Klerikalizam i klerofasizam u Srbiji

[provincijalac]

Narodne, 17. maj 2006.
CRKVENE USLUGE OSLOBOĐENE POREZA
SVEŠTENIČKA ZARADA - TAJNA

* Poreska uprava nema uvid u prihode Crkve po osnovu pružanja crkvenih usluga * Za kupovinu crkvenih potrepština, prema Zakonu, sedam verskih zajednica oslobođeno od PDV-a

Veliki broj Nišlija šokiran je visinom crkvenih usluga koje propisuju niški pravoslavni hramovi, a za koje u većini slučajeva saznaju tek onda kada im zatreba neka od ovih usluga. Da crkveni cenovnici odavno nisu u skladu sa materijalnim statusom ovdašnjih građana, potvrdila je i naša anketa među Nišlijama, koja je, moramo da naglasimo, urađena po metodi slučajnog uzorka. Informacije o cenama crkvenih usluga u niškim hramovima, ovog puta odvele su nas u Poresku upravu u Nišu.
- Nijedna crkvena usluga, odnosno, obred koji obavlja svešteno lice ne podleže Zakonu o oporezivanju. To praktično znači da Poreska uprava nema uvida u prihode Crkve, koji se dobijaju na osnovu pružanja ovih usluga, tako da u ovom slučaju nije moguće ni primeniti Zakon o dohotku građana - istakao je Lazar Stanković, koordinator terenske kontrole Poreske uprave u Nišu.
Međutim, kada se radi o nabavci potrepština za Crkvu, kao što je kupovina sveća, tamjana ili svešteničkih odora, prema Stankovićevim rečima, tu se Zakon o PDV-u primenjuje, ali...
- Računi o kupljenim stvarima za neku crkvu prikupljaju se i otprilike jednom mesečno se dostavljaju Poreskoj upravi u Beogradu. Na osnovu uvida u priznanice, crkva  ima prava na refundaciju PDV-a, odnosno crkvama se vraća onaj deo novca koji je po ovom osnovu zaračunat - objašnjava Stanković.
Prema Zakonu o PDV-u pored Srpske pravoslavne crkve, na povratak ovog novca mogu da računaju i Katolička crkva, Islamska i Jevrejska zajednica, Slovačka evangelistička crkva, Reformistička hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva.
Što se tiče Zakona o fiskalnim kasama, crkvene zajednice spadaju u istu grupu sa advokatima, stomatolozima, mehaničarima, odnosno u one profesije koje nisu  obavezne da izdaju račune prilikom pružanja usluga. Međutim, za razliku, recimo, stomatologa koji se zbog prirode profesije paušalno oporezuju, važeći Zakon je i u ovom slučaju izuzeo verske zajednice.

[Domaci I.]

Klerikalizam, klerofašizam i Srpska pravoslavna Crkva

Zanimljivo je ispraćen gospodin Mirko Ðorđević, kritičar SPC-a, publicista i sociolog, pošto je u emisiji "Ključ" na RTS-u kritikovao i pretresao pitanja vezana za g. Vladiku Nikolaja Velimirovića, u koga se, po rečima klerofašista i nacionalista ne sme "dirati". "Svetac je svetac, nedodirljiv." Naime, on je bio napadnut u noći nakon emisije:

Napad na kritičara Srpske pravoslavne crkve

Kuća sociologa religije Mirka Ðorđevića, u Šimanovcima (nedaleko od Beograda) kamenovana je sinoć oko ponoći. Nepoznata lica bacila su betonsku kamenicu, koja je polupala dva stakla na prozorima i završila pored Ðorđevićevog kreveta. Na sreću, nije bilo povređenih.
Inače, ovo je drugi incident kom je izložena porodica Ðorđević. Nedavno ista kuća je i opljačkana, a policija do danas nije pronašla lopove. Mirko Ðorđević poznat je kao oštri kritičar Srpske pravoslavne crkve, ali i jedan od najboljih poznavalaca dešavanja unutar nje. U razgovoru sa Milošem Teodorovićem poslednja dešavanja on ovako opisuje:

ÐORÐEVIĆ: Noćas u 23:50, pred ponoć, nakon jenog slabijeg udara, usledio je jači udar i razbili su duplo staklo prozora i kraj postelje na kojoj sam spavao su se sručile i kamenice i delovi stakla. Policija je jutros izvršila uviđaj, oni su to stručno uradili kako rade. Šta će biti, to je njihova stvar, ne moja.

RSE: Ovo nije prvi incident.

ÐORÐEVIĆ: Nije prvi. Pre dva meseca su neki lopovi na tajanstven način ušli u kuću, preturili je, odneli nešto novaca, ali to je beznačajna suma koliko sam ja imao.

RSE: Šta vam policija kaže, ima li bilo kakva saznanja?

ÐORÐEVIĆ: Zanimljivo je da je sama policija izjavila: „Vi ste javna ličnost, da li ste nekog pominjali?“. Rekao sam da nisam nikog.

RSE: Da li vam je policija pružila neku zaštitu posle svega ovoga?

ÐORÐEVIĆ: Ništa. Rekli su da će videti, istražiti i javiti.

RSE: Da li vi tražite zaštitu?

ÐORÐEVIĆ: Imao bih razloga, ali lično se ne plašim.

RSE: Da li vas je možda neko zvao iz Srpske pravoslavne crkve da vam pruži podršku?

ÐORÐEVIĆ: Niko. Pa ni moj sveštenik ovde, s kojim sam ja u bliskim odnosima.

Mirko Ðrđvić izneo je pretpostavku da je razlog napada njegovo nedavno gostovanje u emisiji „Ključ“ Radio Televizije Srbije, kada se govorilo o vladiki Nikolaju Velimiroviću koji je konstantna tema rasprava u srpskoj javnosti. Naime, njega je Crkva proglasila svecem, dok ga neki intelektualni krugovi optužuju i za antisemitske stavove. Mirko Ðorđević:

„To je proteklo sasvim normalno. Sve dalje bi bila nagađanja, a nagađanja su meni tuđa. Emisija je protekla normalno, svi su bili vrlo ljubazni, raspravljalo se o istorijskim detaljima, ali nisam pominjao nikog lično.“

Iako se izjašnjava kao vernik, Ðorđević je često kritikovan od Crkve. Više puta njegovo ime je spominjano na tribinama koje se dešavaju na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a koje organizuje časopis „Dveri“ koji izlazi uz blagoslov Sinoda Srpske pravoslavne crkve. Urednik u tom listu Vladan Glišić osudio je u izjavi za nas program napade na Ðorđevića i pozvao policiju da pronađe počinioce:

„Mi smo posljednji ko bi mogao da bude snishodljiv u odnosu na gospodina Ðorđevića, međutim to što mi imamo takav stav, to nikome ne dozvoljava, niti mu daje za pravo da primenjuje bilo kakvo nasilje nad gospodinom Ðorđevićem. Pre svega to nije ni u duhu pravoslavlja, ni hrišćanstva, ni svetosavlja koje uvek postavlja kao osnovu svega slobodu ličnosti.“

Osim na Mašinskom fakultetu i u časopisu „Dveri“ objavljivani su tekstovi o Mirku Ðorđeviću za koje je on tvrdio da su neistiniti, pri čemu se sama redakcija od toga nikada nije distancirala. Vladan Glišić:

„Mi smo imali priliku da čujemo i neke vrlo neprijatne stavove gospodina Ðorđevića o nama, gde nas naziva provincijskim intelektualcima, klerofašitima i drugim vrlo ružnim imenima koja bi opet mogla da pozovu na neku drugu državnu intervenciju u odnosu na nas. Mi to tako nismo doživeli, već smo doživeli kao jednu malo grublju razmenu argumenata u jednom javnom dijalogu. Prema tome, mislim da stvarno takvih poziva koji bi govorili o nekom linču gospodina Ðorđevića ni na našim tribinama, ni u našem časopisu nema, ali ima vrlo oštrih stavova po pitanju stavova koje on zastupa, ali to je deo kulture dijaloga.“

Istovremeno, nevladina organizacija Centar za razvoj civilnog društva i stranka Građanski savez Srbije uputili su pismo ministru vera Milanu Raduloviću od koga traže da odmah zatraži od ministra policije Dragana Jočića da ubrza privođenje napadača. Iz Centra za razvoj civilnog društva Vladimir Ilić:

„To je za mene pre svega pitanje nereagovanja države. Gospodin Ðorđević stanuje u mestu te veličine u kojem je prosto nemoguće, bilo u samom mestu, bilo u okolini, ne pronaći počinioce zlodela ukoliko policija želi da ih pronađe. Sve je na policiji i na organima gonjenja. Sad se oni testiraju.“

Centar za razvoj civilnog društva i GSS u zajedničkom saopštenju zaključuju da država može da stane na put desnom ekstremizmu kada želi i ako to želi.

Odnosno:

Kolika je odista moć medija, ovih dana je vrlo dramatično osetio i ugledni sociolog Mirko Ðorđević: nakon njegovog učešća u emisiji Ključ Radio televizije Srbije nepoznata lica su, u noći između utorka i srede, bacila betonske kamenice na Ðorđevićevu kuću u Šimanovcima. Po svemu sudeći, naljutilo ih je njegovo, inače odranije poznato stanovište da delo vladike Nikolaja Velimirovića podleže sudu istorije i javnosti, premda ga je SPC proglasila za svetitelja. Nije zgoreg naglasiti, a i sam Ðorđević ističe, da su njegovi sagovornici u Ključu profesor Vasilije Kalezić i đakon Ljubomir Ranković bili vrlo tolerantni. Iako, inače, vladiku smatraju nedodirljivom ličnošću.
Hvale vredna tolerancija izgleda nije svojstvena nejavnim obožavaocima vladike Velimirovića koji, pod sigurnim okriljem noći, temeljno hrišćansko učenje "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom" dovode do suprotnosti.

Otvaram diskusiju o Crkvi, o Vladici Nikolaju Velimiroviću, o svecima i odnosu države prema Crkvi.

[Domaci I.]

časopis Bezbožnik, br. 1:

Nikolaj Velimirović

Kako je opskurni teolog, klerofašista i antisemita, proglašen od strane Srpske pravoslavne crkve za sveca. Kakva je sličnost između Hitlera i svetog Save i kakva je veza između “svetog vladike” današnjih episkopa i Dimitrija Ljotića

Nikolaja zapravo stoji na ljotićevskim temeljima, a činjenica da se Srpska pravoslavna crkva do danas nije odredila prema antisemitizmu, usko je povezana sa ideološkom propagandom koju su sproveli, i još uvek to čine četiri pomenuta episkopa, i zbog toga ne čudi da su gotovo svi antisemitski ispadi u poslednjoj deceniji indukovani crkvenom propagandom. Najbolji primer antisemitizma je delo koje je Nikolaj pisao u Dahauu, jer je upravo u tom delu napisao ono što je najtvrđi primer kleronacizma, kojim se on uopšte ne razlikuje od onih koji su stvorili ideologiju "krvi i tla . "A ti, Srbine, šta misliš, dve zaraze spopale su tvoju krv - izrailjska i evropska". "Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, I toleranciju svih vera, i pacifizam, I sveopštu revoluciju, i kapitalizam, I komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola". To su njegove misli koje danas u populističkom naboju, u vreme neonacizma, ponovo postaju delom "pravoslavnog" uma, a lansiraju ih ljudi pokriveni autoritetom akademskih titula. Ako ste neonacista i želite svoje mišljenje da potkrepite citirajuci neki autoritet koji afirmativno govori o Adolfu Hitleru, zavirite kod vladike Nikolaja i naći ćete ono što vam je potrebno. Nikolaj je 1935. godine na Kolarčevom univerzitetu držao predavanje o Svetom Savi u kome je utvrdio tri činjenice; Sveti Sava je bio veliki um koji je imao neku azijsku sposobnost. Druga teza je da je Sveti Sava tvorac jevanđeoskog nacionalizma. Treća, najčudnija, teza je da je veliku ideju jevanđeoskog nacionalizma Svetog Save - dakle svetosavsku ideju, jedini uspeo da shvati vođa nemačkog naroda Adolf Hilter, kome u istom predavanju na dva mesta odaje najviše poštovanje. I to je ponavljao više puta. "U žalosnoj zabludi žive oni naši ljudi, koji misle da je odvajanje nacionalizma od vere, i države od crkve rezultat nekog "progresa"... Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u dvadesetom veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi medu svetiteljima, prvi među genijima i prvi među herojima u našoj istoriji". Teolozi tvrde da za delo vladike Nikolaja Velimirovića objektivno i naučno vrednovanje nije bitno, jer sud crkve i sudovi nauke nisu istovetni. Dakle, zagovara se donošenje zaključaka koji nisu utemeljeni na činjenicama. Nikolaj u svojim "delima" tvrdi da nacionalizam bez vere nije ništa. Njegov nacionalizam je vrlo jednostavan, isključiv. On ne trpi Vojvođane, zove ih "kalajisani Srbi", zato sto su u bili u dodiru sa evropskom kulturom vekovima. U osnovi njegov je problem strah od drugog, strah od promene, strah od novog I modernog. Ne trpi druge i drugačije i ima izrazito negativan odnos prema kulturi uopšte, a i prema dostignućima moderne nauke ,kao što je sapun. U njegovoj biografiji stoji da je bio "duhovno" čist, a da sapun nije koristio, otud i nadimak "smrdljivi". On je smatrao da je kultura veliko zlo, plašio se kulture. Prihvatio je staru slovenofilsku tezu da je nerazvijenost i zaostalost neka vrsta prednosti. Analiza dela vladike Nikolaja vrlo je problematična jer crkva apsolutno stoji iza svih njegovih stavova i spremna je da ga brani po svaku cenu. Crnogorski mitrolopolit Amfilohije Radović je čak jednom prilikom rekao, ne samo da se o njemu ne može raspravljati, "jer smo nedostojni toga", nego da se samo "može biti s njim, ili protiv njega". Inače teza da se može biti samo za nekog ili protiv nekoga - to su Isusove reči o njemu samom i Staljinove reči o marksizmu. Nikolaj je kao što se vidi bio zastupnik najmračnije ideologije dvadesetog veka, čovek koji je opravdavao zločine nad drugim ljudima , a prema samim zločincima gajio neizmernu ljubav i poštovanje. činjenica da se čitava crkva stavlja na stranu ovog fašiste , proglašavajući ga čak za sveca i da se najuticajniji delovi te crkve nadahnjuju njegovim učenjem govori o pogubnom uticaju crkve kao institucije, dok nekritičko prihvatanje fašističkog učenja, čak poistovećivanje sa njim govori o pogubnom uticaju vere na slobodan I racionalan ljudski um.

Drustvo za borbu protiv društva

[Truman]

Gledao sam tu emisiju Ključ i mislim da je o ličnosti Velimirovića dosta bolje govorio onaj mlaći čovek Bajford nego taj prof. Đorđević. Moje mišljenje je da je Velimirović definitivno bio zaražen virusom antisemitizma ( paranoje ), ali ne bih celu njegovu ličnost poistovećivao sa nacizmom i negativnim stvarima. Kao što postoji tendencija da se od Nikolaja Velimirovića pravi bezgrešni svetac, tako postoji i tendencija da se od njega pravi najgori nacista i zločinac. Istina je verovatno negde između.

[majmoonid]

A šta se o tome kaže na forumu organizacije Stormfront:

Ovo moram da prokomentarišem, jer sam gledao pomenutu emisiju. Emisija je bila jako loše vođena. Voditeljka uopšte nije bila spremna za vođenje emisije, o zadatoj temi nije znala ništa.

Sa jedne strane su bila trojica koji su kao za vladiku Nikolaja, a bili su toliko otužni i neubjedljivi da im ni ime nisam zapamtio. Oni su zastupali tezu da Nikolaj nije bio protiv Jevreja, da nije bio Ljotićevac i simpatizer Hitlera. Stalno su sva trojica govorila uglas kao pioniri.

Sa druge strane su bili ovaj Mirko i neki Jovan Bajford (da li je čivut ja ne znam, ali sigurno radi za njih). Oni su bili daleko sigurniji i bolje pripremljeni, naročito ovaj ljigavac Bajford. Naravno, njihov stav je bio da vladika jeste bio antisemita i Ljotićevac.

Sve u svemu od istine ni traga ni glasa. Tamo je morao da sjedi neko od nas, pa da ljudima objasni u čemu je stvar. Vladika Nikolaj jeste bio antisemita, Ljotićevac i jedno vrijeme čak i poštovalac Hitlerovog djela, ali šta je u tome loše.

Naravno ovo je još jedna farsa potplaćenih čivutskih medija. Kao, evo dajemo priliku svakome da kaže šta misli.

 

[provincijalac]

Sa jedne strane su bila trojica koji su kao za vladiku Nikolaja, a bili su toliko otužni i neubjedljivi da im ni ime nisam zapamtio. Oni su zastupali tezu da Nikolaj nije bio protiv Jevreja, da nije bio Ljotićevac i simpatizer Hitlera. Stalno su sva trojica govorila uglas kao pioniri.
Sa druge strane su bili ovaj Mirko i neki Jovan Bajford (da li je čivut ja ne znam, ali sigurno radi za njih). Oni su bili daleko sigurniji i bolje pripremljeni, naročito ovaj ljigavac Bajford. Naravno, njihov stav je bio da vladika jeste bio antisemita i Ljotićevac.

Bloody Jesus! ovi navijaju za Nikolaja i uz to zele da ga proglase antisemitom, hitlerovcem, nacistom itd. Tuga!!  :zaboga:

[strangelove]

Sto se tice te emisije i njoj slicnih i ne treba mudar covek da uopste troshi samoga sebe na gledanje tih trivijalnosti ne zato sto njih ne treba tumaciti , nego zato sto izazivaju kontra-efekte i podeljene emocije koje se brzo slegnu kada se nestho izrekne radi populizma, pa eto , na taj nacin vidimo da je doslo i do direktnog ataka na jednog od ucesnika.
Ali ovde je rec o necem drugom , a to je da mi prosto-naprosto, imamo slucaj i cinjenicu da je Nikolaj Velimirovic kanonizovan od strane SPC u sveca. Sto se mene licno tice Nikolaja Velimirovica, tu "patolosku figuru" u nashoj istoriji posmatram kao primer dekadenta u Nicheanskoj postavci tog pojma.
Medjutim to je potpuno u skladu s tim sto ga  crkva proizvela u njihovog sveca (  takvi su sveci hriscanskih crkvi) , jer tim cinom bili oni svesni toga ili ne pokazuju svoje pravo lice koje je oduvek i bilo isto. To kazem jer o SPC imam josh katastrofalnije i po njih gore misljenje nego o samom Velimirovicu. Prema tome, to bi ujedno bio i jedan od razloga iz kojeg se kriticki odnosim i prema onima koji optuzuju tog sveca, a tako i prema onima koji ga brane. Jer , zapazite tu jedan kljucan momenat. Oni koji optuzuju Nikolaja za antisemitizam i josh hiljadu drugih stvari ne optuzuju ga na nivou cele SPC vec se bune zbog toga sto je on kanonizovan u sveca (kao da je biti svetac proglashen od strane SPC kao takav znaci biti nestho uzvisheno i bozansko, a sta se ja ni u kom slucaju necu sloziti, ne nego bas ti sveci i jesu takvi kao Nikolaj, ali u razlicitim oblicima). Dakle, ne odnose se oni protiv crkve u celini nego samo prema nekoliko aspekata i na taj nacin kao da porucuju "Dobro, mi sada samo protestujemo sto ste bas njega morali da kanonizujete u sveca, ali mi jesmo vashi u stvari to jest hrischani smo po opredeljenju".
E, takvi su za mene josh strasnije  pojave i od samog Nikolaja koji je nesumnjivo bio covek ispunjen dekadentnim vizijama u kombinaciji sa trivijalnim "balkanizovanjem" nekih opstih teoloskih i kvazi-filozofskih pitanja , a tu pojavu tako cesto vidjamo ovde, samo sto je Nikolaj bio jedan od njenih najintenzivnijih manifestacija. A posto je bio takav sasvim je prigodno da ga SPC ovakva kakva i jeste proglasi svecem. To je ono sto bih nazvao psiholoskim samopotvrdjivanjem u negativnom smeru itd , itd dok neko jos ne doda nestho zanimiljvo u svom vidjenju SPC.

[Plodni bizon]

Oni koji optuzuju Nikolaja za antisemitizam i josh hiljadu drugih stvari ne optuzuju ga na nivou cele SPC vec se bune zbog toga sto je on kanonizovan u sveca (kao da je biti svetac proglashen od strane SPC kao takav znaci biti nestho uzvisheno i bozansko, a sta se ja ni u kom slucaju necu sloziti, ne nego bas ti sveci i jesu takvi kao Nikolaj, ali u razlicitim oblicima). Dakle, ne odnose se oni protiv crkve u celini nego samo prema nekoliko aspekata i na taj nacin kao da porucuju "Dobro, mi sada samo protestujemo sto ste bas njega morali da kanonizujete u sveca, ali mi jesmo vashi u stvari to jest hrischani smo po opredeljenju".

Apsolutno se slazem. Nije mi palo na pamet takvo razmisljanje do sada, a zaista je interesantno.

[Domaci I.]

čitam nešto i naiđem na ovaj citat:

"Boga se bojte, cara poštujte"

Šta da misli čovek kritičkog i otvorenog duha na takvu tezu?
Još malo:

Jer je i među našim zakonima takav zakon, jedan od najpohvalnijih i prekrasno ustanovljenih Duhom... – da se robovi potčinjavaju gospodarima, žene muževima, Crkva Gospodu, a učenici – pastirima i učiteljima...

[provincijalac]

Posto je to takva glupost iz savremene gradjanske situacije, razumimo da svako doba ima svog "boga".  :wink:  Samo dodje tesko da zamislim kako ima ljudi koji veruju i dalje uzimaju reci apostola i "svetaca" kao neke moralne maksime ili kodekse ponasanja.

[strangelove]

"Boga se bojte, cara poštujte"

Jer je i među našim zakonima takav zakon, jedan od najpohvalnijih i prekrasno ustanovljenih Duhom... – da se robovi potčinjavaju gospodarima, žene muževima, Crkva Gospodu, a učenici – pastirima i učiteljima...

Dobre si primere izdvojio! Primecujeti li kako u obe ove izjave stoji prikriveni brak izmedju dve azdaje to jest drzave i crkve, jer u jednoj se pominje car , a u drugoj "potcinjavanje gospodarima"?
Posto neke od  danasnjih dominatnih religija , pre svih mislim na hriscanstvo i islamizam nisu u stanju da preko svojih crkvi imaju vecu kontrolu nad "ovozemaljskim" drzavama kao sto je to recimo hriscanstvo cinilo u proslim razdobljima, one sada deluju na drugacije nacine. Hriscanstvo (posebno pravoslavci), daleko su u tom poslu umereniji od islamskih vernika ( oni imaju znatno veci uticaj na drzavu u kojoj su zastupljeni, jer su njihova ucenja jos uvek u vecoj meru fundamentalna), ali to nazalost znaci da su hriscani i pritvoreniji od njih jer skrivaju svoje prave namere. To je primetio, ali u drugacijem kontekstu, onaj samozvani "pravoslavni psihoterapeut" cije ime necu ni pominjati, pa u jednoj svojoj knjizi kaze kako je, naime, hriscanstvo vrlo dinamicna religija i kako je u stanju da prati doba u kojem zivi. Time on , a da je toga naravno nesvestan, u stvari porucuje kako ce hriscanstvo , ako treba, izmeniti cak i samu sustinu svog ucenja ( to se dogodilo josh davno) , samo da bi se odrzalo u ovom svetu , ovakvom kakvom jeste. Toliko je njima stalo da budu prisutni, toliko im je stalo da i dalje svojim kancerogenim moralom truju svet... Nazalost taj navodni psihoterapeut je u pravu! Hriscanstvo obozava da bude pomodno na onaj nacin na koji mu to diktiraju socijalne prilike, lokalno-politicko i geo-politicko stanje. U tom segmentu - akomodacije hriscana- (U Pijazejevoj postavci  pojma "akomodacije"), katolici su uznapredovali mnogo vishe od svoje brace po trovanju, pravoslavaca. Do te mere katolicanstvo je pritvoreno da vishe ni samo ne bi , iz sopstvenog sistema, moglo da kaze koji su mu cljevi i sta je sustina od koje polaze, zato sto je navuklo na sebe hiljadu maski. Ako bi smo o hriscanstvu govorili iz perspektive onih koji tvrde da je "jedini pravi hriscanin umro na krstu", onda danas se ni katolicizam ni pravoslavne crkve ne razlikuju mnogo od neke velike satanisticke sekte ciji vernici i poklonici jedino sto rade jeste da propagiraju svoje satanisticko ucenje, akomodiraju se u drustvene sisteme i o svemu sto samo hriscanstvo smatra "nemoralnim", kao sto su recimo lokalizovani ratovi cuti i cak ih i prikriveno podrzava. Pa zar jedan hriscanin ne bi rekao da je to satanisticki?
Zaista, u neku ruku ne vidim neku veliku razliku izmedju satanizma i hriscanstva, ali onog satanizma kakvog ga samo hriscanstvo vidi, a ne u smislu neke ideoloske korelacije ili cega vec. To nije nista neocekivano jer hriscanstvo, posto pociva na milionima kontradiktornih etickih stavova lako zapada u suprotnost sebi samom.
Sto se SPC tice njihove metode uplitanja u socijalnu svest i pitanja drzave uopste, na nizem su nivou nego sto je to slucaj kod katolicke crkve iz prostog razloga sto se vecina katolika nalazi u zemljama , u svakom pogledu, razvijenijih od pravoslavnih. Kod nas se svi ti procesi odvijaju jos uvek vulgarizovanim i lako primetnim metodama, i dobro je sto je tako , inace imali bi ljudi slobodnog duha jos vishe problema po tom pitanju , nego li sto ih vec imaju. Tako recimo jos pre nekoliko meseci procitao sam negde , da je povodom slucaja s  Pahomijem neki pripadnik SPC izjavio kako je "Siptarski lobi namerno podstekivao ovaj slucaj , a sve u cilju propagande usmerene protivu SPC". Toliko im je bilo tesko da prihvate da imaju klasicni slucaj pedofilije u svojim redovima, da vishe nisu znali sta da kazu povodom tog pitanja, vec se pozivaju na teorije zavere i albance kao njene tvorce. No, ocigledno, nashoj drzavi izuzetno je bitno iz mnogih razloga da ima bracni odnos s crkvom pa se taj slucaj zavrshio, onako kako svi znamo da se zavrshio. Strashan je podatak da gradjani Srbije i dalje prema svim istrazivanjima imaju najvishe poverenja u SPC i vojsku to jest, u dve fabrike za proizvodnju kancera u ovoj zemlji. Umesto da bar pokushaju da sagrade institucije (koje su po default-u gradjanske) u koje bi imali neki vid poverenja oni se i dalje klanjaju ovim trovacima i uzdizu ih na nebesa, a u institucijama koje bi radile svoj posao kvalitetno vide skoro neku balast koja im je isuvishe odbojna.
Tako nastaju klerofashisti jer sta bi ovakvi ljudi drugo i mogli da postanu kad vec rade u fabrikama kancera. Oni se uveravaju da su veliko-vernici, velike patriote, ljudi puni pravoslavne krvi i casti (kao naziv one jadne) nacisticke  organizacije: Krv i Cast). Ali sta su ti klerofashisti u stvari? Oni su samo radnici u fabrikama otpadnih voda i poput su pcelica , samo sto ne prave med vec smisljaju kako da svojim iskrivljenim uverenjima gotovo u svemu, jos vise zatruju i sebe i druge oko sebe. Naravno, da oni toga nikada nece biti svesni jer covek koji se uveri u nesto ponekad je spreman ako treba i u bunar da skoci samo da jel te, pokaze kako je njegovo uverenje istinito. Ovaj poslednji pasus napisao sam, inspiran, razgovorm koji sam pre neki dan imao s jednom istom takvom osobom koju opisujem ovde, a koju sam upoznao na zurci u tvrdjavi. Ta osoba , u pitanju je devojka , dve tri godine starija od mene (Inace clan neke neonacisticke organizacije), uveravala me kako je ona postovalac lika i dela onog dekadenta kojeg sam gore opisao , odnosno Nikolaja Velimirovica.  Cak mi je rekla, isto kao i ovi sa stromfront_a da Nikolaj jeste bio Ljoticevac i postovalac Hitlera i time se nekako ponosila ( Ovaj deo razgovora mi je bio narocito smesan, jer smo o tome prethodno pricali ovde na forumu). Nista joj nisam prigovarao, vec je pustih da pricu privede kraju , mada ni sam ne znam kako je uopste i doshlo do tog razgovora posto ga nicim nisam inicirao. Ljudi koji su bili samnom tad su se smejali u sebi, ali smo je kao sto rekaoh namerno pustili da nam pricu privede kraju. Mene licno, interesovalo je ovo ne kao neka opsta socijalna pojava, vec vishe kao psiholosko stanje u kojem pokushavam da saznam do kojih je sve granica covek sposoban da se lazno uverava i sta da se radi po tom pitanju? O tome neki drugi put ovde ili pod nekim drugim topikom i drugim jezikom...

[strangelove]

Josh jedna tragi-komedija u reziji ove kancer-fabrike po imenu SPC i to u saradnji sa kompanijom za proizvodnju napitaka.

Prenosim sa zvanicnog sajta SPC, ovu naizgled, beznacajnu vest:

„SVETOSAVSKO ZVONCE“ POSEĆUJE ŠKOLE
U petak, 16. juna nastavljena je akcija darivanja vrednih kompleta knjiga školskim bibliotekama. Predstavnici „Svetosavskog zvonca“ i Si-Si kompanije su posetili osnovnu školu „Jovan Sterija Popović“ u Vršcu i na prigodnoj svečanosti učenicima veronauke i njihovom veroučitelju Mirku Joviću predali vredan poklon. Skup je blagoslovio izaslanik Njegovog Preosveštenstva Episkopa banatskog G. Nikanora, otac Ninoslav Kačarević. U prijatnoj atmosferi školske biblioteke, a na predlog oca Ninoslava, dogovorena je i nova poseta „Svetosavskog zvonca“ banatskoj eparhiji i gradu Vršcu. Naime, početkom nove školske 20006/2007 dvor banatske eparhije biće domaćin izložbe dečjih radova koja su do sad pristigla na konkurs „Srbi svetitelji“. Zbog letnjeg raspusta, akcija darivanja knjiga se nastavlja od septembra, posetama osnovnim školama u Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru…
U toku leta je planirano da se obiđu neka mesta na Kosovu i Metohiji.
Članovi redakciji je „Svetosavskog zvonca“ su posetili i OŠ „Filip Kljajić-Fića“ u Beogradu, gde su se družili sa učenicima četvrtih razreda, polaznicima veronauke.
Kako je to bio poslednji dan ove školske godine, dogovoreno je da promocija „Svetosavskog zvonca“ , za učenike svih razreda, bude u septembru, kada će članovi redakcije „Svetosavskog zvonca“, naši poznati pesnici i književnici obići ovu školu.

  Inace ovo je jedan od metoda kojim se zapravo pokusava postignuti tvrda povezanost izmedju obrazovanja i crkve , a sve kroz odnos skolstva prema veronauci. Davali su, dakle nagrade ucenicima veronauke, a zasto su to cinili ostavljam Vama da procenite ...

[Truman]

Ma u pravu, nego ja sam isao u "Ficu" koja se pominje u tekstu pa me povukla neka secanja odatle :)

[Domaci I.]

U znak otpora trebalo bi organizovati marginalizovane verske zajednice, one koje obično zovu sektama, te da ih nahuškamo na osnovne i srednje škole: kad već pravoslavci dele materijal, neka dele i ovi drugi. Dok nam još ne budu servirali da se zovemo Pravoslavna Republika Srbija.

[deda]

U znak otpora trebalo bi organizovati marginalizovane verske zajednice, one koje obično zovu sektama, te da ih nahuškamo na osnovne i srednje škole: kad već pravoslavci dele materijal, neka dele i ovi drugi. Dok nam još ne budu servirali da se zovemo Pravoslavna Republika Srbija.

Uh....Da nije mozda preterano ovo sto kazes??? :?