Bog je Srbin

[Ljubo Gazivoda]

O Fajnalkatenau, zašto sve shavataš doslovno? Ovo je, pobogu, internet.  :zaboga:

[FinalCutNow]

O Fajnalkatenau, zašto sve shavataš doslovno? Ovo je, pobogu, internet.

A kako sada shvatiti ovu opasku o internetu, doslovno ili kao neku metaforu? Ne bi bilo loše u buduċe Popivoda, radi lakšeg snalaženja, da ti lepo staviš u nekom objašnjenju posta upute tipa: “Ovde se šalim, ovde govorim ozbiljno, ovde me shvatite doslovno, ovde ne”.

Nego, da se vratim malo na srpsku mitologiju. Evo odlomaka iz knjige S.Petroviċa:


BEZLIČNI DEMONI I BOŽANSTVA
 
1. Religija i kult kamena
"Između duše i kamena postoji uska veza [...]. Neobrađeni kamen spušten je s neba [...]. Kamen je živ i daje život [...]. U probušeni kamen ubacuje se novčić ili uvlači ruka, glava, čitavo telo; smatra se da štite od uroka i da poseduju svojstvo oplođivača. Neki etnolozi misle da obredni čin provlačenja kroz rupu u kamenu pretpostavlja verovanje u regeneraciju posredstvom ženskog kosmičkog principa". /Gebrant - Ševalije/
 
Pokazali smo da se duša kao dinamička sila i oživljujući princip može odvojiti od tela, a to znači i od ljudskog tela, i pripojiti nekom drugom biću ili telu. Takvu transformaciju duše nazvali smo materijalizacijom ili inkarnacijom. Prema motivima naših narodnih pesama, poznato je da se duša čovekova može oteloviti, pretvoriti u vilu, zmaja, košutu, u goluba, kukavicu, u zmiju, u biljku, kamen, ribu. Prisetimo se narodne pesme iz Vukove zbirke: "devet sina - devet kamenova,/ devet snaa - devet ljutih zmija'' (Karadžić, I, 1969: 94-95). Ali, postoji i obrnut primer da se iz "kamena" otelovi ljudsko biće. Prema našoj narodnoj pesmi, ukoliko bi žena koja nema dece, okupala beli kamen i ljuljala ga u kolevci, rodila bi dete iz kamena. Tako je Bog poslao svoje anđele na zemlju da podare život detetu iz kamena: "Bog na Anđeli govori:/ 'Anđeli moji, Anđeli!/ Sleznite dole na zemlju,/ Podajte dušu kamenu" (Milić., 1984: 928-929).
U srpskoj narodnoj religiji postoji veći broj primera vezivanja Duše za kamen. Kamen, inače, u našoj religiji ima naročiti kultni karakter i služi u mnogim obredima i magijskim radnjama. Pitanje je samo: da li svaki kamen dobija ovaj kultni smisao? Pre svega u obzir dolazi prirodni, tačnije, neobrađeni kamen različite veličine, zatim, usamljeni kamen većeg oblika - kamen stanac, a zatim hrpa kamenova, i najzad, probušeni kamen koji se koristi u magijskim radnjama za povećanje plodnosti u stoci i biljnom svetu. U kamenu se zamišlja sedište, stan kakvog višeg bića. Poznate su simboličke hrpe kamenova na raskršćima, koje nastaju iz vršenja jednog drevnog, mada ne isključivo srpskog običaja pod imenom prokletija. Reč je o proklinjanju zločinaca kojima selo nije uspelo ući u trag. Trojanović. je u svojoj studiji ''Lapot i prokletije kod Srba'' pokazao kako se u istočnoj Srbiji još i danas (a reč je o kraju XIX veka) mogu videti gomile kamenja, prema kojima ljudi osećaju religijsko poštovanje.
U naseljima Svrljiga, koje sam detaljno obradio sa etno-kulturološkog stanovišta, i danas još postoje mnoge a nezabeležene magijske radnje povezane sa kamenom. Tako, na primer, porodilja koja nema mleka, dolazi na kamen stanac gde izvodi prigodni magijski ritual. Ima primera da na kamenu stancu poslednje rođeno dete, čija su ranija braća i sestre umrli, zadoji neka druga, svakako, religijski "zdrava" žena. Onaj ko sanja svoje umrle, a hteo bi da se oslobodi ovih noćnih mora, dovoljno je da dođe do ovog "kamena stanca", prilepi za njega sveću i zapali je; time se hod "duše umrloga" na putu ka njegovoj ranijoj kući zaustavlja, "skamenjuje".
Osim "kamena stanca", značajnu magijsku funkciju ima tzv. "probušeni kamen", kao i kamen u funkciji "nadgrobnog spomenika". Postoji i običaj magijskog "bacanja kamena" sa desne noge u dalj, što se čini ritualno, sa zatvorenim ušima i, svakako, pre izlaska sunca. Ova magijsko-mitološka praksa vezuje se za dva prolećna praznika, za Mladence i Blagovesti, a smisao postupka je u verovanju da se na udaljenosti na kojoj se bačeni kamen zaustavi zakamene zmije u toku leta, te da izvršilac ovoga rituala bude pošteđen njihova ujeda. Da duša umrloga može biti u vezi sa kamenom, ukazuje i naša narodna književnost, kao i brojne legende. Često se čuje kletva: „Tako mi se svaka rabota ne zakamenila kao stanac" (Karadžić, 1987: br. 5335). Kamen stanac je, u stvari, stan umrloj duši. Zbog toga u težnji da se duša umrloga učini nepokretnom, da se smiri i skrasi, tačnije da bi se ustalila i našla sebi mira, prestala da luta, odnosno ukoliko je zla i činila neugodnosti ljudima, potrebno je da se veže za kamen. Vrlo često se prestupnik vezuje za kamen stanac, sa jasnim magijskim ciljem da se trajno prikuje nedolično ponašanje: "Te odoše gori u planini,/ Zavede ga duboku jezeru,/ I iriveza pri stancu kamenu" (Karadžić, V, 1935: 491). Kada se kakvom višem božanstvu uputi molba sa kamena stanca ona će se, svakako, uslišiti. "Prestan', prestan', kišice,/ Majka ti se molila/ Na kamenu sedila" (Karadžić, I, 1973: 78). Isto tako, neprijatelja možemo uspešno ustreliti ako ga gađamo sa kamena stanca.


To be continued


Izvinjavam se administraciji zbog nepozeljne upotrebe ċiriličnog pisma na ovom forumu, ali nemam latinični prevod 

[Plodni bizon]

Jedan vrhunski primitivizam i turbo-pravoslavlje. Mislim da je ovo pravi topik za ono sto sledi. Naravno, to je pisano cirilicno, ali ja cu prevesti na latinicu:

Nađi neku Srpskinju, ako već nisi, oženi je, napravi decu, vaspitaj ih da dobro znaju istoriju sveta, budi Srbin i piši ćirilicom i Bog će ti do kraja života dati sve što ti je potrebno za spasenje. Živećeš vrlo skromno, domaćinski, zdravo seljački, ali nećeš biti ničiji rob. / forum verujem.org /

 

[debeli dud]

Nađi neku Srpskinju, ako već nisi, oženi je, napravi decu, vaspitaj ih da dobro znaju istoriju sveta, budi Srbin i piši ćirilicom i Bog će ti do kraja života dati sve što ti je potrebno za spasenje. Živećeš vrlo skromno, domaćinski, zdravo seljački, ali nećeš biti ničiji rob.

Jel bi mogao da objasnis zasto ti je ovo smesno?

[Nebojsa]

Svasta se na internetu moze naci, pa evo nasao i nekog naseg istoricara koji tvrdi da su Srbi najstariji narod na planeti.
Taj istoricar kaze:
Drevna drzava Srbina cara Nina (oko 2.000. god. stare ere) bila je svetsko carstvo kome je pripadala polovina savremene Evrope, deo Azije i Afrike. - Ilirska, Daccka i Karpatska Srbija.

[provincijalac]

Nađi neku Srpskinju, ako već nisi, oženi je, napravi decu, vaspitaj ih da dobro znaju istoriju sveta, budi Srbin i piši ćirilicom i Bog će ti do kraja života dati sve što ti je potrebno za spasenje. Živećeš vrlo skromno, domaćinski, zdravo seljački, ali nećeš biti ničiji rob.

ali ce zato ta jadna zhena da bude robinja provincijskog duha svog muzha, velikog srbina. tuzhan citat. tuzhan.

[Nebojsa]

Njeno nije da bude zadovoljna i da lepo zivi, nego da zadovolji svog Srbina. A zar ne pise da ako tako cini da ce da je Bog spase? Citiram - i Bog će ti do kraja života dati sve što ti je potrebno za spasenje 

[provincijalac]

bog je perverzan, voli sadistichke odnose. :)
znachi bog je perverzni srbin.

[Ljubo Gazivoda]

bog je perverzan, voli sadistichke odnose. :)

To je nakalemljeno iz hrišćanstva. To su refleksije jehovizma, to iživljavanje, dominacija. S druge strane indoevropskim paganima bogovi su poput starije braće, a to je neki sasvim drugačiji odnos. Zato sam i rekao na početku ove teme da je Bog Srbin a ne biblijski "Onaj-Čije-Ime-Ne-Smemo-Izgovoriti"... jer mnogo je ljut! Ako kažemo da je Srbin onda ta ideja deluje katarzično i otklanja naslage uvoznog hrišćanstva otkrivajući prvobitni identitet. Pazite, na Kosovu nije trebalo mnogo ubeđivati ondašnje domoroce da je Bog Albanac. Mnogo im se dopala ta ideja. Oni skloniji Kur'anu raspravljali su samnom tvrdeći da je Bog neki tamo Allah iz pustinje te da je Muhamed a.s. Njegov Prorok. Ma kakvi, negirao sam, uporno tvrdeći kako je Bog Albanac i nema veze sa nekim arapskim lokalnim bogom koji je preko Muhameda poprimio kosmičke dimenzije, te gde god albanska noga kroči to je albanska zemlja (koju im je njihov albanski Bog dao!)....e to im se dopalo...

[Domaci izdajnik]

Ako Stojan dozvoljava, ja bih da pokušam da interpretiram ovaj stav "Bog je Srbin" ako je podrazumevano da bude ozbiljan, i tek dobro upakovan. Naime, izgleda da je pod sentencom "Bog je Srbin" relativan pojam "Srbin" mogao da bude zamenjen bilo kojom drugom nacionalnom oznakom, i da je to u stvari neznatno. Ključno je da bog dođe do naroda, da mu postane bliži. Ili kako je navedeno u prethodnoj poruci - stariji brat. Složiću se s tim da bi takav koncept boga bio pragmatičniji i ljudima i prihvatljivije za svaku zajednicu, mada je još upitan onaj pojam nacionalnog boga, jer ako želimo da dođemo do ljudi mogli bismo da iskoristimo i drugu oznaku, nenacionalnu, nego npr. rodbinsku: "bog je kum", "bog je naš dobri komšija", itd. Ako se ne varam. No, ako grešim, neka Popivoda ispravi.

Takvog boga, i ono što bi on zahtevao (a to su definitivno ovozemaljske stvari, one "ljudske" iz floskule "sve što je ljudsko nije mi strano"), zatražio je i Niče, posebno u delu Rođenje tragedije iz duha muzike. Njegov bog je primitivan, nasmejan, pijan, razigran... pa možda bi čak moglo da se kaže da liči na životinju. To nije nekakva dostojanstvena utvara čije ime ne sme da se spomene, već bog koji voli žene, dobru hranu i piće. A možete ga i multiplicirati ako vam je stalo.

Je li to i vaš koncept, g. Popivoda?

[Ljubo Gazivoda]

Taj Bog-Je-Srbin koncept je prauzor svakog ljudskog (srpskog) delovanja, pa ako Srbi vole da piju i orgijaju to znači da ta bahanalijska nit u karakteru seže od njihovog boga. Srpski bog bi u tome bio savršeni, božanski bahant. Ako Srbi vole da se biju, to je zato što je srpski Bog ratnik. Ako Srbi vole da su ludi ili da se mrače, to im je od njihovog boga došlo koji je u korenu svih srpskih instinkata. E sad, zamisli kakav je tek japanski bog, Bog-Japanac. Workaholic, fanatičan i predan u svemu, najposle samuraj.

[Ljubo Gazivoda]

Molim da se na ovom topicu ispravi zlehud previd. Ja sam pokretač ove teme a ne Provincijalac. Da se zna istina, a istina se mora znati, naročito sada kada nam otimaju Kosovo......

[Truman]

A kak'e to veze ima sa KosMETOM? I zasto je toliko tesko ljudima da poveruju da je Bog Srbin? Nije mi jasno...

[Domaci izdajnik]

Bog je zao, to dokazah u onoj temi o ateizmu. Otud možda i jeste Srbin. Ili je pak Amer? Srbi bi rekli da je bog američkog porekla, a Amerikanci, Albanci, Hrvati i Bošnjaci - da je srpskog. Svi prebacuju boga u tuđe dvorište, svi bi da to zlo bude tuđeg porekla, da mogu da ga osuđuju. Ta nacionalna pripadnost je jedino pozitivno određenje boga u novijoj hrišćanskoj gnozi. Najzad pored onog mističnog i neutralnog agape-a možemo da dodamo i nacion, da kompletiramo boga kao ličnost. Kao što se kompletira prosečni srpski čoban - nacionalnošću: "Ja sam Srbin, b'e, i time se dičim."

[Otrovni Starac]

Hitler nije imao plan za osvajanje celog sveta nego je hteo da Nemačka bude ono što je danas Amerika.

Ma vi bas znate sta je on teo.