Autizam

[modesty]

Moram da kazem, da sam pod jakim utiskom od kako sam procitala u novinama da, ovde na Vracaru, u Beogradu postoji centar za autisticnu decu i odrasle. Nisam znala do skoro da postoji bas na Vracaru, malo sam istrazivala o autizmu i mislim da bi trebalo generalno malo vise edukovati stanovnistvo o ovakvim osobama, kao i o hendikepiranim licima. Navelo me je na razmisljanje stanje autista i nisam znala da najnovija istrazivanja ukazuju cak na pogorsanje stanja, u zavisnosti od uzimanja odredjenih namirnica. Mislim da nase drustvo nema dovoljno sluha za ove ljude. Trebalo bi obezbediti vise sredstava za zbrinjavanje autisticnih. Primecujem da u drzavi nema dovoljno olaksica za kretanje hendikepiranih lica, kao u svetu. To nije u redu i trebalo bi preduzeti nesto povodom toga. Pored svakih stepenica bi trebalo da postoji i izravnan deo, kao i pogodnosti pri voznji javnim prevozom.

[Domaci Zdajnik]

Ja sam slučaj socijalnog autizma. Ne volim govoriti sa novim ljudima uživo, ne volim ih nekad niti vidjati. Ne volim ljude, generalno. Ali volim da pomažem kad je nešto bitno u pitanju. Ne volim sitne stvari, ne volim puku egzistenciju, i zato sam autističan. Evo, sad bih jebo ovu što peva My name is Luka.

[modesty]

My name is Luka... I live on a second floor... I guess you' ve seen me before... If you hear something late at night, some kind of trouble, some kind of fight... Please, don't ask me what it was, just don't ask me what it was... Just don't ask me what it was...
Postoje i visokofunkcionalni autisti, kao glavni lik iz Kisnog coveka, recimo. Najnovija istrazivanja pokazuju da gluten jako nepovoljno utice na osobe sa autizmom, kao i mleko. Neki autisti se cak dosta brzo razvijaju u najranijem detinjstvu i onda se naglo gube, dok se kod veceg broja slucajeva autizam uocava vec do druge godine zivota. Izdajnice, jel si stvarno socijalno autistican ili si onako samoinicijativno to zakljucio? Mislim, da li imas dijagnozu bas ili onako tek kazes? Ja ne bih rekla da ti imas bilo koji oblik autizma, mada postoje i tipovi koji mogu da objasne svoj svet i uporede ga sa ovim "normalnim". Visokofunkcionalni autisti imaju i sposobnost slikovnog razmisljanja i cesto su vrlo daroviti za umetnost, cak neku sposobnost mogu razviti do genijalnosti, dok neke vrlo jednostavne aktivnosti ne mogu razviti uopste. Ipak, ti jasno definises svoje potrebe, koje su malo neobicne, kao ova koju si naveo, ali to sasvim sigurno nije autizam, cim si u stanju da definises potrebu.

[Ljubo Gazivoda]

Evo jednog primerka autizma

[Truman]

Stojane, sto prozivas stalno tog coveka? Meni je ok...Kvaris temu politikom.

[Ljubo Gazivoda]

Lično sam se uverio u njegov autizam. Navodim ga kao primer specifičnog socijalnog autizma. To što je on slučajno iz sveta politike, to je zaista, zaista slučajno.

[Truman]

Bi li sa nama podelio kako si stekao takvo uverenje? :jezik: Inace, meni on kao politicar deluje dosta korektno. Plus sto je profesor na pravnom, a Voja ga je direktno pozvao tako da moguce je da je autistican...

[Ljubo Gazivoda]

Bi li sa nama podelio kako si stekao takvo uverenje? :jezik: Inace, meni on kao politicar deluje dosta korektno. Plus sto je profesor na pravnom, a Voja ga je direktno pozvao tako da moguce je da je autistican...

Taj čovek cepa i baca u kantu bilo kakav dopis koji mu stigne na engleskom jeziku.
Taj čovek se ne odaziva niti delegira svoje podredjene da učestvuju na okruglim stolovima, konferencijama, raspravama koje organizuju medjunarodne organizacije, nevladin sektor ili druga ministarstva a koji se tiču njegovog resora.
Taj čovek ne saradjuje sa strancima, ne dozvoljava svom resoru da uzme učešće u bitnim reformskim akcijama i projektima koji se finansiraju iz donacija.
Taj čovek je zabranio zaposlenima u svom ministarstvu da komuniciraju sa bilo kime.
Say no more....
Kao što je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu bacio u hibernaciju tokom svog ministrovanja tako će sada da nam ugasi prosvetu.

[Truman]

  I Voja to tolerise?! Pravi se verovatno neobavesten kao i obicno. Kako to da o tome novine, makar zuta stampa, nikada nisu pisale. Znam da je on cesto govorio u ime Vlade i valjda donosio neke zakone...

[Ljubo Gazivoda]

Voja toleriše mnogo gore stvari nego što je to Lončar.

[Truman]

Pazljivo slusam... I sta mislis zbog cega? Ne verujem da ga neko tera na to...

[Ljubo Gazivoda]

Skrenuli smo sa teme....

[Truman]

Jes vala. Pa ajd' onda ako te ne mrzi nastavi na onoj temi radikali haraju Srbijom.

[Trajkovic]

šta je autizam?
autizam je složeni razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve tri godine života. Autizam je posledica oštećenja mozga i ispolljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija, zbog čega se ponašanje i odnos sa spoljnim svetom razvija drugačije.

kako se postavlja dijagnoza?
dijagnoza autizma se postavlja na osnovu posmatranja ponašanja. Ukoliko su u ponašanju prisutna sledeća tri elementa.
1. Problemi u komunikaciji što podrazumeva teškoće u razumevanju i usvajanju svih oblika komunikacije (izraz lica, gest, razvoj govor);
2. Problemi u socijalnim odnosima koji podrazumevaju poteškoće u uspostavljanju veza sa drugim ljudima i nemogućnost prilagođavanja zahtevima sredine;
3. Ograničeni i ponavljajući oblici ponašanja koji se manifestuju kroz ponavljanje istih pokreta, radnji, reči i interesovanja i kroz težnju ka istovetnosti i otporu prema promenama i tada  se sa sigurnošću može reći da se radi o autizmu.

učestalost javljanja
prema najnovijim podacima autizam se javlja kod 20-60 dece na 10 000 rođenih. Učestalost autizma je ista u svim sredinama bez obzira na rasnu nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status.
uzroci autizma.
mnogi stručnjaci veruju da ovaj složeni problem nije izazvan jednim jedinim uzrokom? Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisnje.

šta autizam nije?
danas se sa sigurnošću može reći da:
- autizam nije mentalna bolest
- deca sa autizmom nisu nevaspitana deca sa problemima u ponašanju
- autizam ne nastaje zbog "hladnih" roditelja koji nedovoljno obraćaju pažnju na svoju decu
- autizam ne nastaje zbog emocionalne lišenosti i stresa

tačno je?
- da su osobe sa autizmom osećajne (emotivne)
- da osobe sa autizmom žele komunikaciju
- da osobe sa autizmom mogu da se obrazuju
- da osobe sa autizmom mogu da rade

da li postoji lek?
lek za autizam nije pronađen. Deca sa autizmom odrastaju u odrasle osobe sa autizmom? Mnogima od njih će biti potrebna briga i staranje tokom celog života.

kako pomoći?
postoji mnogo programa za pomoć i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije podjednako dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da učestvuju svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to moguće, roditelji, članovi porodice, medicinsko osoblje, terapeuti i angažovani stručnjaci?

važno je znati...
rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom. Tako im se može pomoći da razviju svoje socijalne i komunikativne veštine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život. ? Povratak na poćetak

karakteristične odlike ponašanja dece sa autističnim spektrom
-nezainteresovanost
-prilaze drugima uz pomoć i podršku odraslih
-kada im se neko obraća, ne reaguju
-koriste ruku odraslog da dođu do onog štio žele
-smanjena mogućnost za imitativnu kreativnu igru
-predmetima se bave na stereotipan način, okreću ih, ređaju.
-ponavljaju reči onako kako ih čuju
-nemaju interesovanje za drugu decu
-govore tako što često ponavljaju isti sadržaj
-ponašaju se jednolično
-ne uspostavljaju kontakt pogledom
-imaju neobične pokrete
-povremeno se smeju bez vidljivog razloga
-mogu da rade neke stvari jako dobro i brzo ali ne i one koje podrazumevaju razumevanje socijalnih odnosa

Ishhrana i autizam - postoji li povezanost?
Nekoliko je razloga zbog kojih možemo smatrati ishranu važnom u autizmu.
Moguća povezanost uključuje upalne procese u crevima i hipertrofiju limfe zbog imunološkog odgovora, npr. zbog alergije na hranu, zatim oksidativni stres te neravnotežu masnih kiselina i pojedinih mikronutrijenata. (najčešće korišteni suplementi kod autizma su vitamin B6 i magnezij).
Dva nova istraživanja objavljena u časopisima American Journal of Clinical Nutrition i Journal of Pediatrics predstavljaju vrlo važnu nadopunu znanja o ulozi prehrane u autizmu.
Prvo istraživanje pokazuje izraženiji oksidatvini stres kod autistične dece u poređenju  sa kontrolnom grupom te popravljanje određenih metaboličkih abnormalnosti (kapaciteta metilacije) davanjem vitamina B skupine (folacina i B12).
Drugo istraživanje pokazuje izraženiji imunološki odgovor na proteina mleka kod autistične dece.
Uprkos velikoj veroatnoći da ishhrana ima značajnu ulogu u ovoj bolesti, trenutno dostupni dokazi još uvijek ne omogućuju jasne smernice roditeljima i terapeutima za prehranu autistične dece.

Autizam se danas definiсе kao organski razvojni defekt mozga koji se očituje nemogućnošću razvoja jezika komunikacije i ostalih oblika društvene komunikacije. Prema epidemiološkim istraživanjima na 10,000 novorođene dece rađa se 4 do 5 djece s autizmom. Kada je reč o autističnom spektru poremećaja, govori se o 10 do 15 dece na 10,000 novorođenih. Prema američkim epidemiološkim studijama, u poislednjih deset godina, autizam beleži porast od čak 300 %. Porast incidencije autizma zabeležen je i Evropi. Jedna je od teorija koja objašnjava autizam tzv. "teorija misli" koja podrazumeva poremećaj sposobnosti procene misli drugih ljudi. Normalna deca ovu sposobnost stiču nakon 4. godine. Neka autistična deca pokazuju iznimne motorne, matematičke i druge veštine. Često su opsesivno okupirana objektima u kretanju, svetlošću, tekućom vodom ili rotirajućim objektima. Kod većine autistične dece poremećaj se prepozna kasnije u djetinjstvu, a težina zavisi najviše o kvocijentu inteligencije. Neka deca postepeno nauče govoriti i mogu pokazati izuzetnu nadarenost za matematiku ili umetnost. Oko 30% autistične dece dobije epilepsiju. Sa starenjem sve osobine autizma postaju izraženije.

Povezanost neplodnosti i autizma
Parovi koji imaju poteškoća s plodnošću imaju 4 puta veće izglede da će dobiti dete pogođeno autizmom.
Deca takvih roditelja su imala i povećane izglede za cerebralnu paralizu, mentalnu retardaciju, rak, poremećaj pozornosti s hiperaktivnošću, poteškoće u učenju te poremećaje vida i sluha. Povećani rizik je verojatno povezan sa samim zdravstvenim problemima koji otežavaju začeće, veruju naučnicii s University of California nakon istraživanja u kojem je učestvovalo 4000 ispitanika. Po njihovim rečima, moguće je da povećanju rizika pridonose i postupci za veštačku oplodnju, poput in vitro fertilizacije. Naučnici ipak upozoravaju kako je ukupni rizik i dalje relativno maли.

Novo istraživanje o uzrocima autizma
Istraživači s University of Cambridge su utvrdili da deca kojima su oba roditelja naučnici  imaju više izgleda da će biti autistična.
Po njihovim rečima, ovaj fenomen bi mogao objasniti povećani broj dijagnoza autizma kod dece posljednjih godina. Britanski istraživači vjeruju da geni koji nečiji um čine analitičkim mogu istovremeno negativno uticati na društvene i komunikacijske sposobnosti. Nedostatak tih sposobnosti je ključna karakteristika autizma. Procjenjuje se da 1 od 100 dece ima neki oblik autizma, a mnogo češće su pogođeni dečaci. U istraživanju je utvrđeno da očevi i dede autistične dece dvostruko češće rade u profesijama u kojima je nužan analitički um i sistematiziranje informacija. Pokazalo se i da studenti prirodnih nauka imaju u odnosu na studente humanističkih nauka veći broj autističnih rođaka. U ovom smislu, uočena je najjača povezanost između autizma i matematike.