Dok setate gradom (parkom, ulicom...)

[Vidovita Rino]

Nisam ni od onih koji se okreću za ženskama,niti od onih što se zagledaju u neki sudar ili dobar auto.

u to me podseti na moj smeh kad sam videla sudar juche kad sam ishla u shkolu xixiixixixix, a celo jutro sam muljala po televiziji da vidim neki teroristichki napad, pa sam zhudila za sudarom, za eksplozijama, i eto, ali bio je mali sudar, i nisu se ljudi drali, onaj chika je izashao iz kola i rukovao se sa onim shto je bio u kolima iza. i tako, a svi ljudi su gledali tamo, i oni iz prodavnica, a ja sam se smeshkala xixixixi, a isto kad je dzhoni, markovo kuche koje voli da laje ljude i sve shto bezhi od njega, pojurio jedno dete na mostu. To je bilo pre poplave. Stala sam na prvu stopu mosta, i preshla nekoliko koraka. Iz daljine, ugledah dete koje se odvoji od ruku majchinih i poche veselo da trchkara ka sredini mosta. Ja rekoh u sebi "Ohoho!". Ispred mene je bio neki chovek. Dete je trchkalo, kada primeti Dzhonija, okrete se naglo i dade se u beg. Dzhoni, videvshi da neshto malo trchi, ga pojuri, i ja, i onaj chovek ispred mene prasnusmo u smeh. Eto

[DaXa]

Kad izadjem u shetnju okupiraju me obozhavaoci.

[Domaci izdajnik]

Da vratim ovu temu u domen ozbiljnijih razgovora. Potrudiću se da izložim još jednu svoju šetnju i senzacije koje me prate ovih dana. Već sam nešto nagovestio u objavljenoj drami (Govori o seksu u tri i po čina) na forumu, a ovde ću sve detaljno objasniti pod topikom koji planiram da otvorim, a zvaće se Žudnja za ubijanjem.

Ukratko, radi se o razmišljanju o ubistvu koje ide do ideja promisli i o samoubistvu. Konstantno me obuzima želja za ubistvom. Ali obratite pažnju, nije reč o želji za ubijanjem (masovnim dakle) već o jednom, pojedinačnom i promišljenom ubistvu. Nešto što bi bilo delo kreativnosti i užitka. Morbidno je, sasvim je morbidno, i bojim se da bi mogao biti nagoveštaj i klica budućih problema...

[Truman]

Meni se ponekad desava da dok razgovaram sa osobom i slusam je imam potrebu da je udarim ( u smislu da to zamisljam u glavi ), a ponekad cak i da je poljubim.

[Domaci izdajnik]

I tako pre neki dan oko 21h hodam gradom, hladno, u crnoj zimskoj jakni... i na jednom mestu se mimoilazim sa nekom devojkom koja baci na me neki čudan pogled. Čini mi se kao da je govorio da bi htela da me upozna i da mi se donekle divi, ili da sam joj u najgorem slučaju čudan pa bi to htela da ispita. Činilo se isto tako da je usamljena. Međutim, u isto vreme (u tom trenutku kada smo se pogledali) primetih da ima neku primitivnu belu jaknu na sebi, da izgleda kao nekakva radnica na kiosku i da verovatno nije tako kvalitetna ličnost da bi uspela bilo šta da pronađe u meni. Onda nađoh da bi mogla da posluži za jednokratnu upotrebu, ali se u tom smislu i ne isplati truda. Tako, u jednom delu sekunde sam stigao da izanaliziram dosta toga u vezi sa tom osobom, i još zaključim da smo se eto lepo ispričali u tom momentu pogleda.

A danas mi se desilo da sam čekao lift sa nekom klinkom iz zgrade. Stojim ispred lifta, u stvari, i onda dolazi ta devojka. A nisam stigao ni da pogledam kako izgleda, činilo mi se da bi to zahtevalo veliki napor. Nesnošljiv u tom trenutku. Tako nastavih da piljim u ona vrata lifta, razmišljajući da li je trebalo da se javim i da li bi to imalo bilo kakvog smisla. U liftu sam glumio nekog umišljenog i nezgodnog tipa. Stao je da izađe najpre jedna gospođa koja se sa nama u tom malenom liftu našla. Onda me ova pita na koji sprat idem, a ja umesto da odgovorim i tako započnem priču - kliknuh na peti i rekoh nekakvim jezivo tihim glasom isto to - "peti". Ova se naslonila na zid lifta i kao u nekoj depresiji sačekala da izađem. Bilo mi je krivo što nisam nikakvu komunikaciju započeo, posebno pošto uđoh u dosadan, prazan stan. "Pih, mogao sam možda da popričam sa nekim."

I u jednom i u drugom slučaju setih se kursa za koji mi je g. Nihilist slao link, a tiče se zavođenja. U tom kursu se kaže kako bi trebalo prići bilo kakvoj osobi, jer se time stiče nekakvo iskustvo... u prilaženju "ribama". Učinilo mi se kao da bih tako u stvari većinu (ženskih) osoba tretirao kao predmete... poput one bokserske vreće koje služe kao sparing partneri... kao priprema za nešto važnije.

[matrona]

 dok setate gradom, parkom, stojite na bus stanici u prilici ste da nenamerno cujete deo necijeg razgovora...

- KO JE BRE, TAJ VLADA ZUTICA? SAMO SE O NJEMU PRICA ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

[Morella]

Hmm ja dok setjem bas i ne razmisljam mnogo...cak i izbegavam vid samotnih setnji.
Ali zato volim da sednem na jedno mesto i posmatram ljude....uvek sa sobom leti vucem neku svescicu, onda sednem posmatram , ponekad i zapisem nesto.
Najradije posmatram ljude u autobusu. posto uvek idem na fax 9-om, tipicno studentskim autobusom razvila sam naviku da proucavam studente do sitnih detalja. u poslednje vreme pokusavam da po shakama, garderobi, ekscentricnom izgledu i drzanju zakljucim na koji fakultet idu.
Smejte se slobodno..svi se smeju kad im to kazem:D
Volim kad je toplo da odem u park, sednem pod drvo ili pak na Tvrdjavu negde i uzivam u samoci....ali volim da budem negde gde je zabaceno...zato ne volim da hodam sama ulicom, imam neprestano osecaj da me svi zagledaju i to me cini nervoznom.