Kao prvo, u psihologiji se mišljenje najšire definiše kao shvatanje odnosa ili uviđanju veza između elemenata odnosno Spriman je razlikovao dva osnovna oblika mišljenja. Jedan u kome se shvata odnos među elementima i drugi u kome se na osnovu datog odnosa i jednog elementa treba pronaći drugi koji mu odgovara.
Nije pitanje bilo o tome. Ne zaobilazi problem.
Kao drugo, logika je kao što bi trebalo da ti bude poznato kao dobrom poznavaocu filozofije analitička disciplina. Ona samo daje formalnu ispravnost u izvođenju zaključaka. Neki stavovi mogu biti sasvim logični a da budu sa stanovišta relanog sveta i naših trenutnih saznanja bilo iz običnog života bilo iz korpusa prirodnih ili društvenih nauka potpuno pogrešni pa čak i nebulozni.
Upravo ta stvar tebi slabo izgleda dolazi do pameti. Ja govorim o disciplinovanom misljenju kao formalno-logickom, a ti se tu javljas i kazes: aha, ali postoji jos nesto pokraj disciplinovanog. Pa dobro, ali time nisi oborio moju tvrdnju. Uporno pokusavas da pomeris teziste razgovora na drugu stvar.
čini mi se da je skolastika sa Tomom Akvinskim bila često nazivana kao "racionalizovana" teologija.
Da, tacno je, gotovo citavo zapadno hriscanstvo je trazilo racionalizovati teologiju, to sam ispustio iz vida. Ali od novog doba i to se gubi.
Nije nikakav trik. To omogućuju teorija narodnog suvereniteta, koncepcija demokratije i načelo svog sopstvenog ontološkog samoodređenja koje je isporučeno iz liberalizma.
Obrati paznju sta gore stoji: "... to dokazuje da je stvar ispravna?". Ti odgovaras: To je koncepcija demokratije. Ma nije demokratija ako se pitamo o istinitoj ili neistinitoj stvari. Je l' postoji savet relevantnih ljudi koji odlucuju o tome hoce li Pluton biti planeta ili se o tome raspisuje svetski referendum?
Porez plaćaju i pravoslavci. Deca ateista ne moraju da idu na nastavu ako neće.
I, dobro, zaboravio si da odgovoris na pitanje zasto bi onda trebalo da finansiraju decu koja idu na pravoslavnu nastavu.
Pripadnici drugih vera organizuju nastavu za svoju decu. U mestima gde čine drastičnu manjinu niko ih ne tera da se upisuju na časove veronauke.
Heh, kako okrutno. Dakle, tamo gde je manjina nije dete vise ni bitno sta zeli. Ali opet placa njegov roditelj porez.
Muslimani i katolici imaju organizovanu nastavu svoje veronauke. Loše si obavešten. Što se tiče malih sekti one nisu dominantno zastupljene u našem društvu tako da ne predstavljaju relevantan faktor za redizajniranje obrazovnog sistema. Njihova prava na kulturološku samobitnost je zagarantovana ustavom i zakonima. Svoju decu mogu slobodno da isključe iz nastave veronauke i da ih šalju na obrazovanje u svojim institucijama.
Kako sad muslimani i katolici imaju organizovanu nastavu? A sta je onamo gde su manjina? A sta je sa pripadnicima sekti? Ni oni nisu bitni? "Ne predstavljaju relevantan faktor" je zanimljiva konstrukcija. Ne znam odakle da pridjem toj konstrukciji, nedodirljilva je u svojoj besmislenosti. A da decu mogu da iskljuce i posalju u obrazovanje svojim institucijama, zar to ne vazi i za decu koja imaju mogucnost da uce veronauku u skolama: ako mogu da odu u crkvu ili neko crkveno predavanje u organizaciji SPC? Zasto vaze dvostruki arsini?
Državu.
Odlicno, sad sam prosvetljen. Zasto si zaobisao kontekst u kome je ovo pitanje postavljeno?
Ako neće ne moraju da idu na časove veronauke. Obrnuto, sva deca moraju da uče istoriju umetnosti kao obavezni predmet koji utiče na prosek ocena. Svi smo morali da prođemo kroz taj sistem. I to je ok. Ne vidim šta hoćeš da kažeš? Istorija umetnosti se obavezno uči sasvim adekvatno u našim školama.
Istorija umetnosti se ne uci u svim skolama u Srbiji, a onamo gde sam primetio da se uci fakultativni je predmet. Moja poenta je bila zasto ne bi bila uvedena fakultativna (ili obavezna) nastava za mnoge druge oblasti duha (nepravedno prema tim drugim oblastima strpati ih rame uz rame sa pravoslavljem, ali nije vazno, pomirimo se na trenutak s tim), vec se tu pronasla veronauka i ona uskocila kao da je nesto sto je deci potrebnije od drugih stvari koje se u skoli ne uce.
Zato što jedan deo matičnog naroda tako hoće (koji nije u manjini) a nismo potekli od budista nego od pravoslavaca.
Nisam znao da poticem od pravoslavaca. Bilo bi dobro napraviti anketu ili sprovesti jos gore - neko ozbiljno istrazivanje i ustanoviti da li smo potekli od pravoslavaca. Meni se to cini kao nebuloza milenijuma. A onda vecinski deo "maticnog" naroda "tako hoce". Vecinski deo maticnog naroda Radovana i Ratka smatra herojima, pa da li bi i zvanicni stav drzave trebalo da bude takav da ih takvim proglasi?
Zato što mi nemamo taoističku istoriju nego pravoslavnu. Druge vere se mogu učiti i izučavati ali na višim obrazovnim instancama u našem obrazovnom sistemu (na fakultetima).
Trenutno versko obrazovanje u skolama sluzi vlasti radi ostvarivanja pomirljivog stanovnistva koje nece znati da reaguje ako li mu se ucini da nesto ne ide dobro na materijalnom i socijalnom planu. I Hitler je izjavljivao da je najveci podanik onaj koji ima u sebi dobro zabijen krst vere.
Još jednom da podvučem ko neće ne mora da ide na veronauku. Inače svoj duh može i mora da razvija kroz sistem obrazovanja na časovima književnosti, likovnog muzičkog itd.
Dakle, ateisti uopšte ne moraju da se brinu da će im biti proćerdani novci od poreza.
Dakle, ateisti placaju profesore knjizevnosti, likovnog, muzickog, itd. ali i veroucitelje koje ne slusaju, i ti zakljucujes da im novci nisu procerdani?
Pa verovatno tako što kaže idi kolji, kradi, ubij, laži, psuj, pravi budalu od sebe, nemoj da učiš, roditelje izšutiraj, ma šta te briga za druge itd.
Vec postoji diskusija na tu temu. Citiracu:
Ateista može usvojiti moralne imperative, ali mu je moralno kudikamo lakše nego verniku da ih prekrši, jer njega ne može da sputava svest o božanstvu koje će ga za njegovo zlo delo kazniti i čijoj kazni neće izmaći, već samo strah od osude društva ako se za greh sazna i emocije prema objektu potencijalnog greha, i uvek može da se nada da će njegov greh ili povezanost sa počinjenim grehom proći nezapaženo, što kod vernika nije slučaj.Vernici (kršćani, antikršćani i ostali) ne mogu da pojme da čovek može da čini nešto dobro a da za to ne dobija nikakav nadzemaljski ili naročit dar zauzvrat. Kod njih vlada jedna trgovačka svest: ja tebi dam ovo, ti meni zauzvrat nešto drugo, u sličnoj razmeri.
Onaj koji ne veruje najpre je aktivniji u odnosu prema zbilji koja ga zadešava, zauzima poziciju onoga koji se bori za svaki momenat ovog ograničenog i prolaznog života, uz sve to i besmislenog. On pokušava da izgradi svet na ruševinama i pod "tik-tak-ovima" nemilosrdnog sata života. Ovaj momak će prepoznati da i ako bi boga bilo, on ne bi bio trgovac, jer bog nije nešto nesavršeno (priznaćemo da trgovačko zanimanje ne može biti zanimanje boga). Tako će Sartr ponoviti ono što se čulo još pre 300 godina: Ako bi boga i bilo, to ne bi ništa promenilo.
Zamislimo samo koliko će ovaj čovek, ovaj unapred osuđeni "beskućnik" da posmatra svet, i iz kojih pobuda će takav činiti dobra dela! Može li se dobra ruka ovoga ateiste, ovoga nesrećnika, nazvati sličnom kao što je ruka jednoga vernika (koji kalkuliše)?
U hriscanstvu je cinjenje dobra samo po sebi dar. To ako neko cini dobro kalulisuci u glavi pokazuje da taj u stvari nije hriscanin i da u najmanju ruku nezna u sta veruje. Sama pomisao da je Boga tako lako "preveslati" je smesna, i pokazuje koliko je taj pojam u glavi tog coveka nejasan i degradiran. Ono sto covek treba da ucini za svoje spasenje je da se svojom slobodnom voljom opredeli za Boga i krene ka njemu.Nismo se razumeli. Nije moja kritika upućena samo čoveku koji se opredeljuje za boga, nego o konceptu bogougodništva ili podvižništva. Pokušaću još jednom, ali preciznije, da objasnim.
Ako bi bog postojao, i uz to tražio od ljudi da se pridržavaju bilo kakvih pravila, pa bila ta pravila i najbolja (od "dobro", "bolje", "najbolje"), on time čoveka drži na uzici i kaže: ti ćeš zaslužiti moje pomilovanje ukoliko budeš bio dobar. To je mišljenje i kodeks koji ima i svaki roditelj prema detetu. I to se zove uslovljavanje. Bog, ako li jeste, uslovljava čoveka tako da je on u svom kratkom životu dužan da se postavlja kao neko ko služi, ne bi li zaradio nešto drugo, nakon služenja.
Ja sam u tom smislu postavio pitanje da li bi i kada bi boga bilo on mogao da bude tako i toliko nesavršen (jer ako je nekome potrebno da mu udovoljavaju - kao što traži od čoveka da mu udovoljava, a nije nezainteresovan, kako Sartr i Kjerkegor traže od boga - tada taj ne može biti parmenidovski "dovoljan sebi", "završen", "savršen", "bez kraja i početka") i toliki kalkulator da čoveka uslovi na taj način, i da još može oceniti u kojoj je meri neko služio njega, tj. sledio zahteve?
Ovde srce ne igra nikakvu ulogu. To što se pravoslavlje vadi na pojmove "ljubavi" i "srdačnosti" može biti još namerno zapetljavanje u pojmove koji u običnom narodu ne traže razjašnjenje. Namerna mistifikacija. No, ako zagledamo dublje, pozivanje na ljubav (prema Bogu) je u stvari pozivanje (na osnovu do sada rečenog) na novi život ili na drugačije uslove života od ovih koje je za ovaj život zadao bog koji uslovljava.
Konačno, trebalo bi iz ovoga gore zaključiti: nije kršćanin taj koji uzima na sebe da bude trgovac i kalkulator, nego je on samo jedan od igrača unutar božanskog privređivanja. Bog je u toj vašoj priči kalkulator i onaj koji uslovljava, a kršćanin taj koji prihvata igru zarad nekih boljih uslova života. (Pa i trgovac trguje ne bi li zaradio i tako živeo bolje.)
Što se tiče tolerancije odgovoriću da neko ko dobro savlada program veronauke ima veći kapacitet u razumevanju tuđeg mišljenja makar ono bilo i pogrešno jer će znati kako je došlo do razmimoilaženja između različitih hrišćanskih učenja kao i to koji su im zajednički elementi i potencijalni mostovi pomirenja ili barem suživota. Time će biti manje podložni ideološkim manipulacijama političkih elita koje se periodično koriste neznanjem svog sopstvenog naroda (ovde mislim na sve konfesije).
Uglavnom postoje suprotna misljenja od ovoga, da vlasti pogoduje upravo verski orijentisano stanovnistvo, da je takvim najlakse vladati. Zato sam i parafrazirao Hitlerovu izjavu.
Prvo, nije kakva god bila. Pravoslavna kultura vredi koliko i svaka druga bez obzira da li se neko slaže sa njom ili ne. O vrednovanjima kultura posebno neću da raspravljam jer to vodi u nedopustivi elitizam koji je podloga za primitivizam.
Opet si zaobisao sustinu. Ja sam ti i rekao da ne treba ici u kvalitet neke kulture, sto dalje znaci da o kulturi mozes uciti kao istorijskoj paradigmi, ali ne mozes je "razvijati", sto si ti pomenuo u prethodnom postu.
Na ovakav primitivizam u mišljenju neću čak ni da odgovorim. No, ok imaš pravo na to. Ali to je samo tvoje subjektivno mišljenje.
Objasni gde si ti tu video primitivizam jer ocekujem da imas nesto jako interesantno da izjavis povodom ove stvari.
Pa ono valjda neću da imam proizvoljan pristup životu i svojoj prošlosti.
Ko je uopste o tome govorio?
