Ljubaznost

[Truman]

Mene nekad te stavke iz bontona nerviraju. Npr. kad stojim u kaficu, pa hocu da zapalim cigaru, ne daj boze da se blizu nadje neki lik koji ce se napraviti kulturan pa hteti da on to uradi umesto mene, a sve uz osmeh tipa " jao sto sam kulturan, vidi kako cu ti se i nasmejati i reci hvala, hoces da spavas sa mnom?". Jbt, mogu sama sebi da zapalim cigaru. Jako me to nervira.

Hteo bih te nesto priupitati - ako bi ti tako prisao neki zgodan momak ( tj. momak na koga se lozis ) kako bi onda reagovala, tj. da li bismo imali priliku da citamo ovu tvoju poruku na forumu?

[Morella]

Ljubaznost uvek I u svakom trenutku.
Grozim se drskih I nadrndanih ljudi. Najvise me nervira kad stojim u posti u redu a onda krene guranje pa krenu da se svadjaju …boze pitam se, kako vas ne mrzi. Ajde sto se penzosi svadjaju, njima je to u opisu radnog mesta zajedno sa neprijatnim mirisom ali sto I mladi….
Ovi sto rade na salterima su uglavnom neljubazni. Sve ja razumem ljudi..i nekad imaju lose dane, razljuti te ovaj onaj…ali njima je ipak posao da budu usluzni.
Samo sam jednom dosla u situaciju da ozbiljno poludim I umlatim jednog prodavca u prodavnici obuce. Naime drugarica mi I ja videsmo jedne divne cipelice na stiklu, klasicne salonke crne preslatke I naravno odmah smo morale otici da ih probamo. I probavamo mi I pri izlasku cujem doticnog prodavca ( inace sedokosog chikicu u 50im godinama ) kako ( vrlo neprikladno njegovom uzrastu) komentarise “ Uh, bas su mi one klosarke za finu obucu”. Ono sto me je najvise zbunilo jes sto ni jedna od nas u tom trenu nije bila nit prljava nit neuredna niti obucena klosarski. Bio je to cisto komentar jednog dedice kome je dosadno na radnom mestu pa poput tetke komentarise kupce I ruznim komentarima zasmejava ove babe sto rade sa njim. Doslo mi je da mu nabijem tu stiklu ….
Jes mene je lako razljutiti…
Inace sam uvek fina I ljubazna cak I prema osobama koje me nerviraju. Jednostavno ne vidim zasto ne? Meni uopste ne predstavlja problem da se nasmejem po komandi ili da nekom dam kompliment . Mene to nista ne kosta a osobi ce prijati.
Volim ljubaznost pa makar I usiljenu.
Ustvari ja najvise volim da budem ljubazna prema osobama koje me nerviraju. Volim da ih nerviram svojom ljubaznoscu.
Posebno volim da nerviram svog prvog komsiju…muahaha

[DramatisPersonae]

istina je da ima debila na shalterima, ali ne verujem da je ijedan prvi pocheo da psuje mushteriju.
Istina je da kakav dodjesh, takvog cesh i da zateknesh.

[Morella]

Nisam mislila na tebe
Vid ga sto se ljutnuo odma  :jezik: :jezik:
Ali ovi u posti umeju bas da budu zli  :oprost:
A ja uvek dodjem finaaaa i nasmejana  :zbunjen:

[marshalka]

Trumane, u tom slucaju bi to bilo opravdano, jer cim bi mi se neko  svideo, pre toga bih mu sigurno dala suptilne signale da moze da dodje da mi zapali cigaru. A ako je samo zgodan, a da ga pre toga nisam primetila, stav o tome bi mi bio isti kao da nije zgodan. To nema veze sa tim kako tip izgleda, vec sa odredjenim nastupom i stavom koji mene iritira.

[DramatisPersonae]

Nisam mislila na tebe
Vid ga sto se ljutnuo odma  :jezik: :jezik:
Ali ovi u posti umeju bas da budu zli  :oprost:
A ja uvek dodjem finaaaa i nasmejana  :zbunjen:

svima smeta neshto, mnogi cute, i onda kad dodash na to mesto gde ima previshe mase na malom mestu, dovoljna je jedna varnica da zapali masu...
a rat zahteva zrtve...
:)
osim toga, ljudi koji dolaze da urade neshto shto im nije svakodnevnica su mnogo ljubazniji prema drugome (od koga to i traze), logichno jer im je to neshto novo.
Ali ako npr. uzmesh masu ljudi koja dolazi da uplati racune recimo, niko nece biti ljubazan, jer im se zapravo na prvom mestu i nije ishlo da uplate racune, a osecaju se primorano da urade to, pa svoju frustraciju iskaljuju na drugome, zahtevajuci sve moguce opcije da svoj posao odrade shto pre i shto brze ne gledajuci ostale.
Tad su svi iznad zakona...

[Morella]

Ne ja, ja sam uvek fina....
Nerviraju me nepristojni ljudi......pa makar to bila i svakodnevna obaveza.

[Domaci Zdajnik]

Drugo, da li je dobro biti ljubazan po svaku cenu? Ima ljudi kojima u nekom trenutku nisu dobro raspoloženi a posao im nalaže da budu ljubazni prema svojim klijentima. Treba li da budu izveštačeno ljubazni?

Evo ja ću ti dati jasan odgovor: Treba. Treba da budeš veštački dobroćudan, da se smeškaš, da pametnijima bude jasno da se pretvaraš, ali će istima biti teško da te osude pošto shvataju tvoj trud. A sa druge strane, da si nadrkan kakav jesi u tom trenutku, da si svoj, bio bi osuđen i sa njihove strane, a i od strane onih idiota koji ne bi primetili tvoju izveštačenost. E, sad, jedino što moraš platiti cenu te izveštačenosti. Ja to plaćam tako što me strefi mučnina. Neki teret osećaš, sjebavaš se psihički, i tako... tako...

[DramatisPersonae]

a bakshish? da li ostavljate pare ljudima, i gde obichno ostavljate pare? npr, kod nas je nekako logichno da ce neko ostaviti pare u kaficu...
i shta bon ton kaze o tom?

[Miroslav Ibic]

mi smo bili da kupimo razhnjice u jednoj, sou kold najboljoj prodavnici takvih stvari u gradu koja se zove po imenu muzha i zhene koji je poseduju a koja se je zvala ranije po imenu muzha i zhene kojoj je taj muzh umro. I razhnjici su im isti kao i svuda drugde, a i prodavachice su tako veshtice velike, a i ....

Beshe to divan dan.. prijela mi se je pomorandzha, imala sam plavu kosu, plavu, kao nocno nebo, a zvezde su sami ljudi zamishljali, kada su videli prelepu kosu moju... prijela mi se je pomorandzha, pa sam ushla u jednu prodavnicu... kao privuchena mojom lepotom, jedna starija prodavachica dobrocudnog lica odjednom me je nezhno uhvatila za pramen kose, dok sam uzimala pomorandzhu i rekla mi je da mi je boja predivna... smejala se je tako ljudski... ja sam bila tako srecna shto mi se je jedno bice otvorilo u svom svom divljenju prema mojoj lepoti, i to u sred prodavnice... tako da sam posle toga pozhelela da opet odem u tu prodavnicu i da povedem sa tom prodavachicom razgovor o mojoj kosi... medjutim, kada sam otishla sledeci put, i sledeci put, i sledeci put, te ljubavi nije bilo  :ljut2:
mogu samo da pretpostavim shta se desilo!!! mogou samo da pretpostavim da joj je kekenj gurnuo glavu u sos za shampinjone i zapretio da to vishe nikada ne kazhe!!! mogu samo da pretpostavim da joj je onda gurnuo shpric pun shlaga u nos i stisnuo ga do kraja, mogu samo da pretpostavim da joj je podmetnuo tarantulu u krevet, mogu samo da pretpostavim!!!!!

[lanavi]

U jednom lepom gradicu kao i u vecini slicnih, daleko od Srbije....vozac autobusa ce vas nakon par susreta u isto vreme pri ulasku pozdravljati uz osmeh sa dobar dan ili dobro jutro, pozeleti prijatan dan po vasem izlasku a putnici ce po nekom nepisanom pravilu vozacu reci hvala...slucajni prolaznici, setaci razmeniti pogled i reci zdravo...mozda ce prokomentarisati i vreme...u prodavnici ce vam definitivno pokazati najlepsi osmeh iako ce ostati zamrznut u grcu do sledeceg kupca...pa, ...meni ne izgleda ni ruzno, ni lose, ni bezveze, mozda ni sa vezom ali prija, ne skodi, umiruje.
Mozda je ta ljubaznost naucena, vestacka, povrsna, prisilna ali je i odraz kulture i postovanja drugih...nekako logicno dajemo ono sto zelimo i sami da dobijemo. Mozda ima veze sa mentalitetom ili kulturom pojedinca. Ne volim kada me neko mrko gleda i drsko odgovara iako nisam dala povoda..onda umem da budem gruba i podjednako otrovna...a rezultat - gadjenje nad celom situacijom.

[DramatisPersonae]

ja mislim da je problem u tom shto ljudi ne trpe dovoljno.
Chak bih i rekao da smo mi dosta druzeljubivi, chesto razmenjujemo svoja mishljenja i osecamo potrebu da nepoznaati ljudi saznaju shta mi mislimo o njima, o politici, o zivotu, o njihovoj vrednosti, chesto i o njihovim majkama...

[Domaci Zdajnik]

Chak bih i rekao da smo mi dosta druzeljubivi, chesto razmenjujemo svoja mishljenja i osecamo potrebu da nepoznaati ljudi saznaju shta mi mislimo o njima, o politici, o zivotu, o njihovoj vrednosti, chesto i o njihovim majkama...

Znaš li da neki tu otvorenost, tu želju da se misli podele sa drugim - tretiraju kao agresivnost? Mi smo agresivni jer ovde ispisujemo šta mislimo. Tako će te mnogi jednolični ili bezlični ljudi proceniti. Uopšte, sve nas. Pa, vidi kad ja na jednoj temi napišem deset različitih tumačenja, samo ako li se oduži na nekoliko meseci. Naprosto, kako menjam mišljenje, ja dodajem novo, opisujem tu promenu, dostavljam na uvid to novo poimanje stvari. Mislim da je i Liotar pisao o toj jezičkoj igri kada se vrši ipak neka intervencija nad publikom šta god da saopštiš, a pogotovo ako saopštavamo nešto što se tiče samo nas, pojedinačnih ljudi/komentatora. Činimo se nedovoljno ljubaznim jer nas niko nije pozvao da govorimo o sebi, a mi ipak istupamo iz te uobičajnosti i počinjemo da silujemo javnost onim što osećamo.

[Domaci Zdajnik]

Evo danas se vraćam iz prodavnice i u liftu čovek i žena. Prvo žena izađe i veli "doviđenja". Ovaj čovek uzvikuje isto tako "doviđenja", pa i ja daleko tiše za njim isto to. Vrata se zatvaraju i ja pritisnem brojku za sledeći sprat. Razmišljam da li da kažem nešto kad izlazim i postavljam pitanje da li se možda znao sa ovom ženom da bi se onako pozdravili sa "doviđenja". Rekoh na kraju sebi da je bolje da pozdravim, a ako ne uzvrati, svejedno. Bolje ću se osećati nego da ne pozdravim, a da je u stvari trebalo. I tako, pošto su se vrata lifta otvorila, ja uzviknem ono "doviđenja", kao što sam od njih čuo. A onda mi od čoveka dođe jedno "prijatno!". Ja se isprva zabezeknem i pomislim: nije valjda da sam pogrešio i da bi trebalo ako jednom kažeš "doviđenja" drugi put trebalo kazati (pa bio to i neko drugi) nešto drugo!? Konačno, setih se da čovek, s obzirom na to da nosim kesu punu namirnica, pretpostavlja da ću večerati pa mi u tom smislu veli "prijatno!".

Druga stvar koja me je oduševila je akcentovanje na onom slovu "i", kod reči "prijatno", što tu želju ili pozdrav čini nekako živom i iskrenijom nego kad se kaže u onom standardnom južno-provincijskom akcentu (u stvari bez ikakvog akcentovanja), kada je reč bukvalno mrtva, bez ikakve iskrene želje iznutra. Ovako, nakon tog "prijatno" pomislih da sam zaista gladan i da ću odmah početi sa spremanjem večere.

Neki ljudi su stvarno i iskreno ljubazni. (Ili tek znaju pravilno da akcentuju?)

[Miroslav Ibic]

da, da, neki ljudi su stvano iskreno i prijatno ljubazni, srela sam mnogo takvih i bash jedva chekam da ih ponovo sretnem da iskazhu opet svoje poshtovanje prema meni i drugarsku ljubav prema svim ljudima na planeti, ili barem prema meni ahahahahha