Klerikalizam i klerofasizam u Srbiji (2006)

[nous]

Uglavnom ljudi i institucije blate sami sebe svojim neuvidjanjem i ponašanjem. Pa kada to rade oni sami zbog čega bih se ja ili neko drugi u tome uzdržavao? Ako ja blatim nešto u šta ti veruješ to ne znači da blatim tebe. Zar malo blata može da pokoleba tvoju veru? A što se tiče nagrade i kazne, to je moguće samo za života. Posle nismo u stanju da delamo ili trpimo. Ako misliš ili veruješ da jesmo, baš me zanima kako?

Ljudi i institucije uglavnom rade ono što misle da je najbolje za njih. Međutim, crkva je specifična institucija, ona je zajednica Boga i ljudi. Tako da crkva ne djeluje samo u svom interesu, već djeluje i u interesu svojih vjernika. Malo blata ne može da pokoleba mooju vjeru, ali može tebe da uprlja više nego onoga kome je namijenjeno.
A kako ti znaš da poslije smrti nismo u stanju da djelamo ili trpimo?

[Ljubo Gazivoda]

Ljudi i institucije uglavnom rade ono što misle da je najbolje za njih.

Pa u tome je često problem. Ljudi su uglavnom nesposobni da sami donose odluke pa zato institucije, ti levijatani i behemoti ljudske nesposobnosti, to čine umesto njih, jer pobogu, one znaju najbolje.

Međutim, crkva je specifična institucija, ona je zajednica Boga i ljudi. Tako da crkva ne djeluje samo u svom interesu, već djeluje i u interesu svojih vjernika.

Ne bi trebalo da se deluje u nečijem interesu, pa ni u interesu vernika. Sam pojam interes je nespojiv sa metafizičkim već je vezan sa materijalnim. Crkva ipak deluje prvenstveno u svom interesu, odnosno ljudi u njenoj službi brane interes Crkve. Svaka institucija, pa i Crkva je u suštini sebična čak i onda kada deluje nesebično ili tome teži.

Malo blata ne može da pokoleba mooju vjeru, ali može tebe da uprlja više nego onoga kome je namijenjeno.

Drago mi je zbog nepokolebljive vere. Vera čini čuda kada je snaga volje onog ko veruje besprekorna. Ipak, šta mene može da uprlja nije vezano za ono u šta ti veruješ već za ono u šta ja verujem. Moralni kod u koji veruješ nije univerzalan.

A kako ti znaš da poslije smrti nismo u stanju da djelamo ili trpimo?

Zato što onda to obesmišljava život. Ne bi bilo prirodno.

[nous]

Kad kažeš da neko radi u interesu nečega, onda to znači da radi za dobro tog nečeg. Tako i crkva radi za dobro vjernika.
Kad o nekome pogrešno sudiš, to više govori o tebi nego o onome o kome sudiš.
A zar ne misliš da je život dovoljno besmislen samim tim što traje 60-70 godina? Nečiji život se završi već u prvoj godini života. Gdje je tu smisao? To što postoji nešto poslije ovog života - baš to životu daje smisao a ljudima nadu da ipak nije ovo sve što imamo.

[Ljubo Gazivoda]

Kad kažeš da neko radi u interesu nečega, onda to znači da radi za dobro tog nečeg. Tako i crkva radi za dobro vjernika.

Šta je to dobro za vernika? Šta dobro Crkva čini? Verske organizacije od ljudi čine zavisne persone, psihološki i duhovno zavisne od njih. Uostalom, šta ko zna šta je za nekoga dobro? Jedino šta možemo da učinimo jeste da damo vlastiti primer pa taj neko neka sam uvidi i nadje svoj put. Uostalom, monoteističke crkve i institucije imaju običaj da tvrde kako je jedino i samo njihova istina validna. Mnogo je oblika vere u jednog boga koje se medjusobno isključuju - do istrebljenja. A strada nevin narod jer je neko bio dobar i revnostan vernik. Uzmi naš primer, pa zar bi izmedju Srba, Hrvata i Bošnjaka u Bosni bilo moguće povući nekakvu crtu razlike da nije monoteizma?

Kad o nekome pogrešno sudiš, to više govori o tebi nego o onome o kome sudiš.

Sudim na osnovu posledica nečijeg delovanja. Dela govore i posledice tih dela a ne namere.

A zar ne misliš da je život dovoljno besmislen samim tim što traje 60-70 godina? Nečiji život se završi već u prvoj godini života. Gdje je tu smisao? To što postoji nešto poslije ovog života - baš to životu daje smisao a ljudima nadu da ipak nije ovo sve što imamo.

60-70 godina uopšte nije kratko. To je večnost jer odkada znaš za sebe ti postojiš, imaš kontinuitet svesti koji je skoro neprekinut. Ne sečaš se ničeg "pre"... Vreme traje samo u manifestaciji a ne van nje. Pazi, žrtvuje se nekoliko miliona spermatozoida da bi samo jedan izvršio oplodnju. Ostali propadnu. Tako je i sa ljudima. priroda je rasipna kada su njeni ciljevi u pitanju. Zašto bi ljudi bili izuzetak? Uostalom da bi nešto uopšte postojalo nakon smrti potrebno je da i pre nje postoji neki kvalitetan sadržaj. Ništa ide u ništa a nešto u nešto.

[nous]

Ti i ja se načelno slažemo. Ja ne negiram ovaj život, čovjek treba da ga što bolje ispuni i iskoristi. Ali, ja ipak mislim da ima život i poslije života.
Crkva propovijeda mir, slogu, ljubav... Samo pogledaj deset zapovijesti. Naravno, uvijek je bilo zloupotrebe - i oni su samo ljudi, ali neki od njih su ipak posebni. I ja nisam isključiv - ne mogu vjerovati u Hrista ako ne vjerujem u Muhameda, i mislim da je obratno. Sve je to jedan Bog, samo imamo različite načine da vjerujemo u njega. To što se desilo između Srba i ostalih je posljedica političke igre i instrumentalizcija vjere u te svrhe. To ne podržavam, naprotiv - prezirem.

[strangelove]

Posto je Legionar izrazio nekoliko puta svoju sumnju u samo utemeljenje pojma klerofashizam , zelim da iznesem "opste" znacenje tog pojma koje se moze pronaci u nekim radovima. Ponavljam , ovo je samo opste odredjenje , kako ne bismo ponovo dolazili u smeshnu poziciju da se bacakamo pojmovima kao sto to cini Legionar u njihovom uskom smislu i to iz dogmatske pozicije hriscanskog ucenja koje odrice vezu s klerofashizmom. Ono moze da je odrice i ima dosta argumenata za tu tezu , ali ovde na ovom topiku se  ukoliko nisi primetio Legionar ,ne radi o kritici hriscanske ideologije, vec o kritici organizovane religije, a to je krupna razlika. Nastavicu, ali sada da se vratim na opste odredjenje:

Clerical fascism is an ideological construct that combines the political and economic doctrines of fascism with theology or religious tradition. The term has been used to describe organisations and movements that combine religious elements with fascism, support by religious organisations for fascism, or fascist regimes in which clergy play a leading role. For Catholic clerical fascism, the term Catholic integralism is sometimes used, though Catholic integralism may have points of disagreement with fascism.

The term clerical fascism emerged in the 1920s to refer to the links between the Church and Italian fascism. More recently, the term has been used by scholars, such as Hugh Trevor-Roper, who seek to create a typology of fascism, distringuishing between clerical fascism and more radical types of fascism such as Naziism.

[strangelove]

Legionar, takodje reče  u nekom postu da je Sveti Nikolaj “nešto dobro i napisao”, samo ne sećam se da sam nešto takvo pročitao od njega, sem neviđenih baljezganja kojih bi se postideli , čak i očajni književnici srpskog romantizam ( vec smo ga citirali na nekim stranicama topika, ali izgleda to nije dovoljno)

Evo da prenesem još neke "cuvene" citate iz dela ovog Sveca.

"Vera svetih"

O hrišćanskoj veri uopšte

Šta je hrišćanska vera? Hrišćanska vera je Hristovo znanje o najvažnijim tajnama bića i života, koje znanje ljudi mogu primiti samo verovanjem u Njega, a ne svojim sopstvenim naporima.

Nisu li i neki drugi verski učitelji, mislioci i filosofi pokušavali da objasne ove tajne?

Jesu mnogi od njih. Ali to su činili samo svojim ograničenim ljudskim snagama, razmišljanjem i upornim studiranjem o svetu i ljudskoj prirodi. Svi su se njihovi pokušaji svršavali pretpostavkama i različitim teorijama čisto suprotnim jedna drugoj.


"Iznad Istoka iz Zapada"

U stvari hrišćanski Zapad nema smisla za filosofiju. Istorija zapadne filosofije jeste istorija najvećih zabluda u prošlosti čovečanstva. Bog je oduzeo um krštenim ljudima koji su prezreli otkrivenu Istinu Božju kroz Gospoda Isusa Hrista pa su hteli sami pomoću neznabožnih filosofa da rešavaju osnovna pitanja o biću i životu po svome računu. Od početka Renesanse pa do devetnaestog veka zapadni filosofi su živeli od Platona i Aristotela i drugih jelinskih neznabožnih filosofa. Pa kad su ove potpuno oglodali i ostali ipak gladni, oni su se u devetnaestom stoleću naklopili na filosofe indijske od kojih se i do danas hrane, i kiteći se njihovim perjem čine sebe slavnim među neslavnim.




Ovaj smešan čovek po imenu Nikolaj podseća me na neke od profesora koji su mi predavali u srednjoj školi koji svoje nezananje i nestručnost pokušavaju da potkrepe čitavim nizovima ponavljanja  svojih opštih utisaka o nekom ili nečemu , bez ikakvog poznavanja činjenica.

[Ljubo Gazivoda]

Ti i ja se načelno slažemo. Ja ne negiram ovaj život, čovjek treba da ga što bolje ispuni i iskoristi. Ali, ja ipak mislim da ima život i poslije života.

Pa lepo je što se slažemo, mada posle života nije život nego nešto drugo. Uostalom ne bi trebalo da na tzv zagrobni život gledati kroz prizmu linearnog vremena. Linearna je naša svest o vremenu a ne vreme samo.

Crkva propovijeda mir, slogu, ljubav...

Pa i State Department propoveda mir i demokratiju. Staljin je propovedao jednakost. Propovedi nisu sporne već posledice delovanja u svetu. Posledice su nepredvidive.

[Legionar]

Posto je Legionar izrazio nekoliko puta svoju sumnju u samo utemeljenje pojma klerofashizam , zelim da iznesem "opste" znacenje tog pojma koje se moze pronaci u nekim radovima

Ovo je već napredak. Hvala.

Ponavljam , ovo je samo opste odredjenje , kako ne bismo ponovo dolazili u smeshnu poziciju da se bacakamo pojmovima kao sto to cini Legionar u njihovom uskom smislu i to iz dogmatske pozicije hriscanskog ucenja koje odrice vezu s klerofashizmom.

Ne bacakam se pojmovima jer nikako stvari nisu jasne kako se čini da jesu. Opšte je poznata stvar da su društvene nauke prepune problema u definisanju svog pojmovnog instrumentarijuma i metodoloških paradigmi.

Ono moze da je odrice i ima dosta argumenata za tu tezu , ali ovde na ovom topiku se  ukoliko nisi primetio Legionar ,ne radi o kritici hriscanske ideologije, vec o kritici organizovane religije, a to je krupna razlika.

Neki korisnici ovoga foruma su započeli sa Nikolajem Velimirovićem pa odmah potom su prešli na SPC da bi na kraju otvorili paljbu na hrišćanstvo kao religiju.

Možda bi tvoj prigovor više odgovarao m@di.

Clerical fascism is an ideological construct that combines the political and economic doctrines of fascism with theology or religious tradition.

Vrlo uopšteno navedeno ali slažem se da bi to trebalo da bude ispravna smernica u definisanju pojma klerofašizma.

Kao što vidimo, klerofašizam podrazumeva fašističke apstrakcije i poglede na ekonomski život i političko ustrojstvo jednog društva, bolje rečeno on ih metodski pozajmljuje od fašizma koji predstavlja zasebnu, celovitu i razvijenu doktrinu (u svim njenim pojedinostima) i pogled na društvo.

Ako neko hoće da govori o (klero)fašizmu (italijanskog tipa?), recimo Nikolaja Velimirovića, onda će morati da pronađe u njegovim spisima viziju o tome kako treba izgledati ekonomski sistem (oragnizacija radničkih sindikata i pod čijom palicom oni treba da budu, kakav status seljaštvo ima u korporativnom uređenju ekonomije, koje su granice kapitala u svom privrednom delovanju i političkom angažmanu, ko je glavni subjekt u povezivanju rada i kapitala u korporativnom jedinstvu, kako će se raspodeljivati prava i odgovornosti itd.) u Kraljevini Jugoslaviji sa pratećim političkim ustrojstvom (odnosi između monarhije, Vođe, naroda, države kao vrhovne vrednosti i instrumenta nacije, legitimitet autoritativnih političkih institucija, kodeks njihovog delovanja, zastupljenost pojedinačnih interesa itd).

Sve ovo treba da se izmiksuje sa teološkom tradicijom i pogledima Crkve na svetovni život stalno pod "prismotrom" njenog ontološkog i eshatološkog identiteta. Fašizam bi trebao pod ovakvim interakcijama da doživi svojevrsnu diskruzivnu mutaciju da bi mogao da se upakuje kao instrument za postizanje hrišćanskih istorijskih ciljeva koje je odredio niko drugi do sveštenstvo.  


Mislim da je SPC od ovoga daleko bila i ostala barem milion svetlosnih godina, a što se tiče samog Nikolaja Velimirovića teško da bi čoveku pala na pamet takva vizura.

The term has been used to describe organisations and movements that combine religious elements with fascism, support by religious organisations for fascism, or fascist regimes in which clergy play a leading role.

Sad se postavlja pitanje kojim je to političkim pokretima ili organizacijama pripadao Nikolaj Velimirović (sa širim pravoslavnim sveštenstvom) koje se mogu defnisati kao klerofašističke u vreme Kraljevine Jugoslavije i to još podržane od fašističkih režima!?!?

[Ljubo Gazivoda]

Zar vam se ne čini da ova zemlja ima mnogo pametnijeg posla i prioriteta višeg nivoa da bi se sada bavili tako efemernim i marginalnim pojavama kao što je klerofašizam? Kao prvo, klerofašizam ne postoji. To je fikcija. Kler je nesposoban za fašizam, jer da bi neko uopšte bio fašista mora da ima nešto što kler u suštini nema - the balls! Da ih imaju, klerici se ne bi oblačili u srednjevekovne toge koje su totalno retro i ne bi se ponašali anahrono, tj. ekscentrično, ne bi bili sekta, nego bi bili kao sav normalan svet.

S druge strane, fašisti su takodje demodirani ali im se stajling može modernizovati pa da izgledaju neoretro, što može da bude trendi. Fašizam opet iziskuje "the balls" jer to znači biti spreman za fajtu. E sad, imamo po neku sirovinu u mantiji ali to je izuzetak jer su mantijaši uglavnom gej, a gej nisu fajteri. Molim lepo. What was the subject?

[strangelove]

Prenosim iz casopisa Dveri srpske , na koji cemo izgleda cesto na ovom topiku da se pozivamo proglas koji je donet 2001:


PRVI SABOR SRPSKE OMLADINE - decembar 2001. godine
ZAVETNE DVERI

PROGLAS PRVOG SABORA PRAVOSLAVNO-NACIONALNE OMLADINE SRPSKE NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU POSLE L. G. 1944.


Vera u Boga je osnova sveg našeg pregnuća, a Srbski zavet način na koji delamo kroz tu veru.

Najviši uzori Srbskog zaveta su nam, pored Svetog Save i svetog kneza Lazara, sveti Nikolaj Žički i sveti Justin Ćelijski; svi ostali sveci i junaci iz naše prošlosti tu su da nas nadahnu i podstaknu u boju za Otadžbinu.

Naš cilj je Visoka Srbija, koja će svojom duhovnom visinom biti kadra da ujedini sve Srbe, ma gde se nalazili; u borbi za taj cilj nama su dozvoljena samo Bogom blagoslovena sredstva ljubavi, pravde i čistote.

Nacinalne snage ne delimo na osnovu događaja iz Drugog svetskog rata; molimo se za pokoj svih onih koji su život dali za Otadžbinu, onako kako nam to poručuje sveti Nikolaj Žički.

Ispovedamo beskompromisni antikomunizam i prepoznajemo komunističku veštinu pretvaranja u nove ideološko-stranačke maske.

Ne odstupamo od duhovne vertikale srpske istorije: Bog-Kralj-Domaćin i verujemo u neprolaznu vrednost domaćinskog pogleda na svet.

Ne mrzimo druge narode, nego volimo svoj; ne mrzimo druge vere, nego volimo svoju; ne preziremo tuđe, nego negujemo svoje. Sve što je plemenito kod drugih, svojina je nas hrišćana – govorio je sveti Justin Filosof još u 2. veku.

Odbrana vere i nacije je odbrana građanskih prava i sloboda, odbrana svake ljudske ličnosti jer će „novi svetski poredak”, zasnovan na poklonjenju „zlatnom teletu” i bezavičajnosti novih globalističkih elita, biti totalitarniji od svih totalitarizama zajedno zato što će nasrnuti na ličnost i porodicu svim sredstvima – od medijske idiotizacije, preko propagiranja prava na izopačenost, do totalitarne tehnotrone kontrole nad životom svakog pojedinca.

Nasuprot vanzavetne istorije Srba od Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića, preko Svetozara Markovića i Jovana Skerlića, do Dobrice Ćosića i novog doba, ukazujemo na kulturnu istoriju Srpskog Zaveta od Svetog Save i Kosova, preko Lukijana Mušickog i Njegoša, do Svetog Vladike Nikolaja Žičkog i Svetog Justina Ćelijskog.

Ne uzdamo se u svoje misli i mišice, nego u Boga Živoga i Istinitoga, Boga Pravde Kome peva naša himna.

     Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

     6. decembra 2001.g.

     Služba za odnose sa javnošću
     Sabora srpske omladine

[sAngiE]

Mislim da smo na ovom forumu postovali toliko sokantnih izjava, manifesta, tekstova i kojekakvih sastavljenih recenica, da me nista ne moze iznenaditi niti uvrediti.

Pitam se, ipak, treba li uzimati ovakve tekstove i obradjivati ih u podforumu za psihologiju - mozda tema Patologija Srpskoga Uma?!

[strangelove]

S Bloga B92:

Biljana Srbljanović,
“Sta je bre ovo”

Samo sam se vratila, pa imam i šta da vidim: pozorišnu predstavu italijanske ulične trupe u Novom Sadu prekinula policija, a po dojavi Episkopa bačkog, Irineja (Bulovića, aka Crvenog), čoveka poznatog po neuljudnoj bradi i jednakom razumevanju za porodicu Milošević, posebno za politiku glave kuće (sada penzionerke u bekstvu pred domaćim i inostranim organima gonjenja, Mire ukratko Marković). Policiji je, dakle, naredjenje izdao čovek takodje poznat i kao oštar kritičar takozvane medjunarodne zajednice, po priznavanju i prebrojavanju isključivo pravoslavnih žrtava u isključivo poslednjem od četiri rata u kojima je njegova zemlja u poslednjih petnaest godina učestvovala, zatim po bliskim odnosima sa ekstremističkim organizacijama žanra Svetozar Mile Tić, odlazak na krsnu slavu ovog antisemitskog pokreta (BTW, uvek sam se pitala kako to da pokret, opština, partija, mogu da imaju krsnu slavu? Da li su glasali za izbor sveca, ili su nekom drugom demokratskom procedurom došli do odgovarajućeg praznika?).
"Bački vladika Irinej ocenio je u saopštenju da predstava nije igrokaz već arogantna i primitivna satanistička seansa i da nije bilo drugog izlaza sem obraćanja policiji za pomoć i zastitu. Policija je istim povodom saopštila da je u predstavi jedan broj članova bio neprimereno obučen, navodeći da je reč o odorama koje su podsećale na satanističke motive, i da je to izazvalo uznemirenost šetača. " To uglavnom znači da je Irinej Bulović od države dobio licencu za odredjivanje šta je to primereno i neprimereno u oblačenju i pozorištu, kao i na ulici, drugim rečima, da ova država postaje ono što nikada nije bila: pravoslavna džamahirija u kojoj sveštenici jedne vere odredjuju šta je primereno i pristojno i uz pomoć policije, kojoj crkva izdaje usmene naloge, ukidaju pravo na postojanje svega što izlazi izvan tih okvira. Mrzi me sada da ovaj sramni dogadjaj koristim kao poligon za stilsku vežbu iz satire, jer zamislite samo šta bi se sve dalo reći na temu primerenosti i oblačenja Ratka Mladića, Atanasija Gipsana Kragna Jeftića, do samog Irineja Piksle Bulovića (koji je i inače za svoje duhovni identitet izabrao ime prvog cenzora u istoriji hrišćanstva - Irineja Lionskog), pa zatim o savremenom igrokazu za decu i ograsle Tomislava Pahomija Gačića, kao i uznemirenosti šetača muškog pola, u starosti od sedam do trinaest godina, a na potezu kuća/osnovna škola, via Sinod SPC-a, mrzi me i da ulazim u kvalitet i značaj pozorišne predstave koju su italijanski glumci pokušali da izvedu u srpskoj Atini, jer to sve uopšte nije ni važno. Važno je da policija, koju svetovna lica plaćaju novcem od svog poreza, za razliku od duhovnika SPC-a, koji su, novim zakonom o crkvi, oslobodjeni ove, kao i mnogih drugih gradjanskih obaveza, dakle da ta policija tako brzo reaguje na usmene naloge sveštenika, dok sa druge strane, na primer, čekajući pravovažni nalog, pušta da džamija u sred prestonice izgori. "Književnik Filip David ocenio je sinoć u Novom Sadu da crkva ima ogroman uticaj u društvu i da se često ponaša kao u vreme inkvizicije. Povodom navoda episkopa Irineja da je predstava italijanske trupe bila satanistička, on je rekao da je satanizam ono što je uradio sveštenik koji je blagosiljao škorpione pre polaska u zločinački pohod i ocenio da se i kod pokojnog vladike Nikolaja Velimirovića mogu naći elementi satanizma. "Zar nije satanizam i ono kada se sveštenik Filaret slikao s mitraljezom i lobanjom u rukama", kaže David i podseća da je Filaret potom postao vladika Srpske pravoslavne crkve." Ovom nemam šta da dodam. I pre nego što se ovde okupe oni Srblji koji bi da analiziraju krv i prezime Filipa Davida, za mene je ipak najveće iznenadjenje sledeći citat Vladike Bulovića, i htela bih u stvri, da o tome popričamo. čovek je rekao: "Podsećam na činjenicu da prema poslednjem popisu stanovništva u našoj otadžbini devedeset pet odsto ukupnog stanovništva jesu vernici, četiri i po procenta se nisu izjasnili, a samo pola odsto (0,5) su izričito izjavili da se ne osećaju pripadnicima bilo koje religije. Kad bi bilo obrnuto, to jest kad bi vernici sačinjavali samo 0,5 odsto stanovništva zemlje, a ateisti devedeset i pet odsto, zar i tada - u demokratskom društvu, naravno - ne bi bilo neophodno uvažavati prava i dostojanstvo hrišćana i ostalih vernika? Sada se, nažalost, dešava da šačica ateista kod nas bukvalno vrši medijski teror nad ogromnom većinom sugrađana vernika i čak pretenduje na medijski monopol, sve pod plaštom demokratije, moderne sekularne države i „evropskih standarda”, o kojima ustvari pojma nemaju ili ih, pre će biti, svesno ignorišu, falsifikuju i njima nečasno manipulišu."

[strangelove]

Dok čitam ove citate koji sam prethodno postovao, pokušavam da razmišljam dublje o odnosu naših državnih institucija i crkve. U tom smislu posebno mi privlače pažnju dve izjave iz text-a, a u kojima se prenose dva saopštenja. Jedno saopštenje dolazi od strane vladike Irineje koji se , kao što možemo i videti, rado bacaka optužbama za nekakav satanizam i “arogantno ponašanje” tražeći potom zaštitu od Mup-a. Do ovoga trenutka sve biva u redu jer Irenej svakako bez obzira na naše slaganje ili neslaganje, može i ima prava da izrazi svoj lični protest protivu bilo čega, ali problem nastaje onda kada policija odgovori gotovo identičnim saopštenjem povodom pomenutog skupa i na taj način u potpunosti prekrši sopstvena ovlašćenja. Ovlašćenja su prekoračena jer se ne pominje eksplicitno u oba saopštenja da je bilo reči o remećenju javnog reda i mira gde Mup jeste nadležan), već se s obe strane , na različite načine pojedinci i grupe kao i njihov performans, optužuju za satanizam. Da sumiramo, Irinej dakle kaže kako se njemu ne dopada taj “arogantni i primitivni skup ljudi na satanističkoj seansi” , a policija dodaje još i da je “jedan broj članova u predstavi bio neprimereno obučen , odnosno da su njihove odore podsećale na satanističkke molitve. Na stranu to što je ovo obaveštenje iz Mup-a već samo po sebi jedan svakidašnji skup bulžnjenja jer kako to nečija odeća može uopšte da nekog asocira na pojam molitve , pa još i satanističke, dakle na stranu taj deo već se zadržimo na pitanju ko je uopšte Mup-u dozvolio da procenjuje jeste li neki skup satanističkog karaktera ili ne i kakvi su to kriterijumi po kojima se predstave proglašavaju satanističkim. A i da ti kriterijumi postoje, nigde nema forumulacije u zakonu koja zabranjuje satanizam kao versko opredeljenje ili nešto slično, reč je samo o tome da je moguće zabraniti događaje koji remete javni red i mir ili recimo šire neki vid netrpeljivosti. Ovde, pak kao što iz priloženog uočavama nema ni Z od zakona, već se organi reda i mira otvoreno i javno stavljaju na stranu ličnih simpatija vladike Irineja i time zapravo sugerišu svoju naklonst kao državne institucije , pripadnicima SPC. Što to u stvari znači?
To znači da  živimo u zemlji u kojoj se tolerišu i potkrepljuju negativni uticaji Prvoslavne crkve na institucije , kulturu i uopšte samu državu......

[strangelove]

Na slici je jeromonah Gavrilo Maric staresina manastira Privina Glava kod Sida  cija je uobicajna navika bila blagosiljanje skorpiona pred odlazak u Srebrenicu.


pise: Zurković, M.Jevtović

Šid, Šimanovci - Nakon prikazivanja kasete u Haškom tribunalu o likvidaciji šest Muslimana zarobljenih u Srebrenici, javnost se pitala ko je sveštenik koji blagosilja pripadnike "škorpiona" pred odlazak u borbu. "Daj vernoj vojsci tvojoj da bude na savlađivanje neprijateljskog naroda... U ime Oca i Sina i Svjatogo duha, sretno otišao i došao..." tako je svešteno lice pred egzekuciju u Srebrenici blagosiljalo "škorpione".


Ko je Pero Petrašević?

Prekjučerašnje hapšenje pripadnika ozloglašene jedinice Škorpion u Šidu, najblaže rečeno iznenadilo je mnoge meštane. Šiđani o svojim sugrađanima nerado govore, pre svega iz straha, jer kako kažu "ćutanje je zlato, preživeli smo svašta".
Među uhapšenim pripadnicima jedinice Škorpion je i Pero Petrašević, koji važi za mirnog porodičnog čoveka i uglednog ugostitelja. Petrašević je rođen u Osijeku 1969. godine, a u Šidu živi u poslednjih desetak godina u Ulici čajkovskog. Vlasnik je poznatog šidskog kafića Pikaso, koji se nalazi u najužem centru grada.
Oženjen je i ima decu. Uz to, Pero Petrašević se bavio uspešno i sportskim ribolovom. član je državne ekipe koja je lane pobedila na svetskom takmičenju u Portugalu.

Danas saznaje iz pouzdanih izvora da je sveštenik sa snimka otac Gavrilo (Marić), starešina manastira Privina Glava u istoimenom mestu kraj Šida.


Isceliteljska tarifa oca Gavrila

Upućeni tvrde da postoji pozamašna "tarifa" u evrima za "seansu" kod oca Gavrila, što on odlučno demantuje. Kako reče, dolazak se zakazuje, što "sekretar" ubeleži u knjigu i prema rasporedu slobodnih termina stranka dođe u određene dane. Niko nikada nije tražio određenu sumu novca unapred, već je to stvar onog koji dolazi kod duhovnika, šta će, da li će i koliko ostaviti. "Rekoh vam da to nisu moji ‘pacijenti’ kako vi kažete, već nevoljnici koji traže pomoć. Neki kupe sveće, suvenire manastira, neki ostave novac i razne druge poklone. Sami ste se uverili da je takvih mnogo", kaže Gavrilo. Istini na volju, kada smo posetili manastir na desetine automobila iz svih krajeva zemlje bilo je parkirano pred kapijom manastira i isto toliko ljudi je strpljivo čekalo u manastirskoj trpezariji. Mlada žena iz Novog Sada dovela je kćerku koja boluje od leukemije. Kako reče, dobila je "duhovni recept" i zahvalna je ocu. Dala je simboličan prilog i kupila suvenire. Šta je istina od svega, zna sigurno otac Gavrilo, i verovatno Svevišnji. Danas 2-3. avgust 2003.
Na fotografiji: Manastir Privina Glava
 
Srpska pravoslavna crkva se još nije oglasila. Jeromonah Gavrilo u lokalnim krugovima važi kao kontroverzni sveštenik, jer mu mnogi za "greh" uzimaju što se u poslednjih nekoliko godina bavio isceliteljstvom. U manastiru su takoreći svakodnevno neopisive gužve, redovi naroda koji traži pomoć za nešto.

Juče je u manastiru bila gužva, jer je bio svetac Sv. car Konstantin i carica Jelena, pa su meštani iskoristili priliku da dan provedu u molitvi, pošto je pre nekoliko godina baš na taj dan led potukao svu letinu, a seljani izbegavaju da toga dana rade u polju.

Otac Gavrilo nije bio dostupan za izjavu zbog obaveza u manastiru. Ono što se pouzdano zna je da je manastir Privina Glava poslednjih godina potpuno renoviran, dograđeni su konaci, zahvaljujući baš Gavrilovom isceliteljstvu, odnosno donatorima i darodavcima kojih ima sa svih strana sveta. Gavrilo, čije je svetovno ime Vidosav Marić, dugo je starešina manastira. Rođen u Višnjićevu, rano je otišao od kuće u Beograd, pa u Makedoniju odakle ga je put doveo ponovo u šidsku opštinu u, kako on kaže, čudotvorni manastir Privina Glava.

Ovaj manastir je, inače, opljačkan prošle godine na katolički Božić, a lopovi su odneli 25.000 evra, tri hiljade švajcarskih franaka, pola miliona dinara, dukate i zlatni nakit.

- Vreme je da Srpska pravoslavna crkva podvuče crtu i suoči se sa prošlošću. Uostalom, to je i njena hrišćanska obaveza - smatra publicista Mirko Ðorđević, komentarišući blagoslov dat "škorpionima".

On smatra da SPC mora ne samo da se oglasi veoma jasno, već i da preduzme mere raščinjenja.
Nakon emitovanja video-zapis o likvidaciji Muslimana u Srebrenici i u kojem sveštenik blagosilja pripadnike "škorpiona" pred odlazak u borbu, Ðorđević podseća da je to samo jedan od dokaza da "Srpska pravoslavna crkva nije bila samo svedok već i saučesnik u minulom ratu".

- U užasnom i potresnom snimku odzvanjaju reči sveštenika koji poziva na rat, krv i zlo, a to su scene koje smo mislili da pripadaju srednjovekovlju - kaže Ðorđević. On dodaje da su brojni dokumenti koji svedoče o tome da je tokom ratova Slobodana Miloševića koji su neslavno okončani SPC bila saučesnik na svoj način - da je "pružala duhovnu logistiku ratnim vođama". Ðorđević dodaje da su se iz Crkve mogle čuti reči kao što su pohvale "onom što je Milošević započeo", a brojni predstavnici tvrde struje SPC govorili su da je "Milošević heroj", a "Radovan Karadžić čist i nevin".

Ðorđević podseća i da je Rimokatolička crkva posle Drugog svetskog rata isključila iz vere sveštenike koji su činili slične stvari kao i sveštenik koji se vidi na snimku streljanja Muslimana.
- Sve ovo proziva Crkvu da se oglasi - kaže on, ali i dodaje da su se nakon govora da je SPC nosila ratni krst dobijali "laki odgovori" - kako je to u stvari napad na Crkvu.

Ðorđević, koji već duže prati dešavanja u SPC, kaže da jeste optimista i da očekuje da Crkva podvuče crtu kad tad, međutim, sumnja da bi se to moglo uskoro dogoditi. On konstatuje da se već sada može čuti, recimo od episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija, drugačiji jezik, ali i dodaje da je tvrda struja u SPC i dalje veoma jaka.