Manje verske zajednice ili sekte

[Shumadija do Tokija]

Imaš pravo kada kažeš da su ljudi koji su vernici na neki način fatalisti i da je shodno tome njima na neki nacin lakše upravljati. Pa opet, daje li nam to za pravo, da ga prevaspitivamo, odnosno, znamo li mi baš pouzdano, ko je tu u pravu? Mislim, da postoje neke stvari koje su ljudskom umu nedokučive, te se onda stav formira, na osnovu aksioma, koje prihvatamo bez provere (jer proveriti ne možemo). U nekom trenutku zaboravljamo polaz, a to je da u stvari ništa ne poznajemo zaista, već verujemo da poznajemo. Jednostavan primer. Za svemir kažu da je beskonačan. I onda još kažu da se širi... Da li neko može to da prihvati? Šta to znači beskonačno i kako nešto što je beskonačno može da se širi i u čemu? Da li se neko udubljivao u značenje reči beskonačno? Kao što nešto može biti beskonačno veliko, može biti i beskonačno malo. Tačka. Šta je to tačka? Tačka se dobija presekom dve prave, a prava se može opisati, kao beskonačna (beskonačna?), ravna linija. U preseku dve prave dobija se nešto što nema nijednu dimenziju, pa ipak postoji. Ili možda ne? Siguran sam da bog ne postoji, isto tako kao što sam siguran, da je svemir beskonačan, ili da tačka postoji. Ili možda ne?
Ja sam ateista. Tako sam odabrao. Nisam to zasnovao ni na jednom dokazanom stavu. Samo tako. Odlučio sam, ali ne mogu da budem beskonačno siguran u tu svoju odluku. I poštujem vernike (prave vernike). I oni su odlučili to i nije im bilo lako. I verovatno se stalno pitaju (to oni nazivaju đavolskim iskušenjem). Verujem da jedino stišavanjem uma, misli, tog majmuna koji skače u našoj glavi možemo spoznati istinu. I ta istina je neizreciva.
Pošto sam ja praktičan čovek i nemam puno vremena, odlučio sam još nešto. Neću trošiti svoje vreme na to. Da sam ostao sam, možda bih se time i bavio, ali sada zaista nemam vremena (i sada dok ovo pišem, u stvari žurim). Jedino što mogu i hoću jeste da probam da kod ljudi menjam političke stavove, mada je i to prilično nemoguće. Više da ukazujem na druge mogućnosti. Tako nešto.

[Shomi-]

Ateista si ok.Ja sam takodje , shvatam shta hocesh reci oko pravih vernika .Ali ako verujesh (poshto kazhesh da nisi siguran) onda se bar bori za to svoje mishljenje jedino ako nisi pravi vernik,jer ja znam iz mog iskustva kakve prevare i manipulacije nosi religija kao religija od davnina.Ne sme se miriti sa tim , ako ti nisi siguran ja jesam.Imam mnogo argumenata i dokaza ali ih sada necu iznositi.Dakle stvar je u tome da kao shto sam rekao , vecina nas se radja kao religijska osoba bez prava na izbor.Teshko je kad te neko uchi ceo zhivot kako treba zhiveti , postanesh zavisan i nesvesno tebe vuku tvoji staratelji njihovim putem , ti pratish taj put , stvarash pogreshne idole,i padash u zle ruke religije.I ja sam kao klinac verovao u boga,sada shvatam shta je sve to bilo,morao sam biti dosta hrabar i smeo da se ishchupam iz toga, da shvatim istinu.Sada cu se boriti da dokazhem i drugima greshke neistine vere.Vera pomazhe choveku?Istina.Ali ga ogranichava to je glavno shto sam hteo reci,ogranichavanje!

[provincijalac]

Jedna zena koja se bavi istorijom -egiptologijom- juce je fenomenalno izjavila da vera ili religija nije dogma nego da se ona oblikuje u vreme naseg doba i bilo kojeg doba. Kao promenljiva, dinamicna i uvek "u igri". A ona takva moze da bude samo u sekularizovanom i ateistickom svetu, kao oblikovanje drustvene svesti, kao supsumirana vrednost drustva.

[VladimirGero-Nikovski]

hmmmmmmmmmmmmmm......

mogu slobodno da se pohvalim da sam osnivach kontrasekte pod imenom " Bele Rade " tj. bratstva koji se suprotstavio
" Crnim Ruzama " 
( mladost, ludost )

[maelstrom]

Ovaj topic nisam iščitao, ali samo ću iznijeti jedan vlastiti sud kojeg sam se, eto, usudio steći.

Koliko kršćana danas jesu kršćani? Ne znam, stvarno ne mogu govoriti o brojkama, ali znam da je tu zasigurno riječ o "većinskoj manjini". Duboki ljudi često traže spas u religiji, to je stvar općepoznata, a kršćanstvo im zbog svojih očiglednih ne samo povijesnih, već eto i današnjih proturječja (ne teorijskih, već praktičnih) ne može pružiti ono što žele. Vjera nije fleksibilna stvar kako to očito danas mnogi nazovi-kršćani misle. Ne može se u vjerskim pitanjima praksa provoditi u teoriju, već čisto teorija u praksu. Dogme više, usudit ću se reći, nitko ne uzima zaozbiljno.

Naravno, zbog razderanog duha neki imaju potrebu vjerovati, a upravo su sekte oni ogranci vjerovanja u zapadnom svijetu. One itekako zaozbiljno uzimaju vlastite dogme beziznimo ih provodeći u praksu. Neću ulaziti u razloge zbog kojih su se osnivači sekti poveli za njihovim osnivanjem (koji u većini slučajeva jesu - areligiozni), ali taj fanatizam ono je što nedostaje današnjem čovjeku u pronalasku duhovnog zdravlja i sreće. Prvi su ga kršćani također posjedovali pa ih danas ne osuđujemo kao što osuđujemo Jehovine svjedoke npr.

Oni koji pristupe sekti nisu lakovjerni glupani kao što to mnogi misle, već često upravo ljudi od duhovne svijesti. Oni su se sekti priključili zbog potrage za vlastitim mirom i srećom, onakvima kakve više kršćanski svijet ne pruža. Duh zapadne civilizacije više nema oslonca. Pranje mozga tu nije ono u doslovnom smislu riječi jer mozak može biti "opran" samo onima koji i sami sumnjaju, koji i sami traže. A danas su mnogi takvi. Sekte im donekle pomažu da se pronađu. Kako rekoh, u prave razloge postojanja pojedinih sekti neću ulaziti, zadirem samo u onaj mikrokozmos individualca.

Pripadnike sekti stoga neizmjerno više cijenim od deklariranih kršćana koji ističu činjenicu svog kršćanstva uz apsolutno nikakvo poznavanje Biblije i, još gore, uz nepremostive moralne kontradiktornosti idealu Kršćanina. A ono širenje vjere, one njihove propagande, to nije jedina njihova djelatnost kako mnogi misle - to je za njih jedan od putova pročišćenja. I oni u njega doista vjeruju. A samo to je bitno.


Ovo je moj osobni stav prema sektama, ali ne i moj osobni stav o iznalaženju duhovnosti. Sam mislim da je put do vjere (kao i do spoznaje) individualna stvar, ali kao takva otvorena samo snažnim duhovima. A oni koji nisu dovoljno snažni naravno da će se prikloniti - kolektivu. Tu nad njima lebdi određena sigurnost kakva se u globaliziranom kršćanstvu više - ne može naći. Smatram da bi početak traženja vjere trebao biti lišen svake sigurnosti, no eto, nekima je sigurnost potrebna - to su ljudi od duha, ali ne od snažnoga duha. Svejedno ih poštujem.

[Ljubo Gazivoda]

Načelno sam protiv institucionalizacije bilo kakvog oblika verovanja. Sve bih ja to gurnuo u jedan veliki logor zvani PRIVATNA SFERA u kojoj svako može da radi šta hoće sve dok to ne ugrožava javnu sferu kao i druge privatne sfere. Intimno nek klanjaju, piju krv, spermu, kolju kokoške, obožavaju Jehovu, ali nemoj slučajno da mi neko dolazi na vrata da me harasira ili mi ište lovu za kojekakve hramove. Hramovi bi trebalo da su javno dobro i svima na usluzi. Tako recimo od 7h do 9h dejstvuju pravoslavci, onda pola sata pauza da se sklone njini baneri i ikone, pa onda nastupaju mormoni, zatim vehabije, potom sajentolozi, onda masoni, zatim grkokatolici, bugaroprotestanti, anabaptisti, satanisti i tako redom. Istakne se dnevni i sedmični raspored pa neka im.... Ali nikakvo institucionalno organizovanje ne dolazi u obzir. Ja sam za ekstremni sekularizam javne i državne sfere. Vera ionako nije od ovog sveta pa shodno tome ne bi ni trebalo da se trpa u ovosvetske nego u onosvetske poslove...

[Baba_Yaga]

Hah, ja bi volela da mi dodju na vrata. I lepo bi sela, popila kafu i popricala sa ljudima. Al' niko da dodje, majku mu.

[Ljubo Gazivoda]

Kakav je vaš stav povodom manjih verskih zajednica koje se u narodu nazivaju sektama? Ne želim da ih delim na totalitarne i one koje to nisu (koje su bliske pravoslavnoj ili katoličkoj verskoj zajednici), nego uopšte, a vi napravite tu podelu ako je neophodno.

Zašto bi termin sekta nužno shvatali pežorativno? Zašto je taj termin rezervisan samo za pripadnike neke verske grupacije? I političke partije su sekte, partikule, imaju svoje rituale, šizme, raskole, sporove, ekumenizam.... I masoni su lepeza sekata, nevladine udruge, baš kao i pomesne crkve ili povijesna crkvena formacija rimskog biskupa. Sekte! Otud njihov uticaj treba ograničiti i obezbediti nepartikularan pristup vodjenju javne stvari i javnog interesa na osnovu dogovorenog zajedničkog imenitelja. Ukidanje nacionalnog, etničkog, rasnog, verskog ili političkog ključa je prvi korak ka opštoj i holističkoj uravnilovci socijalnog i političkog menadžmenta. Za početak postavi se prečka jako, jako, jako visoko.... za osnivanje partije, verske zajednice, nevladine udruge.... pa da vidimo onda....  >

[debeli dud]

Dok se u zemljama evropske unije blizu 20 godina vodi uporna borba protiv pogubnog delovana sekti,kod nas se ne pridaje nikakav znacaj ovom problemu. Na sva upozorenja strucnjaka da je nasa drzava najugrozenija u zemljma u tranziciji, jer je broj clanova i simpazitera sekti oko 450000, priblizan kao u Francuskoj koja ima 60 miliona stanovnika,nadlezni u Srbiji samo konstatuju da je to sve vec poznato i da nema razloga za brigu. Bez obzira sto su sekte samo ove godine odnele nekoliko mladih zivota.
Za to vreme usvojen je zakon o verskim zajednicama koji predvidja izmedju ostalog,da 10 ljudi moze da formira takvu zajednicu,odnosno sektu. Istovremeno u Austriji koja ima priblizan broj stanovnika kao Srbija,za regristaciju bilo koje slicne organizacije je potrebno 2.000 potpisa gradjana.
Ruski naucnik Nikolaj Berdjajev odavno je rekao da je duhovno ubistvo 1.000 puta teze od fizickog.

[maelstrom]

Ruski naucnik Nikolaj Berdjajev odavno je rekao da je duhovno ubistvo 1.000 puta teze od fizickog.

Onda bi Crkvu trebalo osuditi na, ne 7, nego 7 puta 70 smrtnih kazni zbog duhovnih genocida

[Domaci Zdajnik]

Koliko kršćana danas jesu kršćani? Ne znam, stvarno ne mogu govoriti o brojkama, ali znam da je tu zasigurno riječ o "većinskoj manjini".

Ne volim koristiti ovakav argument protiv kršćanstva. Naime, koristio sam ga nekad, i pokušavao dalje braniti, ali sada zauzimam drugi stav: oni koji su pravi kršćani još su gori od ovih koji ne znaju, jer su apsurdniji, još žešće prihvataju dogmu, i ne misle se odvojiti od nje ni po koju cenu. Sa nevernim ili lakovernim kršćanima je lakše. Mislim da bih sve inteligentnije (a to znači i promeni mišljenja sposobnije) kršćane lako mogao preobratiti u ateiste.

Naravno, zbog razderanog duha neki imaju potrebu vjerovati, a upravo su sekte oni ogranci vjerovanja u zapadnom svijetu.

Sjajno je što si to opisao razlogom "razderanog duha", jer smatram da to jeste glavni uzrok da bi se ko obratio nekoj verskoj zajednici za pomoć. Za razliku od takvih, kršćanstvo se nama koji živimo u nacionalnim i hrišćanskim zemljama ne nudi kao izbor, nego kao nužnost. Nisi pitan da li ćeš biti Srbin ili Hrvat po nacionalnosti, niti da li biraš budizam ili hrišćanstvo. Sekta je tako, kao stvar samostalnog izbora, odluka, promisao, za razliku od hrišćanstva koje nam drugi zadaje.

Naravno, ateizam je najviši vid otpora ovom usteljenom, inertnom događanju, nebiranju.

Oni koji pristupe sekti nisu lakovjerni glupani kao što to mnogi misle, već često upravo ljudi od duhovne svijesti. Oni su se sekti priključili zbog potrage za vlastitim mirom i srećom, onakvima kakve više kršćanski svijet ne pruža.

Može biti da su se iz tog razloga obratili nekoj sekti (tj. manjoj verskoj zajednici), ali to ne znači da je ova izgrađena na boljim temeljima, da ima viče argumente da bismo se njoj priklonili, već bih pre rekao da se radi o karakteru onoga ko bira, ko bi da veruje uprkos svemu, pa tako ne uspeva da se skrasi u nekoj veri čije je kontradikcije već spoznao i presto njom biti zadovoljan. Rešenje je u tom da se prestane verovati u nešto spoljašnje, vanjsko, nadindividualno.

A oni koji nisu dovoljno snažni naravno da će se prikloniti - kolektivu. Tu nad njima lebdi određena sigurnost kakva se u globaliziranom kršćanstvu više - ne može naći. Smatram da bi početak traženja vjere trebao biti lišen svake sigurnosti, no eto, nekima je sigurnost potrebna - to su ljudi od duha, ali ne od snažnoga duha. Svejedno ih poštujem.

Jako dobar citat. Pun pogodak.

Inače, Maelstrom, ako hoćeš i imaš vremena izaberi neki tekst/komentar koji si ovde na diskusijama napisao, da objavimo na onom sajtu odakle si doznao za forum.

[maelstrom]

Ne znam, meni više idu na živce oni koje sam ja naveo, upravo zato jer je ovih iskrenih i apsurdnih kršćana malo, pa je i šteta koju nanose neznatna. A lažnih je, napismenih kršćana previše. Pod lažne ubrajam i one koji se katkad (najčešće u vezi sa domoljubnim pitanjima) kunu u svoju vjeru, ali ipak o njoj ama baš ništa ne znaju, niti ih je iskreno briga. Šteta koju upravo takvi nanose je - najveća šteta. Njima vjera služi kao opravdanje za postupke, oni je izvrću sebi u korist - takvi će i ubijati, sa opravdanjem da ubijaju u ime Isusa Krista.



Ako ćeš objaviti moj tekst na Skandalon klubu, ti odaberi neki koji smatraš najznačajnijim.

[Plodni bizon]

Svidja mi se sto se ovde govorilo sa jednakim gadjenjem o hriscanstvu kao velikoj zvanicnoj veri kao i o sektama. O sektama se podrazumeva da su lose, dok se o hriscanstvu uvek podrazumeva kao da je stvar vrline coveka. Dobar covek veruje, oni kazu, los ne veruje, a onaj ko je sektas je totalno pokvaren. Dobro je sto se ta predrasuda ovde razbija. Kad bi meni dosao neko iz neke sekte na vrata da mi galami o gluposti sacekao bih da vidim sta ima da kaze, pa tek onda bih zatvorio vrata, isto kao sto bih zatvorio i za pravoslavnim popom.

[modesty]

Pominjala sam vec na jednoj drugoj temi koju je cini mi se Lucifer otpoceo, o simbolima, kako sam videla u SAD-u, u Sacramentu tacnije, da Jehovini svedoci imaju sopstveni "hram" izgradjen po ugledu na starogrcku arhitekturu, nasto poput Partenona... Mislim da se i na sekte gleda drugacije u zavisnosti od podneblja... Kada se kaze u SAD-u, "In God we trust", misli se na tog jednog Boga i svaki Amerikanac ce vam reci da je Bog jedan, bez obzira kroz koju religiju neko bio posvecen ili verovao. Diskutabilno je sta su Jehovini svedoci i Mormoni za SAD, obzirom na to da je Utah drzava koju zovu "mormonska". Lako je zakljuciti da je nasa netolerancija prema sektama nesrazmerna netoleranciji prosecnog Amera ili ipak onog iznad proseka, ali koji je mozda i ucestvovao u samom "formiranju" nove religije. Jednom prilikom sam cula u svojoj host-porodici kako je u SAD-u dobar nacin da se obogatis smisljanje nove religije! Eto, sami zakljucite sada sta su sekte. Problem je u tome sto nejaki pojedinci traze smisao zivota u sektama i budu mentalno upropasceni, iskorisceni. Morate priznati da vam se takve stvari ne dogadjaju pri posecivanju crkava zvanicnih religija. Tradicionalne religije, zvanicno priznate i sa bogatim istorijama nikako ne bi trebalo mesati sa sektama, jer je to potpuno nerealno i po malo nekulturno, jer su te iste religije uticale na mnoge pravce u umetnosti, kulturi, filozofijii, vladanju i pored svojih nedostataka - u hriscanstvu sizma, indulgencije, Vinterberske teze, Martin Luter... ipak sasvim bi bilo nefer porediti ih sa sektama koje su vecinom bolesne varijacije na temu pomenutih religija, sa jednim ciljem-ostvarivanjem neke koristi, uglavnom materijalne.

[provincijalac]

I ja mislim da je nefer. Srpska pravoslavna crkva, naprimer, netolerantna je prema svemu sto je mislece i to naziva sektom. Za njih je i filozofija sekta, tako se ogleda njihov uticaj na filozofiju. Kad patrijarh Milesevski mase mitraljezom iz tenka i blagosilja zveri koje idu da kolju ljude druge nacionalnosti... Sasvim je nekorektno tzv. zvanicne vere da se uporedjuju sa sektama. Sekta upropasti pojedinacne zivote onih koji se sami upuste u to, dok zvanicne i velike vere salju ubice i citaju im molitvu ohrabrenja da ubijaju druge.