Manje verske zajednice ili sekte

[Domaci Zdajnik]

Kakav je vaš stav povodom manjih verskih zajednica koje se u narodu nazivaju sektama? Ne želim da ih delim na totalitarne i one koje to nisu (koje su bliske pravoslavnoj ili katoličkoj verskoj zajednici), nego uopšte, a vi napravite tu podelu ako je neophodno.

Po mom mišljenju, ako pravoslavne i druge velike Crkve imaju pravo na slobodno ispovedanje vere, trebalo bi dozvoliti i svakom pojedincu da osnuje i slobodno ispoveda ono što želi ili u šta želi da veruje. Tako ne mogu nešto da osudim ili nazovem sektom, već jednim od bezbroj ponuđenih religiozno-religijskih udruženja.

To da li će neko da se priključi takvoj grupaciji stvar je pojedinca. Koliko je opasna verska zajednica može se očitovati i na pravoslavcu, kao i na nekome ko narodskim jezikom pripada nekoj sekti. Postoji verovatno nivo lošeg uticaja ali niko ne preti čoveku da se ovaj mora učlaniti, kao što niko ne može da spreči onoga ko želi da se samopovređuje da to zaista i čini.

Na društvu i zajednici je da dobrim programom obrazovanja i vaspitanja pruži potrebne smernice za duhovni razvoj tako da građani i ne razmišljaju o verskim organizacijama, već da budu posvećeni samo sebi, i ljudima koji vrede njihove pažnje. Autoritetima se bave oni koji ne mogu od sebe da stvore bitnu ličnost.

[Monarch]

Licno ne podrzavam bilo kakav oblik religije ili bilo sta sto ima veze sa istom. Izmedju ostalog i zato sto:

Na društvu i zajednici je da dobrim programom obrazovanja i vaspitanja pruži potrebne smernice za duhovni razvoj tako da građani i ne razmišljaju o verskim organizacijama, već da budu posvećeni samo sebi, i ljudima koji vrede njihove pažnje. Autoritetima se bave oni koji ne mogu od sebe da stvore bitnu ličnost.

(Posto je lepo receno, i mislim isto, rekoh samo da kopiram da ne bih pisao slicno/isto.)

Ali, posto im niko nista ne moze i vec su previse velike, uticajne, snazne, onda:

, ako pravoslavne i druge velike Crkve imaju pravo na slobodno ispovedanje vere, trebalo bi dozvoliti i svakom pojedincu da osnuje i slobodno ispoveda ono što želi ili u šta želi da veruje. Tako ne mogu nešto da osudim ili nazovem sektom, već jednim od bezbroj ponuđenih religiozno-religijskih udruženja.

Dok se sa ovim ne bih u potpunosti slozio.

To da li će neko da se priključi takvoj grupaciji stvar je pojedinca. Koliko je opasna verska zajednica može se očitovati i na pravoslavcu, kao i na nekome ko narodskim jezikom pripada nekoj sekti. Postoji verovatno nivo lošeg uticaja ali niko ne preti čoveku da se ovaj mora učlaniti, kao što niko ne može da spreči onoga ko želi da se samopovređuje da to zaista i čini.

Zato sto to i nije uvek stvar pojedinca, vec se to radi i pod pretnjama i ucenama. Moze neko samovoljno da stupi u sektu, ali ako recimo zeli da izadje posle nekog vremena provedenog u istoj, on recimo moze da bude ubijen od strane "glavnog" u sekti. Jer se iz nekih izlazak zabranjuje i kaznjava smrcu. Jednom je tako brat jednog drugara bio ubijen, zato sto je hteo da izadje iz sekte (primer). Takodje, ne mora uvek da bude i slucaj da je samo pristupanje sekti stvar pojedinca, nego i ono moze biti pod nekom vrstom pretnje, pritiska, ucenjivanja, itd.

[Domaci Zdajnik]

Mislim da je jako važno boriti se protiv pravoslavlja kod nas na prostoru Srbije i u zemljama gde je ova vera vodeća. Sličan zadatak bi trebalo da bude i na zemljama u kojima vladaju katoličko hrišćanstvo i protestantizam. Uspostavljanje jedne nove religije, vere u sebe, možda bi moralo da ima svoj religiozni početak. Evo jednog interesantnog teksta (prenosim sa drugog mesta) o tome, mada je autor pravoslavni gad koga bi trebalo prevaspitati:

Novi svetski poredak kroz sekte

Brisanje nacionalnih i religijskih specifičnosti i razlika i formiranje jedne svetske religije, jedne svetske vlade i jedne svetske vojske i policije umnogome podsećaju na „novi svetski poredak”. Međutim, to su ujedno i osnovni ciljevi sinkretističkih sekti, danas možda najpoznatajih i najbrojnijih u svetu. Neke su stare više stotine godina, a neke tek nekoliko decenija, ali su sve veoma uticajne širom sveta.

To su: Rozenkrojceri, iz 14. veka, danas Internacionalna škola zlatnog ružinog krsta, kod nas sa centrom u Beogradu, čiji se sledbenici najčešće okupljaju u Klubu inženjera i tehničara i odskora u Beogradskoj poslovnoj školi, jer je direktor škole Mila Jančetović, jedan od velikih maga Internacionalne škole ružinog krsta. U svetu imaju između 500.000 i milion članova.

Mislim da bi ovo, barem iz ovih navoda deluje jako primamljivo, moglo da bude vera novog čoveka, onog Ničeovog, čoveka koji se lagano oslobađa okova kvazibožanskog, okova koji umanjuju njegovu snagu i ponižavaju njegovo biće.

[Truman]

Upadas u zamku. Kritikujuci crkvu podrzavas Novi svetski poredak ciji je konacni cilj, makar po mom misljenju, zavodjenje neke vrste "nevidljive" ( u stvari mnogo sofisticiranije i perfidnije )  diktature i upravo jednoumlja protiv koga se boris. Planiram da procitam knjigu Sahovska tabla ( cim budem nasao vremena ) Bzezinskog za koju sam cuo da upravo govori o tome.

[Shumadija do Tokija]

Mislim da je jako važno boriti se protiv pravoslavlja kod nas na prostoru Srbije i u zemljama gde je ova vera vodeća. Sličan zadatak bi trebalo da bude i na zemljama u kojima vladaju katoličko hrišćanstvo i protestantizam. Uspostavljanje jedne nove religije, vere u sebe, možda bi moralo da ima svoj religiozni početak.

Zvuči prilično satanistički. Nego ništa nisi rekao za zemlje u kojima je glavna religija islam, budizam, hinduizam...

[Domaci Zdajnik]

Upadas u zamku. Kritikujuci crkvu podrzavas Novi svetski poredak ciji je konacni cilj, makar po mom misljenju, zavodjenje neke vrste "nevidljive" ( u stvari mnogo sofisticiranije i perfidnije )  diktature i upravo jednoumlja protiv koga se boris.

Na fakultetu sam imao profesora koji je sociolog, i koji je napisao tekst (ima ga i na netu, ali me mrzi da prekucam pošto je u ćirilici) o tome kako je hrišćanstvo, a posebno pravoslavno hrišćanstvo takvo da pruža otpor "novom svetskom poretku", "jednoobrazju", "jednoumlju", "monokulturnom društvu", "imperijalizmu" nevidljivih, zlih sila... Nakon toga čoveka ne mogu da poštujem ni ono malo koliko ga jesam poštovao dok nisam znao za taj tekst.

Naime, tvrdnja da je pravoslavlje, odnosno vera ta koja razbija jadan kulturni obrazac i da vera čuva "kulturno bogatstvo" koje bi trebalo razvijati (ovo potonje bi trebalo podvući), ne stoji iz jednostavnog razloga ili kontraargumenta: razliku bi trebalo stvarati tamo gde ona pobuđuje kolektivni duh na delo, i ne čini duh istrošenim, uvek nespremnim za delo, i uvek spremnim za neodgovornost, pokornost, prihvatanje nevolje s ponosom i skrštenih ruku. Postoji ono drugo, na osnovu čega je moguće suprotstaviti se tom novom poretku, a to je intelekt bez vere, to je ateizam koji razbija svaku predrasudu i svodi je na puku upitnu česticu, potpuno otvorenu za preispitivanje, i uvek jedino za preispitivanje.

Zvuči prilično satanistički. Nego ništa nisi rekao za zemlje u kojima je glavna religija islam, budizam, hinduizam...

Proučavao sam kao klinac sekte koje se odnose na hrišćanstvo, pa sam naišao i na satanizam. Ono što sam tamo čitao deluje opasno, ali mi se čini da postoje i nivoi kod sastanističkih zajednica. Obično se ne kaže da je nešto satanističko ako je loše a tiče se vere, nego postoji reč "totalitarna sekta". To kažem otud što neke satanističke sekte i ne moraju biti totalitarne, iako se u starijoj literaturi tvrdi da satanisti pripadaju totalitarnim (onim sektama koje mogu da ubiju, iz kojih je nemoguće izaći a ne biti "pojeden" ili "ispijen"). No, nije mi cilj govoriti o satanističkim sektama koje su totalitarnog karaktera. To su one ozbiljne kod kojih je nivo verovanja u ono što rade obično jako visok, tako da ne vidim naročitu razliku u odnosu na hrišćanstvo i takvu sektu. Siguran sam, s druge strane, da postoje i "satanisti" koji su to samo iz želje da se suprotstave hrišćanima. To je satanizam bez vere, i ja bih takav podržao jer se ruga svemu hrišćanskom i svemu religioznom.

A zašto sam uzeo samo hrišćanstvo u obzir... Zapravo, uzeo bih ja i ove druge, islam npr, pošto je Srbija nekim delom i okružena islamskim narodom. No, pretpostavljam da je za njih gotovo nemoguće ozdravljenje, barem po onome što znamo o njima. Islamski čovek je u principu jako daleko od ateizma, što vidim i kad prikazuju nekog velikana u oblasti elektronike ili računarstva (ako je iz neke islamske zemlje, sigurno će biti i vernik i naučnik, što je sve ređa pojava kod hrišćanskih velikana savremenog doba). Dakle, ne bi mi smetalo, štaviše, pohvalio bih onoga ko je pripadao islamu a onda rešio da postane ateista, jer je u tim zajednicama mnogo jači nivo indoktrinacije, sakralizacije i primitivizacije građana (neprikosnoven uticaj državnog aparata indoktrinacije koji je totalitaran i diktatorski).

I što se Kosova tiče, to sam govorio već negde, moj odgovor na njegovo pitanje je ovakav: Ne dozvoliti Kosovu potpunu nezavisnost u narednih 50 godina (to ne znači držati ga u kandžama Beograda, nego pod uticajem i upravljanjem Zapada), a za to vreme Evropa bi trebalo da uloži napora da se stanovništvo, koje je u najvećoj meri takvo da pripada islamu, sekularizuje i denacifikuje, i tek onda dozvoliti punu nezavisnost. Isto to važi i za Srbiju i ostatak Balkana, kome uvek malo fali da se još jednom zapali od nacionalne i verske netrpeljivosti. Dobro bi bilo da se i Zapad desakralizuje (sekularizuje), jer bi time pokazao suštinsku antipalanačku misao, i dokaz da se svet želi otarasiti svih štetnih i retrogradnih naslaga, predrasuda i autoriteta.

[Shumadija do Tokija]

Mizante, uz najbolju volju da te razumem, ponekad ipak mislim da preteruješ. Nije li to ("borba protiv hrišćanstva"), samo drugi kraj istog štapa. I jedni i drugi imaju istu dozu dogmatizma, apsolutizma i još mnogo raznih vrsta "izama", želeći da oblikuju svet po njihovom obrascu, za koji jedino veruju da je potpuno ispravan i jedino moguć. Svaka vera ima tendenciju da se širi i ne retko metode tog širenja su nasilne. Kako misliš da bi nova religija mogla da se proširi danas? Mislim da bi po svet bilo veoma loše da jedna vera na kraju pobedi i postane "globalna". Zamisli samo diktaturu, koju bi takva "religija" ili "vera" mogla da zavede. Zamisli mučenike koji bi bili otpadnici, koji bi bili protiv jedne takve glomazne dogme i organizacije (a nijedna religija ne može da se napravi bez dogme, odnosno gomile neproverljivih činjenica, koje se moraju uzeti zdravo za gotovo). Ja bih sigurno bio jedan od takvih, a verujem i ti. Dakle mislim da si kontradiktoran.
Ja mislim da mnoge stvari na svetu funkcionišu na principu pijace. Uzmi li ostavi. Kupi, ili nemoj kupiti. Ali, nemoj zato što svi ne kupujemo iste stvari, da zbog toga propagiraš ekstemističke stavove. Ekstremizam bilo koje vrste je zlo. Mi ovde iznosimo stavove u želji da utičemo na društvene promene, koje su u Srbiji neophodne. Ali ovo:

Siguran sam, s druge strane, da postoje i "satanisti" koji su to samo iz želje da se suprotstave hrišćanima. To je satanizam bez vere, i ja bih takav podržao jer se ruga svemu hrišćanskom i svemu religioznom.

samo diskredituje naše napore. Ko je onaj momak koji se bori za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije? A da, to je onaj koji bi osnovao satanističku stranku, samo da bi kontrirao pravoslavlju...
Ti si veoma pametan čovek i ponekad sa velikim naporom čitam i pokušavam da shvatim ono što si napisao i što želiš da kažeš. U tim svojim razmišljanjima čini mi se ponekad odlutaš daleko. Izvini to je samo moje skromno mišljenje. Mislim da treba da se opredeliš. Ako zaista hoćeš da ovaj forum zaživi, onda se definiši, skoncentriši se i udaraj u samo jednu tačku. Osnovni program Differentia-e (koliko sam ja to razumeo) je decentralizacija i regionalizacija Srbije. Tačka. I više je nego dovoljno, problem je itekako veliki. Mani se borbe protiv pravoslavlja, kao takvog, molim te. Može da se priča o tome kako se u Srbiji gaje neki paganski običaji, koji nikakve veze sa hrišćanstvom nemaju (nošenje hrane i pića na groblje, slavljenje slava na način kako se to čini u Srbiji) kao i o pojavi zilota, ekstremizma u našoj crkvi, pedofilije i korupcije u crkvi. To mogu da budu teme, mada ne primarno. Forumi Republika, Decentralistički front, Regioni, su maltene zamrli, a oni su zapravo srce i duša Differentia-e, nešto po čemu se ovaj sajt izdvaja od svih ostalih i zbog čega sam i sam prišao i postao aktivan na ovom forumu. To nema nigde više, a ti to polako zapostavljaš. Meni je jako simpatično to što npr. Rino piše i nije loše da toga ima (pozdrav za Rino, nadam se da me nećeš uzeti na zub), ali ti bre postade glavni dopisnik u ovim "manje bitnim" forumima. Da se ja nešto malo ne trudim da čačnem oko "gornjih" foruma, ovo mesto bi postalo, kao i svaki drugi forum, a onda zašto bih dolazio ovde, ima mnogo posećenijih i zanimljivijih foruma od ovog. Izvini, ali tako je. Snaga ovog foruma su ona tri, četiri foruma sa vrha. Eto mogao sam danas nešto tu da napišem, ali moram da se smaram ovde. Možda i nisam pogodio suštinu, u vezi onoga što si hteo da kažeš, ali to je manje bitno. Čoveče prodrmaj se malo, angažuj se opet!!! Ostavi se trafika, autobusa, ružnih likova, gnoja, bolesti, i sl.

P.S. Znaš li da je npr. Čeda na mitingu u Iđošu, čini mi se, rekao da je Vojvodina "posramljena" novim ustavom i da čim on dođe na vlast potrudiće se da se ovakav položaj Vojvodine promeni. Najavljuje čitav set zakona iz oblasti pravosuđa npr. I onda šlag na torti (ili jagoda na šlagu), rečenica (parafraziram): "... jer to nije potrebno samo vama u Vojvodini. To je potrebno i nama u Beogradu.....".

Kad nisam počeo da VRIIIŠTIIIMMMM....

P.P.S. I vrati nick, molim te, na Mizant, razumem tvoju ogorčenost, ali nemoj da daješ autogolove...

[Shumadija do Tokija]

P.P.S. I vrati nick, molim te, na Mizant, razumem tvoju ogorčenost, ali nemoj da daješ autogolove...

Uh, moram sam sebi da repliciram pre nego što ti prepustim govornicu. Naime nick "Domaći izdajnik", je taman toliko skandalozan koliko i "Shumadija do Tokija". I kada malo bolje razmislim, ja sam taj nick smislio iz verovatno istog razloga, zbog čega si se ti preimenovao u "Domaći izdajnik". Ponekad nije dovoljno da govoriš, MORAŠ DA SE DEREŠ. Tako da povlačim svoju molbu iz prethodnog posta! Mada moram da ti priznam da sam u poslednje vreme razmišljao o tome da mi je nick isuviše radikalan i da bi trebalo da ga promenim, samo nisam znao da je to moguće. Možda bi bilo bolje da nam nickovi ipak budu za nijansu neutralniji. Šta misliš(te) o tome?

[Domaci Zdajnik]

Nije li to ("borba protiv hrišćanstva"), samo drugi kraj istog štapa. I jedni i drugi imaju istu dozu dogmatizma, apsolutizma i još mnogo raznih vrsta "izama", želeći da oblikuju svet po njihovom obrascu, za koji jedino veruju da je potpuno ispravan i jedino moguć. Svaka vera ima tendenciju da se širi i ne retko metode tog širenja su nasilne. Kako misliš da bi nova religija mogla da se proširi danas? Mislim da bi po svet bilo veoma loše da jedna vera na kraju pobedi i postane "globalna". Zamisli samo diktaturu, koju bi takva "religija" ili "vera" mogla da zavede.

Da igramo fudbal jedan protiv drugog, ovo bi bilo kao da si skrivio penal u korist mog tima. :)

Ovo što sam pominjao u prethodnim porukama ne zasniva se ni na kakvoj dogmi, na ustaljenom poimanju vere. To je samo jedan način da se verska svest prevede preko vode nesigurnosti u ateističku svest. A kako verniku, ili onome ko ne zna ništa drugo da bude sem vernik, kako takvoga osloboditi drukčije nego verom bez boga, odnosno verom koja se još jedino verom naziva, a u stvari je njen najblaži oblik (ako je uopšte oblik, no razumem da bi morao biti, inače ljudi ne bi hteli da veruju u to), kao jedna stanica pre ateizma.

Sve to ne govorim zato što mi se tek tako hrišćanstvo ne dopada. Najiskrenije, meni je islam mnogo idiotskija stvar od hrišćanstva, i to iz poznatog razloga: njihov fanatizam se zasniva na veri, što je slično onom "nebeskom narodu", ili nadrasi arijevskoj.

Iza sveg ovog stoji nešto drugo. Naime, kulturni obrazac jednog prosečnog građanina Srbije. Za mene je takav dnevna mora. Napisaću kasnije o jednom Kragujevčaninu koga sam juče sreo na netu, i šta mi je ispričao. Mozak je hteo da mi eksplodira od doze nenormalnog u toj priči. Ali to je proizvod onog gore pomenutog obrasca. Hrišćanstvo, a naročito pravoslavlje - uspavljuje. To je podanička vera, vera nezainteresovanih za sebe.

Mislim da je borba koju bi trebalo povesti (za građansko društvo) takva da kad-tad mora da se dotakne i onih dveju drugih sfera - denacifikacije i sekularizacije. Ovo sa "sektašenjem" je način da se pokrene ova druga misija. Pregruba je tu reč sektašiti. Mislim da bi se dosta moglo postići zatezanjem pravoslavlja u Srbiji, ili kako je to LDP najavio "lustracijom Crkve". Na globalnom nivou (nivou Balkana i Evrope), kad bi se to moglo desiti, a više je u domenu fantastike, mogla bi se konstituisati jedna nova vera koja bi bila forsirana nasuprot hrišćanstva i islama na području Evrope. Ona bi imala za cilj da omalovaži svaku veru (pa i sebe), mada ne neposredno.

Zašto su bitni sekularizacija i denacifikacija? Iz razloga što je prosečnom građaninu Srbije upravo taj kulturni "dodatak", balast koja opterećuje volju za stvarno boljim živitom, odnosno za razvojne političke faktore: decentralizaciju i regionalizaciju.

Znam da je to krupan i dubok rez za ovako zatucanu sredinu, ali u perspektivi bi se moglo i o tome razmišljati. Recimo, Koalicija (oko LDP-a) ide u svoju promociju nekim takvim programom, kao da je to nešto već sazrelo za građane ove zemlje. Na takvoj inicijativi ja mogu da čestitam njima. I jedino mi se iz tog razloga sviđaju. (Što, naravno, nije dovoljno za neki ozbiljniji angažman kod njih ili sa njima.)

Ja mislim da mnoge stvari na svetu funkcionišu na principu pijace. Uzmi li ostavi. Kupi, ili nemoj kupiti. Ali, nemoj zato što svi ne kupujemo iste stvari, da zbog toga propagiraš ekstemističke stavove. Ekstremizam bilo koje vrste je zlo. Mi ovde iznosimo stavove u želji da utičemo na društvene promene, koje su u Srbiji neophodne.

Novina ovde je to što ovo o čemu govorimo ima bitne razlike u odnosu na ustaljeno razumevanje sekte. Podvući ću: sekta koju bih ja pokrenuo bila bi takva da samu sebe diskredituje, ali da to vernik ne vidi. Njen osnovni cilj bio bi oslobođenje vernika od vere uopšte, od religiozne svesti; a njeno postojanje opravdano tim što je neophodno stvoriti most između ekstremne religioznosti, kakvu nalazimo u islamu i delimično u hrišćanstvu, i ateizma kao slobodne svesti.

Drugim rečima, bilo bi to kao kad bismo hteli nekoga da navedemo da oslabi, ali mu ne otmemo svu hranu nego mu počnemo davati sve manje i manje, dok se ne nauči da kontroliše ishranu i dovede je do optimuma.

Forumi Republika, Decentralistički front, Regioni, su maltene zamrli, a oni su zapravo srce i duša Differentia-e, nešto po čemu se ovaj sajt izdvaja od svih ostalih i zbog čega sam i sam prišao i postao aktivan na ovom forumu. To nema nigde više, a ti to polako zapostavljaš. Meni je jako simpatično to što npr. Rino piše i nije loše da toga ima (pozdrav za Rino, nadam se da me nećeš uzeti na zub), ali ti bre postade glavni dopisnik u ovim "manje bitnim" forumima. Da se ja nešto malo ne trudim da čačnem oko "gornjih" foruma, ovo mesto bi postalo, kao i svaki drugi forum, a onda zašto bih dolazio ovde, ima mnogo posećenijih i zanimljivijih foruma od ovog. Izvini, ali tako je. Snaga ovog foruma su ona tri, četiri foruma sa vrha.

Da, ja sam tako pisao Vladi i Sanji dok su bili u organizaciji. Kritikovao sam ih zato što pišu na nepolitičkim temama. Ispostavilo se da ih decentralizacija i regionalizacija ne zanimaju naročito. Da, primetio sam da su mi ovih dana bile odbojne te teme vezane za politiku. Valjda se osećam kao da nemam šta više da kažem ljudima. Napisao sam onaj tekst o Avalskom tornju, predao novinarima, ali izgleda da niko to nije hteo da objavi. Ranije bi objavili svaki tekst koji bih poslao. Razočaran sam, valjda je to.

No, glavu gore (to kažem sebi). Ideja mi je bila da privučem kvalitetnijim "offtopic" postovima neke interesantne ljude koji bi se možda kasnije uključili i na podforumima politike. A i za jednu pravu intrigu na podforumu politike potrebni su nam klonovi. Ništa ne može tako dobro da razradi temu kao istempirana ideja kroz neku vrstu političke drame. To bi bilo izvodljivo, ali ne znam kako da opravdam sebi ako bih krenuo klonovima u juriš, pošto sam se dogovorio s tobom, Trumanom i Andrijom ("deda" na forumu) da to više ne radim.

P.S. Znaš li da je npr. Čeda na mitingu u Iđošu, čini mi se, rekao da je Vojvodina "posramljena" novim ustavom i da čim on dođe na vlast potrudiće se da se ovakav položaj Vojvodine promeni. Najavljuje čitav set zakona iz oblasti pravosuđa npr. I onda šlag na torti (ili jagoda na šlagu), rečenica (parafraziram): "... jer to nije potrebno samo vama u Vojvodini. To je potrebno i nama u Beogradu.....".

Ovo bi valjalo da ide obavezno na neku temu nekog od podforuma politike. Ne vredi ovde komentarisati jer ovi koje zanima politika neće doći ovde da čitaju. (A da se obraćamo među sobom ništa ne znači, mi se razumemo. Trebalo bi drugima informaciju prokomentarisati.)

Možda bi bilo bolje da nam nickovi ipak budu za nijansu neutralniji. Šta misliš(te) o tome?

A ja sam mislio da pozovem i druge (mada skoro i da nema zainteresovanih za politiku) da promene nickove i stave nešto radikalnije (skandalozno). Sećam se kad je NIN pisao o Diferenciji, uhvatili su se za "Antibeogradski front", citirali su nekog anonimusa koji je došao na forum i napisao neku glupost. Ali je ta glupost zvučala baš jako. A pošto ja razumem da je svaka reklama - dobra reklama, rekao bih da je to dobro za organizaciju. Zato i onaj bučan naziv sa početka aktivnosti organizacije - "Antibeogradski front", oko koga nam je i Cole prigovorio kad smo bili u KG-u. No, objasnio sam da je potrebno obznaniti jednu novu ideju tako kako si i ti kazao, vičući, glasnije nego što se objavljuju neki "koštunjavi" pokreti. Moglo bi se o ovome raspravljati na nekoj drugoj temi... A možda i otključati temu "Antibeogradski front". Sećam se da je u ono doba ta tema bila najposećenija, ljudi su pisali jer ih je taj naslov činio nervoznim.

Uvek sam za skandalozno nego za mirno, lagano razvijanje neke ideje, pogotovo ako su nam sredstva nikakva, ili minimalna. Uostalom, to je samo forma. Onaj koga bi naziv zapanjio, krenuo bi da čita o čemu se radi, i ne bi mogao da pronađe ni u jednom momentu ništa "izdajničko", kao što ni kod tebe ne bi mogao da nađe ideje o Velikoj Šumadiji. Drugim rečima, nismo krivi, a izložili smo se tako da je veći broj očiju upereno u nas kao da smo krivi (a ljudske oči vole da vide ljude na vešalima ili pred dželatom).

[dusan]

Mislim da je jako važno boriti se protiv pravoslavlja kod nas na prostoru Srbije i u zemljama gde je ova vera vodeća. Sličan zadatak bi trebalo da bude i na zemljama u kojima vladaju katoličko hrišćanstvo i protestantizam. Uspostavljanje jedne nove religije, vere u sebe, možda bi moralo da ima svoj religiozni početak. Evo jednog interesantnog teksta (prenosim sa drugog mesta) o tome, mada je autor pravoslavni gad koga bi trebalo prevaspitati:

Mislim da bi ovo, barem iz ovih navoda deluje jako primamljivo, moglo da bude vera novog čoveka, onog Ničeovog, čoveka koji se lagano oslobađa okova kvazibožanskog, okova koji umanjuju njegovu snagu i ponižavaju njegovo biće.

Ko to daje pravo nekome da prevaspitava nekog????

Mislim da kasnis, ta religija vec postoji. I zanimljivo nisi je prepoznao, ispunjava sve uslove iz tvog predloga.
To su mediji, najace oruzije zadnjih 50 tak godina, u sluzbi tkz novog sveckog poretka, globalizacije, masonerije, velikog brata bla bla ...  (istu ideju imas kod masona, nova i jedna religija za sve)
Predpostavimo da na pinku npr neki eksta popularni lik nosi gace na glavi mesec dana, ubrzo bi to postalo modni hit u Srbiji, mozda malo karikiram ali to se uveliko dogadja i to ne samo kod nas, pa setite se samo kako je pola Srbije bilo uniformno osisano kao Bosko sa pinka. To mi je toliko bilo odvratno i neukusno, da sam padao u iskusenje da pustim kosu sa strane a da se odozgo ocelavim. Najbolje kod svega toga sto su svi bili ubedjeni da im se to svidja, kako bi ti rekao bili su "oslobodjeni" okova i ponizenja. Ovaj primer je samo kap u moru prepunog idola i bogova olicenih kroz ljude stvari vrednosti.

..okova koji umanjuju njegovu snagu i ponižavaju njegovo biće.

Ovo mi je posebno interesantno. Koje su to okovi i ponizenja u pravoslavlju?

[Domaci Zdajnik]

Ko to daje pravo nekome da prevaspitava nekog??

To i ja pitam: ko daje pravo pravoslavlju i pravoslavnim frajerima da prevaspitavaju građane?

Mislim da kasnis, ta religija vec postoji. I zanimljivo nisi je prepoznao, ispunjava sve uslove iz tvog predloga.
To su mediji, najace oruzije zadnjih 50 tak godina, u sluzbi tkz novog sveckog poretka, globalizacije, masonerije, velikog brata bla bla ...  (istu ideju imas kod masona, nova i jedna religija za sve)

Ovde može da se pokrene pitanje o tome šta je sve medij. Kažeš: To su mediji. Ali medij je svako ko nešto odašilje. Postoje samo jači (uticajniji) i slabiji (manje uticajni) mediji. Kad ti kažeš "to su mediji", ja ne znam na šta misliš. Doduše, potom razumem da misliš na televiziju. Pa, dobro, hajde onda da pitamo, kako to da postoji jedna pravoslavna televizija, a ne pripada toj sekti "medija"? Ili, kako to da se na jednoj lokalnoj TV (NTV, u Nišu), prikazuje 2 sata emisija o pravoslavlju, u duhu klerofašizma i širenja međunacionalne mržnje (Srba prema Hrvatima, otvoreno da bi se zdravom i neiskvarenom čoveku povraćalo, da bi normalan čove razbio TV ekran pre nego da ono gleda)?

Predpostavimo da na pinku npr neki eksta popularni lik nosi gace na glavi mesec dana, ubrzo bi to postalo modni hit u Srbiji, mozda malo karikiram ali to se uveliko dogadja i to ne samo kod nas, pa setite se samo kako je pola Srbije bilo uniformno osisano kao Bosko sa pinka.

Ne znam za to da su bili uniformisani kao Boško sa Pinka (mada pretpostavljam ko je taj lik). U svakom slučaju, biti uniformisan je tek početak: mnogo je gore razmišljati na isti način, kako to sprovodi Crkva.

Najbolje kod svega toga sto su svi bili ubedjeni da im se to svidja, kako bi ti rekao bili su "oslobodjeni" okova i ponizenja.

Ja se trudim da skontam kako povezuješ to kad neko nosi frizuru kao Boško (sa Pinka), sa tim da se neko na taj način "oslobađa okova i poniženja", pa te molim da mi pojasniš kad budeš imao vremena.

Ovaj primer je samo kap u moru prepunog idola i bogova olicenih kroz ljude stvari vrednosti.

Misliš da se u nečemu razlikuje to kad se nekome zasviđa odevanje Boška sa Pinka, u odnosu na to kad se nekome zasviđa ponašanje sveštenika ili popa u crkvi? Ili ono padanje ničice kad se izgovori "amin"? Ja ne bih tu pravio neku razliku, početna svest je slična, razumevanje sveta je slično: traži se autoritet.

Ovo mi je posebno interesantno. Koje su to okovi i ponizenja u pravoslavlju?

Pročitaj bilo koji psalm, bilo koju poslanicu, bilo šta što ima vrednost za hrišćanski ili nehrišćanski verski svet. Sve je satkano na potčinjavanju (izmišljenom ili ovome koreliranom) autoritetu ili kriterijumima autoriteta, na uništenju invidividualnog.

[Shomi-]

Crkva je sekta.Ljudi shvataju sektu kao neko sasvim pogreshno verovanje.To samo mogu misliti ljudi iz gomile.Pa za koje se to verovanje dogmatsko mozhe reci da je ispravno ili ne!?!?!Crkva , hrishcanstvo , onda i za ostale vere ne mozhe se reci da su pogreshne ali i ne da su ispravne.A shto se tiche sekti chovek koji se prikljuchi nekoj sekti smtra se chudnim , na svoju ruku.A to su pretezhno ljudi kojima je dosta prevare crkve.Pogreshno je nekoga vaspitavati da veruje u boga,da mrzi shta znam Hrvate , Muslimane , retki ce misliti svojom glavom i usprotiviti se tome.Radjamo se kao robovi svoje drzhave, svoje religije.Treba nas vishe da bi pokrenuli revoluciju , da bi bili slobodni.Shto se tiche autoriteta, mora postojati da bi bilo mira.Ne treba sad da idealizujemo autoritet , ili smo to mi ili neko bolji od nas , tako treba biti.

[dusan]

To i ja pitam: ko daje pravo pravoslavlju i pravoslavnim frajerima da prevaspitavaju građane?


Ovde može da se pokrene pitanje o tome šta je sve medij. Kažeš: To su mediji. Ali medij je svako ko nešto odašilje. Postoje samo jači (uticajniji) i slabiji (manje uticajni) mediji. Kad ti kažeš "to su mediji", ja ne znam na šta misliš. Doduše, potom razumem da misliš na televiziju. Pa, dobro, hajde onda da pitamo, kako to da postoji jedna pravoslavna televizija, a ne pripada toj sekti "medija"? Ili, kako to da se na jednoj lokalnoj TV (NTV, u Nišu), prikazuje 2 sata emisija o pravoslavlju, u duhu klerofašizma i širenja međunacionalne mržnje (Srba prema Hrvatima, otvoreno da bi se zdravom i neiskvarenom čoveku povraćalo, da bi normalan čove razbio TV ekran pre nego da ono gleda)?

Moj primer je suvise banalan i lokalan, sustina je da sisteme vrednosti uopste u svetu formiraju mediji.Vidi samo poslednji primer navodnog raspada Belgije. Najace je to sto da zaista postoji jednostrana volja i duza kampanja, Belgija bi se mozda zaista raspala.
Uvek se nadju makar dvoje koji zele da me prevaspitavaju i to na dva razlicita nacina sto u meni i u svakom drugom izaziva bunt, kao i svako drugo ogranicavanje slobode od nekog koji je jednak meni.Takvim pristupom se tesko sta postize.
Samo ravnopravna zastupljenost svih misljenja moze da omoguci slobodan izbor, a ne jednostrano i iskljucivio propagiranje jednog ili drugog.

Ne znam za to da su bili uniformisani kao Boško sa Pinka (mada pretpostavljam ko je taj lik). U svakom slučaju, biti uniformisan je tek početak: mnogo je gore razmišljati na isti način, kako to sprovodi Crkva.

Dva sistema vrednosti

Ja se trudim da skontam kako povezuješ to kad neko nosi frizuru kao Boško (sa Pinka), sa tim da se neko na taj način "oslobađa okova i poniženja", pa te molim da mi pojasniš kad budeš imao vremena.

Zato sto takvo ponasanje ljudi meni nikad ne moze da bude odraz njihove slobodne volje, iako niko od njih svoju slobodu  ne dovodi u sumlju. Robovi svojih televizora, moderno robovlasnicko drustvo.Bas kao sto si rekao, prevesti ljude u tu novu religiju novi sitem vrednosti, a da to oni i ne primete.

Misliš da se u nečemu razlikuje to kad se nekome zasviđa odevanje Boška sa Pinka, u odnosu na to kad se nekome zasviđa ponašanje sveštenika ili popa u crkvi? Ili ono padanje ničice kad se izgovori "amin"? Ja ne bih tu pravio neku razliku, početna svest je slična, razumevanje sveta je slično: traži se autoritet.

Boga kao autoritet mogu da prihvatim, coveka mnogo teze u tome je razlika.

Pročitaj bilo koji psalm, bilo koju poslanicu, bilo šta što ima vrednost za hrišćanski ili nehrišćanski verski svet. Sve je satkano na potčinjavanju (izmišljenom ili ovome koreliranom) autoritetu ili kriterijumima autoriteta, na uništenju invidividualnog.

Uopste pitanje vere u Boga je sasvim licna stvar. Obicno ljudi postaju vernici nakon sasvim razlicitih iskusenja.

[Shumadija do Tokija]

Nisam vernik, ali moram da priznam da mi smeta tolika energija usmerena protiv religije i vere. Dok bejah mlađi upražnjavao sam transcedentalnu meditaciju i na par seansi smo pričali o odnosu vere i meditacije (bilo je i par pravoslavaca, koji su išli na meditaciju). Zaključak je bio da je meditacija samo tehnika, način da se kroz utišavanje mišljena i sopstvenog ega dođe do neke sasvim drugačije realnosti (znam da zvuči pomalo konfuzno, ali nemam bolje objašnjnje za to). Kasnije sam uočio (primenjujući i neke druge mentalne tehnike), da za meditaciju postoji i naučno objašnjenje. Ne bih da se upuštam u to objašnjenje, pošto zaista nisam stručan u toj oblasti, ali radi se o frekvencijama rada mozga (beta i alfa talasima i sl.). Nekakav zaključak koji sam mogao da izvučem iz toga jeste da ako uspeš da ostaneš budan, a da ti pri tome mozak radi na alfa talasima, imaš veliku mogućnost da osetiš stvari koje se mogu desiti u bliskoj budućnosti, zato što čitava priroda i planeta zemlja vibriraju u domenu alfa talasa. Isto tako možeš nesvesno da uradiš neku stvar, koja se ispostavi kao pun pogodak, odnosno korak u željenom pravcu.
Molitva je na neki način vid meditacije. Čovek koji se moli u stvari praktikuje meditaciju, stišava svoje misli, utišava ego, čuje i vidi ono što ne bi video i čuo u normalnom dnevnom funkcionisanju. Što se češće moliš (meditiraš), sve više privikavaš svoj mozak na rad na sniženim frekvenicjama i više bivaš u skladu sa prirodom i sa samim sobom (počinješ da intuitivno razmišljaš). Kognitvna saznanja gube smisao, intuicija dobija prednost. Kažu da žene imaju veću sklonost ka intuiciji, da su više transcedentne od muškaraca, zato što i ne moraju toliko aktivno da učestvuju u spoljnom svetu, odnosno svoju zaštitu od njega one nalaze u muškarcu, koji je tu da je štiti i neguje. Umetnicima su se neka od najboljih dela "javila" upravo u takvom režimu rada mozga (ne pada mi ništa pametnije na pamet od toga, da je Kejtu Ričardsu, I cant get no satisfaction "javila" upravo u snu, ali je bio dovoljno svestan (pomirio obe strane funkcionisanja mozga), da to i zapiše (odnosno, pošto je muzički nepismen - mislim na note - snimi). Ono kada ti sa neba padne neka ideja, rima, "AHA" efekat, je u stvari tvoj mozak, koji je bio naštelovan na frekvenciju da to primi i/ili osmisli.
I sam sam bio mnogo produktivniji, dok sam praktikovao meditaciju (stvarno ne foliram, niti sam samog sebe ubedio u to, stvarno je bilo tako). ispričaću vam jedan svoj zanimljiv san koji mi se tada desio. Naime sanjao sam da vozim autobus i kako autobus ide pravo u zid. Većina nas (i ja sam), bi se probudila neposredno pre udarca u zid (slično je sa snom padanja sa neke visine). Nastavio sam. Udario sam u zid i poginuo na licu mesta! Ne mogu da vam opišem taj osećaj. Padao sam negde u nekom mraku i to je bilo osećanje nekog beskonačnog pada. U jednom trenutku sam osetio da sam budan, ali sam i dalje padao. Ni sam ne znam, kako sam uspeo da otvorim oči. Bio sam potpuno mokar. Posle tog sna sam meditirao i bio je to fenomenalan osećaj. Kao da sam izgubio svoju telesnost. Apsolutno ništa nisam osećao. Predivno.
Prestao sam da se bavim meditacijom iz jednog trivijalnog i jednog manje trivijalnog razloga. Trvijalno. Oženio sam se. Dobio klince. Ajd ti sad meditiraj. Nešto malo pre toga sam čitao neku knjigu o Zenu i jednu pričicu koja ide otprilike ovako.
Naišao učitelj na jednog iskušenika koji je meditirao. Prišao mu i pitao ga šta radi. Ovaj mu je rekao da meditira. Učitelj ga je pitao zašto meditira. Ovaj mu je odgovorio da želi da dostigne prosvetljenje i samospoznaju. Učitelj mu je onda odgovorio da pokušavati meditacijom da dostigneš prosvetljenje bi bilo isto kao i pokušavati da glačanjem cigle dobiješ ogledalo. Poučno i u suštini tačno. Mada, Buda je upravo meditacijom doživeo prosvetljenje.
Ne znam. Valjda zato što sam stariji, teško mi pada da napustim udobnost građanskog života. Kada mi neko kaže "Hristos voskrese", odgovaram "Vaistinu voskrese" i nastavljam svojim putem. Nikoga nisam uvredio, nikoga ignorisao. A i zašto bih? To su vrlo osetljiva lična pitanja. Pitanje vere je duboko intimna stvar.
Sa druge strane, oni koji veruju da veruju, a nikada se ne mole u stvari nisu vernici. Takvi su najgori. Nijedan pravi sveštenik/monah te neće ubeđivati da je vera i pravoslavlje jedini ispravan put. Naprotiv kod njih možeš naći samo beskrajan mir i upravo ljubomorno čuvanje Tajne. Obično govore veoma tiho i nisu nametljivi. Zašto misliš da bi takvom čoveku pomogao svojom "istinom"? On te ne gura, ne vređa, ne upućuje te. Odgovara na postavljeno pitanje. Prava vera nije nasilna. Oni koji to rade nisu pravi vernici i ja ih ne poštujem. Mizant je dobro rekao negde:

Potreba za pojašnjavanjem, i što jasnijim razumevanjem sveta u jednom trenutku dolazi u sukob sa religioznošću, jer religioznost ovu stvar drži tajnovitom. Ako su ove dve volje imanentne čoveku, tada je religioznost kao volja za prevalizaženjem jaza između samodovoljnosti/ravnodušnosti sveta i čoveka u stvari volja koja ostavlja čoveka u verovanju, što se bitno razlikuje od znanja, kao volje onoga ko želi svet jasnim.

Neko može da odabere drugačiji put od puta znanja. I to je validan izbor. Potpuno legitiman. Kao što je validan i legitiman put znanja. Ali to su toliko duboko lične stvari, zavise od milion ličnih razloga, da je potpuno bespredmetno i uzaludno naterati nevernika da veruje ili vernika, da postane gnostik i da se gnuša vere. Uzaludan posao. Glupa borba. Čak i pomalo nastrano. Mizant negde reče:

Novina ovde je to što ovo o čemu govorimo ima bitne razlike u odnosu na ustaljeno razumevanje sekte. Podvući ću: sekta koju bih ja pokrenuo bila bi takva da samu sebe diskredituje, ali da to vernik ne vidi. Njen osnovni cilj bio bi oslobođenje vernika od vere uopšte, od religiozne svesti; a njeno postojanje opravdano tim što je neophodno stvoriti most između ekstremne religioznosti, kakvu nalazimo u islamu i delimično u hrišćanstvu, i ateizma kao slobodne svesti.

Drugim rečima, bilo bi to kao kad bismo hteli nekoga da navedemo da oslabi, ali mu ne otmemo svu hranu nego mu počnemo davati sve manje i manje, dok se ne nauči da kontroliše ishranu i dovede je do optimuma.

To onda znači da bi postojali vaspitači i oni koji treba da budu prevaspitani, tako da oni to ne vide. Zaista cinično. To bi bio pravi fašizam, najgore vrste. Veoma suptilan, skoro nevidljiv. Pitam te Mizante zbog čega bi to radio? Iz ljubavi prema čoveku? Sumnjam...

[Domaci Zdajnik]

Pohvale za tekst "Šumadije". Mislim da imam sada lepše mišljenje o meditaciji. Primenjivao sam neke osnovne metode kao klinac, ali sam odustao brzo pošto sam mislio da nije davalo rezultate. Počeću da se branim:

Neko može da odabere drugačiji put od puta znanja. I to je validan izbor. Potpuno legitiman. Kao što je validan i legitiman put znanja. Ali to su toliko duboko lične stvari, zavise od milion ličnih razloga, da je potpuno bespredmetno i uzaludno naterati nevernika da veruje ili vernika, da postane gnostik i da se gnuša vere. Uzaludan posao. Glupa borba. Čak i pomalo nastrano.

To onda znači da bi postojali vaspitači i oni koji treba da budu prevaspitani, tako da oni to ne vide. Zaista cinično. To bi bio pravi fašizam, najgore vrste. Veoma suptilan, skoro nevidljiv. Pitam te Mizante zbog čega bi to radio? Iz ljubavi prema čoveku? Sumnjam...

Na prvi pogled postoje dva razloga zašto bi nekoga trebalo odvratiti od teizma ili vere: 1) zbog njega samog, 2) radi drugih ljudi u građanskom društvu/zajednici.

Prvi razlog ne može da se održi, čak i ako bih rekao da je život ateiste ne samo život shodniji čoveku, s obzirom na to da je to osoba koja je svesna okruženja i sopstvenog apsurda. Odgovor je u tome što ja ne smem da zabranim nekome da živi na loš način, da bude slab, ako to želi, da ništa ne preduzima čak i ako ga neko želi obesiti ili izgladniti, ili da se ne leči ukoliko mu tako vera nalaže, ili pak da se ubije, kako je to u nekim sektama. Dakle, razlog "briga o tom čoveku" ne može sasvim da prođe, mada donekle dotiče naš problem. Jer, ukoliko bih objasnio (predao znanje o nečem) nekome verniku, kome znanje o toj stvari nedostaje, i koje vera ne dozvoljava da bude otkriveno, tada ja činim dobru stvar dajući na uvid i drugu mogućnost, čineć izbor osobe većim. Ona zatim može da odabere, s obzirom na inteligenciju, duh, karakter i slično. No, ovde se vera praktikuje kao nešto unapred dato, kao nasleđeno, a ne kao izbor. I to je nešto na šta mogu da usmerim kritiku.

Drugi razlog je mnogo lakše potkrepiti. On je političke (ali više u smislu onog starogrčkog razumevanja ovog pojma) vrste. Naime, u veri se ljuljaju nekoliko važnih stvari za uspostavljanje društva bez represije, društva koje je inteligentno makar toliko da prepozna diktaturu, autoritet i sve ono što ne sme da dozvoli (opet pod pretpostavkom da nije mazohističko, jer u tom slučaju rušimo jedno pravo građana na samopovređivanje). Ovo je naročito važno stoga što je demokratija pretpostavka jednog zdravog društva. Društva u kome svi građani odlučuju o zajedničkoj "sudbini". Vernik u političkoj zajednici uglavnom je neodgovoran prema sebi, uvek spreman da prihvati sudbinu (fatalistički, iako je to sektaško učenje s početka prvog milenijuma) kakva god bila, uvek dovoljno povučen da ga društveni život ne zanima, uvek dovoljno miran da je dovoljan samome sebi, uvek dovoljno pokoran da bi ga bilo ko mogao pokoriti, uvek dovoljno poslušan i tih da je njim lako diktirati, uvek spreman da kaže da je "to" božje delo i božja volja tako da ne mora biti odgovoran, niti aktivan u kreiranju sopstvenog i društvenog životnog plana i dela.

Ovakav čovek ne samo da nije dobar prema sebi (mada, čitajući redove "Šumadije" o meditiranju, jedan takav ili možda budistički nastrojeni mladić sigurno bi mogao da bude zadovoljan i u jako lošim životnim uslovima), što ne koristi život tako da bi bio stvarno srećan (ovo je uslovno rečeno, ali s druge strane stoji to da neko može biti srećan time što bi sekao sebi vene), ili makar pokušao to da bude, i kako ne bi dozvolio drugima da ga povređuju, već u jednom građanskom, demokratskom društvu, u kome učestvuju nužno svi njegovi članovi, pokazuje niži nivo razumevanja društvenih potreba, potreba onih drugih ljudi koji zavise u nekoj meri od mišljenja ovih religioznih.

Ovo je sve pretpostavka jednog građanskog društva, i od njega zavisi. Ako bismo pretpostavili diktaturu, neparlamentarnu monarhiju, ili bilo koji vid uprave u kojoj se društvo ne pita, već o svemu odlučuje mali broj ljudi (oligarhija) ili jedan čovek, vera i ekspanzija ove imala bi opravdanja, jer je tada čovek sasvim odvojen od države i politike, on ne samo da ne mora da se pita o drugima i sebi, već je njemu to i zabranjeno.

Dodatak ovom društveno-zavisnom ateizmu kao ideologiji humanizma pročitajte u odgovoru "Bošnjački nacionalizam?".


Ovim tekstom ujedno odgovaram i Dušanu na pitanje: "Koje su to okovi i ponizenja u pravoslavlju?"


Evo, Šomi je lepo rekao ovde:

Pa za koje se to verovanje dogmatsko mozhe reci da je ispravno ili ne!?!?! Radjamo se kao robovi svoje drzhave, svoje religije.