|
provincijalac
|
 |
« Odgovor #40 poslato: 17.11.2007. 17:29 » |
|
kratki odlomak iz jednog teksta bibliste dragana milina - radi se o chlanku "pojam boga u starom zavetu", bogoslovlje, broj 1-2 za 1995. godinu
Pojam Boga u Starom Zavetu
"...Jevrejska religija u starom veku bila je cudesan izuzetak - u moru politeizma, u jednom malom narodu, javio se monoteizam, cije korene nalazimo u najdubljoj proslosti...
...Stari Zavet obuhvata period od oko 13 vekova. Jasno je da Jevreji u tako dugom periodu nisu imali isto shvatanje Boga. Cisti, eticki, transcendentalni pojam Boga javio se posle ropstva u Vavilonu, u 6. veku pre Hrista... (da pojasnim - autor tvrdi da su u drevna vremena samo veliki ljudi imali ispravan pojam o Bogu - Avraam, Isak... - siroki slojevi prihvatali su misljenje starih naroda po kome su odredjeni bogovi nadlezni za odredjene teritorije.)
...Jevreji se u St. Z. nisu sluzili diskurzivnim razmisljanjem kakvo je razvila grcka filosofija, niti im je u nacinu razmisljanja postojalo generalno i apstraktno spekulisanje. Na jevrejskom "spoznati Boga" znaci susreti konkretnu stvarnost, a neku osobu znamo tek ako znamo njeno ime. U jevrejskom nacinu izrazavanja postoji neobicna povezanost osobe i imena. Ne imati ime znaci ne postojati u stvarnosti, ili znaci nemati vrednost. Nije slucajno sto Hristos, govoreci o bogatasu i o Lazaru, navodi ime cestitog siromaha, a bogatasevo ime ne pominje. Kad se unisti necije ime, on prestaje postojati. Dati ime znaci dodeliti nekome identitet a ne tek razlikovati ga od drugih pojedinaca i vrsta...
Bozija imena
Elohim - Kod svih Semita vrhovni bog je bio El (Eloah, Elohim).Smo ime upravo i znaci "Bog" mada ima i misljenja da znaci Sveti, Snaga, Prvi, Vodja, Strah ("Strah" Isakov, Post 31,42.53). Rec Elohim u St. Z., formalno je u obliku mnozine, jer je "im " nastavak za mnozinu imenica; medjutim u St. Z. imenica "Elohim" je u jednini, jer se glagol koji sledi posle imenice "Elohim" nalazi u trecem licu jednine. (Izuzetak je: "...da nacinimo coveka po svojem oblicju, kao st smo mi..." (Post 1, 26) i: "...eto covek posta kao jedan od nas..." (Post, 3,22). Konzervativni teolozi tu vide nagovestaj Svete Trojice, a liberalni teolozi smatraju da su to ostaci politeisticke gradje u St. Z. Zavrsetak "m", takozvana mimacija, sacuvao se u toj reci tokom drugog milenijuma i igrao je ulogu odredjenog clana koji je stajao na kraju imenice.)...
Jahve - Jahve je nomen proprium - licno ime Boga. Tacan izgovor tetragramatona JHWH nije poznat. Stari pisci su pisali IEVO, IAOU, IAO. Kliment Aleksandrijski je pisao IAOVE, a Teodorit Kirski je pisao da Samarjani izgovaraju IAVE, sto je prihvatio i Epifanije Kiparski. Bl. Jeronim je pisao IAHO. Forma IAHVE ili IAHWE ustalila se u 4. veku. Tetragramaton se u St. Z. nalazi na 6823 mesta, a nalazi se i na cuvenomn stubu moavskog kralja Mise/Mese iz oko 850. g. pr. Hrista...
...Naziv JEHOVA je sigurno pogresan. Kada su masoreti vokalizovali tekst ST. Z. kod slova JHWH umetnuli su vokale za "Adonaj" (Gospod). Ko je to znao, citao je "Adonaj", a ko nije znao napravio je pogresnu kombinaciju suglasnika JHWH i samoglasnika za "Adonaj"...
...Pojmovi Jahve i Elohim su sinonimi... U imenima IOEL (Jahve je Bog) i ELIJAH (Bog moj je Jahve) spojena su oba Bozija imena...
...Brojni su pokusaji tumacenja znacenja tetragramatona. U jevrejskoj Bibliji (Izl 3,13-14) naziv JHWH dat je u prvom licu - " 'ehjeh 'aser 'ehje" (Ja sam Bivstvujuci)... U grckom prevodu Sedamdesetorice stoji HOON (Onaj koji jeste), dok u latinskom prevodu Vulgata stoji Ego sum qui sum (Ja sam koji jesam)... (Dalje autor navodi razna tumacenja...)
Izvori Petoknjizja
U jevrejskoj tradiciji pre Hrista i u talmudsko vreme, kao i u hriscanskom patristickom periodu i u srednjem veku, verovalo se da je Petknjizje monolitno Mojsijevo delo. Samo poneki sveti Oci i neki jeretici primecivali su da neki delovi ne poticu od Mojsija...
...Tek u 18. veku je Zan Astrik naucno izneo misljenje da u knjizi Postanja postoje dva glavna izvora koje je Mojsije koristio. To misljenje Zan Astrik je zasnovao na upotrebi dva razlicita Bozija imena: Jahve i Elohim. Ta podela je striktno sprovedena u pojedinim odeljcima Postanja, pa se ti odeljci ili izvori nazivaju "jahvisticki" (J) i "elohisticki" (E)... U 19. veku su otkrivena u Petoknjizju jos dva izvora, "defteronomisticki" (D) i "prister" (P) odnosno "svestenicki". Razlicita su misljenja o vremenu postanka ovih izvora. Dve najcesce mogucnosti su: J - 10. vek, E - 9. vek, D - 7. vek i P - 6. vek., ili J - 9. vek, E - 8. vek, D - 7. vek i P - 6. vek...
...Jahvisticki izvor upotrbljava nomen proprium JHWH. Od drugih detalja treba navesti sledece: brdo na kome Mojsije dobija zakon naziva se Sinaj; treci patrijarh se radije naziva Izrailj; stanovnici Hanana se nazivaju Hanancima; za sluskinju - naloznicu upotrebljava se izraz "shivha"... Stilska karakteristika ovog izvora je svez, realisticki, bujan, cesto grub nacin pripovedanja, kao i naivno, prirodno prikazivanje odnosa Boga i coveka (Bog se pojavljuje u ljudskom obliku, antropomorfizmi itd.)... Pojedinacni dogadjaji se sagledavaju iz sire perspektive, pri cemu su ljudi, kao nosioci zbivanja, podredjeni planskom rukovodjenju Bozijem. Istorija se dakle shvata teocentricki...
...Elohisticki izvor upotrebljava za ime Bozije rec ELOHIM. Ostali termini koji su razliciti od jahvistickog izvora su: brdo na kome je dobijen zakon nazive se Horiv; stanovnici Hanana su Amorejci; treci patrijarh se naziva i posle Post. 32 radije Jakov; sluskinja - naloznica je "ama"... U Elohistickom izvoru je predstava o Bogu mnogo uzvisenija, duhovnija. Bog ljudima govori s neba, ili se javlja preko andjela, nocu kroz san ili kroz vizije. Antropomorfizmi se izbegavaju. Na taj nacin je u jacoj meri naglaseno odstojanje izmedju Boga i coveka. Nasuprot neposrednoj religioznoj intuiciji Jahvista, kod Elohista imamo teolosku refleksiju. Elohist ima prefinjenija eticka osecanja...
Navodjenje razlika ova dva izvora ima za cilj da istakne razlicitu predstavu o Bogu u jevrejskom narodu tokom istorije. U starijim starozavetnim tekstovima prisutna je neka vrsta verskog i nacionalnog sovinizma: Jahve je jevrejski Bog, koji ne samo da ne cuva druge narode, vec ratuje protiv njih (pogledajte npr. Knjigu Isusa Navina). A koliko su drugacije predstave o Bogu i drugim narodima u Knjizi o Ruti i Knjizi proroka Jone. U Knjizi o Ruti je prikazana idealna snaha, koja je Moavka, ali joj to nije smetalo da postane prababa cara Davida. U Knjizi proroka Jone se dozvoljava mogucnost da se i drugi narodi pokaju i spasu. To su jasni nagovestaju humanizma, univerzalizma i ekumenizma. Elohim je predstava o univerzalnom Bogu, Jahve o partikularnom...
|
