Mada sama rec ateista valjda znaci "onaj ko ne veruje"(u boga-podrazumevano) ali nije bas isto posmatrati ateizam u kontekstu hriscanstva i u kontekstu hinduizma.
Uzimao se kontekst monoteističkih religija koje su zastupljene na ovim prostorima. Sve njih karakterišu slične postavke, kodeksi ponašanja, itd. Bogovi imaju slične atribute. Zbog toga se računalo na to da ako uzmemo za primer hrišćanstvo, uglavnom se odnosimo i prema drugim monoteističkim religijama.
Mada se moze osvrnuti na neke od principa i pitanja religije.Naime sta su kljucna pitanja religije/a?Prvo i osnovno pitanje (mada ne bas toliko osnovno za hriscanstvo) je pitanje sta sam to JA u stvari?Dalje ide Sta je to dusa?Da li postoji dusa?Ako postoji da li je dusa besmrtna?
Daleko od toga da su to pitanja koja postavlja religija. Ona može samo da ih uzme i postavi iz nekog njenog ugla, ali svakako to ne bi bila ključna pitanja kojima se ona bavi. Religija kao pogled na svet ih dotiče i, kao (zatvoreni) sistem - obrađuje. No, pitanja "Ko sam ja?", "Da li postoji duša?", "Ako postoji, šta je to duša?", "Ako duša postoji, da li je besmrtna?" - postavlja mnogo pre religije - filozofija. U stvari, da bih bio jasniji, filozofsko je svako pitanje koje se postavlja u strukturi "Šta je...?", i dalje razrađuje. Na primer, filozofsko pitanje par excellence je: Šta je matematika? Isto tako, filozofsko je pitanje: Šta je bog? Filozofsko pitanje je i: Šta je religija?, a na kraju filozofsko je pitanje i: Šta je fizičko polje?
Religija nema strukturu, niti autonomni logički sistem kojim bi se mogla ovim pitanjima baviti na način kojim se njima bavi filozofija. Da budem jasniji, religija se ovim pitanjima bavi iz sopstvenog sistema. Ona ne pita o pitanju iz pitanja (bez unapred poznatog odgovora, kritički), već pita iz svog sistema u koji bi odgovor trebalo da se uklopi. Zbog toga u religijama ne postoji sumnja, ona metodska, koja će postavljati pitanja i dovoditi u pitanje istinitost onoga što se u određenoj veri ili religiji tvrdi.
Svaka religija vise ili manje opisuje i svet koji nas okruzuje ali to nije njena prvobitna funkcija.Ne postoji religija da nam kaze kako je nastao svet i zasto se suncokret okrece za suncem vec da nam kaze kako da zivimo.
Moguće je. Međutim, ja bih rekao da je to sekundarna funkcija religije, odnosno religioznosti (vere), i to iz jednostavnog razloga što se pitanjem o tome "Kako da živim(o)?" bavi etika (opet filozofska disciplina), a ne religija. Etika logičkim mehanizmom obrađuje pretpostavke/hipoteze/premise i dolazi do relativnih moralnih istina o tome kako delati i kako živeti. Religija se opet ovim pitanjem bavi tek iz sopstvene fundacije, odnosno prethodno dajući odgovore na neka druga, njoj primarnija pitanja, a to su pitanja o božijim atributima (npr. jedno od njih ili pak usamljeni atribut je - ljubav), o tome šta je bog (opet pozajmljeno iz filozofije, ali bez filozofske/logičke obrade).
Ni u filozofiji etika (ili odgovaranje na pitanja "Kako bi trebalo da živim?" i "Šta je dobro činiti?") ne počinje bez ikakvog predznanja i korena. Ili makar ne uvek. Postoje varijante fundiranja etike, što trenutno nije važno za ovu diskusiju.
Mnogi su ispustili to vidjenje i zato je na pocetku foruma a i kasnije dosta kritikovan taj biblisjki model sveta.Naime slozicete se da je Noje imao problem da nadje sve te nosorge i zirafe,bakterije.Ali neverovatnoi je dokle ljudi idu pa racunaju koliko je Noju trave bilo potrebno da nahrani krave i slicno...ali ako nam religija sluzi da bi nam rekla kako da zivimo onda i slozicete se i nije bas toliko bitno a mozda se i ne slazete.. i ovoj temi bi trebalo da se posebno povede racuna.
Biblijske priče, od kojih je jedna ovde posebno spomenuta (Priča o Jovu, čini mi se), imaju prevashodno takvu namenu da upućuju na to kakva bi vera trebalo da bude u svakodnevnom životu. Prenosi poruku vezanu za to pod kojim uslovima i na koji način biti vernik jedne vere. U tim pričama ne postavlja se pitanje toga da li je dobro verovati. Niti se opisuje bilo šta u vezi sa tim šta je vera. Postoji bezuslovan put koji se opisuje i neretko odmah interpretira kao dobar ili jedini pravi put. No, u kvalitet (moralnu i društvenu poželjnost) tih priča ne bih da ulazim, makar ne ovom prilikom.
Isto tako kada kazete da je neko "dobar" ili da je "los" ili da je "neutralan" vi pravite gresku i besmisleno je takvo raspravljanje.Moze se reci ja sam neutralan po pitanju toga da li postoji bog ili ne.Ali ne moze se diskutovati i reci "ako je bog dobar ..."Jer taj iskaz nije definisan mora se reci sta znaci to "biti dobar".
O tome da li postoji dobro po sebi (o kojem govoriš kada kažeš da ne postoji neko opšte dobro već jedino dobro za mene, tebe, nju, njega, njih ili neku drugu određenost) pisalo se u raspravi pod nazivom
O dobru i zlu - po sebi. Većina je bila pri stavu da dobro (ili zlo) po sebi ne postoji. Tako da se u tom smislu slažemo.
No, nikako se ne mogu složiti da bi se moglo diskutovati o tome da li je bog dobar ili zao - prema nekom određenom bivstvujućem (bilo kom konkretnom entitetu). Iz razloga što je bog kao pojam samoobjašnjivo dobro, samojasno lepo, samoodređena ljubav. Dakle, nešto što je svršeno i dovoljno sebi, apsolutno istinito i apsolutno lepo. Sve ono što se može pripisati maksimalno u kvalitetu i kvantitetu pripisuje se bogu kako u hrišćanstvu, tako i u drugim monoteističkim religijama. Inače bismo imali posla sa bogom koji je Mirko, bogom koji je Marko, bogom koji je radni sto, bogom koji ima karakteristike nečeg "stvarnog", "opipljivog", i što više nema razloga da se naziva bogom.
Drugim rečima, pojam "bog" je samoodređen u sebi, kao što je pojam "trougao" takav da već govori jasno o svojim karakteristikama. Čak i drugi pojmovi već imaju u sebi jedno jasno određenje po kojima se mogu definisati. Npr. ako govorimo o semaforu, mi ćemo znati da kažemo po čemu se on razlikuje od, recimo, patike, sladoleda ili brda. Tako i pojam boga jeste unapred određen nečim što se ne dovodi u pitanje, inače bismo i sam pojam mogli da izgubimo.
Dakle, kada se kaže "Bog je dobar" ne misli se na to da je on dobar prema jednom određenom narodu ili pojedincu, već to da je on jedno "dobro po sebi", neko dobro koje ne utiče na to hoćemo li i mi da budemo dobro zahvaljujući njemu. On naprosto postoji kao neko takvo, ili ne postoji uopšte.
U kontekstu hricanstva ovde nije dovoljno spominjan motiv ljuvavi.U razgovoru sa mnogim ljudima nekim svojim prijateljima...na moje pitanje "sta je za tebe bog?" ima jako puno iskrenih odgovora "za mene je bog ljubav".I taj motiv hricanske ljubavi je posebno karakteristican za pravoslavno hriscanstvo, to jest za nase podrucje.
Razgovaralo se, čini mi se, čak i o hrišćanskom pojmu ljubavi ali možda negde između redova ovde, ili pak u diskusiji pod nazivom
Kvalitetna rasprava o ljubavi. Sigurno je bar na jednom mestu kritikovan taj stav da je bog nekakvo agape ili ljubav, nakon čega vernik priču sasvim zadovoljno napušta.
Naime prvo cu poci od jednog primera.Znam jednu osobu koja je jako jako religiozna nesvakidasnje duboko religiozna. Toliko da je cak svom detetu dala ime po biblijskom liku.Moja poent je ta da je to jedna od najboljih osoba koju sam ja tokom svog zivota moga da upoznam.Doktor nauka,uvek nasmejana,vedra,otvorena,srdacna,inteligenta,progresivna a opet duboko religiozna jednom recju izvanredna osoba.Ja ne vidim kako je to religija stetno uticala na nju i posto je ovo ipak forum studenata filozofije da se ta fraza religija je stetna preformulise.
Čini mi se da sam na takvu vrstu primedbi već odgovarao na ovim diskusijama. Naprosto, ne radi se o nekoj svakodnevnoj dobroti, nego o jednom višem nivou. Biti dobar kao religiozan čovek nije isto što i biti dobar bez svesti o bogu. Jedno je uslovljeno i pod velom utehe, drugo je iz sasvim druge situacije, u to herojskije, iskrenije, otvorenije, srdačnije, i iz više ljubavi - dobro.
Isto tako znam bar 5 svestenih lica koji su izvanredni ljudi.Nacitani otvoreni, progresivni,kreativni nikako lenji.Iskaz "Religija je stetana" za njih ne stoji i automatski je oboren sto ne znaci da ne moze da se preformulise npr. neko moze da kaze u 99,9999999..9% slucajeva religija je stetna ali sam iskaz "religija je stetna" ne moze da stoji.Imam da kazem jos ponesto o ovome ali mi je bitno da vidim da li se ljudi prvo slazu sa ovim.
Sa ovim se slažem. Religioznost može da pruži utehu (kako i koliko god bila lažna) i tako stvori dodatnu energiju za rad na nekom projektu, naučnom poduhvatu ili čemu god već.
Dalje receno je da su religiozni ljudi tj. "oni na sisi bozijoj" ne kreativni a onda opet pogledamo tolike poznate naucnike i umetnike koji su se izjasnjavali kao teisti.I to se mora preformulisati npr. "Svi naucnici bi bili jos kreatvniji da nisu teisti".Kada se i to preformulise dacu i dalji odgovor.
I ovde važi ono iz prethodnog komentara.
Pozdravljam svaki obimniji tekst na forumu. Pozivam i druge da se uključe aktivnije u ovu raspravu.
