Kragujevac - info

[Johnny_kG]

Menadžeri Folksvagena zadovoljni posetom Zastavi
Kragujevac - Menadžeri Folksvagena zadovoljni su rezultatima posete kragujevačkoj fabrici automobila, ocena je učesnika u pregovorima poslovodstva Grupe Zastava vozila i nadležnih iz Ministarstva ekonomije, s jedne, i predstavnika najvećeg evropskog proizvođača putničkih vozila, s druge strane. Tokom pregovora o uslovima predstojeće privatizacije Fabrike automobila, menadžeri Folksvagena interesovali su se, saznaje Danas, za demografsku sliku Kragujevca, broj fakulteta kao i za druge detalje iz života grada koji, na prvi pogled, nemaju mnogo veze sa Zastavom. Očigledno je bilo da su predstavnici Folksvagena na pregovore u Kragujevac došli dobro pripremljeni, ali i da su otišli zadovoljni dobijenim informacijama.

[Domaci Zdajnik]

Ugovor sa porodicom Đoković o izgradnji sportsko-rekreativnog i poslovnog centra biće potpisan po povratku Novaka Đokovića iz Moskve između 11. i 15. februara. Radovi na izgradnji centra počinju odmah.
- Grad Kragujevac formira zajedničko preduzeće sa porodicom Đoković. Grad ulaže 3,2 hektara zemljišta sa kompletnom infrastrukturom u Velikom parku, kod bazena - izjavio je gradonačelnik Veroljub Stevanović.
Prvobitni dogovor je bio da Grad Kragujevac obezbedi 2,5 hektara. U toku razgovora očigledno je da je došlo do obostranog dogovora da se kapaciteti prošire i Grad Kragujevac definitivno postane svetski teniski centar.

Izgleda da je ovo bila šala. Čitam upravo u Blicu:

Samo dan posle vesti da će Đokovići graditi „srpski Vimbldon“, na livadi u novobeogradskoj Ulici dr Ivana Ribara prodavci stanova iz okolnih blokova digli su cene za, u proseku, 10.000 evra po stanu...

Dakle, ili će Đokovići graditi i u Beogradu i u Kragujevcu, ili se ono iz Kragujevca pomera u Beograd. Ako je ovo drugo ja mislim da Kragujevac, baš kao i Niš, ne treba da se žali zbog centralizma u Srbiji jer će to značiti samo nesamerljivu nesposobnost gradskih vlasti da obezbede papire i prostor za izgradnju onima koji žele nešto da grade u našim gradovima.

[Johnny_kG]

Izgleda da je ovo bila šala. Čitam upravo u Blicu:

Samo dan posle vesti da će Đokovići graditi „srpski Vimbldon“, na livadi u novobeogradskoj Ulici dr Ivana Ribara prodavci stanova iz okolnih blokova digli su cene za, u proseku, 10.000 evra po stanu...

Dakle, ili će Đokovići graditi i u Beogradu i u Kragujevcu, ili se ono iz Kragujevca pomera u Beograd. Ako je ovo drugo ja mislim da Kragujevac, baš kao i Niš, ne treba da se žali zbog centralizma u Srbiji jer će to značiti samo nesamerljivu nesposobnost gradskih vlasti da obezbede papire i prostor za izgradnju onima koji žele nešto da grade u našim gradovima.

Cekaj, cekaj... napravio si kardinalnu gresku svojom poslednjom recenicom...
Pre svega da razjasnim, da ja nisam neki veliki Verkov simpatizer, ali ovde nema ni najmanjeg mesta za svaljivanje krivice na gradsku vlast.
Ovo je samo odlican biznis potez porodice Djokovic, koji su objavili da grade teniski centar u Kragujevcu, kako bi uticali na beogradsku vlast, kako bi im ova dala zemljiste za izgradnju teniskog centra u BGu.
Gradice se teniski centar i u Kragujevcu i u Beogradu... ali naravno... KG centar ce uvek biti u senci beogradskog...

Da sumiram - gradska vlast je reagovala munjevito i ispravno!

[Domaci Zdajnik]

Nisam aludirao na tvoj stav prema gradskoj vlasti, već me je čudilo zašto se u Blicu ne navodi da će Đokovići graditi Teniski centar i u Kragujevcu, jer u tekstu se navode i cene stanova za Kragujevac.

Eto, nisam znao da će graditi i u Beogradu i u Kragujevcu. Isto bih pomislio i da je Niš u pitanju, uglavnom iz razloga što se ovim lokalnim vlastima ne može verovati, i često njihove izjave ništa ne znače, ili nemaju veze sa realizovanim projektima (sve što se realizuje je mimo njihovog uticaja i njihovih namera).

[Johnny_kG]

Nisam aludirao na tvoj stav prema gradskoj vlasti, već me je čudilo zašto se u Blicu ne navodi da će Đokovići graditi Teniski centar i u Kragujevcu, jer u tekstu se navode i cene stanova za Kragujevac.

Eto, nisam znao da će graditi i u Beogradu i u Kragujevcu. Isto bih pomislio i da je Niš u pitanju, uglavnom iz razloga što se ovim lokalnim vlastima ne može verovati, i često njihove izjave ništa ne znače, ili nemaju veze sa realizovanim projektima (sve što se realizuje je mimo njihovog uticaja i njihovih namera).

Ne... nisam se ja ogradio od Verka, jer si me ti nekako isprovocirao... znam da nisi aludirao na moj politicki stav... ja sam se samo ogradio od politike da bi ljudi shvatili da pricam objektivno o ovom pitanju.

[Johnny_kG]

„Folksvagen" zainteresovan za „Zastavu"
„Ako Srbi mogu da budu bez carina na ruskom tržištu, to znači da imaju konkurentsku prednost koju nijedna od 27 članica EU ne može ostvariti", izjavio automobilski ekspert Ferdinand Dudenhofer za ekonomski dnevnik „Handelsblat"

Diseldorf – Prodaja „Zastave”, srpske fabrike automobila, nailazi na različito interesovanje u svetu automobilske industrije. Tako, na primer, u „Folksvagenu” razmišljaju o montaži svojih vozila u Srbiji. Jedna delegacija tog nemačkog koncerna nedavno je obišla montažne objekte fabrike u Kragujevcu koju srpska država namerava da privatizuje, objavio je ekonomski dnevnik „Handelsblat”.

Jedan od predstavnika „Folksvagena” je za taj nemački list rekao da u vezi sa „Zastavom” još ništa nije odlučeno. „Još ćemo sve proveriti”, citirane su njegove reči u tom dnevniku.

A povodom eventualnog preuzimanja „Zastave”, iz krugova bliskih „Folksvagenu” može se čuti da su njeni proizvodni pogoni zastareli. „To bilo poput nove investicije”, rekao je jedan od direktora najveće nemačke automobilske kuće. Cena bi mogla da iznosi nekoliko stotina miliona evra, navodi se u „Handelsblatu” i ističe da je nemački koncern prošle godine u Srbiji prodao 8.037 automobila marke „folksvagen”, „škoda”, „seat” i „audi” – pri čemu je u Srbiji prodato (ukupno) 52.000 automobila. „Srpsko tržište sa 7,5 miliona stanovnika i godišnjom prodajom oko 50.000 automobila zaista ne može da podstakne visoke investicije”, izjavio je za „Handelsblat” stručnjak za automobile Ferdinand Dudenhofer.

Jedinu vrednost on vidi u pristupu ruskom tržištu. „Ako Srbi mogu da budu prisutni bez carina na ruskom tržištu, to znači da imaju konkurentsku prednost koju nijedna od 27 članica EU ne može ostvariti”, istakao je Dudenhofer.

U poređenju s tim, Rumunija, koja je omiljena zemlja za proizvodnju, ostaje neinteresantna, navodi dnevnik i pri tom ukazuje da bi Srbija u tom slučaju svoj sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom morala da proširi i na automobile. „Devedeset odsto robe podleže slobodnoj trgovini, ali ne i automobili”, rekao je za taj list jedan od predstavnika nemačke ambasade u Beogradu.

Budući da su zapadnoevropska tržišta zasićena, automobilski koncerni beleže rast na istoku kontinenta, pre svega u Rusiji. „Folksvagen” je prošlog decembra otvorio fabriku u blizini Moskve, „Reno” je u martu potpisao sporazum o saradnji sa ruskim proizvođačem automobila „Avtovazom”, dok je „Dženeral motors” prošle sedmice potpisao ugovor u Uzbekistanu.

Nasuprot interesovanju „Folksvagena”, piše ovaj dnevnik, američki automobilski koncern „Dženeral motors”, navodno, kategorički odbacuje mogućnost kupovine „Zastave”. „Nemamo nameru da kupimo fabriku”, kazao je jedan od evropskih predstavnika „Dženeral motorsa”, a citirao „Handelsblat”, pri tom navodeći da (od septembra) „Zastava” proizvodi po licenci „opel astru” za srpsko tržište, kao i da bi do 2012. u Kragujevcu trebalo da se montira 10.000 automobila godišnje.

Svojim čitaocima list predočava da je vlasnik „Zastave” srpska država, koja želi da proda 98,8 odsto svog vlasništva, a ponude moraju da se predaju do 15. aprila, pri čemu u obzir dolaze samo proizvođači automobila, ili finansijski snažni investitori.

Interesovanje su, prema navodima nemačkog dnevnika, pokazali „Dženeral motors”, „Fijat”, Ford”, indijski proizvođač automobila „Tata” i njegov kineski konkurent FAW. „Zastava” je poznata po modelu „jugo”, navodi se u tekstu i ukazuje da je na vrhuncu uspeha krajem osamdesetih godina sa trake godišnje silazilo 200.000 vozila.

Podsećajući da još od pedesetih godina prošlog veka „Zastava” sarađuje sa italijanskim „Fijatom”, list navodi da se u Srbiji sada proizvodi „fijat punto” koji se kao „zastava 10” izvozi u Rusiju, pri čemu je sa stanovišta države „Fijat” idealan kupac.„Handelsblat” takođe navodi da su sukobi u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina teško pogodili fabriku u Kragujevcu, u kojoj je prošle godine 4.000 radnika proizvelo samo 25.000 automobila.

[Johnny_kG]

Kragujevcu uskoro sertifikat za pozitivno poslovno okruženje

(BIZNIS)

Predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) razgovarali su ovih dana sa zaposlenima u Skupštini grada Kragujevca o dodeli sertifikata opštine sa pozitivnim poslovnim okruženjem, kažu da je taj grad među prvim opštinama koje su se pripremile za dobijanje tog dokumenta.

NALED je osnovan pre dve godine uz direktnu podršku američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru MEGA programa podrške ekonomskom razvoju opština i kompletno finansira i dodelu sertifikacija opštinama sa pozitivnim poslovnim okruženjem u Srbiji.

Izvršni direktor NALED-a Violeta Jovanović izjavila je novinarima da je Kragujevac, posle Loznice, među prvim opštinama koje su pripremile obimnu dokumentaciju i odgovorile na sve zahteve, kako bi se kvalifikovale za učešće u ovom programu.

Prema njenim rečima, uslediće još niz poseta i razgovora, a vrlo brzo i dodela sertifikata.

- Da bi se dobio sertifikat, potrebno je ispuniti 12 kriterijuma - rekla je Jovanovićeva i navela da u te kriterijume spadaju i strateški plan koji je pripremljen i usvojen, kao i izveštaj o realizaciji, pre svega projekata koji proističu iz strateškog plana.

Na proveri je i rad odeljenja Gradske uprave, pre svega odeljenja za urbanizam, nadležne službe za izdavanje građevinskih dozvola, rad javnih komunalnih preduzeća, opštinskog uslužnog centra, odnos prema zaštiti životne sredine, efikasnost u odgovoru na sve zahteve privrednika, katalog investicionih lokacija, plan detaljne regulacije...

- Ono što kao problem sada uočavamo kod Kragujevca, kao i kod drugih opština, jeste pitanje izdavanja građevinskih dozvola i efikasnost u toj oblasti - rekla je Jovanovićeva i dodala da je to uglavnom ono što usporava ceo proces investiranja.

[Domaci Zdajnik]

Citam, sklopljen sporazum sa Fiatom. Pravice fabriku u Kragujevcu ili ce uposliti Zastavu da radi njihove modele. Nebitno, ali bice posla i to je odlican dogovor. Jedan od boljih za taj grad, verovatno, u proteklih nekoliko godina. No, nesto mi je u svemu tome jako interesantno.

Eto, ja se cudim kako je moguce da o tom sporazumu likuju Bozidar Djelic i Boris Tadic (nemam nista protiv njihovog potpisa na sporazum u Briselu, ali ovo je nesto drugo). Naime, odmah sam se zatim pitao: zasto, bre, oni uopste izlaze pred kamere kad je to posao izmedju Zastave i rukovodstva Fiata, ili u najgorem slucaju rukovodstva grada Kragujevca i ovih iz Fiata. Sta tu ima da se predsednik drzave pita? Ali, eto, pita se.

Moze li ko da mi objasni, ili sam ja lud, glup, ili nesto trece, pa ne shvatam o cemu se radi.

[ZileZilet]

Pitanje krupnih inostranih investicija je uvek i pitanje pravne sigurnosti i makroekonomske stabilnosti drzave. Mislis li da ce ozbiljan koncern poput FIAT-a uloziti pare u mutnu vodu, sve zarad "boljitka" Kragujevacke fabrike. AHA...Obaska sto ja "Zastavi" ne bih dao da sklapa drvena, volujska kola. Ali, ko sam ja i sta ja znam? Inace, mislim da je sve deo predizborne hronike....

[Shumadija do Tokija]

Citam, sklopljen sporazum sa Fiatom. Pravice fabriku u Kragujevcu ili ce uposliti Zastavu da radi njihove modele. Nebitno, ali bice posla i to je odlican dogovor. Jedan od boljih za taj grad, verovatno, u proteklih nekoliko godina. No, nesto mi je u svemu tome jako interesantno.

Eto, ja se cudim kako je moguce da o tom sporazumu likuju Bozidar Djelic i Boris Tadic (nemam nista protiv njihovog potpisa na sporazum u Briselu, ali ovo je nesto drugo). Naime, odmah sam se zatim pitao: zasto, bre, oni uopste izlaze pred kamere kad je to posao izmedju Zastave i rukovodstva Fiata, ili u najgorem slucaju rukovodstva grada Kragujevca i ovih iz Fiata. Sta tu ima da se predsednik drzave pita? Ali, eto, pita se.

Moze li ko da mi objasni, ili sam ja lud, glup, ili nesto trece, pa ne shvatam o cemu se radi.

Pa mislim nema šta tu puno da se kaže osim, kolokvijalno, da to nije posao samo za Zastavu i grad Kragujevac, već veoma važna stvar za republiku Srbiju.Ukoliko bi se automobilska industrija podigla to bi bila velika šansa za čitav niz preduzeća koja bi se bavila proizvodnjom komponenti. Jedno vozilo ima preko 8500 pozicija, ima tu trista svašta da se radi. Tu su i primeri država iz šireg okruženja (Slovenija, Slovačka, Čehosloivačka, Rumunija), gde je upravo država odigrala ključnu ulogu u privlačenju stranih investitora u automobilsku industriju. I to nije sporno.
Meni je više sporno to, što mi je sve ovo prenaglašeno toliko da prelazi granice dobrog ukusa. Priče o preko milijardu evra investicija, poslu za preko 30.000 radnika, mi deluju toliko neverovatne, da jedino šta ja mogu da smislim u vezi toga, jeste da je demokratska opcija u panici pred nove izbore. Obećavaju toliko ne bi li od puka pridobili simpatije, mada mi se čini da su mogli i morali to da urade znatno ranije, ovako u toku predizborne kampanje, to deluje i previše populistički i čini se samo za skupljanje predizbornih poena. Što reče neko, za Srbiju je izgleda super da stalno bude u predizbornoj kampanji jer se upravo tad sklapaju najveći poslovi, započinju autoputevi, prave nove fabrike i virtuelne industrijske zone...
Lično sam veoma skeptičan prema svim ovim lepim najavama. Samo da napomenem šta je pred prethodne izbore najavljivala gradska vlast:
1) Šefenaher, fabrika za autodelove (trebalo je da zaposli 600 radnika)
2) Habiteks, tekstilna industrija (400 radnika)
3) Swisslion (500)
TPV Šumadija napravila halu u virtuelnoj industrijskoj zoni Petrovac i više od godinu i po dana ne može da počne sa radom jer nisu obezbeđeni osnovni komunalni infrastrukturni uslovi. Danas ta hala stoji na ulazu u Kragujevac, potpuno prazna i potpuno nova, kao dokaz "uspešnosti" sadašnje gradske vlasti.
Evo šta najavljuju sada (ostaće to ovde za historijsku analizu):
1) Fijat
2) Đokovići prave teniski centar
3) Kusturica pravi multiplex bioskop
4) Bezcarinsku zonu
5) Izraelska firma Plaza pravi veliki ultramoderni šoping centar na 35.000 kvm
6) Nemačka Supernova pravi hipermarket
7) Zatvoren bazen
...
Med i mleko  :jezik:

[Domaci Zdajnik]

Pitanje krupnih inostranih investicija je uvek i pitanje pravne sigurnosti i makroekonomske stabilnosti drzave. Mislis li da ce ozbiljan koncern poput FIAT-a uloziti pare u mutnu vodu, sve zarad "boljitka" Kragujevacke fabrike.

Pre svega, nikada ne pomišljam na taj način kao da bi neko trebalo da uloži pare iz jednog jedinog razloga: da bi zaposlenima bilo bolje, a fabrika počela da radi. Ne ulaže Fiat zbog toga, već zato što će to njemu da koristi. Dakle, tek ako ima nekakav interes u tome, uložiće. Tako da se tu ne radi o nekom dobrovoljnom prilogu iz tabora Fiata upućenom Zastavi. Tako da priča o boljitku je samo nusproizvod dobrog poslovanja samog Fiata koji ulaže novac i dobija mnogo više (ne bi ulagali da nisu iskalkulisali da će dobiti).

Drugo, i ono najvažnije, pitanje krupnih inostranih investicija u kombinaciji sa mešanjem državnika u poslovanje jedne fabrike, pa bila to i Zastava. Smatram da pravdanje mešanja državnika u poslovanje te fabrike ne može da bude nikakav izuzetak, u stvari, ne sme da se tretira kao poseban slučaj. Ali ću to obrazložiti kroz kritiku komentara "Šumadije do Tokija". (Sledi.)

Pa mislim nema šta tu puno da se kaže osim, kolokvijalno, da to nije posao samo za Zastavu i grad Kragujevac, već veoma važna stvar za republiku Srbiju. Ukoliko bi se automobilska industrija podigla to bi bila velika šansa za čitav niz preduzeća koja bi se bavila proizvodnjom komponenti. Jedno vozilo ima preko 8500 pozicija, ima tu trista svašta da se radi. Tu su i primeri država iz šireg okruženja (Slovenija, Slovačka, Čehosloivačka, Rumunija), gde je upravo država odigrala ključnu ulogu u privlačenju stranih investitora u automobilsku industriju. I to nije sporno.

Isto tako bi, dakle, država trebalo da se umeša u poslovanje svake fabrike koja se bavi širim arsenalom poslova ili proizvodnjom raznih stvari koje povezuju razne druge fabrike kroz sklapanje tih "pozicija" konačnog proizvoda. Dakle, ako bi se počelo sa proizvodnjom TV uređaja u Elektronskoj industriji Niš, to bi značilo da se država opet umeša, pa isto tako i kod proizvodnje veš mašina u Valjevu, ili čega god što bi se proizvodilo u ovoj zemlji. Ja mislim da tu nema mesta za državu, i najmanje za državnike. A evo i zašto:

Ako se strani investitor zainteresuje za ulaganje u neko preduzeće u Srbiji koje se bavi proizvodnjom, na ovaj ili onaj način želi da učestvuje u njenom poslovanju kroz investiranje u preduzeće/fabriku, prilivanjem svežeg inostranog novca... to bi u uređenoj državi trebalo da bude zakonom regulisano i ne bi trebalo da se državnik ni za šta pita. Sav posao bi imali da obave direktori dve kompanije ili preduzeća koje žele da ostvare saradnju, uz posredovanje zakona države u kojoj se investicija sprovodi.

Meni se čini da ništa logičnije od toga nema. I isto tako ne verujem da kad bi Mišković odjednom pokušao da uloži novac u SAD ili Ujedinjeno Kraljevstvo za to trebalo da se pitaju ili posreduju Buš ili britanski parlament, o kakvom god da je preduzeću reč.

Međutim, ovo je Srbija, i debelo centralizovana država, u kojoj sve kreće i sve završava u jednoj tački.

Meni je više sporno to, što mi je sve ovo prenaglašeno toliko da prelazi granice dobrog ukusa. Priče o preko milijardu evra investicija, poslu za preko 30.000 radnika, mi deluju toliko neverovatne, da jedino šta ja mogu da smislim u vezi toga, jeste da je demokratska opcija u panici pred nove izbore.

Slažem se s tim. Očigledno se pokušava na sve načine doći do neki 200.000 glasova koji bi mogli da odluče u korist demokratske opcije. Ako se nešto značajno ne dogodi rezultati izbora su izvesni.

[Johnny_kG]

Ugovor s Fijatom gotov do 30. juna
08:30 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Dokumentacija za potpisivanje ugovora Fijata i države Srbije o zajedničkom ulaganju u kragujevačku Zastavu biće pripremljena do kraja juna.

Direktor Centra za restrukturiranje pri Agenciji za privatizaciju Aleksandar Ljubić kaže da će "ugovor biti spreman za potpisivanje do 30. Juna i to će biti ’joint-venture firma".

On je naglasio da će, kada budu poznati svi tehnički detalji oko potpisivanja ugovora, biti poznata i dinamika investiranja i ponovio je nameru Fijata da u zajedničko preduzeće uloži 700 miliona evra.

Prema njegovim rečima, već sredinom sledeće godine u Kragujevcu bi trebalo da krene proizvodnja Fijatovih automobila, a ceo projekat će imati dve faze, gde se u prvoj planira proizvodnja 150 hiljada automobila, koliko i u drugoj.

Od utorka, u višednevnoj radnoj poseti fabrici "Zastava automobili" je tim sastavljen od pravnih, ekonomskih i ekoloških stručnjaka, kao i inženjera Fijata, koji, prema potpisanom Memorandumu sa Ministarstvom ekonomije, treba da sačini dokumentaciju za potpisivanje ugovora.

Delegacija Iveka "snima" Zastava kamione

U radnu posetu kragujevačke fabrike privrednih vozila „Zastava kamioni“ stigla je tehnička delegacije italijanskog Iveka, koji posluje u sastavu Fijat grupe, a sledećeg meseca se očekuje i dolazak pravnih i finansijskih stručnjaka te kompanije, potvrdio je direktor tog preduzeća Đorđe Nestorović.

"Radi se o delegaciji koja je došla da 'snimi' stanje na osnovu čega bi se zasnivali njihovi dalji planovi", rekao je Nestorović i ocenio da "dolazak delegacija Iveka posmatra i kao odustajanje te kompanije da proda svoj udeo u kragujevačkoj farbici za koju je prethodno planirano raspisivanje tenderskog postupka".

On je kazao da je očigledno da je planirani proces privatizacije tog preduzeća tenderom usporeno i dodao da "lično smatra da neće biti objavljivanja tendera, ali i da će o tome konačnu odluku doneti Agencija za privatizaciju".

Iveko većinski vlasnik Kamiona?

Poslovni odnosi Zastave Kamiona i Iveka su poslednjih 15-ak godina bili svedeni na komercijalnu saradnju, uprkos činjenici da italijanska frma poseduje oko 33 odsto kapitala u kragujevačkoj fabrici. Iveko je do skoro zvanično najavljivao da je spreman da svoj deo kapitala u Zastavi Kamionima proda prilikom tenderske privatizacije te fabrike. Sve je, međutim, izvesnije da će Iveko ne samo odustati od prodaje kapitala u Kamionima, već da će postati većinski vlasnik te fabrike.
"Delegaciji Iveka pokazaćemo čime raspolažemo i šta nemamo kako bi se stvorila zdrava osnova za eventualne investicije", naveo je Nestorović.

Direktor marketinga srpske kompanije Borivoje Savić naglasio je da osim tehničkog tima Iveka iz Torina, u Kragujevac dolazi i tim inženjera fabrike Irisbus iz Liona. Irisbus je italijansko–francusko preduzeće koje se bavi proizvodnjom autobusa, u čijem vlasništvu udeo ima i Iveko.

U narednih nekoliko nedelja očekuje se dolazak pravnih i finansijskih timova, čiji stručnjaci bi trebalo da utvrde sveukupno stanje i potrebe za investicijama u "Zastava kamionima".

Fabrika privrednih vozila "Zastava Kamioni" posluje u okviru Grupe "Zastava vozila" gde je i fabrika "Zastava automobili" u koju, kako se najavljuje, italijanski Fijat planira investicije od 700 miliona evra, a u sklopu te italijanske kompanije posluje i Iveko.

[Johnny_kG]

Malo da obnovim temu...

Nove investicije u Kragujevcu - Od megamarketa do teniskih terena

Kroz grinfild investicije Kragujevac se uvrstio među osam gradova u Srbiji koji su privukli najviše stranih investitora, a u gradski budžet se, od iznajmljivanja lokacija stranim i domaćim kompanijama na 99 godina, slilo oko 20 miliona evra

Nova industrijska zona „Servis 2”, pored budućeg autoputa prema Batočini, postala je veoma atraktivna prvenstveno za strane investitore.

Prema rečima glavnog gradskog stručnjaka za gradske resurse Nebojše Vasiljevića u toj zoni su dve slovenačke kompanije, Tuš i Merkur, unajmile lokacije od četiri i 3,6 hektara za gradnju hipermarketa. Za zakup ove dve lokacije plaćeno je 3,4 miliona evra. Ta dva objekta, koja će imati oko 40.000 kvadrata, u fazi su izrade detaljnog plana regulacije.

U ovoj zoni, nalaze se i proizvodni pogoni zajedničke slovenačko-srpske kompanija TPV Šumadija, koja proizvodi autokomponente za Opel, Audi i Mercedes. U istoj zoni lokaciju za izgradnju salona automobila zakupila je beogradska firma Total Auto za 800.000 evra. Dva placa zakupila je i kragujevačka firma Forma Ideale, koja će na placu od dva hektara, plaćenom takođe 800.000 evra, izgraditi prodajni salon. Ova firma će na drugom placu od pet hektara izgraditi proizvodno-skladišni prostor. Predviđeno je da ova kompanija koja se bavi proizvodnjom nameštaja ovde zaposli 400 radnika.

Stigli i Grci

U novoj industrijskoj zoni Rakalj, takođe pored puta za Batočinu, iznajmljene su prošle godine četiri lokacije, koje su zakupila kragujevačke firme Sanel i Agromarket, beogradski Intergas i grčki Helenik Petroleum. Za ukupno 1,2 hektara ovi investitori platili su 600.000 evra. Agromarket planira gradnju velikog prodajnog prostora, gde se može kupiti sve što je potrebno za uređenje dvorišta i bašta, od alata do sadnica.

Kompanija Sanel će izgraditi prodajno-servisni salon vozila marke Toyota, dok će Intergas izgraditi stanicu za prodaju gasa, Helenik Petroleum planira izgradnju benzinske pumpe sa pratećim sadržajima.

U zoni između mlekare Mladost i hipermarketa Metro na ulazu u Kragujevac iznajmljene su četiri parcele veličine od 24 do 36 ari. Zakupci su kragujevačka firma Auto Branša, koja se bavi prodajom auto guma, kompanija Sunce, koja se bavi izradom metalne bravarije i postavljanjem prozorskih stakala, proizvođač obuće Stefano, takođe iz Kragujevca, kao i firma Banja Komerc iz Aranđelovca, koja izrađuje materijale za fasade i izolaciju.

Ovi placevi plaćeni su 600.000 evra. U gradsku kasu od naknade za uređenje zemljišta samo od ove četiri transakcije sliće se oko 450.000 evra.

U ovoj zoni lanac hipermarketa Tempo, koji pripada beogradskoj kompaniji Delta, zakupio je pet hektara zemljišta za 2,2 miliona evra. Na ovom prostoru nići će prodajni prostor od 20.000 kvadrata. Urađen je i detaljni plan i na investitorima je da odluče kada će početi gradnju.

U bloku Sloboda formirano je pet građevinskih celina. Tu su NIS petrol i Velefarm već izgradili objekte. U toj zoni ovih dana počela je izgradnja hotela na placu koji je zakupio jedan ovdašnji investitor.

U zonama Zelenilo 2 i Zelenilo 3 Kragujevac je iznajmio dve lokacije od 70 i 90 ari firmama Forma ideale i AIK banci za gradnju stambenih objekata. Placevi su plaćeni 2,1 milion evra. Urađen je detaljni urbanistički plan, zgrade su u fazi projektovanja i nakon toga sledi gradnja.

Grade i Izraelci

Veliki investitor, izraelska Plaza platila je 4,6 miliona evra za 2,4 hektara u Staroj radničkoj koloniji. Tu će se graditi najsavremeniji šoping mol od 90.000 kvadrata, koji se sastoji od podzemne garaže u dva nivoa za 1.180 vozila i 49.000 kvadrata nadzemnog prostora, za prodajno zabavne sadržaje. Predviđena je izgradnja šest bioskopskih sala i sedam restorana brze hrane raznih nacionalnih kuhinja.

Uporedo sa pripremom terena radi se i detaljni plan i investitor je zakazao početak gradnje za 1. jul ove godine, kaže Nebojša Vasiljević.

Za isti datum početak gradnje zakazala je i nemačka Super nova, koja je prošle godine zakupila dva placa u kragujevačkom prigradskom neselju Stanovo. Prvi od 4,2 hektara, platila je 3,4 miliona evra i drugi površine 1,7 hektara po istoj ceni.

Hektar zemljišta iznajmljen je beogradskoj firmi za stambenu gradnju za 900.000 evra, plac u strogom centru grada iznajmljen je ovdašnjoj firmi Stan Komerc za 360.000 evra, kao i 20 ari zemljišta kragujevačkoj kompaniji 034 za izgradnju salona automobila Škoda.

Formirana je nova industrijska zona na periferiji grada na Deninom brdu. Na površini od 13,5 hektara biće 25 lokacija za zakup. Za sve placeve već ima interesovanja i oni se već računaju kao iznajmljeni, mada će licitacija biti raspisana za desetak dana.

Firma Family Sport, čiji je vlasnik porodica najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, odlučila je da u Kragujevcu napravi prvu tenisku akademiju u ovom delu Evrope. Prema prvim procenama ova investicija vredna je najmanje 15 miliona evra, a od dve ponuđene lokacije Đokovići su se odlučili za prostor površine od oko dva i po hektara ispod gradskih bazena. Oni će zajedno sa gradom osnovati privredno društvo sa ograničenom odgovornošću u kojem će grad učestvovati sa pet odsto kapitala. Očekuje se da u najkraćem roku na ovom prostoru budu sagrađena najmanje četiri otvorena teniska igrališta, hotel, apartmani za smeštaj studenata koji će pohađati akademiju, kao i velika zatvorena teniska dvorana.

I pored informacije da su Đokovići kupili zemljište za izgradnju teniskih terena u Beogradu, prema rečima Gorana Đokovića direktora porodične firme Family Sport oni neće odustati od izgradnje teniske akademije i hotela u Kragujevcu.

Kragujevac je prošle nedelje i zvanično promovisao režisera Emira Kusturicu kao investitora u kompleksu Knežev Arsenal u okviru Miloševog Venca, odnosno u okviru još uvek zatvorenog kruga Zastave.

Kusturica je na obelodanio da će na prostoru Kneževog Arsenala graditi pet manjih bioskopskih dvorana, biblioteku, salu za koncerte sa oko 2.000 mesta i kafanu. To bi trebalo da bude mesto na kome bi se održavale filmske projekcije domaće i nezavisne filmske produkcije, nikako komercijalni film. U ovom trenutku ništa više od ovoga ne može da se sazna o budućim sadržajima tog prostora, jer je, kako je rečeno, u toku izrada idejnog projekta.

Glavni gradski stručnjak za gradske resurse Nebojša Vasiljević kaže da je problem što grad ovoga trenutka nema mogućnosti da obezbedi lokacije stranim proizvodnim firmama koje su tražile zakup zemljišta od osam, 12, pa i 50 hektara.

Prema planovima kupaca zemljišta u Kragujevcu će biti izgrađeno 200.000 kvadrata prodajnog prostora, što će omogućiti zapošljavanje oko 3.500 radnika.

[Johnny_kG]

Završena privatizacija „Filipa Kljajića”
Poslednju od četiri celine nekadašnjeg srpskog giganta za proizvodnju galovih lanaca kupili „Metal sistemi” iz Kragujevca za 131 milion dinara

Kragujevac – Privatizacijom Fabrike krupnih lanaca, poslednje od ukupno četiri celine nekada jedinstvenog sistema, najzad je prekinuta decenijska agonija „Filipa Kljajića”, drugog po veličini kragujevačkog preduzeća i jednog od najvećih izvoznika i u bivšoj SFRJ. Taj deo nekadašnjeg giganta, prošlog petka na licitaciji u Agenciji za privatizaciju, pazarili su „Metal sistemi” iz Kragujevca za 131 milion dinara. To preduzeće se bavi proizvodnjom metalnih konstrukcija i stelaža za odlaganje robe u fabričkim halama i velikim trgovinskim sistemima.

Prethodno je, takođe putem licitacione prodaje, privatizovana Fabrika mašina i alata, Fabrika sitnih lanaca i Fabrika transportnih i skladišnih sistema.     

„Filip Kljajić” je u početku nuđen kao celina, ali za tako veliki i pomalo „bajat mamac” nije bilo zainteresovanih, čak ni posle angažmana konsultantske kuće „Nomura”, koja je pokušala da pronađe kupce. Fabrika je pre dve godine dekomponovana i podeljena na četiri dela, a posle nekoliko propalih tendera i aukcija država je rešila da pojedinačni pogoni idu na licitaciju.

Prvo je, početkom prošle godine, prodata Fabrika mašina i alata. Za 81 milion dinara taj deo „Filipa” kupila je „Tehnika Tankosić” iz Čačka. Posle toga je usledila privatizacija Fabrike sitnih lanaca, koju je za 98,5 miliona dinara kupila „Centralna remontna baza – Pernik” iz Bugarske, a prošle jeseni prodat je i treći deo giganta. Fabriku transportnih i skladišnih sisteme pazario je za oko 89,7 miliona dinara konzorcijum dve domaće i jedne austrijske firme, koja je uložila najviše. Fabrika krupnih lanaca prodata je prošlog petka kragujevačkim „Metal sistemima”.

„Za ,Filipa’ dolaze bolji dani”, kaže u izjavi za „Politiku” direktor nekada jedinstvenog sistema Predrag Staničić, ali napominje da u svim delovima ima mnogo problema.

– Najteže je u Fabrici mašina alata, u skladišnim i transportnim sistemima i Fabrici sitnih lanaca posao se uhodava, a Fabrika krupnih lanaca je, mislim, prošla najbolje – kaže Staničić.

Sa privatizacijom i poslednje celine „Filipa”, u privatne ruke je otišlo i oko deset hektara zemljišta u centralnoj industrijskoj zoni grada, u kojoj se jedan ar sada može prodati i za petnaestak hiljada evra. Novi vlasnici su se kupoprodajnim ugovorom obavezali da proizvodne programe neće menjati tri godine, što je i period u kome ne sme biti otpuštanja radnika. Posle brojnih reorganizacija, u „Filipu” danas radi oko 800 ljudi, a svi zaposleni zainteresovani za dobrovoljni odlazak iz fabrika mogu da računaju na otpremnine od najmanje 250 evra po godini staža.

[Johnny_kG]

     
Menadžment Fijata odlučio da potpiše ugovor o partnerstvu sa Zastavom

Kragujevac - Menadžment Fijata odlučio je da potpiše ugovor o strateškom partnerstvu sa Zastavom, a ta odluka biće verifikovana na sednici Upravnog odbora italijanske kompanije, koja će, kako je najavljeno, biti održana 29. juna. Prema nezvaničnim informacijama Fijat će tokom naredne godine u Zastavi početi proizvodnju automobila A klase, čiji je radni naziv "F 500". Već 2010. italijanska kompanija će u Zastavi započeti proizvodnju još jednog novog modela, reč je o automobilu B klase, a većinu automobila proizvedenih u Kragujevcu Fijat će izvoziti na tržišta Evropske unije. U Zastavu je juče stigla nova delegacija stručnjaka Fijata, a sudeći prema najavama menadžera Fijata već u septembru ove godine mogla bi da startuje proizvodnja Fijatovih modela, i to intenziviranjem produkcije modela "punto", koji se u Zastavi, podsetimo, sklapa gotovo već godinu dana. U okviru tog posla u Zastavi bi mogla da počne i proizvodnja modela "grande punto".
Pored Fijatovih stručnjaka u posetu Zastavi doputovali su i predstavnici multinacionalne kompanije Kontrol Džonson, jednog od najvećih proizvođača delova i pozicija za enterijer automobila. Kompanija Kontrol Džonson koja sarađuje sa najvećim svetskim proizvođačima automobila zainteresovana je da se uključi u poslovni aranžman Fijata i Zastave, odnosno da postane jedan od ključnih dobavljača buduće Fijatove firme u Zastavi. Kontrol Džonson indirektno je, inače, već prisutan u Zastavi, i to posredstvom slovenačke firme Fori iz Slovengradeca, koja je od pre dve godine većinski vlasnik Zastava Tapacirnice, i koja posluje u sastavu te multinacionalne kompanije.