri sna o vodi i dosta mrtvih ljudi sanjam... nije to meni cudno, a ni neprijatno... stavise... vrlo je... prijano i ugodno iako kao macka ne volim vodu... u snovima mi ona nije problem... ne znam odakle tolika kolicina vode...

[lanavi]

Nadire Mesecina, to je u pitanju....a i dubina misli...samo vodi racuna da ne bude bistra a ako i jeste zamuti je jer ce to biti dobar znak.