Da, delimicno se slazem s tobom i naravno da naslov koji sam dao ovom topiku nije metodoloski ispravan. Ali, ipak imajmo u vidu da je rec o forumu , a ne pisanju eseja, istrazivackog rada itd. Na brzinu sam dao naslov koji i nije toliko bitan koliko je bitno ono o cemu mozemo pricati ovde. Kao sto sam gore i rekao, namera mi je najpre bila da porazgovaramo o nekim osnovnim pojmovima koji se ticu budizma , pa tek onda da govorimo o "budistickoj praksi". Da , slazem se s tobom da bi nestho bilo filozofija mora sa stajalista filozofije da govori o budizmu i bas sam iz tog razloga citirao knjigu koja sadrzi "ono sto sami budisti vide u svojim skolama ne kao religiju vec kao "filozofiju". Mogao sam da citiram zapadnoevropske autore ( kod kojih se , inace vecina slaze da budizam nije religija u klasicnom smislu te reci vec "filozofija", "psihologija", a neki ga u poslednje vreme sve vishe nazivaju "filozofskom teorijom bioenergetizma".
Osim toga zar nije bolje videti , najpre sta sami budisti misle o svojoj "religiji" pa tek onda tumaciti i one koji sve to posmatraju iz jedne "zapadnoevropske " perspektive? Inace , mnogi autori su na vreme uvideli taj problem koji se javlja pri istrazivanju ove istocnjacke "religije" kada sa o njoj govori sa stanovista "filozofije Okcidenta" i zato su i oni preorucivali da se najpre istraze mnogobrojna budisticka ucenja i spisi, pa tek onda razmatrati odnos ili eventulane korelacije izmedju dve tako razlicite kulture.
S druge strane mozete govoriti ovde o Budizmu i kao religiji, ukoliko smatrate da je rec o veri, ili psihologiji ili cemu vec. Ponavljam naslov koji sam dao ne ogranicava se u bukvalnom smislu samo na filozofiju. Dakle, filozofija nije neki zatvoreni naucni sistem koji uvek mora krenuti iz istih premisa ( O tome sam vec govorio u topiku pod nazivom "filozof?"
Zato, sta god Vas interesuje u vezi s budizmom izrecite ili upitajte ovde, pa cemo svi zajeedno pokushati da dodjemo do odgovora. Ja cu se josh zadrzati na teoriji , posto vidim da sam napravio malu konfuziju ovom temom i mozda cu vec danas obrazloziti zasto je budizam kao fenomen nestho tako svojevrsno, pa ga iz tog razloga mnogi ozbiljni filozofi uopste i ne smatraju religijom vec necim sasvim drugacijim...
U cemu je razlika izmedju budizma i ostalih religija (Ukoliko budizam posmatramo kao religiju), ili da uzmemo neku blizu odrednicu pa da uporedimo neke od glavnih crta izmedju budizma i hriscanstva?
Naime, Mizant je na drugom topiku (o filozofiji i religiji) pomeno tkz: trgovacku svest vernika.
Citiracu deo te poruke:
Vernici (kršćani, antikršćani i ostali) ne mogu da pojme da čovek može da čini nešto dobro a da za to ne dobija nikakav nadzemaljski ili naročit dar zauzvrat. Kod njih vlada jedna trgovačka svest: ja tebi dam ovo, ti meni zauzvrat nešto drugo, u sličnoj razmeri
U potpunosti se slazem s ovim kada je rec o hriscanskim vernicima ili, islamskim itd, ali ne znam da li Mizant tu uvrshta i budizam i njegove sledbenike postho se meni cini da kada je u pitanju ta "religija bez Boga" ne bi se moglo govoriti o postojanju trgovacke svesti. Zasto tako mislim? Nisam do sada primetio da se u ucenjima ostalih religija tako strogo razdvaja ono sto mi na zapadu josh od Parmenida i drugih predsokratovaca zovemo put mnjenja i put znanja kao stoje to slucaj u budizmu. U budizmu se to saopstava na drugi nacin putem stroge diferencijacije izmedju tkz sangsarincne svesti ( svetovna svest) i podsvesti koju vecina budista sagledava kao jednu umanjenu verziju kosmosa ili makrokosmosa. Upravo u toj diferencijaciji se sagledava na zapadu jedan od razloga iz kojih se mnoga budisticka ucenja mogu nazvati "psiholoskim", jer obratite paznju: ovo je bilo izreceno mnogo hiljada godina pre nego sto se pojavio jedan Frojd formulishuci u okviru psihoanalize svest kao samo jedan sicusni delic podsvesti. Budisti su otisli u radikalnijem smeru tvrdeci da na neki nacin ta "normalna svest" zapravo ne postoji jer je rezultanta percepcije onoga sto je u antici definisano kao "trosno i propadljivo". Ali ne samo zbog toga, vec i zbog sangsaricne svesti koju evropski Frojd u 19 veku formulishe kao nad-ja. Dakle Frojd, ikao ne misli na budisticka ucenja dolazi do zakljucka da je nad-ja ona svest koju imamo, a koja potice ne od samosvesti vec na izvestan nacin od onoga sto je konstituisano u nama kao kodeks ili pravilo misljenja nametnuto od strane socijlanih, drustvenih i porodicnih uslova u kojima se gradi licnost pojedinca.
Frojd naravno nije tumacio podsvest kao "mikrokosmos" "makrokosmosa", ali jeste pokushao da definishe ono "nad-ja" koje je tako bitno za "budisticku praksu" . Medjutim, u budizmu ta sangsaricna svest ne odnosi se samo na na ono sto se izdefinisalo u nama kao rezultanta socijlanih uticaja , vec oni to posmatraju u jedno znatno prosirenijem smislu, pa tako mnogi ucitelji joge od svojih ucenika zahtevaju poptupno oslobadjenja i raskidanje veza i sa samom prirodom ("izvan granica prirode") jer su i ustanovljene prirodne zakonotiste , prema budistima, jedne od delova sangsaricne svesti koja nas sprecava da postignemo "uzvisenije stanje ljudskog postojanja". Sada vec dolazimo do jedne slicnosti budizma s ostalim religijama jer i ona unapred pretpostavlja da postoji neko "uzvisenije" stanje coveka od onog vec postojeceg, ali kako se to uzvisenije stanje sagledava u budizmu? Za razliku od ostalih religija budizam ne pretenduje na to da svaki pojedinac moze ili celokupan ljudski rod moze postici , recimo stanje nirvane. Ne, u budizmu i posebnim ucenjima o jogama predvidjaju se mogucnosti koje individua poseduje da ostvari bilo koju vrstu meditacije. Zato u budizmu postoji tako velik broj razlicitih joga jer ne moze svaki vernik kod njih upraznjavati na pr: "Laya Jogu" koja se postize vladanjem sopstvenom voljom putem duhovnih predispozicija. Nekome bolje pristaje prema mogucnostima tela i duha ova ili ona vrsta joge, a nekima ne pristaje ni jedna i to je u budizmu psiholoska, bioloska i kriticka cinjenica vezana za svakoga ko zeli da prodre u ono sto oni poimaju kao "uzvisenija stanja", tako da neki to prosto mogu, a neki ne. Kazem "psiholoska", "bioloska" i uopste kriticka cinjenica zato sto se neke od joga zasnivaju na mogucnostima tela (Hatha Joga), neke na mogucnostima opaznja( Mantra joga), a neke na mogucnostima uma ( Dhyana Joga itd.). U tom smislu budizam ne pretopstavlja unapred postojanje kazne ili nagrade u smislu (pakla i raja kao sto je to izdefinisano u hriscanstvu) vec nagovestava individualizovane mogucnosti svakog pojednica da postigne neki nivo samo-spoznaje u okviru svoje "nadsvetske ili nad- sangsaricne svesti", a putem joge. Ta nad-sangsaricna svest bi po zapadnoevropskoj psihologiji bila raspadanje onoga sto Frojd naziva nad-ja. To je ujedno i jedan od razloga iz kojih savremena psihologija jos uvek nije u stanju da pojmi onu vezu koja u budistickoj psihologiji postoji kao jedan potpuno individualizovan pristup obradjen za svakog pojedinacno, a ne kao opsti psiholoski, naucni sistem.
Ali pokusavajuci i sam da blize objasnim povezanost izmedju teorije budizma i Joga previdjam slozenost njihovog ucenja. To je tako jer mi koji smo pod ogromnim uticajem zapadnoevrospke civilazacije cesto, recimo Budina ucenja shvatamo kao nihilizam ili sto je jos gore budizam sagedavamo na vulgarizovanom nivou "asketizma". Zasto ovo kazem? Naime, iako Buda ne priznaje u izvesnom smislu niti duh , niti dushu on u jednom trenutku prema budistickim spisima kaze da mi imamo duh, imamo dushu imamo telo i to je sve sto treba da znamo. Medjutim, on pritom misli na samu meditaciji to jest aludira na to da moramo biti samosvesni onoga sto jesmo ne bi li smo bili smo postali ono sto mozemo biti.
Pritom, bitno je nalglasiti da ne pripadaju sve joge onome sto se danas naziva budizam vec i drugim pravcima kao sto su Hinduizam i druge. Ipak, za sada, se necu zadrzavati na tim razlikama.
Nema sumnje da se budisticka ucenja prevashodno odnose na sticanje umeca u upraznjavanju razlicitih joga, a to se prema njima dvija putem oslobadjenja od sveta fenomena to jest (samsare).
U praktikovanjima budisticke joge cilj je , kako se to kaze poetskim jezikom “Svetlosti Azije” da se kap iz induvidualizovanog pljuska, koji je u ovom slucaju duhovni vid , istopi u moru koje iskri Jedinim Duhom. Drugcije receno , cilj je prevazilazenje svega iz samsare ( ili postojanja fenomena) i dosezanje nadsvetovne svesti kao i istovremeno ostvarivanje Nirvane.
Takodje , ovo oslobadjanje iz “samsare” kod budista podrazumeva i prevazilazenje Neznanja putem spajanja sa Znanjem. Ovo izgleda kao jednostavna distinkcija , ali kljucna rec jeste “oslobadjanje”, jer , prema budistima ucenje predstvalja zapravo, oslobadjanje od neznanja. Dakle, jedan budisticki posvecenik nece sticati svoja saznanja radi saznanja samih po sebi vec kako bi se mogao pribliziti Nirvani, mada neki uoptrebljavu ne pojam Nirvane, vec pojam Mukti.
Josh malo cu se sadrzati na “teoriji budizma”, pa da navedem josh neke specificnosti vezane za isti u odnosu na ostale religije, pogotovu one semitske ( Judaizam, Hriscanstvo i Islam).
Mnogobrojna pogrshna misljenja koja se javljaju u Evropi kada se radi o ucenju prosvetljenog nastala su zbog nedovoljnog poznavanja ove nauke. Na nesrecu, i mnoge od protivnickih religija su mnogo greshile u tumacenjima, neke hotimice, a druge zbog nepoznavanja suptilnog transcedentalizma koji je od budizma nacino pre filozofiju nego religiju, mada je u stvari on i jedno i drugo.
U trancendetalnom smislu ne postoji razlika izmedju samsare i Nirvane.
Posto se joga smatra primenjenom verskom psihologijom, ona je je glavno kanalisanje hinduizma, budizma, jainizma i taoizma. U manjoj meri ona je pothranjivala razvoj persijske religije i na vazan nacin uticala na oblik triju semitskih religija : Judaizam, Hriscanstvo i Islam. U manjem i manje sistematizovanom obliku joga ima svoju ulogu cak i kod animistickih naroda koji su nazvani primitivnim. Medju kulturno razvijenim narodima , prizivne molitve, egzorcizmi, mise upucene mrtvima i zivima, molitve, mantre, religiozne meditacije, molitve uz brojanice, merode za postizanje duhovne discipline ili neke unutrasnje vizije, svi oblici obreda koji omugucavaju coveku misticno versko opstenje sa “vishim silama” ili oslobadjanje od zemaljskog postojanja , sadrze u sebi na razlicitim stupnjevima manje- vishe svojstva joge.
Ako se ovaj poslednji citata shvati kao odnos izmedju razlicitih religija ( recimo budizma i hriscanstva ) uvidecemo da neka budisticka ucenja unapred predvidjaju takvu konstalaciju neke religije u izvornom smislu jer za budiste bi Isus Hrist bio samo jedan od posvecenika u jednu vrstu joge ili bar “staze” u kojoj se primenjuje neka posebna vrsta ( to jest Hrist bi bio sledbenik Bhakti joge koja se postize “vezivanjem” to jest mentalnom koncetracijom za Ljubav- ( eticki stav) “Voli bliznjega svoga kao samoga sebe ” .
Nabrojacu sada vrste joge prema knjizi Sedam knjiga mudrosti, ali pre nego sto to ucinim da napomenem da se sve te vrste joga ne primenjuju na identican nacin u u razlicitim ucenjima budizma, hinduizma i drugih. Takodje, da napomenem kao sto je autor u knjizi napomenuo , a duzan sam da to i ovde prenesem da se Joge koje razvrstavamo ovde ne uzimaju kao nekakav prirucnik za vezbanje istih! U budizmu, hinduizmu itd, nijednom uceniku nije dozvoljeno izvodjenje bilo koje vrste joge bez prisustva Jogina to jest ucitelja i isto tako da naglasim da ove vrste joga nemaju nikakve veze sa zapadnjackom prikazima tkz: "Jogi" koji predstvljaju vulagrizovan i na kraju krajeva vrlo opasan pristup ovim ucenjima.
To su dakle prema delu“ Sedam knjiga mudrosti”
1. Hatha joga – postize se: disanjem- vodi kontroli nad: fizickim telom i vitalnoscu
2. Laya joga- voljom – duhovnim sposobnostima
a) Bhakti joga- ljubavlju- sposobnostima bozanske ljubavi
b) Sakti joga- energijom- energetskim oblicima prirode
c) Mantra joga- zvukom- mocima vibracije zvukova
d) Yantra joga- oblikom – mocima geometrijskih oblika
3. Dhyana joga-mislima- mocima procesa misljenja
4. Raja joga- metodom sposobnostima razlikovanja
a) Jnana joga- shvatanjem- sposobnostima poimanja
b) Karam joga- aktivnoscu- sposobnostima delovanja
c) Kundalini joga – kundalinijem- mocima snage psihickih nerava
d) Smadhi joga- sobom- sposobnoscu ekstaze
Ono sto na prvi pogled primecujemo nakon ovog razvrstavanja jeste da se, globalno posmatrano sve Joge mogu podeliti na one koje se s jedne strane postizi putem mogucnosti i sposobnostima duha, a druge mogucnostima tela. Takodje primecujemo da one koje se postizu mogucnostima tela neraskidivo su povezana sa spoljasnim , nezavisnim objektom ( Sakti joga, Mantra joga, itd). Interesantno je sto “budisticka psihologija” kao sto sam vec izrazio unapred predvidja mogucnosti pojedinca, pa tako oni uspevaju da u svojoj praksi svakom uceniku ili posveceniku dodele jednu od ovih vrsta joge...
Nastavicu sledeceg puta s citiranjem samih ucitelja joga o njihovom pogledu na iste, pa bi tek nakon toga mogli da u filozofskom smislu promatramo i razgovaramo o tim ucenjima. Za, sada napominjem, jos uvek se drzim budizma samog po sebi jer to smatram neophodnim za sva uporedjenja, analiticki pristup ili bilo kakvu drugu metodu kojom bismo mogli da se pozabavimo ovom temom.
