Kragujevac - info

[Plodni bizon]

23. 08. 2006. | 12:01    
Nova industrijska zona u Kragujevcu uskoro dobija kompletnu infrastrukturu

Nedostatak infrastrukture na građevinskom zemljištu u Kragujevcu, koje je predviđeno za gradnju novih fabrika, zbog čega dosad nije moglo biti ponuđeno potencijalnim investitorima, uskoro bi mogao da bude otklonjen.

Nova gradska industrijska zona "Servis 2" uskoro bi trebalo da dobije saobraćajnice, primarnu vodovodnu mrežu, kanalizaciju, javnu rasvetu, merno-regulacione stanice i gasovodnu mrežu.

Prema rečima glavnog gradskog stručnjaka za privredu i privatizaciju Vlade Vučkovića, Kragujevcu su za tu namenu iz Nacionalnog investicionog plana odobrena sredstva u visini od 3 mil EUR.

EvroKapija

[General]

Kad smo vec kod Kragujevca - koliko je kragujevac dobio od Plana:

Kragujevac dobio 11 miliona evra
Industrijske zone mamac za investicije
KRAGUJEVAC - Vlada Srbije je odobrila gradu Kragujevcu još 11 miliona evra iz Nacionalnog investicionog fonda za ulaganje u infrastrukturu, sa čim je centru Šumadije dato ukupno 29 miliona evra. Kako je juče izjavio glavni gradski stručnjak za privredu Vlado Vučković, novac će biti uložen pre svega u stvaranje povoljnog ambijenta za privlačenje stranih investitora koji će otvoriti nova radna mesta.

- Najveća investicija, od 3,2 miliona evra, jeste izgradnja Industrijske zone na lokaciji Servis 2. Sledeći projekat koji je prihvatila Republička vlada je izgradnja 150 stanova za zaposlene u državnoj upravi i javnom sektoru za koje će biti izdvojeno pet miliona evra. Ti stanovi će da se grade u naselju Sušica, prodavaće se uz učešće od 20 odsto sa rokom otplate od 20 godina i godišnju kamatu od 0,5 odsto - kaže Vučković.

Vlada je prihvatila i projekat za izgradnju zgrade Apelacionog suda koji će koštati 555.000 evra. Adaptacija Okružnog suda će koštati 411.000 evra, a po 400.000 evra je odobreno za vodosnabdevanje naselja Teferič i sređivanje jezera u Šumaricama.

Deo tog novca će biti utrošen i za sređivanje fasada u Kragujevcu, kao i za uređenje Stare skupštine i Amidžinog konaka iz vremena Miloša Obrenovića, kada je Kragujevac bio prestonica.

- Novim industrijskim zonama rešavamo problem nezaposlenosti. U zoni Servis 2 je već predviđena gradnja hale od oko tri hiljade kvadrata za slovenački TPV, gde će do kraja godine da se uposli 70 radnika. Pregovara se sa još četiri investitora, koji treba da otvore još 1.200 radnih mesta. Već nedostaje mesta u industrijskoj zoni koja je projektovana, tako da znamo i planove za dalje - kaže Vlado Vučković.

Za inkubator centar, koji će se formirati u zgradi stare „Zastavine“ ambulante, izdvojeno je 314.000 evra. To će, kako kažu nadležni u lokalnoj vlasti, pomoći novim, tek formiranim preduzećima, da samostalno i sa olakšicama započnu biznis.

Kragujevac će od Vlade Srbije dobiti i još dve montažne sportske sale, ali još nije odlučeno u kojim će školama biti postavljene.

Nebojša Radišić

izgleda da se iz Nip-a i dalje odvajaju pare za nove projekte lokala. Ko zna, mozda bi i Nis dobio jos nesto novca ako bi se odjednom lokalne institucije dale na pisanje projekata.

[Plodni bizon]

"Zastava za šest godina progutala autoput"

Velimir Ilić kaže da ne vredi da radimo ono što se ne isplati, kao što je, na primer, automobilska industrija. U poslednjih šest godina u „Zastavu“ je uloženo 750 miliona evra za razne subvencije da bi ljudi preživeli, to je vrednost autoputa, a rezultata nema. Zato mora da se radi ono što je isplativo, a za to treba da imamo kadrove.

Neverovatan je Veljo. Ni u Nis se ne isplati ulagati, kao ni u Valjevo, Leskovac, Vranje, Zajecar... pa sta onda? treba da se ulaze samo onamo gde ionako vec postoji standard jer se tamo najvise isplati? Ulagati samo u Beograd? to je najisplativije. Hajde da se pomirimo s tim i svi skupa odemo u prestonicu.

[Plodni bizon]

03. 09. 2006. | 09:04    

U industrijsku zonu Servis 2 u Kragujevcu ulaze stranci, TPV i Agrošumadija grade halu od 3.000 m2, najavljene još 4 ino kompanije, uskoro Sajamska hala

U zoni Servis 2, predviđenoj za izgradnju proizvodnih hala, uveliko se radi na izgradnji infrastrukture, za šta je, preko Nacionalnog investicionog plana Vlada Srbije izdvojila 3.2 mil EUR. Kako je rekao Vlada Vučković, glavni gradski stručnjak za privredu I privatozaciju, radovi na 46 ha trebalo bi da budu završeni do kraja 2006.godine, a slovenački TPV zajedno sa Agrošumadijom uveliko gradi halu na 3000 m2, da bi se u njoj pravili delovi proizvodnog programa, koji obuhvata autodelove i zaptivke za motore i motorna vozila.

Pregovara se sa još 3 ino i jednom mešovito kompanijom, gde u pregovorima učestvuje i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, uz podršku republičke agencije SIEPA. Ovog puta, to su kompanije iz oblasti konfekcije, autokomponentistike, polufabrikata i procesne opreme.

U ovoj zoni radi se i na izgradnji prve od tri sajamske hale. U prvoj fazi biće izgrađena hala na 2.600 m2, a naredna faza obuhvata još 3000 m2.

Takođe, slovenački NTU, koje je nedavno kupilo firmu "Zastava Tapacirnica", gradi halu od 1000 m2.

izvor: EvroKapija[/list]
Izgleda da se KG opasno razvija i da ce mozda uskoro da prestigne Nis po standardu. Oni dozvoljavaju strana ulaganja, za razliku od Smiljka i Smiljkovca.

[Shumadija do Tokija]

Jedan od projekata kojim se hvali ovdašnja vlast jeste izgradnja autoputa Kragujevac-Batočina, čime bi se Kragujevac povezao sa koridorom 10. Međutim Velja je tu priču izgleda stopirao i "dozvolio" izgradnju puta prvog reda do Batočine.

Put prvog reda jeste put koji ima četiri trake (po dve sa sa jedne i druge strane, bez zaustavnih), koje nisu fizički odvojene i gde nema denivelacije raskrsnica sa lokalnim putevima. Pet kilometara koji su do sada urađeni liče na autoput, ali verovatno na dalje će spojiti trake. Koliko sam razumeo ovih prvih pet kilometara će biti završeno do kraja godine, a da li će biti pušteno u promet ne znam.

Inače mislim da put prvog reda nije rešenje. To u prevodu znači da će na pojedinim deonicama biti pušteno 100km/h, a kod raskrsnica spuštano na 60 km/h. Dakle ideala za pandure i naplaćivanje kazni iza žbunja. Isto tako nemam baš informacija da li je put prvog reda bezbedan, ali mi deluje pomalo i opasno (obzirom da trake neće biti fizički odvojene). Velja nije složio sa tim da se ovde pravi auto-put, jer, bože moj, što će to nama, treba to da se plaća (misli na putarine, prim.prev.). Onda i seljaci ne mogu direktno sa druma na njivu i obratno sa njive na drum, a u okolini je jako puno obradive zemlje. Imbecilno zar ne? Zamislite kada majstor sa traktorom izađe na drum iz njive pa nabaca zemlje, blata ili koječega još, a ti ideš lagano 100 na sat (ili brže).

Da imamo iole jačeg političara iz grada to se pitanje nikad ne bi postavljalo. Pa to je samo 30 km ravničarsko-brežuljkastog predela! Za male pare (oko 30 miliona evra) bi mogao da se napravi autoput punog profila. Uporedi samo ovaj iznos sa preko 800 miliona evra koje treba do njegovog čačka. Osim toga put Kragujevac-Batočina je najprometniji magistralni pravac u zemlji (preko 8500 vozila dnevno, u poređenju sa oko 6000 na ibarskoj magistrali). Na osnovu feasibility studije koju su uradili česi, ulaganje u ovaj autoput bi se isplatilo u roku od 7-9 godina, za razliku od auto-puta Beograd - čačak - Požega, gde se i ne zna kada bi se uloženi novac vratio. čak je i EU u više navrata upozoravala da se ne ulazi sa koncesijama na ovaj autoput (Mađari su se već opekli na tome).

Ali šta da se radi. čačani imaju Velju, a mi Verka. Ostaje nam da se nadamo da će neke buduće generacije političara izneti ovu ideju do kraja.

[Plodni bizon]

Jedan od projekata kojim se hvali ovdašnja vlast jeste izgradnja autoputa Kragujevac-Batočina, čime bi se Kragujevac povezao sa koridorom 10. Međutim Velja je tu priču izgleda stopirao i "dozvolio" izgradnju puta prvog reda do Batočine.

Tuzna je to slika, kad jedan toliki grad jos uvek nije povezan sa "svetom", tj. sa koridorom 10. Ili sto nema sopstveni koridor. Da sam ja zitelj Kragujevca, trazio bih ne vezu sa Beogradom, nego vezu sa Sarajevom, a na istoku prema Smederevu i dalje prema Rumuniji. Sta ce ti veza sa Beogradom kad ce tako samo jos vise buducih studenata odluciti da bezi iz KGa.

Put prvog reda jeste put koji ima četiri trake (po dve sa sa jedne i druge strane, bez zaustavnih), koje nisu fizički odvojene i gde nema denivelacije raskrsnica sa lokalnim putevima. Pet kilometara koji su do sada urađeni liče na autoput, ali verovatno na dalje će spojiti trake. Koliko sam razumeo ovih prvih pet kilometara će biti završeno do kraja godine, a da li će biti pušteno u promet ne znam.

Ma dajte, pa prave onaj autoput kroz Cacak, kroz brdo i sela, a za Kragujevac obicna cesta? Pa to je stvarno vredno da se pise peticija i da se smeni onaj seljak Veljo. Taj novi autoput sto rade i koji ne prolazi kroz KG je totalna komedija od odluke.

Inače mislim da put prvog reda nije rešenje. To u prevodu znači da će na pojedinim deonicama biti pušteno 100km/h, a kod raskrsnica spuštano na 60 km/h. Dakle ideala za pandure i naplaćivanje kazni iza žbunja. Isto tako nemam baš informacija da li je put prvog reda bezbedan, ali mi deluje pomalo i opasno (obzirom da trake neće biti fizički odvojene). Velja nije složio sa tim da se ovde pravi auto-put, jer, bože moj, što će to nama, treba to da se plaća (misli na putarine, prim.prev.). Onda i seljaci ne mogu direktno sa druma na njivu i obratno sa njive na drum, a u okolini je jako puno obradive zemlje. Imbecilno zar ne? Zamislite kada majstor sa traktorom izađe na drum iz njive pa nabaca zemlje, blata ili koječega još, a ti ideš lagano 100 na sat (ili brže).

Nebitno je to, ali vidi kad jedan grad od vise od 200 hiljada stanovnika nema autoput... pa cudo je kako je uopste dosegao toliki broj stanovnika, a ako se ovako nastavi ja mislim da ce uskoro Cacak imati vise stanovnika od KGa, pa ce biti to i opravdanje zasto autoput treba da prodje kroz Cacak.

Da imamo iole jačeg političara iz grada to se pitanje nikad ne bi postavljalo. Pa to je samo 30 km ravničarsko-brežuljkastog predela! Za male pare (oko 30 miliona evra) bi mogao da se napravi autoput punog profila. Uporedi samo ovaj iznos sa preko 800 miliona evra koje treba do njegovog čačka. Osim toga put Kragujevac-Batočina je najprometniji magistralni pravac u zemlji (preko 8500 vozila dnevno, u poređenju sa oko 6000 na ibarskoj magistrali). Na osnovu feasibility studije koju su uradili česi, ulaganje u ovaj autoput bi se isplatilo u roku od 7-9 godina, za razliku od auto-puta Beograd - čačak - Požega, gde se i ne zna kada bi se uloženi novac vratio. čak je i EU u više navrata upozoravala da se ne ulazi sa koncesijama na ovaj autoput (Mađari su se već opekli na tome).

Ovo zvuci jako dobro za saopstenje za javnost i kritiku aktuelne vlasti. Mozda bi mogao da koncipiras malo pa da objavimo na sajt. Inace, ja mislim da Kragujevac ne treba da se samo poveze sa tim autoputem, nego da izgradi i druge veze, da postane saobracajni centar tog dela Srbije. Onako sa povezivanjem na autoput postaje jedno slepo crevo, mada malo bolje nego sto je sada.

Ali šta da se radi. čačani imaju Velju, a mi Verka. Ostaje nam da se nadamo da će neke buduće generacije političara izneti ovu ideju do kraja.

Ti politicari zavise od vas, gradjana. A ne radi se samo o tome da imate coveka (u beogradu) nego da napravite neku sopstvenu pricu, nesto oko lokala da se skoncentrisete, i po mogucstvu da se izborimo svi mi za regione, da o nasim investicijama ne odlucuje ni Dinkic ni Veljo.

[Shumadija do Tokija]

BATOčINA - Fabrika elektronskih setova i plastičnih delova za automobile, koju je za samo devet meseci u Batočini izgradila slovenačka firma „Grah automotive“, puštena je juče u rad. U pogonima, vrednim 1,5 miliona evra, zaposlenje je u prvi mah našlo 100 radnika, a do kraja naredne godine u njoj će raditi 250 osoba. Fabriku je sinoć otvorio predsednik Srbije Boris Tadić.

Vlasnik „Grah automotive“ iz Slovenske Konjice Robert Grah kaže da će fabrika kompletnu proizvodnju izvoziti u zemlje Evropske unije za „Mercedes“, BMW, „Folksvagen“, „Audi“, „Daevu“ i druge.

Prema rečima predsednika opštine Batočina Radiše Miloševića, stranom investitoru je data polovina zemljišta, od 3,1 hektara, na besplatno korišćenje na 99 godina, dok je drugu polovinu platio u iznosu od 100 evra po aru. „Grah automotive“ je oslobođen i plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta u prvoj godini rada, dok će sledećih 10 godina plaćati samo polovinu od predviđenog iznosa. Investitor iz Slovenije dobio je i besplatan priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a ugovorom je obavezan da 80 odsto radnika koje zaposli mora da bude sa prebivalištem u Batočini.

Opštinu Batočina, koja se nalazi na samom koridoru 10 autoputa kroz Srbiju, investitori iz Slovenije izabrali su nakon više bezuspešnih pokušaja da se ista fabrika otvori u Kragujevcu. Kako su naglasili pri početku radova, u januaru ove godine, svi razgovori sa predstavnicima „Zastava elektro“ iz Rače, „Zastava 21. oktobar“ iz Kragujevca i gradskim vlastima su propali, a nikakvu konkretnu ponudu im nije dala ni Vlada Srbije.

- U Batočini smo pronašli ljude koji su ugovorom poštovali sve ono što smo se ranije dogovorili. Veliki broj radnika je već prošao obuku u Sloveniji, i obučili su se za specifičnu proizvodnju koja ne može da se nauči na fakultetima. Drago mi je što smo fabriku podigli baš u Srbiji, a ne u Mađarskoj ili Rumuniji, zbog bliskosti naroda i sličnosti jezika - kaže Robert Grah. Sve dozvole za gradnju proizvodne hale Slovenci su u Batočini dobili za jedan dan.

Nebojša Radišić

Svaka čast batočincima!  :wink:
A za nas kragujevčane samo još jedan dokaz kako trulog gradonačelnika smo izabrali...

[CheGuevara]

************
- U Batočini smo pronašli ljude koji su ugovorom poštovali sve ono što smo se ranije dogovorili. Veliki broj radnika je već prošao obuku u Sloveniji, i obučili su se za specifičnu proizvodnju koja ne može da se nauči na fakultetima. Drago mi je što smo fabriku podigli baš u Srbiji, a ne u Mađarskoj ili Rumuniji, zbog bliskosti naroda i sličnosti jezika - kaže Robert Grah. Sve dozvole za gradnju proizvodne hale Slovenci su u Batočini dobili za jedan dan. [/b]

Nebojša Radišić

Svaka čast batočincima!  :wink:
A za nas kragujevčane samo još jedan dokaz kako trulog gradonačelnika smo izabrali...

Pa mislim da goreg ni u vreme komunizma nismo imali, ni Galovic nije bio mnogo gori

[Admini...]

[Shumadija do Tokija]

Paaa izgleda, da je Velja uspeo u svom projektu, makar je tender za koncesiju završen... Bez obzira na to što mislim da je u principu OK praviti autoputeve po celoj Srbiji, ipak mislim da je ovde u najmanju ruku došlo do izmeštanja prioriteta. Naime deo autoputa Horgoš-Beograd koji je isplativa investicija, se vezuje za jednu neisplativu deonicu do Veljinog rodnog grada. Istovremeno radovi od Niša prema bugarskoj i makedonskoj granici, tavore ili su čak stopirani. Koridor 10 je svakako najznačajniji koridor, koji bi trebalo da predstavlja najbržu vezu Evrope sa Bliskim istokom, a zahvaljujući Velji, cela priča oko koridora 10 se pauzira. Samo rizikujemo da kada Bugarska i Rumunija uću u EU, naprave obilaznicu oko Srbije. Velja pali i žari Srbijom, određuje gde će se graditi, a gde ne, a mi nažalost izgleda da to samo možemo da gledamo i čudimo se...

[Plodni bizon]

Ne znam da li ste videli ali vas Verko kupuje u ime Kragujevca kragujevacku imovinu (Zastavu Kamione i jos nesto). Javlja Evro-Kapija.

Sta mislite o tome?

[Shumadija do Tokija]

Ne znam da li ste videli ali vas Verko kupuje u ime Kragujevca kragujevacku imovinu (Zastavu Kamione i jos nesto). Javlja Evro-Kapija.

Sta mislite o tome?

Pa, u principu to je Zastavina imovina. On kupuje deo starih zgrada i kruga koji ima kulturno-istorijsku vrednost (praktično deo jednog od najstarijih industrijskih zona na Balkanu) i želi da otvori kapije dela "zabranjenog grada", građanima. Iako može da se protumači, kao svojevrsna mućka, čini mi se da je potez OK. Naime sa jedne strane proširuje se deo centra grada (deo koji se otkupljuje je takoreći u A zoni), čime se dobija prostor za neke manifestacije, kulturnog karaktera (izložbe, muzeji, možda koncerti), a sa druge strane "kamiondžijama", će to dobro doći da podignu otpremninu na 300 evra po godini staža i tako eventualno privuku još radnika, koji bi se dobrovoljno prijavili za napuštanje radnog mesta. Cela priča ima i malu predhistoriju, kada se Verko & Co. zalagao pre malo više od godinu dana da taj prostor, koji se sada otkupljuje, proda gradu za potrebe sajmišta. Onda međutim ni sindikat, a ni rukovodstvo kamiona, nije pokazivalo interes za takvu transakciju. Sada su pristali. Možda se radi o ceni, a možda im i dogorelo do nokata, pa uzeli po sistemu daj šta daš...

[Shumadija do Tokija]

Međunarodni naučni skup o regionalizaciji i decentralizaciji države - Danas, 30.11.2006.

Regionalizacija je nužnost


Kragujevac - Novi Ustav Republike Srbije donosi rešenja kojima se otvara prostor za delimičnu decentralizaciju vlasti i moći u Srbiji, posebno onim delom kojim se omogućava lokalnim samoupravama da raspolažu imovinom i objektima na svojim teritorijama. No, treba sačekati donošenje zakonskih propisa koji će preciznije i detaljnije razraditi ovu materiju, gotovo je jednodušna ocena na jučerašnjem međunarodnom naučnom skupu na temu "Regionalizacija i decentralizacija - ustavna teorija i praksa" koji je u organizaciji Centra za uporedno ustavno pravo kragujevačkog Pravnog fakulteta i nemačke Fondacije Hans Zajdel juče održan na Univerzitetu u Kragujevcu.
Novi ustav Srbije, rečeno je juče, nije, međutim, ni otvorio pitanje teritorijalne organizacije države Srbije, što je je u teškoj suprotnosti sa evropskim iskustvima i tendencijama na tom planu. Regionalizacija Srbije bila bi značajna ne samo sa političkog, no i sa ekonomskog aspekta, jer, smatraju pojedini učesnici skupa, regioni, odnosno regionalne identifikacije pojedinih delova države otvaraju mogućnost pristupa evropskim razvojnim i investicionim fondovima. Otuda je akademik Aleksandar Fira, primerice, poručio da je regionalizacija Srbije - nužnost.
Na ovdašnjem Univerzitetu juče je rečeno i da nije slučajno što se prvi naučni skup posvećen regionalizaciji i decentralizaciji Srbije, nakon donošenja novog Ustava, održava u Kragujevcu. "Iz Kragujevca i Šumadije poslednjih godina su se, pored Vojvodine, čuli najglasniji zahtevi vezani za neophodnost decentralizacije vlasti i teritorijalne regionalizacije države", istaknuto je juče. Z. R.

Bio sam juče na ovom skupu i zaista sam bio impresioniran impozantnom brojkom eminentnih predavača iz ove oblasti (preko 40). Na žalost nisam mogao da ostanem dugo zato što je to bio all-day-event, i počeo je u radno vreme sa zakašnjenjem od jednog sata  . Novinar koji je pisao članak zapravo je, celu priču malo obojio, u vezi akceptiranja ustava kao dobre polazne osnove, a realno tu su se čula malo drugačija mišljenja. Ovo za novinara nije ni čudo, obzirom da je isti, član gradskog veća i dobar Verkov saradnik (a on je ustav podržao). Naime samo je gospodin dr.Fira, inače redovni član SANU, rekao da je ustav dobra polazna osnova za dalju priču o regionalizaciji, mada je i on više puta rekao, da na ustav ima puno ozbiljnih premedbi. Svi ostali su, u pozdravnim govorima, jednodušno ocenili kako je propuštena dobra prilika da se novim ustavom definiše državno uređenje (koje gospodin Fira pojednostavljeno definiše, kao odnos centralnih i necentralnih vlasti), Srbije kao regionalne, a ne kao jedinstvene (unitarne) države.

Ne mogu ništa drugo da kažem sa lica mesta, osim da prekucam neke nazive tema koje su bile održane na ovom skupu:
Regionalizacija i novi Ustav Srbije - prof. dr. Pavle Nikolić, potpredesdnik Svetske asocojacije za ustavno pravo
Ustavni statut regija - Izvori prava, organizacija i funkcionisanje - prof. dr. Silvio Gambino, Univerzitet u Kalabriji, Italija
Regionalizacija i međunarodni odnosi - prof. dr. Miomir Milojević, pravni fakultet u Beogradu
Evropski standardi o regijama i predlozi za novi Ustav Srbije - prof. dr. Marijana Pajnačić, Pravni fakultet u Novom Sadu
Novi Ustav Srbije - mogućnosti novih autonomija - docent dr. Srđan Đorđević, Pravni fakultet u Kragujevcu
Decentralizacija - Preduslov regionalizacije i bržeg razvoja opština u Srbiji, Boško Ničić, predsednik opštine Zaječar
Struktura i funkcionisanje Evroregiona - dr. Klaus Fiesinger, rukovodilac projekta Hans Zajdel fondacije za Srbiju i Crnu Goru

itd.
(ne mogu više da kucam, umorih se  )
Na skupu je rečeno da će biti i izdat zbornik radova, sa ovog naučnog skupa početkom sledeće godine, probaću da pribavim jedan i da vam po mogućstvu iskopiram i dostavim, mislim da će nam to biti sjajna lektira 

[Domaci Zdajnik]

"Iz Kragujevca i Šumadije poslednjih godina su se, pored Vojvodine, čuli najglasniji zahtevi vezani za neophodnost decentralizacije vlasti i teritorijalne regionalizacije države".

Ovo je sasvim tačno, a trebalo bi da bude sram sve one ljude koji sebe nazivaju intelektualcima a žive ili su iz južne ili istočne Srbije što se tamo nije niko još pobunio, što je svima dobro a statistika kaže da je jug i istok najnerazvijeniji deo zemlje.

Bio sam juče na ovom skupu i zaista sam bio impresioniran impozantnom brojkom eminentnih predavača iz ove oblasti (preko 40).

Nije sporno da će uvek doći oni predavači, doktori nauka (mada je tužno što su oni uglavnom ili iz inostranstva ili iz Beograda ili iz Novog Sada) i ljudi koji znaju da je decentralizacija i regionalizacija pretpolitičko pitanje, odnosno preddemokratsko i predmoderno pitanje (prevaziđeno, nešto što se već podrazumeva kao sređena stvar u civilizovanim zemljama). Problem je koliko ljudi dođe u provinciji da posluša to predavanje, da li se sprovode istraživanja u tim sredinama u vezi s tim kakvo je raspoloženje građana povodom tih pitanja. Džaba je sve to diskutovanje i predavanje o potrebi za decentralizacijom ako ljudima nije stalo pre do sopstvenih para i pravde nego do Beograda i "ponosa Srbije".

Ja sam se umorio priča o tome kako je decentralizacija neophodna, regionalizacija nešto što je prati, i da u ovakvom sistemu nema šta da traži građanin koji ne živi u centru, jer je in advance osuđen na diskriminaciju i građaninina drugog ili trećeg reda. Ne bih opet da započinjem priču o tome da je neophodna politička partija, i da je potrebno početi sa koncentracijom ljudi oko te ideje zarad konkretnog delovanja, zarad preuzimanja vlasti.

Čestitam Kragujevcu što je angažovao te ljude i organizovao ipak jedan jako važan skup uzimajući u obzir da se radi o unutrašnjosti Srbije.

[Admini...]

Kragujevački entuzijasti prave atrakciju na obodu grada:
Japanski vrtovi u Ilinoj vodi
Zarad očuvanja parka meštani su početkom godine osnovali udruženje "Ekopark". Trenutno grade fontane i vodopade po uzoru na japanske vrtove, a ponose se i mini- zoološkim vrtom koji je, nažalost, nedavno ostao bez majmunice.

KRAGUJEVAC - Grupa entuzijasta, kojima je zajednički cilj zaštita životne okoline, u Ilinoj Vodi gradi ekopark koji će po svemu sudeći biti jedinstven u Šumadiji. U parku je još pre dve godine postavljena nesvakidašnja skulptura "Uskršnje jaje", postoji i mini- zoološki vrt, a u toku je gradnja fontana sa dvadesetak jezera i desetinu vodopada. Za sredstva se snalaze kako znaju i umeju, a najveća podrška su im deca, redovni posetioci i čuvari ekoparka.
- Početkom ove godine i zvanično smo se organizovali i osnovali udruženje građana "Ekopark". Akcije smo organizovali i ranije, više kao grupa građana entuzijasta- kaže Slađan Rakić, jedan od aktivista ovog udruženja. Park u Ilinoj Vodi postojao je i ranije, ali je bio je zapušten, a staza se nije videla od šiblja i korova. Trebalo je najpre sve raščistiti, a tek onda postaviti tobogane za decu i klupe.

- Napravili smo i sportske terene, igralište za košarku i rukomet. Osnovali smo mini-zoološki vrt, nabavili srne, fazane, patke, guske, jazavca. Od jedne Zvezdane iz Pivare dobili smo i majmunicu Tinu, koja je brzo postala glavna atrakcija i zoo vrta, i parka Ilina Voda- priča Rakić.

Na uređenju parka u Ilinoj Vodi učestvovali su meštani ovog naselja, ali i brojni zaljubljenici prirode iz celog Kragujevca. Ostalo je zabeleženo da su se o njihov poziv da im pomognu, oglušile skoro sve firme i preduzeća koja u Ilinoj Vodi imaju svoje pogone.
- Ove godine obratili smo se Snežani Katić-Živanović, gradskom agronomu, za pomoć. Konkurisali smo i dobili plastenik iz Agrarnog budžeta grada. U njemu gajimo cveće, koje ćemo da rasadimo po parku. Biće to sigurno najlepše mesto u gradu- objašnjava Rakić.
U plasteniku članovi Ekoparka sade baštensko cveće salvije, tagetis, ageratum, odnosno kadife, vatrice, kane. Biće cveća i na prodaju, a odatle planiraju da finansiraju uređenje parka.

- Gradimo i kompleks fontane sa jezercima i vodopadima. Zvaćemo je Fontana japansko-srpskog prijateljstva jer je projektom predviđena fontana po uzoru na japanske. Fondacija Ujedinjenog Kraljevstva Engleske BCIF odobrila nam je 2.500 evra, a ostatak smo obezbedili od ljudi dobre volje. Kroz park će u dužini od 250 metara da protiče voda kroz dvadesetak jezera. Biće i jedan veliki i sedam-osam malih vodopada, a ceo sistem završava se velikim jezerom sa kaptažom. Za pumpu koja će vodu vraćati nazad potrebno je 235.000 dinara, a za završetak svih radova još oko pet hiljada evra- kaže Rakić.

BESPREKORNA BLAGICA

O parku, čija je površina sedam hektara i 15 ari, brine Blagica iz Maršića, vredna i dobra žena. NJen rad plaća "Gradsko zelenilo".
- U parku nećete naći ni papirić niti pikavac od cigarete, a kamoli otpatke, kaže naš sagovornik.

SEĆANJE NA MAJMUNICU TINU

Čopor pasa lutalica u novembru 2004. godine napravio je pokolj u zoološkom vrtu Ilina Voda. Napad su izbegli srna, majmunica Tina, poneka patka i guska. Od tada se mini- zoološki vrt nije "oporavio", a pre neki dan umrla je i majmunica Tina. Tina je imala dvadesetak godina i umrla je od starosti. Volela je slatkiše, sok u tetrapaku i džem od kajsija. Iz bašti vrednih domaćica u Ilinoj Vodi često je krala mladi luk, a od znatiželjnih posetilaca naočari. Jedino je volela svoju Zvezdanu. Tina je umrla pre koji dan i sahranjena je na obodu parka.

B. Kuljanin (Sina)