Klerikalizam i klerofasizam u Srbiji

[majmoonid]

A sta mislite o novom zakonu o verskim zajednicama, da je sedam verskih organizacija favorizovano? Pretpostavljam da je Aleksandar protiv tog zakona, ali ne vidim da ste ovde o tome pisali. To je bila skoro aktuelna tema, cak su i mnoge nevladine organizacije ucestvovale, ali se nista nije uradilo.

[Plodni bizon]

Ako bi smo o hriscanstvu govorili iz perspektive onih koji tvrde da je "jedini pravi hriscanin umro na krstu", onda danas se ni katolicizam ni pravoslavne crkve ne razlikuju mnogo od neke velike satanisticke sekte ciji vernici i poklonici jedino sto rade jeste da propagiraju svoje satanisticko ucenje, akomodiraju se u drustvene sisteme i o svemu sto samo hriscanstvo smatra "nemoralnim", kao sto su recimo lokalizovani ratovi cuti i cak ih i prikriveno podrzava.

I jedni i drugi veruju u raj, samo ovi prvi misle da se do njega dolazi trgovinom sto rece Mizant negde, a ovi drugi ubijanjem i samoubistvom. Ali sustinski nema razlike i to ozbiljno mislim.

Strashan je podatak da gradjani Srbije i dalje prema svim istrazivanjima imaju najvishe poverenja u SPC i vojsku to jest, u dve fabrike za proizvodnju kancera u ovoj zemlji.

Zato sto u toj Srbiji ima svega 5% onih sa zavrsenim fakultetom ili akademski obrazovanih ljudi. Ne zelim da ispadne da cenim samo ljude sa diplomom, daleko od toga, nego kad u drzavi imas 95% onih koji nisu nasli za shodno da nastave posle srednje skole ne treba da cudi sto se odlucuju za privrzenost crkve i naciji, odnosno vojsci. To su poslednje utehe, vera i nacija.

Ali sta su ti klerofashisti u stvari? Oni su samo radnici u fabrikama otpadnih voda i poput su pcelica , samo sto ne prave med vec smisljaju kako da svojim iskrivljenim uverenjima gotovo u svemu, jos vise zatruju i sebe i druge oko sebe.

Ako vec misli kancerogeno neka ga zadrzi za sebe. Pokvarena je ta agresivnost vernika da moraju skupiti vise ljudi za svoje redove.

Ta osoba , u pitanju je devojka , dve tri godine starija od mene (Inace clan neke neonacisticke organizacije), uveravala me kako je ona postovalac lika i dela onog dekadenta kojeg sam gore opisao , odnosno Nikolaja Velimirovica.  Cak mi je rekla, isto kao i ovi sa stromfront_a da Nikolaj jeste bio Ljoticevac i postovalac Hitlera i time se nekako ponosila ( Ovaj deo razgovora mi je bio narocito smesan, jer smo o tome prethodno pricali ovde na forumu). Nista joj nisam prigovarao, vec je pustih da pricu privede kraju , mada ni sam ne znam kako je uopste i doshlo do tog razgovora posto ga nicim nisam inicirao. Ljudi koji su bili samnom tad su se smejali u sebi, ali smo je kao sto rekaoh namerno pustili da nam pricu privede kraju. Mene licno, interesovalo je ovo ne kao neka opsta socijalna pojava, vec vishe kao psiholosko stanje u kojem pokushavam da saznam do kojih je sve granica covek sposoban da se lazno uverava i sta da se radi po tom pitanju?

Pa to i jeste bolest a ne sociojalna pojava vredna analize. Ne znam da li si primetio da se ne organizuju ozbiljne emisije ni na televiziji ni u novinama niti bilo gde u vezi tih neonacistickih ideja, podrazumevaju cak i nasi mediji da je to bolest. A ti pojedinacni slucajevi stvarno su psiholoski interesantni. Treba da se sprovede analiza da bi videil uzroke za neonacisticko i klerofasisticko misljenje. Ja bih rekao da je blisko shizofreniji.

A sta mislite o novom zakonu o verskim zajednicama, da je sedam verskih organizacija favorizovano?

Oni bi tu da podele kancer na maliciozni i benigni. I to je politicki gest, rekao bih da je delo DSS da bi privukli jos nesto radikalskog birackog tela, verski i nacionalno obojeno.

[strangelove]

A sta mislite o novom zakonu o verskim zajednicama, da je sedam verskih organizacija favorizovano? Pretpostavljam da je Aleksandar protiv tog zakona, ali ne vidim da ste ovde o tome pisali. To je bila skoro aktuelna tema, cak su i mnoge nevladine organizacije ucestvovale, ali se nista nije uradilo.

Evo prenosim nekoliko clanova iz tog famoznog zakona, a koji se tice favorizovanja odredjenog broja crkvi:

Tradicionalne crkve i verske zajednice
Član 10.
Tradicionalne crkve su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to: Srpska Pravoslavna Crkva, Rimokatolička Crkva, Slovačka Evangelička Crkva a. v., Reformatska Hrišćanska Crkva i Evangelička Hrišćanska Crkva a. v.
Tradicionalne verske zajednice su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.
Srpska Pravoslavna Crkva
Član 11.
Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Načertanija o duhovnoj vlasti (Odluka Narodne Skupštine Knjaževstva Srbskog od 21. maja 1836. godine) i Zakona o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi («Službene novine Kraljevine Jugoslavije», broj 269/1929).
Srpska Pravoslavna Crkva ima izuzetnu istorijsku, državotvornu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, očuvanju i razvijanju identiteta srpskog naroda.
Rimokatolička Crkva
Član 12.
Rimokatoličkoj Crkvi se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o konkordatu između Kraljevine Srbije i Svete Stolice (Odluka Narodne skupštine Kraljevine Srbije od 26. jula 1914. godine; «Srpske novine», broj 199/1914).
Slovačka Evangelička Crkva a.v., Reformatska Hrišćanska Crkva, Evangelička Hrišćanska Crkva a. v.
Član 13.
Slovačkoj Evangeličkoj Crkvi a.v., Reformatskoj Hrišćanskoj Crkvi i Evangeličkoj Hrišćanskoj crkvi a. v. priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o Evangeličko-hrišćanskim crkvama i o Reformovanoj hrišćanskoj crkvi Kraljevine Jugoslavije ("Službene novine Kraljevine Jugoslavije", broj 95/1930).
Jevrejska zajednica
Član 14.
Jevrejskoj zajednici se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji ("Službene novine Kraljevine Jugoslavije", broj 301/1929).
Islamska zajednica
Član 15.
Islamskoj zajednici se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije ("Službene novine Kraljevine Jugoslavije", broj 29/1930).

sledeci se ticu ucesca crkve u sistemu obrazovanja :

Verske obrazovne ustanove u sistemu obrazovanja
Član 36.
Crkva i verska zajednica može pokrenuti postupak verifikacije odnosno akreditacije verske obrazovne ustanove radi uključivanja u sistem obrazovanja, u skladu sa propisima o obrazovanju.
Verske obrazovne ustanove koje dobiju verifikaciju odnosno akreditaciju imaju pravo na finansiranje iz budžeta, srazmerno broju vernika prema poslednjem popisu stanovništva u Republici.
Radi unapređivanja verske slobode i prosvete, država može pružati finansijsku pomoć i verskim obrazovnim ustanovama koje nisu uključene u sistem obrazovanja.
Autonomija verskih obrazovnih ustanova
Član 37.
Verske obrazovne ustanove imaju organizacionu i programsku autonomiju.
Crkva i verska zajednica samostalno utvrđuje nastavni plan i program, udžbenike i priručnike, postavlja i razrešava nastavno i ostalo osoblje i vrši nadzor nad radom verske obrazovne ustanove.
Verske obrazovne ustanove uključene u sistem obrazovanja dužne su da poštuju uslove i standarde koji važe u sistemu obrazovanja, u skladu sa propisima o obrazovanju.

[Domaci I.]

Tradicionalne crkve su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to: Srpska Pravoslavna Crkva, Rimokatolička Crkva, Slovačka Evangelička Crkva a. v., Reformatska Hrišćanska Crkva i Evangelička Hrišćanska Crkva a. v.

Dakle, radi se o pravnom subjektivitetu. Meni je ovo tako smešno da ne mogu da pojmim kako se od ovoga može načiniti član Zakona. Pravni subjektivitet ima svaka verska organizacija, jer ima pravo da se registruje kod Ministarstva za veru ili Minisarstva za ljudska i manjinska prava. Dakle, nema veze sa pravnim subjektivitetom. Pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona znači da je ovaj zakon donesen da bi ove potom navedene organizacije dobile status iznad drugih slično registrovanih verskih organizacija.

Tradicionalne verske zajednice su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.

Opet taj istorijsko-tradicionalistički pristup: Što je nešto starije, to više vredi. Ima li to stvarnog opravdanja i je li starost nečega zaista i relevantni faktor za ocenjivanje vrednosti istog? Ako je postojala tradicija rešenja incidenta u vidu "oko za oko, zub za zub", i ako takva stvar još uvek postoji u nekim zabitima, trebalo bi da dobije pravno pokriće?

Srpska Pravoslavna Crkva
Član 11.
Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Načertanija o duhovnoj vlasti (Odluka Narodne Skupštine Knjaževstva Srbskog od 21. maja 1836. godine) i Zakona o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi («Službene novine Kraljevine Jugoslavije», broj 269/1929).
Srpska Pravoslavna Crkva ima izuzetnu istorijsku, državotvornu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, očuvanju i razvijanju identiteta srpskog naroda.

Dakle, mi smo crkvena država. Ovo je nečuveno. Neverovatno. Ovo zaslužuje svaku osudu. Ne znam kako se građanstvo nije pobunilo protiv ovog klerikanskog člana Zakona.

Rimokatolička Crkva
Član 12.
Rimokatoličkoj Crkvi se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o konkordatu između Kraljevine Srbije i Svete Stolice (Odluka Narodne skupštine Kraljevine Srbije od 26. jula 1914. godine; «Srpske novine», broj 199/1914).
Slovačka Evangelička Crkva a.v., Reformatska Hrišćanska Crkva, Evangelička Hrišćanska Crkva a. v.
Član 13.
Slovačkoj Evangeličkoj Crkvi a.v., Reformatskoj Hrišćanskoj Crkvi i Evangeličkoj Hrišćanskoj crkvi a. v. priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o Evangeličko-hrišćanskim crkvama i o Reformovanoj hrišćanskoj crkvi Kraljevine Jugoslavije ("Službene novine Kraljevine Jugoslavije", broj 95/1930).
Jevrejska zajednica
Član 14.
Jevrejskoj zajednici se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji ("Službene novine Kraljevine Jugoslavije", broj 301/1929).
Islamska zajednica
Član 15.
Islamskoj zajednici se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije ("Službene novine Kraljevine Jugoslavije", broj 29/1930).

Ovde se samo prepisuje nešto iz hrišćanskih novina koje su izlazile u vreme Kraljevine Jugoslavije. Da li sanjam?

Verske obrazovne ustanove u sistemu obrazovanja
Član 36.
Crkva i verska zajednica može pokrenuti postupak verifikacije odnosno akreditacije verske obrazovne ustanove radi uključivanja u sistem obrazovanja, u skladu sa propisima o obrazovanju.
Verske obrazovne ustanove koje dobiju verifikaciju odnosno akreditaciju imaju pravo na finansiranje iz budžeta, srazmerno broju vernika prema poslednjem popisu stanovništva u Republici.
Radi unapređivanja verske slobode i prosvete, država može pružati finansijsku pomoć i verskim obrazovnim ustanovama koje nisu uključene u sistem obrazovanja.

To već može značiti da svako udruženje građana može dobiti pare iz budžeta, pod uslovom da ih potraži i obavesti koliko ima svojih "vernika" i simpatizera. Naravno, ovde je ostavljeno prostora da to rade i ono što se naziva sektom. I to mi se dopada. Kad može takav kancer kao što je SPC da širi idiotizam, neka to mogu da rade i ostale organizacije slične vrste.

[strangelove]

Mali, skraceno-istorijski podsetnik na neke od cuvenih poteza kancer-factory (IJA), ovaj SPC-a

Mihajlo Acimovic:

DUHOVNA OBNOVA
Malo ljudi se sada seca dana kada su mnogi svestenici SPC isli u Bosnu i Hrvatsku, tokom ratova, da bi vrsili versku sluzbu medju vojnicima. Cesto su blagoslovili vojnike ili jedinice i obicno su pristajali da blagoslove tenkove i artiljerijska orudja, za odgovarajucu cenu. Ustvari, veoma malo svestenika je pristajalo da radi bilo sta ako za to nisu bili dobro placeni. Patrijarh Pavle nije bio tako zeljan da se suprotstavi Milosevicu, tokom kasnih osamdesetih. Tih godina, crkva se drzala na daleko nacionalistickijoj poziciji. Ustvari, Pavlovo zauzimanje mesta patrijarha, 1989, se cudno poklapa sa Milosevicevim preuzimanjem korporacije zvane "Srbija", 1988. Vladika Artemije, osoba koja je zauzela najradikalniju poziciju protiv Milosevica na skorasnjoj konferenciji za stampu, je bio jedan od vodja srpskog nacionalizma u kasnim osamdesetim i ranim devedesetim. Tada, SPC nije nasla za shodno da se suprotstavi rastucem agresivnom nacionalizmu medju Srbima, mada je osudjivala nacionalizam i separatizam medju drugim etnickim grupama. Tada, SPC je izvikivala svoju srecu zbog Duhovne Obnove Srpskog Naroda. Ovo je znacilo da da je vise ljudi islo u Crkvu i poklanjalo joj novac. Cinjenica da "vera" ovih ljudi nije bila nista vise od poze ili idolatrije se nije ticala SPC. Broj vernih donatora je bio mnogo vazniji.

VERONAUKA
U tim danima, kao i sada, SPC je vrsila veliki pritisak , pokusavajuci da natera vladu da uvede Veronauku - skloski predmet na svim nivoima obrazovanja, ili bar u obdanistima, osnovnim i srednjim skolama. U okviru Veronauke, deca bi ucila da se ponasaju u skladu sa bozijim zapovestima i da zive prema hriscanskim idealima. Istaknuti predstavnici SPC su cesto izjavljivali da je to "jedini put za duhovnu obnovu sprskog naroda, koji je duhovno opustosen vladavinom komunista". Zvanicno stanoviste crkve je da Veronauka ne bi bila obavezna, ZA POCETAK. Ovo je cesto izjavljivano u medijima, od strane visokih predstavnika crkve. Jedna od posebno aktivnih osoba u promociji ovog cilja je Irinej Bulatovic, episkop backi.

KONTROLA UNIVERZITETA
SPC je takodje bila veoma uporna u pokusajima da natera vladu da vrati Bogoslovski fakultet, trenutno finansiran i kontrolisan od strane SPC, u okrilje Beogradskog Univerziteta, odakle je izbacen za vreme Titove vladavine. Miloseviceva vlada je bila spremna da pristane na ovaj zahtev, ali SPC je zahtevala da ona istovremeno zadrzi kontrolu nad fakultetom. Ovo znaci da bi fakultet bio finansiran novcem poreskih obveznika i, imao puni udeo u odlucivanju u okviru univerziteta, ali bi SPC i dalje imala potpunu kontrolu nad njime. To sto je ovo bio predlog za otvoreno krsenje ustava, sto su istakli neki pravni strucnjaci, se nije ticala ni crkve ni rezima. Ovo, naravno, ne sprecava SPC da otvoreno izjavljuje kako podrzava podelu izmedju drzave i crkve, kao i pravo ljudi na sopstvena uverenja. Vece univerziteta se, dok je postojalo, cvrsto protivilo ovom predlogu, koji je podrazumevao potpuno krsenje autnomije univerziteta. Trenutno, studenti Bogoslovskog fakulteta imaju iste drzavne privilegije kao i normalni studenti BU, ali fakultet nije deo univerziteta i zvanmicno ne dobija finansijsku podrsku od drzave. Ova situacija je kompromis, koji delimicno zadovoljava i osoblje univerziteta i crkvu.

CIJI RATNI ZLOCINI?
Veoma je primetno da SPC jos nije palo na pamet da predlozi ostavku Radovanu Karadzicu, Ratku Mladicu, Milanu Babicu... Nije joj palo na pamet da pravi insinuacije u vezi ratnih zlocina poceinjenih u, recimo, Banja Luci, gradu koji je nekada imao visok procenat muslimana za stanovnistvo. Jesu li rekli nesto o Srebrenici? A o Vukovaru?

PRAVI HRISCANI I DALEKOVIDE POLITIKE
Odgovori su, kao i uvek, jednostavni. U RS i RSK, SPC je vec uspela da natera vlade na uvodjenje veronauke kao obaveznog skolskog predmeta u osnovnoj i srednjoj skoli (ne znam za vrtice. verovatno i tamo). Zato Radovan Karadzic i Ratko Mladic nisu kriminalci. Oni su uveli Veronauku. Zato Arkan nije kriminalac. On je dovodio svestenike da mu duhovno (i za veliku lovu) pripremaju vojsku za svaku kampanju ubistva, pljacke i etnickog ciscenja, od Hrvatske do Kosova. Kolicina krvavog novca koji je poklonjen SPC verovatno nikada nece biti poznata nikome, pa ni zvanicnicima SPC. Vecinu donacija jednostavno zadrzavaju svestenici, bez obavestavanja ikoga o tome. SPC je cesto hvalila vlade RS i RSK zbog njihove dalekovide politike u uvodjenju obavezne Veronauke za sve ucenike osnovnih i srednjih skola, bez obzira na njihova verska uverenja. RS je i dalje drzava srpskog naroda, prema njenom ustavu, tako da bi bilo kakva tvrdnja tipa "bez obzira na etnicitet" bila besmislena.

BOLJSEVIK MILOSEVIC
Miloseviceva vlada, medjutim, uopste nije uvela veronauku. Zato je Milosevic kriminalac, koji bi trebalo da podnese ostavku. Ustvari, "Milosevic je boljsevik" (vladika Artemije). On sprecava srpsku (ko bi drugi jos mogao da zivi u Srbiji?) decu u dobijanju dobrog verskog obrazovanja i, time, sprecava njihov duhovni razvoj. Ovo je glavni razlog za duhovno posrtanje srpskog naroda. Kako je vladika Irinej rekao u intervjuu na BK televiziji, u vreme kad je ova pokrivala pola Srbije, "Decu bi trebalo uciti hriscanstvu od njihove prve godine, od kolevke".


A sad ako ste se potrudili da procitate ovaj text, isti je bio zapocet sledecim divnim pasusom:

POLITIKA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

CRKVA I KRIMINALAC
Srpska Pravoslavna Crkva (SPC) je napravila veoma glasnu denuncijaciju Milosevica 1996/97, kada je zvanicno zatrazila da on smesta podnese ostavku. Januara 1997, posto su ucesnici studentskog protesta i policija blokirali jedni druge preko nedelju dana u Kolarcevoj ulici, u centru Beograda, partrijarh Pavle je poveo versku procesiju kroz Kolarcevu, pred kojom su se policijski kordoni povukli. 30. Juna, SPC je na konferenciji za stampu opet zatrazila da Milosevic podnese ostavku. Na istoj konferenciji za stampu, patrijarh Pavle i vladika Artemije su otvoreno insinuirali njegovu krivicu za ratne zlocine. Iz ovoga mozemo zakljuciti da je Srpska Pravoslavna Crkva jedna velika, humanisticka, bogoljubiva zajednica i da je patrijarh mudri pacifista. Ili mozemo da pogledaqmo jos jednom.

Eto, zasto se  SPC u kasnim 90-tim distancirala od Slobe, neko bi ih zbog toga nazvao humanistima, svaka cast autoru teksta! Trebalo bi da kao organizacija izdamo neko zvanicno saopstenje usmereno protivu SPC gde cemo je napasti na svim nivoima...

[strangelove]

Taman se ponadam da ce proci bar jedan dan da ne cujem za neki skandal u reziji SPC, a onda ko iz vedra neba grom mi razbije svaku nadu i isprica mi za josh neki u nizu od  njihovih beskonacnih imbecilnih postupaka iz 2ooo i neke.
Text je dug, ali vredi procitati ga.
 

Marijana Milosavljevic:

   

Zaglupljivanje devojčica

 Mladi srpski desničari koji se deklarišu kao pravoslavci rešili su da se pozabave - ženskim pitanjem. Rezultat je istovetan ranijim “otkrićima” da su televizor, kompjuter i mnoge knjige opasni po zdravlje ženske mladeži...

      Ispijeni mladić, užagrenih crnih očiju koje su sevale od gneva na licu oivičenom gustom bradom, govorio je vidno ljutit: “Nije tačno da su žene - mironosice prve saznale za Hristovo vaskrsenje i to ispričale njegovim učenicima. Uostalom poslednje vreme je došlo, kad nam žene drže govore.” Ne sačekavši odgovor izjurio je iz sale broj 11 na Filološkom fakultetu gde se u organizaciji časopisa “Dveri srpske” održavala tribina pod nazivom: “Pravoslavni pogled na žensko pitanje”.
       Govorili su: protojerej Dejan Dejanović, profesor Andrej Tarasjev, đakon Milorad Lazić, misionarka i književnica Janja Todorović i Zorica Kuburović, lekar i pisac. Interesovanje studenata bilo je veliko. Mnogi su stajali više od dva sata, jer nije bilo mesta za sedenje. Posle ispada nezadovoljnog studenta na trenutak je zavladala neprijatna tišina. Onda je Janja Todorović rekla: “Nisam želela da razočaram ili uvredim nikog od vas, braćo. Ja misionarim po blagoslovu crkve. To nije bogoprotivno i ne treba da izaziva sablazan. Pogotovo što žena treba da zna gde joj je mesto u svemu tome.” U znak odobravanja prolomio se žestok aplauz.
     
     
     
       Sloboda
     
       Na početku su govorili muškarci, tek posle njih žene. Prvi su se trudili da budu umereni, one su se takmičile u osuđivanju ponašanja moderne, emancipovane žene. Na početku svojih izlaganja krenule su od opštih stvari. Da je Bog namerno od Adamovog rebra stvorio Evu da bi celoga svoga veka bili upućeni jedno na drugo, da bi bili jedno. Kroz Evu je došao pad, a kroz Bogorodicu spasenje.
       Citiran je apostol Pavle - da će se žena spasiti rađanjem dece, ako ostane verna i u poslušnosti mužu. “Gospod je tako uredio da je njeno spasenje kroz muža.” Iz predodređenog puta za ženu postoji samo jedan izlaz, a to je monaški put koji ženu čini Hristovom nevestom. Ukoliko je iz nepoznatih razloga žena tome protivna, i ne daj bože traži da bude slobodna (profesionalno, ekonomski i seksualno) e, onda to znači da je “protiv Boga i protiv muža”. Iz toga dalje sledi da takvo žensko čeljade može da se trudi koliko god hoće “ali nikada neće postići istinsku slobodu”, zato “što je sloboda u poslušnosti Bogu, u ljubavi prema onome od čijeg je rebra voljom Božjom sazdana”. Nezahvalnice bi trebalo da znaju da “poslušnost i predanost mužu i Bogu iz ljubavi nije ropstvo žene”, strastveno je objašnjavala Janja Todorović.
       Protojerej Dejan Dejanović je, citirajući vladiku Nikolaja, poručio da je najpreči zadatak Srba: da se obože, slože i umnože. Iz priloženog je jasno da srpska žena ima presudnu ulogu u tome. Protojerej je upozorio studente da “Crkva smatra da je svaki odnos između muškarca i žene izvan braka blud”. Tokom tribine (osim na početku teksta opisanog incidenta) nije se čuo nijedan disonantni ton, nijedno kritičko pitanje. Studentska masa je kao sunđer upijala reči predavača i povremeno im aplaudirala.
     
     
     
       Licemerje
     
       Zaključak je glasio da žene u pravoslavlju zauzimaju počasno i visoko mesto. Svi su navodili primer Bogorodice koju hrišćani smatraju najuzvišenijim ljudskim bićem. Profesor Tarasjev je istakao da broj svetiteljki u pravoslavlju premašuje 300. Od tog broja šest svetih žena je ravno apostolima a najviše je među sveticama mučenica “što sa velikim poštovanjem moramo pamtiti”. Zanimljivo je bilo posle završetka tribine čuti razgovor jedne grupe studenata. Oni su živo prepričavali knjigu u izdanju “Svetigore” pod nazivom: “Šta treba da zna svaka pravoslavna devojčica”.
       Ova knjiga, prevedena sa ruskog jezika, uživa popularnost među ovdašnjom omladinom pravoslavne orijentacije. Objavljena je sa blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija koji je i recenzent. U predgovoru se kaže da je “namenjena čitanju u krugu porodice.” Sastavljena je u formi poučnih razgovora majke i ćerke. Na početku knjige glavna junakinja Milica ima pet godina a na kraju 15. Sva imena su srpska, valjda radi lakše identifikacije: Milicin brat se zove Sava a drugarice Kaća, Radmila i Mirjana.
       Šta dakle, treba da zna svaka pravoslavna devojčica? Osim onoga što se moglo čuti na Filološkom fakultetu i što je osnova knjige, ima i drugih neočekivanih zapleta i obrazloženja.
       Recimo, televizor “razorno i pogubno deluje po zdravlje”, te ga ne treba imati u kući. Kompjuterske igrice “izazivaju zavisnost i ostrašćenost” što znači da je igrač “postao rob mračne sile”. Majka upozorava Milicu da je negde pročitala da oko 80 odsto devojaka koje rade za kompjuterom ostaje sterilno. Dalje, Milica postaje žrtva cenzure, kad je majka uhvati da čita “Kraljicu Margo”, Aleksandra Dime. Takve knjige “ostavljaju na duši ružan trag”, “uče laži, licemerju i razuzdanosti.” Najbolja literatura za devojčice su “Žitija svetih”. Kasnije na pitanje odakle nam duša, mama koja inače, vidimo, ne oskudeva u savetima, odgovara “ona je od Boga, ali o tome bolje pitaj tatu”. O higijenskim pitanjima očeve ne treba opterećivati, jer je period menstruacije “period telesne nečistote”.
     
     
     
       Bolest
     
       Milica nije znala šta je lenjost, kaže se u knjizi. Pored školskih obaveza, od sedme godine ona sprema sobu, pere posuđe, kupuje hleb, učestvuje u pripremanju jela, brine o mlađem bratu i sestricama. U znak zahvalnosti mama joj u jednom trenutku kaže: “Savi bi trebalo kupiti novi bicikl, ti pričekaj sa kaputom.” Kad je Milica poodrasla, mama joj je objasnila da devojčice koje se šminkaju “služe đavolu” (šminka je laž, a otac laži je đavo), u prošlosti su se šminkale samo bludnice. Na pitanje šta je blud, majka odgovara da su to svi koji stupaju u bračne odnose sa osobom sa kojom nisu u braku. “Bludnici obolevaju od neizlečivih bolesti od kojih im se ponekad telo živo raspada, krv se kvari, otpada im nos”...
       Prepreka za odlazak u raj, ima međutim, na svakom koraku. Brižna majka je i ovakvu priču ispričala Milici. Jedna mlada nevina monahinja umire. U snu se javlja svojoj koleginici koja je šokirana što ova gori u paklu. Kako je tu dospela? “Zbog toga što čuvajući telesnu neporočnost nisam sačuvala i čistotu duše. Bila sam potajno zaljubljena u jednog mladića i gledala sam ga u crkvi, i maštala sam strasno o njemu”... Kada se Milica jednog dana vratila vidno potresena kući zbog susreta s mladićem koji je na frontu izgubio noge i ruke, mamica je teši: “Kao što znaš, telesne bolesti su najčešće posledice greha. Greh i bolest su međusobno povezani.”
       Na kraju, pred završetak knjige, kad Milica treba da odluči u koju srednju školu da se upiše - ona kao da gubi živce. “Znaš, mama, ponekad mi je krivo što sam se rodila kao žena i, što nisam muškarac. Žena je osuđena na jedan jedini put i nema izbora. To je domaćinstvo.” I kakva bi to majčica bila kad ne bi znala da uteši svoju devojčicu. Ima izbora. Ukoliko ne želi porodicu, Milica uvek može da se zamonaši, kaže mama i dodaje: “Nemaš razloga da zavidiš muškarcima, koji su, zaista, više od žena sposobni za umni, stvaralački rad. Može biti da gospod na taj način čuva ženu od mnogih iskušenja i sablazni. čuva je zbog toga što je njen glavni zadatak na zemlji odveć dragocen, a to je rađanje i vaspitanje dece.”
     
     
     
       Komentar
     
       “Realizacija slike ovakvih saveta na temu kako bi devojčice trebalo da se ponašaju, bila bi toliko strašna da verujem da niko normalan ili umereno religiozan ne bi poželeo svome detetu, svojoj ženi, pa ni samom sebi da živi u takvom svetu. Iznenađuje me što se ovakve pojave u našoj javnosti skoro ne komentarišu, čini se da ih naša kultura neguje i štiti od negativnih komentara”, kaže za NIN Dragan Popadić, docent na Filozofskom fakultetu na katedri za socijalnu psihologiju. Po njegovom mišljenju to su simptomi bolesti razorenog i natrulog društva. “U stvari, ja se zaista bojim da propagatori koji propisuju pravila ponašanja ženama možda više neće dopuštati da to bude samo pitanje njenog moralnog izbora, bojim se da će oni svoje recepte početi da nameću možda čak i putem verske nastave.”
       Naš sagovornik ističe da mu je neverovatno da naše društvo ne traži odgovore: “Oni koji drže versku nastavu treba da se izjasne da li su to one ideje koje iznose u razgovoru sa decom. Svaki roditelj bi morao da zna da li će njegovo dete biti izloženo ovakvim pričama.” Do realizacije ovog otužnog scenarija možda bi i moglo da dođe jer je veronauka jedini predmet u našim školama, koji kako sada stvari stoje, neće biti predmet evaluacije. Dakle, “ovakvi sadržaji bi se nekontrolisano mogli pustiti u škole”, potencira Popadić.
       U našem društvu uopšte, ali kod učenika posebno, već godinama je primetan trend vraćanja izvornim korenima tradicije. Institut za psihologiju na Beogradskom univerzitetu prati promene vrednosnih orijentacija kod učenika. I najnovija istraživanja među učenicima osmog razreda osnovne škole širom Srbije potvrđuju veliki porast prihvatanja religioznosti. To se smatra jednim od odgovora na društvenu krizu i krizu vrednosti. “Oslanjanjem na vlastitu kulturu i tradiciju, kao jedino izvorno i dobro što nas neće izneveriti, dovelo je do toga da se položaj žene malo-pomalo jasno degradira”, kaže Popadić. Takva situacija se prvi put kod nas, tek sada, jasno odražava na odnose među polovima. Ravnopravnost polova je još 1988. bila visoko zastupljena dok sada, očigledno, pozitivan stav prema njoj opada.
       U međuvremenu, zvanično obrazovanje kao da podgreva stvar u korist ovako promenjenog odnosa, što ne nailazi na osudu nastavnika i roditelja. U stvari, prolazi neprimećeno.
       Evo samo jednog, od mnoštva primera. Ministarstvo prosvete objavilo je “Zbirku zadataka iz srpskog jezika” za kvalifikacioni ispit za upis u srednju školu. Pitanja se postavljaju iz udžbenika koja deca svakodnevno koriste. Tako se narodna bajka “Nemušti jezik” nalazi u čitanci za osmi razred. Da podsetimo zaboravne. To je priča o čobaninu koji je, pošto je spasao zmiju, na poklon dobio sposobnost da razume životinje. Tako od kobile saznaje da mu je žena trudna, pa se zbog toga osmehne. Ženu, međutim, zanima zašto se on raduje ali čobanin ne sme da otkrije tajnu svog dara. Pošto žena uporno nastavlja sa ispitivanjem, čobanin, posavetovan od pevca, uzima batinu i prebije je. Dovde je sve u redu. Bajka je bajka i u stavove narodnih pripovedača ne treba se mešati.
     
     
     
       Nemušto
     
       Ali u Zbirci zadataka (koju je Ministarstvo odobrilo) pitanja i tačni odgovori glase: čobaninova žena u narodnoj bajci zaslužila je da bude kažnjena: zbog svoje neprimerene radoznalosti i bezobzirnosti (to je tačan odgovor). Sledeće pitanje: čitalac bi poželeo da ima moć glavnog junaka kako bi mogao da: u svakoj prilici pravilno postupi i tako uvek bude u službi pravde i dobra (tačan odgovor). I još: čobanin ispoljava sledeće osobine - radoznalost, odanost i vernost, upornost, poštenje i dobrodušnost (agresivnost se uopšte ne pominje).
       Popadić primećuje da deci ne preostaje ništa drugo nego da zaključe “da je žene dozvoljeno tući pa i onda kada su trudne. Nasilje nad ženama se označava kao pravedno i dobro postupanje. Ženama nije dozvoljena radoznalost, dok je kod muškaraca to dobra osobina. Muškarci su odani, verni i dobrodušni šta god da rade”. Zato apeluje da se svi trgnemo. “Prisustvujemo truljenju emancipovanih - ravnopravnih društvenih odnosa i tolerancije polova koja je ovde postojala. Po mom mišljenju je ovaj proces jednako opasan kao i razvoj radikalno desnih ideja, pogotovo što i jedni i drugi najčešće idu zajedno”, kategoričan je Popadić.

[Domaci I.]

Zaprepašćen sam. Tema zaslužuje veliku pažnju naročito pedagoga, psihologa i sociologa, a kako vidimo sem u Beogradu nigde se ne govori o problemu kancerogenog uticaja Srpske Pravoslavne Crkve. Još jednom se potvrđuje istinitost konstatacije da u Nišu nema intelektualaca.

Moj predlog je da se u časopisu nađe makar jedan tekst koji će se obruštiti svom silom na SPC, bez ikakvog pardona. Ove informacije iz dva opširna i sadržajna teksta već su dovoljna da bi se SPCu presudilo za sva vremena, ali nekima izgleda to nije dovoljno. Vlasti odgovara pronacionalistička i proklerikanska ideologija jer se tako stvaraju poslušni građani koji neće znati da se pobune ukoliko im se nametnu pogubna rešenja ili dalja beda.

Izuzetno je mudra inicijativa SPC da se utiče na najmlađe pošto je jasno da u Srbiji ima najviše takvih porodica u kojima se mogu čuti umereno religiozni stavovi i vernost crkvi, te roditelji pristaju na to da deca u školi uče veronauku. Mislim da bi veliki broj roditelja i dalje, bez obzira i ukoliko bi im ovi tekstovi bili pročitani, pristalo na to da im decu indoktrinišu moralna gamad kakva su sveštena i crkvena lica, jer ne znaju za moral koji dopušta slobodu izbora, i na taj način još više obavezuje. Crkveni moral je moral zastrašenih mizantropa - paranoidni moral koji više i nije u službi promene svesti naroda, tzv. vraćanju glupošću iscrpljenoj tradiciji, već upravo zarada.

Protojerej Dejan Dejanović je, citirajući vladiku Nikolaja, poručio da je najpreči zadatak Srba: da se obože, slože i umnože.

To je nešto što stalno čujem na lokalnoj NTV kad god slučajno okrenem taj kanal a u vreme one emisije posvećene Crkvi. Ne mogu da shvatim da ta krilatica crkve može da naiđe na odobravanje u narodu, pa ma koliko on bio stupidan. I ova se misao ne prodaje samo u ovom obliku, već postoji i kod sociologa desno orijentisanih, kao i kod političara (SRSa, ako se oni mogu nazvati političarima), često je moguće čuti izjave: Borimo se protiv bele kuge, podstičemo rađanja u Srbiji, delimo paketiće novim bebama, roditeljima po 15 ili 100 hiljada dinara (zavisi od toga da li je Lebane ili Beograd); pokušavamo da obnovimo srpsku naciju, da se umnožimo i spasimo Srbiju. Posledice takvih izjava kad segnu do seljaka negde u nekom kršu (krševitom predelu) vidimo u emisijama "Ovo je Srbija" ili nešto poput toga, kad nađu nekoga sa dvanaestoro dece koje ne može prehraniti, ali uz koga će uvek biti dovoljan broj kamera i dovoljno donatora koji će uspeti da izguraju bedne živote nakoćene porodice Srbendi. Važno je da je nakoćeno mnogo Srba, a o kvalitetu života i posvećenosti roditelja svakom od deteta nije bitno: ionako će crkva to da preuzme kad pođu u vrtić i kasnije kroz školovanje.

Bela kuga je posebna tema, mada dobro povezana sa indoktrinacijom SPC, i jasno - sa nacionalizmom.

[Plodni bizon]

najpreči zadatak Srba: da se obože, slože i umnože.

Huh-vau! Kotite se i mnozite se, putem albanske ideologije - kvantitet ispred kvaliteta ili brojnost nasuprot pameti. Ako se dovoljno nakotimo mozemo da krenemo u osvajanje "srpskih zemalja", kako ono ide Karlovac-Karlobag-Virovitica, i sta jos?

[Domaci I.]

Evo rekoh pre odlaska na spavanje da pročitam nešto crkvenjačko i da se nasmejem, pa naiđoh na ovakvu stvar koju moram podeliti s vama:

A od čega nas to Gospod spasava? pitaju oni dalje. To je zaista teško objasniti. Onaj ko ne vidi potrebu da bude spasen teško mu je o toj potrebi da govori. Samo se čovek okamenjena srca ne užasava nad svim nevoljama, patnjama i stradanjima koje ispunjavaju ovaj svet. Koliko je suza samo na ovim prostorima proliveno u istoriji? Zar nismo u ovoj godini slavili dva veka od Prvog srpskog ustanka i oslobođenje od vekovnog ropstva, setivši se naših svetih i slavnih predaka, koji su pokazali ljubav od koje nema veće, da život svoj polože za bližnje svoje (Jn 15,13). Sećajući se njih i tih velikih dana, nama kao potomcima ovih divnih Hristoljubaca i bratoljubaca, srca su bila ispunjena radošću. Nažalost, toliko je ratova, ubistava, zločina, svakovrsnih nepravdi i poniženja bilo i u ovih dvesta godina. Koliko je dece ostalo bez roditelja, koliko roditelja bez dece, koliko suza proliveno za rodnim pragom, za vodom koja nas je prvo zapojila, za vazduhom koji smo prvo udahnuli? I treba li još nabrajati sve nevolje u dolini plača, kako ovaj naš svet naziva otac Justin Popović. Mir Božiji, koji ovaj dan donosi, nedostajao je našem narodu više od hleba.

Radujmo se zato danas darovanom spasenju, ali radujmo se tome daru na mestu gde se on daruje, a to je Crkva. Čudesna i tajanstvena realnost Praznika ne ostvaruje se na svakom mestu, mada je spasonosna za svako mesto. Ta realnost Praznika ostvaruje se samo u Crkvi, na svetom Sabranju, u Svetoj Liturgiji. Tu se Božić slavi, tu se primaju njegovi darovi u Svetoj evharistiji, gde se mi sjedinjujemo sa Bogom koji je postao čovek. „Zato praznujmo, ne teatralno, nego božanski; ne svetski, nego nadsvetski; praznujmo ne naš praznik, nego bolje reći Gospodnji praznik, ne bolesti, nego ozdravljenje, ne sazdanje, nego presazdanje” (Sv. Grigorije Bogoslov).

Prvi pasus mi liči na govor nekog užasnutog (nalik na lice iz Munkovog likovnog ostvarenja Krik) neurotičara koji nalazi da se boji i onog što mu trenutno ne preti, i ako li na to zaboravi pokušava ponovo da se seti pretnje, ne bi li opravdao sopstveni strah. Potom pokušava da priseti druge na tu strahotu, ako li su na nju zaboravili. To prisećanje na strahotu koja dolazi ili bi trebalo da dođe dalje ne opravdava ni racionalizaciju koja bi mogla da se pronađe u akciji ili delovanju nasuprot bespomoćnom jadikovanju. Degradira akciju i stavlja čoveka pred svršen čin smrti i patnje dok ona ne dođe. Budi mrtav pre no što umreš, i tako se spremi za smrt, poručuju.

U nekom trenutku tu se unosi srpski ustanak kao da je to naročit događaj. Istina, u marksističkom smislu bio bi događaj jer je to ustanak, pa kao takav rađa neki progres (antagonizmi uvek stvaraju neki napredak kroz istoriju), ali ovde bi drugačiju konotaciju dobila priča da je Turčin ili islamist ustao protiv hrišćana.

Zatim ide momenat kad kaže kako je položiti život za bližnje svoje neopisiva ljubav, a ja bih rekao da je to ludost. Pogotovo dati život za naciju ili u jednoj borbi kojom se brani ne bližnji nego nacija i još bliže (a u stvari neopisivo daleko i nepotrebno) - vera. No, ostavimo to.

U drugom pasusu poziva se na praznovanje, ali pod uslovom da se to čini u Crkvi, jer se tu mogu prineti darovi. "Bez novčanih darova nema pokajanja", kaže se u nekom domaćem filmu-komediji.

[strangelove]

Pogledajte kakav luckasti "projekat" je zapoceo kancer -factory josh 2001 u saradnji sa osvedocenim nacistima na sajtu "svecovek" i "Rastko". Na istim sajtovima puna su im usta njihovog sveca Nikolaja.

Pravoslavna omladina

Pravoslavna omladina je pokret koji omogućava mladima da upoznaju što više svoju Pravoslavnu veru i preko ovog projekta da se uključe aktivno u život crkve.
Projekat koji je pred Vama pomaže učenicima osnovnih škola da ostvare što bolje rezultate u poznavanju nauke koja im je omiljena i napredovanju u oblastima koje su korisne i za Pravoslavnu veru.

Učenik član SVEČOVEKA je onaj koji osvoji najbolje rezultate na takmičenjima. On ima mogućnost da dobije svoju Internet stranicu u okviru ovog projekta. Preduslov za dobijanje lične stranice je da učenik položi ispit iz poznavanja Pravoslavne vere i Istorije koji je postavljen na ovom sajtu pod nazivom "Vera svetih". Rezultati polaganja ispita biće objavljeni u ovoj rubrici.

Student saradnik SVEČOVEKA je osoba koja aktivno doprinosi širenju Pravoslavne vere i upoznavanju što većeg broja ljudi sa ovim poduhvatom. Mogućnost da student bude aktivno uključen je da takođe položi test poznavanja Pravoslavne vere i da postiže zapažene rezultate u okviru nauke kojom namerava da se bavi, takođe da je student završne ili predposlednje godine i da ima prosek ocena veći od 8,00.  Kada Student ima sve ove uslove podnosi zahtev na upražnjeno mesto a bira se za svaki fakultet po jedna osoba sa najboljim rezultatima. Na popunjena mesta se ne može konkurisati.

Student član SVEČOVEKA je osoba koja je položila test "Vera svetih" i nalazi se na stranicama ovog dela sajta. Doprinos ovih studenata ogledao bi se u tome da upoznaju ostale studente o postojanju ovog projekta, te da se i drugi učenici uključe i polože test.

Sta sam sve video na pravoslavnim sajtovima- potpuna patologija , duboki mrak. Ne mogu da poverujem do koje mere je SPC kancerogena , pa oni kao da 24 casa dnevno, cine sve sto mogu da isperu mozak coveku. Gotovo sve sto se cuje od njih postaje skandalozno, bar u mojim ocima.
Ne vidim drugo reshenje sem otvorene pobune gradjanstva protivu ovih trovaca.

[strangelove]

A tek samo da se približnije upoznamo i sa delima, po Spc-u jednog od najznačajnijih njihovih svetaca , pa prema tome i najintenzivnijeg trovača. Još ništa nismo videli, ovo je tek smešno.

Nikolaj Velimirović, “Pisma iz Indije”

U Evropi ljudi traže istinu u nauci a pravdu u jednakosti. To su dva napitka, kojim je opijeno ovo belo čovečanstvo. Međutim kad smo ispitivali našli smo, da je i u jednom i u drugom napitku više otrova nego slasti. Niti je istina u nauci niti pravda u jednakosti. No govoriti evropejcima protiv nauke i ujednačenosti onako je isto uzaludno, čak i opasno, kao govoriti pijanim ljudima protiv vina i rakije.
Naučnici evropski po univerzitetima i akademijama primali su nas sa učtivošću bez ljubavi, i pozivali su nas da držimo predavanja o Indiji. Kad smo god mi predlagali da držimo predavanja o religiji, o božanstvu, o misterijama monaškim, o mudrosti Vedanti i tome slično, oni su to s prezrenjem odbijali, pa su umesto toga tražili da govorimo o ekonomskim prilikama u Indiji, o političkim pravima građana, o mineralnom blagu naše otadžbine, o statistici ljudi, životinja, izvoza i uvoza, i svega i svačega. Sve, samo ne o Bogu, i ne o tajni čovečjeg bića pre rođenja i posle smrti. Bili smo zbog toga očajni. Disali smo vazduh evropski kao otrov.
Sada malo lakše dišemo, ovde na Balkanu. No o tome ćemo ti uskoro pisati.

Eto, upravo se na ove odeljeke mislilo kada se pominjao u nekom prethodnom članku kancerogeni uticaj Velimirovićevih dela u okviru stare slovenofilske teze o civilizacijskoj zaostalosti kao nekakvoj prednosti. Ove nebulozne izjave su neverovatne, nečuvene, a najviše plaši podatak što se Velimirovićeva dela trenutno naširoko “popularna književnost” kod nas.

Evo nas u Srbiji, jednoj čudnoj zemlji na Balkanskom poluostrvu. Ne mislim na čudesnu lepotu prirode – ta priroda Božja svuda je neiskazano čudo od lepote – nego mislim na ovaj narod i njegovu istorijsku sudbu. Jer je čovek važniji od prirode, pa često i lepši. Nije čovek prirode radi no priroda čoveka radi.
Uzeli smo za pravilo, da čim stupimo u jednu novu zemlju pričitamo najpre prošlost naroda te zemlje. U Srbiji nas je poslužila dobra sreća, te smo naišli na čoveka, indologa, koji odlično poznaje i veoma voli Indiju. Deset noći on nam je čitao i pričao istoriju srpskog naroda. Da nam je pričao ne deset noći nego deset meseci, ne bi nam bilo dosta. No ono što smo čuli od našeg novog prijatelja i ljubitelja Indije za deset noći ja moram očajno skratiti, što bi vi mogli pročitati za deset minuta. Jer pismo koje se ne može pročitati za deset minuta nije pismo nego druga vrsta književnosti.
Sveci su oslobodili i ujedinili plemena doseljena na Balkan iz Indije. Zapamtite ovo iz Indije. Sveti Simeon Nemanja i njegov sin Sveti Sava izvršili su to delo. Dinastija Nemanjina služila je bogu i narodu preko 200 godina.

Jao, i ovo nakazno biće koje je u stanju da ovako nešto iskaže, je njihov značajan svetac! Ima li kraja parodiji SPC?

I naš srpski, zemljoradnički i pastirski narod, izabrao je On, da mu posluži istinom i pravdom i dobrotom pred mnogim drugim narodima sa izveštačenim životom i izveštačenim zanimanjima. Da blagodarimo Gospodu na misiji koju nam je opredelio po neizmernoj mudrosti i milosti svojoj. I kao što sam vas pozvao o Roždestvu Hristovom da se zajedno sa vitlejemskim pastirima poklonimo rođenom Mesiji i Spasitelju sveta, tako vas danas pozivam da se misleno poklonite na Jeleonskoj gori sa ribarima, apostolima, pred Njim kada se uznosi na nebeski presto slave svoje, praćen vojskama od lučezarnih anđela."

Evo , sad već počinju nacionalistički to jest nacistički uticaji kod autora!

Ovo je sad iz drugog dela istog trovaca i zove se “Iznad istoka i zapada”:

Balkan se nalazi zemljopisno između Istoka i Zapada a idejno stoji iznad Istoka i Zapada.
Koja je to idejna sila što spasava Balkan da ne bude i idejno između nego ga uzdiže iznad Istoka i Zapada?
To je vera pravoslavna i samo vera pravoslavna. Svi ostali činioci, kao zemljopisni položaj, kultura, nauka, muslimanstvo, politika, zemaljske težnje i aspiracije, drže Balkan između Istoka i Zapada. Vera pravoslavna pak uzdiže ga iznad Istoka i Zapada, i samo vera pravoslavna.

Dakle, veću tragi –komediju i sprdnju sa književnošću i slovima još nisam video u skorije vreme. "Najgenijalnija" mu je ova izjava kako toboze Balkan stoji idejno iznad istoka i zapada- pa ovo je vishe nego patoloska  izjava-eto, gde su koreni nacizma na ovim prostorima.
Ovo je samo deo , tek da vidite o čemu se radi. Napisao je on dosta knjiga u ovom nakaradnom stilu i to se čita naravno.

[strangelove]

Mizant::
 

Moj predlog je da se u časopisu nađe makar jedan tekst koji će se obruštiti svom silom na SPC, bez ikakvog pardona.

Aleksandre,  potrudiću se već ovih dana da završim taj članak o SPC_u pa da ga stavljamo u časopis, pošto sam već zapoceo pisanje istog. Ne samo da ću se obrušiti svom silom na ove manijake , nego ću pozvati i na pobunu onih koji umeju da razmišljaju jer , ovo što oni rade, stvarno prevazilazi sve mere , sve granice , jednom recju ovo je haos. Ispade da je SPC definitivno jedan od najvećih neprijatelja građanske svesti u ovoj državi. Text ce biti ubitačan po njih!

[Domaci I.]

U Evropi ljudi traže istinu u nauci a pravdu u jednakosti. To su dva napitka, kojim je opijeno ovo belo čovečanstvo. Međutim kad smo ispitivali našli smo, da je i u jednom i u drugom napitku više otrova nego slasti. Niti je istina u nauci niti pravda u jednakosti. No govoriti evropejcima protiv nauke i ujednačenosti onako je isto uzaludno, čak i opasno, kao govoriti pijanim ljudima protiv vina i rakije.
Naučnici evropski po univerzitetima i akademijama primali su nas sa učtivošću bez ljubavi, i pozivali su nas da držimo predavanja o Indiji. Kad smo god mi predlagali da držimo predavanja o religiji, o božanstvu, o misterijama monaškim, o mudrosti Vedanti i tome slično, oni su to s prezrenjem odbijali, pa su umesto toga tražili da govorimo o ekonomskim prilikama u Indiji, o političkim pravima građana, o mineralnom blagu naše otadžbine, o statistici ljudi, životinja, izvoza i uvoza, i svega i svačega. Sve, samo ne o Bogu, i ne o tajni čovečjeg bića pre rođenja i posle smrti. Bili smo zbog toga očajni. Disali smo vazduh evropski kao otrov.
Sada malo lakše dišemo, ovde na Balkanu. No o tome ćemo ti uskoro pisati

Ha! Gde nalaziš ove bisere! Izgleda mi savršenije od Harmsovih nebuloza! Protiv jednakosti, protiv nauke, protiv filozofije, za idole i skrušenost! Domaće čitalačko telo je sasvim posrnulo. Ne mora da te čudi što ga čitaju ako se prisetiš da je ovde i M. Bobić-Mojsilović (ova piše valjda isto tako o bogougodništvu) popularna iz sličnog razloga. Ali razumeo bih onoga ko ovo čita iz zabave, kao ja.

A to za jednakost... pa ne kaže se džaba da je bio nacist. Gde može da traži jednakost onaj koji srpski narod drži za sveti?

Balkan se nalazi zemljopisno između Istoka i Zapada a idejno stoji iznad Istoka i Zapada.
Koja je to idejna sila što spasava Balkan da ne bude i idejno između nego ga uzdiže iznad Istoka i Zapada?
To je vera pravoslavna i samo vera pravoslavna. Svi ostali činioci, kao zemljopisni položaj, kultura, nauka, muslimanstvo, politika, zemaljske težnje i aspiracije, drže Balkan između Istoka i Zapada. Vera pravoslavna pak uzdiže ga iznad Istoka i Zapada, i samo vera pravoslavna.

Dok čitam ovaj pesnički pasus razmišljam o psihološkoj strani osobe ako bi sve to bilo iskreno. O korenu psihoze ovakve vrste. Koreni predanosti veri i ovakvom bulažnjenju jesu strahovi koji su koren i neurotičnih i psihotičnih oboljenja. Razmišljam i pitam se kako to da u medicinskoj praksi ne postoji i dijagnoza vezana za ovakve slučajeve? Sve je tu: od strašljivog odnosa prema prošlosti do skrušenosti i osuđivanja svega i svačega pa i sebe sama povodom budućnosti. Bolest, a opet takva da se ne leči, tj. nelegitimisana. Takve stvari su najopasnije. Deluju slobodno, kao zdrave. Još je gore što imaju finansijere u obliku bogatih kriminalaca koji bi da operu ruke pred sobom ili pred drugima darajući crkve, automobile sveštenim licima, decu pedofilima (braneći ih na sudu), itd.

Konkretno u pasusu mi je interesantno ovo: Kaže se da je pravoslavna vera ta koja izdiže Srbiju (Balkan) iznad Istoka i Zapada, ali se ne kaže gde je tu razlika u odnosu na ostale vere, i zašto su druge vere nesrećnice u odnosu na pravoslavnu, te zašto je vera ta koja je iznad nauke ili filozofije ili umetnosti koji bi možda jednako pretendirali na naslov heroja jedne države u sendviču divova kakvi su Istok i Zapad. Zašto ovi nehospitalizovani šizofenrični sveštenici i sveci ne traže ono dublje "zašto"? Zato što vera ne postavlja ta pitanja. Zato što je verovanje oblast koja isključuje znanje, i u kojoj ne postoji definisanje. Samo pravoslavlje se izdvaja iz hrišćanskog sveta naročito po tome što ne sme da pruži niti jednu definiciju (i tako izbegava kontradikcije), te sve ostavlja na račun tako izlizanog pojma "ljubavi". No, dosta je za ovo jutro.

[Plodni bizon]

Na jednoj posve interesantnoj web lokaciji nailazim na ovakve stvari:

Blatiti one koji zive od korice hljeba i case vode izgarajuci u molitvama i za svoju dusu i dusu drugih, a zastupati one koji su se ponovo okitili svilom i kadifom, blatiti one ciji su se stomaci od posta zalijepili za kicmu, a blagodariti one koji ne vide svoja stopala od debelih stomaka, je pravo licemjerstvo.

Nema nikakve veze to ko koliko ima i ciji je stomak koliki pri oceni njihove moralnosti, vrednosti i zasluga. U momentu zamisljam tog lika (crkveno lice) kako zagleda stomake ljudi i ocenjuje njihovu privrzenost bogu s obzirom na ovo.

Mišljenja sam da je nerealno očekivati od tinejdžera da pohrle u crkve,jer im je do iste stalo ko do lanjskog snega.Kad budu malo zreliji i kad vide da život nije baš tako ružičast,valjda će se setiti šta im je pričao čika veroučitelj

Bas suprotno. Decu ces lakse da ubedis u smisao pricesca i slicnog, dok sto je covek matoriji jasnije razlikuje bajke od realnosti, i odlucuje hoce li zauvek ostati dete, tj. verovati (u price) ili resiti da prihvati realnost i svoju konacnost "muski" (pod navodnike da ne ispadne da sam sovinista).

Dakle, pošto se bez krštenja i pričešća Božanskim Tajnama nijedan Hrišćanin ne može udostojiti večnog života, a ove tajne nam se predaju ne kroz svete Apostole niti kroz svete oce koji su živeli posle Apostola, već nam se predaju kroz ona sveštena lica koja sada bivstvuju i žive među nama; onda je očigledno da ne možemo i ne treba da se otuđujemo od njihovog posredništva u delu našeg spasenja.

Ajde ovo za posredovanje razlikuje ih od protestanata, mada je licemerstvo par excellence. Ali bre zasto tako ostro, "ne moze se udostojiti vecnog zivota"? Kako to smelo izjavljuju, autoritarno da se uplasis ako bi bio lakoveran. Bas kao prave price za decu od 8 do 12 godina.

Šta za duhovni život hrišćanina znači Sv. Pričešće jasno je iz te reči samoga Gospoda: „Ja sam živi Hleb koji je sišao s neba. Ko jede od ovoga Hleba živeće večno... Ako ne jedete Tela sina čovečijeg i ne pijete Krvi njegove, života nećete imati u sebi. Ko jede Telo moje i pije Krv moju ima život večni i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer je moje Telo pravo jelo i Krv je moja pravo piće”.

Ajde da malo razmislimo o ovim gospodnjim recima. Da li je gospod stvarno mislio na to da ga jedu kao 'leb i piju kao rakiju ili je hteo da, kako to Nice razume, podju za njim kako je on telom isao (mada svako svoj put da nadje, autenticno kao Isus), i krvlju svojom kao vinom, sto bi znacilo potpuno predano, duboko autenticno, duboko strastveno. Medjutim, ovde opet crkva to preokrece u gurmanluk. Jebi ga, cudan je taj pravoslavni svet, samo bi da jedu i piju, a ovamo zagovaraju apstinenciju i post.

[strangelove]

Na forumu "pravoslavlje", u okviru sajta "verujem.org" čiji je -site admin- svojevremno pokrao izvesne textove sa našeg sajta, a kasnije ih povukao na intervenciju Aleksandra (Mizanta), dakle na forumu tog sajta mogu se čuti raznorazne izjave nasheg "pravoslavnog sveta".

Prenosim ovde neke od "zanimljivih" izjava  njihovih korisnika.

Na pitanje: "da li biste se ozenili, udali za ne-pravoslvce":

Da, iako bi takav brak bio verovatno daleko teži podvig nego brak među Hrišćanima. Ali ako si siguran odn. sigurna u "vašu" ljubav odnosno spreman odn. spremna na sve posledice... Valja ali odmah u početku raspraviti neke stvari, to jest šta se tiče vere i verskih potreba, pa ako te uzme, takvog odn. takvu da te uzme, a ne kasnije da bude prebacivanja tipa: "e da sam znao, ti i tvoj Bog" itd.
Jer ako mene ljubi, onda ljubi i moju veru u Boga. Ne može mene da ljubi a da ne ljubi i moju veru u Boga

“Ne može da  ljubi, ako ne ljubi mene i mog Boga”. Pa, šta je ovo drugo do klerofašistička izjava u svom punom značenju i smislu ,a prenesena na ljubavne, odnosno bračne odnose”?

To je direktno kršenje kanona Crkve u kojima stoji da Hrišćani ne treba da stupaju bračnu vezu sa nehrišćanima.

Dakle, prema njihovom kanonu nije dozvoljeno stupanje u brak s nehrišćanima. Sam kanon je prema tome isključiv prema ostalim religijama i širi versku netrpeljivost. Ovo zaslužuje svaku osudu.

Smatram to neodrživim.Dve nacionalnosti pa je već problem a kamo li dve različite religije.. prosto ne verujem u opstanak takve veze.

Treba li da komentarišem ovu fašističku izjavu?

No, to su neka njihova skraćena poimanja braka, sada da pređemo na ostale “neverovatne komentare”:

Jedna sveta apostolska crkva koja je na istoku zasađena a po celom svetu rasprostranjena,Hristova crkva,istinita, Jedina, ona crkva koju vrata paklena neće nadvladati: SVETA PRAVOSLAVNA CRKVA. Amin.

Ovo je izjavio neki momak mojih godina. čitam i razmišljam  o jednom pojmu iz psihologije ličnosti koji je Mizant pomenuo u nekim postovima , a zove se psihoza.

Mnogo puta sam čuo u razgovorima da se "BOG odrekao Srba" ja smatram da se veliki deo "Srba odrekao BOGA" pa se sada dešava to što se dešava.Zato mislim da povratak Srba Bogu može ići samo preko promene sveukupnog stanja svesti ljudi u Srbiji i "drugog pogleda na izlazak iz sveopšte krize a ne ovog koji nam se svakodnevno natura" a to je ,za mene,moguće samo vraćanjem pod okrilje Kralja uz blagoslov Nj.S.Patrijarha Srpskog gosp.Pavla!

Ponovo taj nacistički pristup u korelaciji s verom. Za ove izjave trebali bi otvoriti neku posebnu temu s nazivom : “ Top nebuloze”, a potom da ih razvrstavamo od jedan, do x po intenzitetu smeha!

STAV CRKVE PRAVOSLAVNE

Crkva ne prihvata kao merilo svoga ucenja i popovedi - ljudska shvatanja. Ona ne govori od zemlje. Crkva je nosilac istine koju je propovedao Gospod Isusu Hristos. Njeni stavovi su svise, izraz su bozanske premudrosti. Njeni stavovi su uvek saglasni sa istinskom naukom o coveku, ali ne i sa psevdonaukom, prizemnom i demonizovanom "naucnoscu". U svemu, svagde i svagda vazi rec svetog apostola Pavla:"Bog je istinit, a svaki covek laza"...

Dakle, ovaj poslednji koji citiram s foruma, zasigurno prema onom “intenzitetu” zauzima , po meni, prvo mesto.  Neću se ni truditi da ga negiram jer prosto ne znam odakle da započnem? Da li od  filozofije religije, gnoselogije, filozfije nauke, da li od psihologije ili od sociologije? Zaista , ovakve skandalozne komentare treba uobličiti u jedan udzbenik za srednju školu koji bi imao za cilj da pojasni učenicima kako ne treba argumentovati svoje stavove!