Hriscanstvo - dogme i implikacije

[provincijalac]

svece su simbol svetlosti za mrtve, ali ne drzhi me za rech, neko drugi bi trebalo da bolje poznaje tu materiju pa ce da ti kazhe. ima na forumu pravoslavaca i velikih hrishcana pa ce sigurno znati da daju bolji i kompletniji odgovor. a shto se mog mishljenja tiche svece su tu da osvetle put mrtvima iako mrtvi ne mogu da izadju nigde u stvarni svet, ali poshto je dole mrachno oni zabijaju svece u zemlju da bi im navodno ugodili dole pod zemljom. to je samo moje mishljenje.

[Nebojsa]

svece su simbol svetlosti za mrtve

A sta sa paljenjem sveca za zive? Znas da u crkvama postoji jedan deo za zive, a drugi za mrtve. Dole se pale svece za mrtve, gore za zive, samo da zamislis zelju sta da se nekome dogodi. Sve to mi izgleda kao paganski obicaj.

[Branko]

   Ne bih rekao da je to toliko važno. Istina je da to dolazi od pagana, kao uostalom i sav taj kič kod hrišćanstva, zahvaljujući kojem u stvari on i opstaje. Kad biste hrišćanstvo otarasili kiča, dobili biste jednu krajnje nezanimljivu dogmu koja bi odmah izgubila mnogo aktuelnih poklonika, i, što je najvažnije, sve hrišćanske institucije i organizacije bi u roku od nedelju dana bankrotirale.

[Domaci I.]

Razmišlj'o sam bar dve i pol sekunde gde da postavim ovo: da li u kutku za debile (O debilima), ili ovde. Dođe skoro na isto. Evo ga, prenesene reči neke devojke sa drugog foruma:

Upravo sam postovala neke ''horor fotografije''...one su, kao što svi već znate, pune tame, hladnoće, jeze... a često se u njih unose i delovi crkve... krst, anđeli itd ... ali anđeli nekad mogu biti oni crni andjeli ... i često su oči crne, ima nekad i krvi dosta... često je sve to mnogo jezivo... i pitam se da li ja, kao pravoslavna osoba, veoma pobožna, grešim? da  li je u redu da ja volim i gledam te slike, iako je to možda protiv vere?

[DramatisPersonae]

definitivno za debile.

[Domaci I.]

Vidiš, a može li takav "gaf" da se desi sa onima koji su ateisti? Teško, bo'me. Ateista je u startu oštroumniji i rekao bih nekako posredniji od neposrednosti doživljaja sveta jednog teiste koji se, slep, lepi za priču koja mu zvuči isplativo. Pogotovo to važi za hrišćanstvo, islam i druge velike/rasprostranjene vere.

Ono što mene fascinira kod tih ljudi gde sam to pročitao jesu još i odgovori. Inače se radi o mojim sugrađanima, na jednom poluretardiranom forumu. Gle' ovaj odgovor: Ne verujem u crkvu. Pravoslavlje volim samo zato što je u sklopu Srpstva. More, aj'e marš.

[Plodni bizon]

Najbolji su ti koji povezuju nacionalnost i veru. Oni koji kazu da je pravoslavlje srpsko, ili deo srpstva, cak i kad bi ovo "srpstvo" bilo pozitivan pojam, iako to stvarno nije. Ali sta da radimo sa Srbima ateistima? Oni dodju kao neki polusrbi? Neki izrodi, nastali od majmuna, hehehe?

[Branko]

   Možda baš i ne pripada ovom naslovu ali je činjenica da ljudi mešaju nacionalnost i veru, pogotovo kad se radi o našim prostorima. Nedavno sam čuo jednog profesora kako pred kamerama jedne televizije kaže kako smo mi Srbi nešto, i nastavlja da priča i dodaje kako je to u duhu naše vere. A ne znam, on kao da ne vidi da postoje Srbi ateisti i čak Srbi koji su katoličke vere. Zašto nije dozvoljeno da neko zadrži nacionalnost a da promeni veru? Da li hrišćanstvo još nešto afirmativno sugeriše ili se jedino bavi zabranama?
   Ili to nije pitanje za hrišćanstvo i vernike nego za one koji istupaju kao nacionalisti iz verskog fundamenta?

[Lazni Darko]

Možda baš i ne pripada ovom naslovu ali je činjenica da ljudi mešaju nacionalnost i veru, pogotovo kad se radi o našim prostorima. Nedavno sam čuo jednog profesora kako pred kamerama jedne televizije kaže kako smo mi Srbi nešto, i nastavlja da priča i dodaje kako je to u duhu naše vere. A ne znam, on kao da ne vidi da postoje Srbi ateisti i čak Srbi koji su katoličke vere. Zašto nije dozvoljeno da neko zadrži nacionalnost a da promeni veru? Da li hrišćanstvo još nešto afirmativno sugeriše ili se jedino bavi zabranama?
   Ili to nije pitanje za hrišćanstvo i vernike nego za one koji istupaju kao nacionalisti iz verskog fundamenta?

Cilj bilo koje verske organizacije na svetu je da sacuva postojeci broj pripadnika ( namerno ne kazem vernika ), i da eventualno uveca njihov broj. Drugim recima, verske organizacije se pre svega bave same sobom, dakle politikom, pa onda tek verom. U tom smislu se koriste sva moguca sredstva, pa i vezivanje za odredjeni nacion. Srbin jednako pripadnik Srpske pravoslavne crkve. Sto naravno nije uvek tacno. Ali, Srpska  pravoslavna crkva nema nikakav ekskluzivitet u koriscenju ovakvih i slicnih propagandnih sredstava u cilju rasta sopstvene moci ( politicke, pre svega). Bilo koja verska organizacija, u bilo kojem delu sveta cini to isto ili nesto slicno.

Cisto da se razumemo, posto je ovo moj prvi post ovde. Nisam ateista, ali to samo povecava moju frustraciju. Bar u pogledu verskih organizacija, koje sve cine, sem ono sto bi trebalo.

[Ljubo Gazivoda]

Identifikacija nacije i vere je istorijska inercija identifikacije naroda, odnosno plemena i vere. Najpoznatiji primer za to jesu Jevreji. Nema recimo Kineza Judejaca već samo Jevreja. Isto tako, u paganska vremena svako pleme ili narod imalo je svoje bogove. U Sumeru je svaki grad bio posvećen određenom božanstvu, pa ako si građanin tog grada onda si pripadnik nekog specifičnog kulta. Rimsko carstvo je imalo posebnu rimsku religiju. Specifičnost etnifikovanja tzv univerzalističkih religija jeste prirodna inercija takvog u biti paganskog rezona. Isto tako mnoge države su bile poistovećivane sa određenom religijom. U samom svom začetku kalifat - sveto carstvo muslimana koje je ustanovio prorok Muhamed a.s. jeste bila u biti muslimansko, mada ne isključivo arapsko, ali je bilo jasno da je arapski jezik i kultura time dobila na primatu kod naroda kojima je islam silom ili milom nametnut. Religija Druza, specifična interpretacija islama, vezana je isključivo za etničku pripadnost tom bliskoistočnom narodu koji živi u Libanu, Siriji i Izraelu. U Indiji imamo primer Sika, koji su jedinstveni nacija-religija. U Egiptu su to Kopti, pa zatim etničke grupe-religije Mandeanci i Sabejci u Iraku i Siriji itd.

[Domaci I.]

Identifikacija nacije i vere je istorijska inercija identifikacije naroda, odnosno plemena i vere.

Mislim da je to indikator kulturne ili istorijske zaostalosti jednog naroda, odnosno plemena, budući da se nije dogodila ta diferencijacija spram religije/vere. Ako se dobro sećam, nacija se razlikuje od naroda upravo prema tome što odbacuje plemensko breme, koje između ostalog podrazumeva i veru ili verske obrede, i postaje civilizovano (a to znači da veru ne smatra delom sebe, već elementom koji može ali i ne mora da bude prisutan), zasnovano na suverenu, pravnom sistemu i drugim institucijama koje ljude okupljaju oko institucija kontrole. Od doba sekularne države mislim da prestaje doba naroda/običajnosti (onde gde postoje sekularne države), i ustupa se mesto naciji (državi/pravu/institucijama koje regulišu međuljudske odnose van korpusa običajnosti i verskog morala). Zbog toga je jako smešno i tužno istovremeno što se danas predsednik, premijer i ministri u vladi Srbije okupljaju u crkvama kad god se radi o nekoj državnoj krizi, pale sveće i ljube ruke sveštenicima, popovima, vladikama. Kako reče prof. dr Jovan Živković pre nekoliko dana na jednoj lokalnoj TV stanici, država (demokratija) je prestala da postoji od momenta kad su državnici otišli da podnose račune popovima.

[ZileZilet]

Mislim da je to indikator kulturne ili istorijske zaostalosti jednog naroda, odnosno plemena, budući da se nije dogodila ta diferencijacija spram religije/vere. Ako se dobro sećam, nacija se razlikuje od naroda upravo prema tome što odbacuje plemensko breme, koje između ostalog podrazumeva i veru ili verske obrede, i postaje civilizovano (a to znači da veru ne smatra delom sebe, već elementom koji može ali i ne mora da bude prisutan), zasnovano na suverenu, pravnom sistemu i drugim institucijama koje ljude okupljaju oko institucija kontrole. Od doba sekularne države mislim da prestaje doba naroda/običajnosti (onde gde postoje sekularne države), i ustupa se mesto naciji (državi/pravu/institucijama koje regulišu međuljudske odnose van korpusa običajnosti i verskog morala). Zbog toga je jako smešno i tužno istovremeno što se danas predsednik, premijer i ministri u vladi Srbije okupljaju u crkvama kad god se radi o nekoj državnoj krizi, pale sveće i ljube ruke sveštenicima, popovima, vladikama. Kako reče prof. dr Jovan Živković pre nekoliko dana na jednoj lokalnoj TV stanici, država (demokratija) je prestala da postoji od momenta kad su državnici otišli da podnose račune popovima.

Pravoslavna crkva je vecu stetu nacinila nego sve Marije Terezije iz istorije. Insistirajuci da su Srbi-samo pravoslavci, odbacili su srbe muslimane, srbe katolike...

[Lazni Darko]

Kao sto rekoh, Sprska pravoslavna crkva se ne razlikuje od drugih verskih organizacija u svom delovanju, tako ne treba prestrogo suditi. Borba za ocuvanje clanstva, kao i odbacivanje svih onih koji drugacije misle nije nikakav specijalitet Srpske pravoslavne crkve. To je opste rasirena pojava kod svih verskih organizacija, i ne samo verskih. Ni ateizam nije nikakav garant tolerantnosti. I na ovom forumu ce se cesto cuti ostre i u kranjoj liniji netolerantne izjave, a ovde bar ateista ne manjka

Istorijska pojava da se oni koji misle razlicito od grupe kojoj pripadaju, odbacuju, pa i kaznjavaju nije nesto tipicno samo za nase prostore. Isto tako, verske organizacije nisu u potpunosti napustile zivot gradjana u sekularnim drzavama. Naprotiv. Religija se moze iskljuciti zakonom iz sfere legalne vlasti, ali to ne znaci da ne ostaje itekako prisutna. Cak i u najsekularnijim drzavama. Da ne pricamo o onim drugim, koje su brojnije.

[Plodni bizon]

Religija se moze iskljuciti zakonom iz sfere legalne vlasti, ali to ne znaci da ne ostaje itekako prisutna. Cak i u najsekularnijim drzavama. Da ne pricamo o onim drugim, koje su brojnije.

Da ali nas je problem sto nismo cak ni iz legalne vlasti iskljucili crkvu. Zasto Kostunica i drugi iz vlasti idu odmah u crkvu kad treba da se pojave u javnost? Zasto se nas patrijarh pita o porezu na bebi opremu? Odakle to da on treba da donosi politicke odluke?
Ocigledno da postoji nit koja povezuje vlast i crkvu, sto u demokratskim zemljama ne sme da bude slucaj. A to je sve u stvari farsa jer nikoga od ovih politicara ne zanima stvarno misljenje partrijarha, nego je vazno da vlast pokaze kako postuje instituciju kojoj gradjani veruju vise nego njima, a to je u ovom slucaju, a cesto i uvek ili uopste, upravo crkva i njeni predstavnici.

[Lazni Darko]

Mislim da si kroz kontradiktornu izjavu, namerno ili slucajno tacno opisao situaciju. Crkva se kao pita za ovo ili za ono i vrsi neki uticaj, svaki cas politicari trce u crkvu, ali u stvari ih boli uvo sta misle crkveni velikodostojnici. I to je vrlo tacno. Nasi politicare ne interesuje nista sem njih samih, opstanka na vlasti, i naravno...lova. Verovatno lova, vise od svega. I u tom smislu koristice sva moguca sredstva, pa i stajanje na liturgijama. Za vlast...sve. S druge strane, crkva ( srpska, i svaka druga ) je u svojoj sustini politicka organizacija, koja ce koristiti isto tako svaku mogucu podrsku da svoju vlast nad vernicima odrzi. Na kraju krajeva, nit vlast stvarno interesuje sta crkva misli, nit crkvu interesuje sta Bog misli. A najmanje ih interesuje sta mi mislimo.