Kragujevac - info

[provincijalac]

Odbornici Skupštine grada Kragujevca usvojili su odluku o formiranju zajedničkog preduzeća Grada i porodice Kragujevac „Famili sport“ DOO. Odluka je doneta jednoglasno i prvi put su sve odborničke grupe imale jedinstven stav. Kragujevac postaje novi Vimbldon.
Stric proslavljenog srpskog tenisera Novaka Đokovića, Goran Đoković, zahvalio se Kragujevčanima i gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću na brzom i efikasnom radu i iskazanoj volji da grad na Lepenici bude suosnivač zajedničkog preduzeća „Famili sport“ DOO.
- Nadam se da će ovo biti prvi pravi „Vimbldon“, kako ste ga već nazvali po novinama. Nadam se da ćemo konačno da krenemo u nešto što već duže vreme planiramo - izjavio je Goran Đoković na vanrednoj konferenciji za novinare održanoj u Skupštini grada Kragujevca.
Ugovor sa porodicom Đoković o izgradnji sportsko-rekreativnog i poslovnog centra biće potpisan po povratku Novaka Đokovića iz Moskve između 11. i 15. februara. Radovi na izgradnji centra počinju odmah.
- Grad Kragujevac formira zajedničko preduzeće sa porodicom Đoković. Grad ulaže 3,2 hektara zemljišta sa kompletnom infrastrukturom u Velikom parku, kod bazena - izjavio je gradonačelnik Veroljub Stevanović.
On je dodao da je za mesec dana upućeno pismo o namerama, te da su završeni poslovi vezani za urbanistička rešenja budućeg kompleksa. Projekat budućeg sportskog kompleksa obezbediće porodica Đoković, a ukupne investicije će iznositi oko 20 miliona evra. Izgradnja sportsko-rekreativnog poslovnog centra Kragujevcu će obezbediti najmanje jedan turnir godišnje svetskog ranga. Na prostoru zajedničke mešovite firme Kragujevac-Đoković, grad će dobiti tenisku akademiju, centralni pokriveni teniski teren sa gledalištem, deset otvorenih teniskih terena, tri pokrivena teniska terena, van centralnog. Gradiće se prostorije Akademije i smeštajni kapaciteti, odnosno hotel. Prvobitni dogovor je bio da Grad Kragujevac obezbedi 2,5 hektara. U toku razgovora očigledno je da je došlo do obostranog dogovora da se kapaciteti prošire i Grad Kragujevac definitivno postane svetski teniski centar.

ovako se to radi, 'radovi na izgradnji centra pocinju odmah', znaci nema mesta za smuti-smiljkoizam. i shto je isto tako vazhno, vidi se da grad ovde daje svoje zemljishte besplatno, samo da bi se neshto gradilo, a nishki kmet takve ljude tera iz grada, shto dalje od investiranja. ne daj bozhe da se neshto izgradi.

[Shumadija do Tokija]

Prema konačnim rezultatima Republičke izborne komisije u drugom krugu predsedničkih izbora u Kragujevcu predsednički kandidat Radikalne stranke, Tomislav Nikolić, osvojio 49,49 odsto, a kandidat Demokratske stranke, Boris Tadić 48,65 odsto glasova.

Od ukupno 115.896 birača koji su izašli na izbore u Kragujevcu (72,72% upisanih birača), za Nikolića je glasalo 57.355, a za Tadića se izjasnilo 56.388 građana.

Dakle ža dlaku pobedio Nikolić (imao je 967 glasova više). Jebi ga, ja sam se ponadao, da će Tadić pobediti i u Kragujevcu, ali moram da primetim da ovo ipak nije loš rezultat. U prvom krugu je naime izašlo 104.661 građana od čega je za Nikolića glasalo 44.153 (42,19%), a za Tadića 37.442 (35,77%). To znači da je Nikolić dobio novih 13.202 glasa, a Tadić čak 18.946 glasova, dakle 5.744 glasa više. Demokratski Kragujevac se mobilisao poprilično, ali to je nažalost bilo nedovoljno za pobedu i u Kragujevcu, gde se sve jedno slavila pobeda Tadića na ulicama.

Ono što sam primetio, jeste da je Tadić veoma uspešno obilazio Šumadiju u svojim zahvaljivanjima. Zahvalio se Beogradu, Vojvodini, Pomoravlju(?), Južnoj Srbiji,  Zapadnoj Srbiji, ali ne i Šumadiji (nije čak ni spomenuo Centralnu Srbiju). Zahvalio se Dinkići, Ljajiću, Pastoru, Čanku, ali ne i Verku... Slučajno?

[Domaci izdajnik]

Nikolić je dobro prošao u siromašnim i duhovno zatucanim predelima. Vojvodina i Beograd pripadaju ipak evropskim, odnosno makar deklarativno proevropskim kandidatima, što je u ovom dvoboju Boris Tadić ipak, priznao ja to ili ne, bio. Kragujevac, i još gore - Niš, dosta zaostaju u tom duhovnom smislu, u pogledu prosvećenosti njihovog stanovništva, za Beogradom i Novim Sadom. Ono što vredi odavno je dobilo lične karte u kojima piše da su stanovnici novih gradova, upravo ovih gore pomenutih, severnijih. Ono što ostaje su ljudi kojima je dobro, ili makar oni koji nemaju nikakvih ličnih ambicija, i kojima je najveći san upravo da se Srbija prostire do pola Hrvatske, na celu BiH, Crnu Goru, Makedoniju...

Kragujevac je bio grad u kojem su se čak i rodile te desničarske ideje, ili makar je to Šumadija. U Kragujevcu je još za vreme Miloševića iskrsla buntovnička snaga, ali ne ona koja će povesti na evropski put, već upravo suprotno, ka još većem desničarenju, pozivalo se na potrebu za nacifikacijom, i izlazio je tada popularniji list - Pogledi (danas od toga postoji samo sajt, uglavnom okuplja četničke tekstove i propagira takve sajtove).

Mene ti rezultati nisu iznenadili. Očekivao sam blagu pobedu Nikolića u većim gradovima južno od Beograda. U manjim je ta razlika još veća. Na sreću ostatka Srbije, a i samih Nišlija i Kragujevčana (mada ne na preteranu sreću, jer ni ova opcija nije nešto bolja), ima nešto više svesnijih ljudi koji su severno od ove rupe zvane Centralna Srbija izglasali koliko-toliko zdrav razum i život umesto pomračenja koje se ovamo, južno, osladilo građanima.

[Johnny_kG]

Ono što sam primetio, jeste da je Tadić veoma uspešno obilazio Šumadiju u svojim zahvaljivanjima. Zahvalio se Beogradu, Vojvodini, Pomoravlju(?), Južnoj Srbiji,  Zapadnoj Srbiji, ali ne i Šumadiji (nije čak ni spomenuo Centralnu Srbiju). Zahvalio se Dinkići, Ljajiću, Pastoru, Čanku, ali ne i Verku... Slučajno?

Meni je to toliko bolo usi... ne razumem zasto!?
Pomoravlje je rekao 16 puta, a Sumadije nigde ni od cuda!
Ali kako komentarisati situaciju, da se u predsednickoj kampanji nije spomenulo ni "d" od decentralizacije ili ne daj Boze regionalizacije!?

[debeli dud]

Ali kako komentarisati situaciju, da se u predsednickoj kampanji nije spomenulo ni "d" od decentralizacije ili ne daj Boze regionalizacije!?

Nije u opisu posla predsednika republike.... zato se uglavnom govorilo u prazno. Kada bi se predsednik jos i pitao o nekiim stvarima onda bi i imalo smisla da se o nekim i govori. Ovako....

[Shumadija do Tokija]

Nikolić je dobro prošao u siromašnim i duhovno zatucanim predelima. Vojvodina i Beograd pripadaju ipak evropskim, odnosno makar deklarativno proevropskim kandidatima, što je u ovom dvoboju Boris Tadić ipak, priznao ja to ili ne, bio. Kragujevac, i još gore - Niš, dosta zaostaju u tom duhovnom smislu, u pogledu prosvećenosti njihovog stanovništva, za Beogradom i Novim Sadom. Ono što vredi odavno je dobilo lične karte u kojima piše da su stanovnici novih gradova, upravo ovih gore pomenutih, severnijih. Ono što ostaje su ljudi kojima je dobro, ili makar oni koji nemaju nikakvih ličnih ambicija, i kojima je najveći san upravo da se Srbija prostire do pola Hrvatske, na celu BiH, Crnu Goru, Makedoniju...

Hajde, hajde... Ispade da svi listom želimo da živimo u Beogradu, ali zato što smo manje kvalitetni ostadosmo po našim selima. Ja jedino možda još uvek razmišljam da li je trebalo da se odselim u inostranstvo dok sam bio mlađi, ali Beograd mi nikad nije bio opcija. Da je Beograd malo više Evropa, bili bi to i Kragujevac i Niš.

Kragujevac je bio grad u kojem su se čak i rodile te desničarske ideje, ili makar je to Šumadija. U Kragujevcu je još za vreme Miloševića iskrsla buntovnička snaga, ali ne ona koja će povesti na evropski put, već upravo suprotno, ka još većem desničarenju, pozivalo se na potrebu za nacifikacijom, i izlazio je tada popularniji list - Pogledi (danas od toga postoji samo sajt, uglavnom okuplja četničke tekstove i propagira takve sajtove).

Grešiš u pogledu Pogleda  . Pogledi su časopis koji je propagirao ideju kraljevine Srbije i četničkog pokreta, ali svakako nije bio protiv evropeizacije Srbije. Šta više, oni su optuživali komunistički pokret da je uništio Srbiju, delom i zato što je odvojio od Evrope, a približio Rusiji. U Evropi ima mnogo nacionalizma i desničarskih partija i kraljevina, pa im to ne smeta da budu deo EU.  Ne razumem, zašto misliš, da svi evropski narodi imaju pravo da budu nacionalisti, a mi ne? Pogledi nisu nikada propagirali neonaciste (SRS, SPS) i u svoje vreme su bili veoma čitan opozicioni časopis. Ideja Pogleda je zapravo išla u smeru, da je kojim slučajem pobedio pokret otpora koji je predvodio Draža Mihajlović, da se kralj vratio u Srbiju, Srbija bi bila u Evropi već odavno, sa mnogo većim brojem stanovnika i jačom ekonomijom, nego što ima danas.

Ja lično ne podržavam ispravljanje istorijskih nepravdi, zato što ih je bilo i na jednoj i na drugoj strani i želim da gledam u budućnost. Vraćanje u prošlost i raspetljavanje tog zamšenog spleta istorijskih okolnosti koje su pogodile Srbiju, ne bi nam pomogle, šta više, stanovišta sam da bi samo još dublje podelilo srpski narod. S jedne strane si u pravi kada se zalažeš za denacifikaciju, obzirom da se nacionalizam u Srbiji shvata veoma pogrešno i zapravo ovde prerasta u šovinizam. Međutim mislim da je to ipak ideja koja ne može da se sprovede ovde tako lako. Ponajviše zbog para koje Beograd tako ljubomorno čuva samo za sebe. Zatucanost se najbolje leči zapošljavanjem, jačanjem ekonomije. Čovek je ipak primarno životinja. Prvo mora da obezbedi fizički opstanak (mora da se hrani, oblači, leči, stanuje). Kada zadovolji primarne potrebe, onda kreće da putuje, sluša muziku, slika, čita, filozofira... Većina stanovništva južno od Beograda nažalost nije u stanju da zadovolji primarne potrebe. I normalno je i prorodno da su frustrirani, agresivni, primitivni. I sve će gori biti, što se veći jaz bude stvarao između bogatih i siromašnih, što više bude tranzicionih propaliteta i lihvara, što veća bude razlika između severa i juga. Nije Beograd bolji od Kragujevca i Niša. Tamo samo naprosto ima više para, više onih koji su svoje egzistencijalne probleme rešili.

Vlast koja je odgovorna, vlast koja želi dobro svome narodu u celini, vlast koja nije kompromitovana i uskogruda, MORA da primeti ovo i MORA da reaguje adekvatno. Inače ode mas' u propas'

[Domaci izdajnik]

Ispade da svi listom želimo da živimo u Beogradu, ali zato što smo manje kvalitetni ostadosmo po našim selima.

Ne svi, ali ogromna većina. U gradu u kojem ja živim nećeš sresti niti jednog mladića/čoveka mojih godina koji će reći da bi ostao u ovom gradu a da mu je indeks prošaran desetkama ili devetkama. Nikad, niti jedan odličan student ne bi rešio da svoj život, koji samim tim ulaganjem u život pokazuje sebi da ga i poštuje, podredio životu i životnim uslovima palanke kao što je npr. Niš, a ne verujem da je Kragujevac bolji, ili barem primetno bolji. To opet ne znači da ću ja otići odavde, kao što ni ti nisi otišao iz Kragujevca, ali moji (i razlozi sličnih pojedinaca, izuzetaka) su posebni. Ja ovde ostajem da bih nešto menjao, a ne da bih uživao u onome što me snalazi (i ograničava). Tako, verujem, da je stanje i sa intelektualcima u Kragujevcu, i sasvim sam siguran da bi svako od njih, kada ne bi trebalo da izdvoje dosta novca za iznajmljivanje stana, odavno otišlo u Beograd, bilo da unapred imaju posao, ili bi tek trebalo da ga traže. Jer kvalitet života, ono što grad ili druga država nudi, jeste nešto za čim prirodno ljudska bića idu. Kao što nikome nije do patnje, kao što niko ne želi da boluje, da se boji... tako se događa i to da ljudi požele otići iz svoje palanke u mesto u kojem će biti shvaćeni, u kojem će moći da se izraze, u kojem će imati sa kim da govore, sa kim da rade, sa kim da se bore, gde da zarade. Sve to, čini mi se, ne nude ni Niš, a ni Kragujevac, a da ne pominjemo još neku veću vukojebinu (a to su sve opštine u Srbistanu sem beogradskih i novosadskih).

Samo je pitanje ko to sme sebi da prizna... A nije lako. To znači priznati da je čitav život mogao da bude daleko bolji, samo da se znalo odseliti na vreme, da borbu u svom mestu revolucionar nije ni započeo. I sam imam taj problem odnosa prema sopstvenoj prošlosti i angažmanu, te ostajem i dalje u sopstvenoj zabludi.

Ja jedino možda još uvek razmišljam da li je trebalo da se odselim u inostranstvo dok sam bio mlađi, ali Beograd mi nikad nije bio opcija.

Inostranstvo ili Beograd... to je relativno. Nekome više odgovara Beograd, nekome Novi Sad, a nekome Beč ili Budimpešta. Lično ne vidim neku veliku razliku u životu u jednom, drugom, trećem ili četvrtom gradu. Svi oni nude nešto.

Grešiš u pogledu Pogleda  . Pogledi su časopis koji je propagirao ideju kraljevine Srbije i četničkog pokreta, ali svakako nije bio protiv evropeizacije Srbije.

Ne mogu ovog časa da kvarim ukus i odem na njihov sajt da bih kopirao neki detalj kako bih dao valjan argument, ali učiniću to nekom prilikom. Uglavnom, ne bih rekao da će jedan proevropski časopis (što Pogledi mogu biti jedino u potpuno izvrnutom svetu i logici) hvaliti gospodina Šešelja, Ratka Mladića i ostale ratne zločince i fašističke bolesnike. To nije nešto što se događa u Evropi, makar ne u legalnom izdavaštvu.

No, moja je krivica što sam za izlazak tog lista optužio čitav Kragujevac. Verujem da iza Pogleda stoji šačica bolesnika, baš kao što i danas u mom gradu postoji šačica skinheada, dveraša i ostalih poremećenih glava.

[Johnny_kG]

Mrak nad Kragujevačkim uporištem kulture
Prva prestonica moderne Srbije, grad sa 200.000 stanovnika, 30.000 đaka i 12.000 studenata, ostaje bez jedine prave knjižare, koju Kragujevčani, ne bez simbolike, i danas zovu „Svetlost”

Kragujevac – Gašenje jedine prave knjižare u Kragujevcu je gotovo izvesno: novi vlasnici TP „Srbija”, u čijem se lokalu nalazi knjižara „Svetlost”, po svemu sudeći nemaju nameru da produže saradnju sa „Stubovima kulture” i obnove ugovor o zakupu. Kako saznajemo, prostor u kome se knjiga prodaje više od pola veka već je premeren i spreman za adaptaciju, a to znači da bi prva prestonica moderne Srbije, grad sa 200.000 stanovnika, 30.000 đaka i 12.000 studenata, uskoro mogla ostati bez jednog od poslednjih uporišta kulture.

Na ovu vest prvi je reagovao šef knjižare Nebojša Grujić, čovek koji već više od jedne decenije povezuje Kragujevčane sa knjigom.

– Ukoliko knjižara bude ugašena, a gotovo je izvesno da će se to desiti, bez preterivanja se može govoriti o svojevrsnom kulturnom genocidu – kaže za „Politiku” Grujić.

Jedini spas Grujić vidi u novom Zakonu o izdavaštvu u kome, kako kaže, stoji da se prostor u kome se nalaze knjižare može kupovati i prodavati, ali se njegova namena ne može menjati.

– Taj zakon bi, kako čujem, trebalo da bude donet po skraćenom postupku. Međutim, ukoliko knjižara bude iseljena brzo, sve će pasti u vodu – veli Grujić.

Nenad Kebara, književnik i knjižar, smatra da je za ovakav razvoj događaja kriva lokalna vlast.

– Umesto da ulaže u razvoj kulture, gradska vlast je permanentno urušava. Hvali se kulturnom tradicijom Kragujevca, a najatraktivniji prostor daje fantomskim agencijama, koje bi svoj posao mogle da obavljaju iz jedne ili dve kancelarije. Istovremeno, legate koji su idealna mesta za knjižare i druge kulturne manifestacije ostavlja da trunu, kako bi na njihovom mestu bile podignute nove građevine – kaže Kebara za naš list.

I Grujić i Kebara smatraju da bi gašenje poslednje prave knjižare u gradu bilo pogubno za đake i studente, a najmlađima bi, kako kažu, bilo onemogućeno da formiraju čitalačku naviku.

Grujić posebno ističe tradiciju kragujevačke knjižare, poznate pod imenom „Svetlost”, naglašavajući da je ona, posle Konove knjižare u Beogradu, najstarija u Srbiji.

Ogorčen ovakvim razvojem događaja, književnik Slobodan Pavićević podseća da je pre nekoliko godina u Kragujevcu ukinuta i „Prosvetina” knjižara.

–Najbolje bi bilo da ih sve pretvorimo u banke, da od njih napravimo kladionice, a možda i kasapnice – cinično primećuje Pavićević.

Prema rečima direktora Spomen muzeja „21. oktobar”, književnika Vladimira Jagličića, kraj knjižare „Svetlost” je samo logična posledica jednog nesolidnog odnosa onih koji je vode poslednjih nekoliko godina.

– Umesto kulturnih, preovladali su trgovački interesi, pa je gašenje „Svetlosti” samo logičan kraj tog procesa. Naravno da sam protiv nestanka knjižare, ali takva mesta traže bolje ljude od ovih koji je sada vode – poručuje Jagličić.

Prema procenama nekih marketinških kuća, Kragujevcu je, s obzirom na tržišne i kulturne potencijale, potrebno bar pet knjižara kao što je „Svetlost”. Parfimerija i butika, koji bi se, kako saznajemo, mogli useliti u prostor gde knjiga živi više od pola veka, ovaj grad ima sasvim dovoljno.

[Domaci izdajnik]

Ne bih ništa konkretno da komentarišem... samo bih da uputim g. Šumadiju do Tokija da pogleda jedan tekst prof. dr Srbijanke Turajlić, inače pomoćnice ministra za obrazovanje koja se u potpunosti slaže sa tezom koja je iznesena sa njegove strane:

S jedne strane si u pravi kada se zalažeš za denacifikaciju, obzirom da se nacionalizam u Srbiji shvata veoma pogrešno i zapravo ovde prerasta u šovinizam. Međutim mislim da je to ipak ideja koja ne može da se sprovede ovde tako lako. Ponajviše zbog para koje Beograd tako ljubomorno čuva samo za sebe. Zatucanost se najbolje leči zapošljavanjem, jačanjem ekonomije. Čovek je ipak primarno životinja. Prvo mora da obezbedi fizički opstanak (mora da se hrani, oblači, leči, stanuje). Kada zadovolji primarne potrebe, onda kreće da putuje, sluša muziku, slika, čita, filozofira... Većina stanovništva južno od Beograda nažalost nije u stanju da zadovolji primarne potrebe. I normalno je i prorodno da su frustrirani, agresivni, primitivni. I sve će gori biti, što se veći jaz bude stvarao između bogatih i siromašnih, što više bude tranzicionih propaliteta i lihvara, što veća bude razlika između severa i juga.

Evo kako glasi njen tekst (Peščanik, 7.12.2007), iako neću reći da li se slažem ili ne. Ne još.

Ali mi se za sedam godina nismo pomerili ni sa jednom spornom temom. Nema nikoga sa one strane koga smo privukli na ovu stranu, nema nikoga sa naše strane ko je prešao na onu stranu. Očigledno je da u tome pravimo neku grešku. Ja mislim da je pitanje ratnih zločina užasno važno pitanje, ali sam potpuno svesna da ovog momenta ne možemo ovo društvo da pomerimo po pitanju ratnih zločina. A pošto nam je svima stalo da se društvo negde pomeri, onda hajde da vidimo gde možemo da ga pomerimo. Dođete u izbeglički kamp, oni su i dalje gladni, i dalje nemaju gde da spavaju, i dalje nemaju šta da jedu i oni ne bi da pričaju o ratnim zločinima, oni bi da pričaju o onome što je njima neko drugi učinio. Ako bi se svi oni zaposlili, nahranili, rešili stambena i druga pitanja, počeli normalno da školuju decu, možda bi postali spremni i o tome da razgovaraju. Kada danas pričam o ratnim zločinima, ja se ne razlikujem mnogo od Koštunice koji priča o kosovskom boju. Kako da vam kažem, i jedno i drugo su prošlost, ovo malo bliža, ono malo dalja, ali ni on ni ja ne pričamo o budućnosti, a budućnosti će biti i sa ratnim zločinima i sa Kosovom. Budućnosti mora biti, jer ona se dešava. I sada je samo pitanje da li se mi možemo pripremiti za tu budućnost, da li možemo učiniti nešto pozitivno u toj budućnosti, što će nas po mom uverenju dovesti u poziciju da pričamo o prošlosti.

Takođe bih da obavestim da će ovih nekoliko poruka koje nemaju veze sa Kragujevcem biti prebačene na diskusiju o devedestim (Šta smo naučili iz devedesetih?).

[Johnny_kG]

Nije politika, nego čvarci
Projekti sa kojima je Kragujevac konkurisao za sredstva iz NIP-a u ministarstvima koja vode „narodnjaci” ili su odbačeni, ili je tražena suma višestruko umanjena

Kragujevac – Dva kapitalna kragujevačka projekta iz oblasti visokog obrazovanja – izgradnja novih zgrada Filološko-umetničkog i Medicinskog fakulteta – nisu dobila ni dinar iz NIP-a. Oba projekta su bila pod ingerencijom Ministarstva prosvete, koje je u nadležnosti DSS-a. Za autoput ka Batočini, koji Kragujevac treba da poveže sa koridorom 10, opredeljena je tek devetina očekivane sume. Umesto traženih 890 miliona dinara, Kragujevac je za autoput dobio svega nešto više od sto miliona dinara. Ovaj projekat je bio u domenu Ministarstva za infrastrukturu, kojim upravlja lider NS-a Velimir Ilić.

S druge strane, za projekte o kojima su se pitala ministarstva koja vode kadrovi G17 plus odobrena su znatna sredstva. Za Institut za javno zdravlje i centralnu gradsku ambulantu, o čemu je odlučivalo Ministarstvo zdravlja, obezbeđeno je 175 miliona dinara, a projektima iz delokruga Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj pripalo je čak 224 miliona dinara.

– Kragujevac je iz NIP-a dobio nešto više od 600 miliona dinara, a dve trećine tih sredstava je obezbeđeno posredstvom ministarstava koja vodi G17 plus, ali raspodelu sredstava iz NIP-a ne želim da povezujem sa politikom. Borio sam se za grad koliko sam mogao, a zašto nismo dobili više treba da bude predmet jedne ozbiljnije analize – kaže za „Politiku“ predsednik kragujevačkog odbora G17 plus Nebojša Zdravković, član Gradskog veća zadužen za odnose sa republičkom vladom.

Inače, vladajuća koalicija „Zajedno za Kragujevac“ nedavno je sklopila sporazum sa G17 plus o zajedničkom nastupu na lokalnim izborima, a gradonačelnik Stevanović je pred prvi krug predsedničkih izbora, kada se već znalo kako su raspodeljena sredstva iz NIP-a, pozvao birače da ne glasaju za Velimira Ilića.

Na pitanje da li takva odluka ima veze sa raspodelom sredstava iz NIP-a, Stevanović je za kragujevački list „Svetlost“ izjavio: „Nije to sa tim povezano... Na konvenciji u Kragujevcu ministar Ilić pričao je ružno o meni, da sam se ja prodao za šaku čvaraka. Sad ja pitam ko jede čvarke, on ili ja“.

Objašnjavajući kako je došlo do smanjivanja sredstava za autoput Kragujevac–Batočina, koji predstavlja jedan od ključnih činilaca budućeg razvoja grada, predsednik kragujevačkog odbora DS-a i regionalni koordinator za NIP Dragan Planić za „Politiku“ kaže da o raspodeli novca nije odlučivao samo ministar Dragan Đilas.

– Projekti prolaze kroz nadležna ministarstva, a kad je reč o Kragujevcu, očigledno je da su nas neki ministri bojkotovali. Lokalna uprava je za autoput tražila oko 890 miliona dinara, Đilas je predlagao 330 miliona, a Velja Ilić je triput precrtavao tu sumu i svaki put upisivao svega oko 100 miliona dinara – ističe Planić.

Od 46 projekata sa kojima je konkurisao za sredstva iz NIP-a, Kragujevcu je odobreno 16. Umesto 7,6 milijardi dinara, na račun grada biće uplaćeno svega 630 miliona dinara, što nije ni deset odsto od tražene sume, pa će mnoge od planiranih projekata grad morati sam da finansira.

„Nezadovoljni smo sredstvima odobrenim Kragujevcu. Vlada je podeljena na feude i u nekim ministarstvima imate uticaj, a u drugim nemate. Tu je i nedovoljan uticaj ljudi odavde koji su bili uključeni u to. Sve mi se čini da se ta sredstva partijski dele. Najviše nas bole mala sredstva za nastavak autoputa, sve ostalo možemo da uradimo sami”, rekao je u intervjuu kragujevačkoj „Svetlosti“ gradonačelnik Veroljub Stevanović.

[Johnny_kG]

Tekst iz Politike.

Srbija i Šumadija
Znao je knez Miloš da je za stabilnost države važno da se svi njeni delovi što ravnomernije razvijaju

Najava filma „Kneževina Srbija”, na Prvom programu RTS-a, u proizvodnji Košutnjak filma i u saradnji sa ministarstvima prosvete i kulture, nagoveštavala je da ćemo se, u susret Sretenju, podsetiti prelomnih datuma i događaja iz 19. veka, koji mogu biti poučni i danas, kada je Srbija na još jednoj istorijskoj prekretnici.
Na kraju ovog dokumentarno-igranog filmskog zapisa, u kome ima i sjajnih sekvenci, ostala je mučnina zbog saznanja da i jedan umetnički i obrazovni program nacionalne televizije identifikuje Srbiju sa Beogradom, pojedine istorijske činjenice prećutkuje, a druge falsifikuje.
Istorijska je činjenica da je prva prestonica savremene Srbije – Kragujevac i da je čitav period svoje prve vladavine knez Miloš Obrenović stolovao u njemu, te je tu praktično doneo sve značajne odluke za osvajanje slobode, stvaranje države i ustanovljenje državnih, prosvetnih i kulturnih institucija. U srcu države knez je izgradio dvorski kompleks, koji su činila tri konaka i crkva. U Kragujevcu su primani hatišerifi i berati, često iznuđeni Miloševom diplomatijom, lukavstvom i podmićivanjem turskih zvaničnika, čime je otimano parče po parče autonomije, uz očuvanje biološke supstance naroda. Tu je formiran prvi sud, osnovana prva Gimnazija, ustanovljen Licej, oglasila se Knjažesko-srbska banda, utemeljeno prvo srpsko pozorište – Knjažesko-srbski teatar. U prestonom gradu je zasedala Narodna skupština, na kojoj je usvojen i Sretenjski ustav, jedan od najmodernijih toga doba u Evropi. Taj događaj je, uz pokretanje Prvog srpskog ustanka u Orašcu, ugrađen i u Dan državnosti Srbije. Tu su pokrenute „Novine srbske”, Sveti Sava ustanovljen za školsku slavu i prvi put u Gimnaziji i Liceju proslavljen. U Miloševoj pridvorskoj crkvi bilo je sedište mitropolita Melentija Pavlovića, prvog Srbina na čelu SPC posle ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine. U Kragujevcu je boravio i Vuk Stefanović Karadžić, započinjući reformu jezika, kragujevačka Tipografija je štampala prve knjige. Na Miloševom skromnom dvoru je postavljena i zbirka minerala, zametak muzejske delatnosti, i formirana prva galerija od dela Pavla Đurkovića, Uroša Kneževića, Jovana Isailovića.
Iako, kažu, nepismen, Miloš je u Kragujevcu okupljao školovane ljude, jer je znao da bez prosvećenosti i kulture nema ni države, da bi potom odavde u svet slao najbolje gimnazijalce i licejce na dalje školovanje kako bi se vratili da učvrste Srbiju kao modernu evropsku državu.
Znao je Miloš da je za stabilnost države važno da se svi njeni delovi što ravnomernije razvijaju i da imaju osećaj brige vladara i najviših državnih institucija o sebi, pa je gradio svoje konake i u Požarevcu, Beogradu, Šapcu... i povremeno boravio u njima, poklanjajući pažnju tamošnjem narodu.
Kada je pod pritiskom ustavobranitelja prestonica preseljena u Beograd, Kragujevac je ostao značajan centar političkog života Srbije, skupština je i dalje zasedala u ovom gradu, tako da je i Berlinski ugovor iz 1878. godine o sticanju nezavisnosti i suverenitetu Srbije ratifikovan na skupštini u Kragujevcu.
U televizijskom filmu ,,Kneževina Srbija” mnoge od ovih činjenica su prećutane, a i neke koje su saopštene smeštene su u drugi kontekst.
Piše li se ovim nova istorija Srbije? Zašto najviši državni zvaničnici nalaze vremena da na Sretenje posete Marićevića jarugu, a ne nalaze za potrebno da svrate i u Kragujevac? Zar je ustaničko i buntovničko značajnije od državotvornog?
Činjenice govore da su istorija i Miloš Obrenović Kragujevcu dodelili ulogu zavičaja moderne Srbije. Zato Kragujevac ima visoku dužnost čuvanja nacionalnog i državnog identiteta, jer ovde, u Šumadiji, ustaničko i državotvorno, srpsko i evropsko egzistira u skladnoj vezi, bez isključivog promišljanja ,,ili-ili”. Ako se to iz beogradskog ,,kruga dvojke” ne vidi, strahujemo za budućnost naše države.
Što bi rekao umni Milan Đ. Milićević, za skladan i uspešan razvoj Srbije ,,neophodno je da Šumadija sebe prepozna u Beogradu, a Beograd sebe u Šumadiji”.
novinar i publicista

Miodrag Stojilović

[Johnny_kG]

Na predstojećem Međunarodnom džez festivalu u centru Šumadije nastupiće muzičari iz više evropskih zemalja
Urbani identitet i otvorenost Kragujevca
Deveti međunarodni džez festival održava se u Kragujevcu od 19. do 23. marta, saopštili su organizatori.
Na ovoj već tradicionalnoj šumadijskoj muzičkoj manifestaciji, prema najavi organizatora, učestvovaće džez sastavi i pevači iz Britanije, Francuske, Austrije, Španije, Hrvatske, Ukrajine i Srbije, koji će nastupati u Gradskoj dvorani "Šumadija" i Knjaževsko-srpskom teatru.
Zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić rekao je juče da predstojeći Međunarodni džez festival predstavlja još jednu potvrdu urbanog identiteta centra Šumadije, ali i činjenice da je Kragujevac bio i ostao otvoren grad. Međunarodni džez festival u Kragujevcu organizuju ovdašnji Dom omladine i agencija "REKREATIVNO", a generalni pokrovitelj ove muzičke maniofestacije je gradska uprava.

[Johnny_kG]

 KUSTURICA INVESTIRA U KRAGUJEVAC

Naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica gradiće u Kragujevcu, u okviru kompleksa Miloševog venca, multifunkcinonalni kulturni centar, rečeno je danas na zajedničkoj konferenciji za novinare u zgradi Grada koju su održali Kusturica i gradonačelnik Kragujevca Veriljub Stevanović. Reč je o prostoru koji je nekada pripadao Zastava kamionima a koji je prošle godine kupio grad Kragujevac.

Prema rečima gradonačelnika Veroljuba Stevanovića grad Kragujevac ništa ne prodaje već će sa preduzećem Emira Kusturice sačiniti ugovor o zajedničkom ulaganju u multifunkcionalni kulturni centar, čime će biti realizovan cilj koji je lokalna samouprava imala prilikom kupovine dela imovine ''Zastava kamiona'' a to je da taj prostor postane sedište kulturnih zbivanja u našem gradu. ''Kulturni sadržaji koji će biti ponudjeni kragujevčanima svakako će  privući i veliki broj građana cele Srbije ali i goste iz inostranstva'', rekao je Stevanović i dodao da će grad učiniti sve kako bi se dogovor koji je danas postignut sa Kusturicom što pre i ozvaničio. Obrazlažući zašto je odabrao baš Kragujevac da u njemu gradi multifunkcionalni kulturni centar Emir Kusturica je rekao da je Kragujevac grad koji ima izuzetnu prošlost a zahvaljujući ljudima koji ga vode, pre svega gradonačelniku Stevanoviću, i izuzetnu budućnost. ''Ljudi kao što je Veroljub Stevanović umeju da prepoznaju šta je interes i budućnost ne samo Kragujevca već i čitave Srbije.

Dogovorili smo se da na jednom prostoru obnovimo ideju o stvarnoj kulturi koja je u Srbiji danas u drugom planu'', rekao je Kusturica. On je pojasnio da će investirati u izgradnju pet bioskopskih dvorana, koncertne sale do 1 500 mesta, biblioteke, galerije i kafane. Vrednost čitave investicije biće poznata nakon završetka idejnog projekta u čiju realizaciju se odmah kreće, a prema prvim procenama, biće to prostor od oko tri hiljade kvadrata.

[Domaci izdajnik]

Dobro je ako se ne zadrži samo na rečima. Međutim, deluje sumnjivo pošto nema cifre, odnosno cena koštanja tog projekta. Drugo zbog čega deluje sumnjivo je izgradnja pet bioskopskih dvorana, budući da se bioskopi širom Srbije zatvaraju zbog toga što se filmovi mnogo pre mogu naći na netu nego li odgledati i to pod cenom karte u bioskopu. Čak se i filmovi počinju praviti ne da bi se davali u bioskopima i na njima zarađivalo na taj način, već se unapred računa na kućno gledanje. Stoga mi je taj momenat jako čudan.

Zatim, Kusturicu kao čoveka i političkog aktivistu nimalo ne poštujem. Kao reditelja ga ne diram, ali što se tiče političkih stavova, on je bio i ostaće jedan monstrum. Ali ako želi da investira u Kragujevac, ili bilo koji drugi grad u Srbiji, uvek mu treba ostaviti otvorena vrata i dati sve što bi moglo da mu posluži. Jer interes grada ne gleda ko ulaže novac, već kako će te pare biti utrošene i šta će se njima dobiti. Preuređivanje i prenamena neke zastavine hale je sigurno odličan posao, pogotovo ako to znači da će Kragujevac početi da se razvija i kao kulturni grad.

Sve to demonstrira kako se u stvari gradonačelnik, mada ideološki površan, ipak može zalagati za razvoj grada, pokraj sveg centralizma koji u Srbiji očigledno ne može da se konačno zadovolji i stane.

[Johnny_kG]

U takvoj smo drzavi, da jednostavno moramo biti sumnjicavi... to je neminovnost!
Tacna cena projekta nije navedena, ali se u  drugim novinskim clancima, o istoj temi, spominje cifra od cirka milion evra, tacnije "najmanje milion evra". Kusturica nije hteo da da preciznu cifru, jer projekat jos nije potpuno gotov.
Realno, 5 bioskopskih dvorana, trenutno nije potrebno ni Beogradu... ali postoji jedna bitna cinjenica - 5 bioskopskih hala (sala :)) od po 200 mesta. Radi se o prikazivanju nekomercijalnih filmova, koji ce prosecno po projekciji gledati maksimalno 100-150 ljudi. Uz tu cinjenicu, 5 sala nije mnogo - to je 1000 mesta.
Kusturicu kao coveka, tacnije, njegovo politicko misljenje, ne da ne postujem, nego ne mogu da izdrzim da ga u kontinuitetu slusam 2 minuta. Ali ako hoce da investira... samo napred! On je jos pre nekoliko godina (mozda 2002.) bio zainteresovan da kupi bioskopsku halu "Pionir" u centru Kragujevca, jednu od najakusticnijih hala u ex yu...

Ocekujem dosta od preuredjenja starih zastavinih hala... voleo bih da se taj prostor da mladim ljudima na raspolaganje, da se iskoristi u nekomercijalne svrhe. Npr. - da tu bude neki "alternativni" teatar mladih, prostor za dobre zurke elektronske muzike...