Ne znam kako ovo da shvatim. Da li to znači da ja ljude kao što si ti pokušavam da prevarim? Ili da Srbiju kakva je sada pokušavam uvesti u nešto što bi bilo loše po nju i njene građane? Ako tako i ti misliš onda bi najozbiljnije trebalo da razmišljam o tome da se pakujem i selim u neku razvijeniju zemlju Zapada.
Ne, ne mislim da ti želiš nekoga da prevariš. Uostalom ovde sam već neko vreme (ne usuđujem se da kažem dugo) i čini mi se da poznajem i razumem tvoje stavove. Mislio sam nešto mnogo jednostavnije, a ujedno i opštije, što se više-manje, tiče mene lično. Naime kada nešto čitam ili slušam, ne ulazim u to kao borac, koji već ima svoj stav, pa se naoštren priprema iz zasede da uzvrati. Pokušavam da proniknem u to što čitam ili slušam i toliko se u to udubim, da mi onda treba neko vreme, da sebe privedem k sebi, da se saberem i pokušam da u prizmi toga uočim sebe i svoj stav. Utoliko mi je teže da se vratim ukoliko je priča logičnija i ima više smisla (malo sam zanesenjak :)). Tako, bojim se, da ću nekada nasesti na neku priču, koja će me odvući u nekom pravcu koji nisam želeo, a to shvatim prekasno.
Izneo sam koncept idealne i maksimalno građanske države, kakvu teško da mogu i na Zapadu da ostvare. Izneo sam ideje koje će svet (ako doživi) videti u najboljem slučaju za nekoliko stotina godina.
Eto i sam si rekao šta je sa ovim i ovakvim idejama problem. Meni se ne čeka nekoliko stotina godina da bih dočekao boljitak. Uporno pričam o ciljevima koji su dostižni u roku od najviše 10 godina, ako se na njih pravilno fokusiramo. Ideju je potrebno omasoviti. Slušao sam Kovačevića i shvatio da ono o čemu on priča, zapravo plaši ljude. Mislim da zato on nije doživeo veću podršku u lokalu. Zašto ne probamo da okrenemo onda priču? Zašto ne bi smo rekli da je decentralizacija i regionalizacija zapravo patriotski čin (kao što zapravo i jeste)? Nadam se da ću uskoro naći vremena da napišem nešto i na tu temu. Patriotizam je priča koja se prima u narodu. A mi ništa ne bi slagali ako bi rekli da je regionalizacija Srbije patriotski čin. Vera, pravoslavlje u narodu je duboko ukorenjena. Da li bi smo nešto slagali ako bi smo rekli da je pravoslavna crkva na neki način već regionalizovana? Ne, ne bi! O tome pričam. Reći nešto o ovoj ideji na način da dobiješ, a ne da večito budemo gubitnici.
Nisam prvi koji o njima govorim, ali jesam prvi na političkoj sceni u Srbiji. Jovanović iz LDP-a ima koncept sekularizacije i denacifikacije, po čemu je jako blizu ovome, ali ne zastupa ideje o teritorijalnoj ravnopravnosti, i u tome je ova ideja koju ja želim da sprovedem u prednosti, ako mislimo na promovisanje građanskih vrednosti.
Sekularizacije države, da! Odvojiti crkvu što dalje od države, crkva ne sme da ima uticaj na bilo koje državno pitanje. Ateizacija društva? Mnogo opasan projekat! To su komunisti pokušali da urade, što reče Maelstrom, pa vidiš gde smo završili. Oni su doduše to probali bičem, a ti bi prosvetiteljskim radom. Mislim i opet bih se složio sam Maelstrom-om, ne prima se to ovde. A, pored toga ima i jednu opasnu manu. Radilo bi se o manipulaciji! I to bi se čak moglo reći da je reč manipulacija u ovom kontekstu čist eufemizam. Koliko si ti zapravo siguran šta bi takva manipulacija proizvela. Frankeštajn? Pa, ne znam, ne bih želeo, kao što ni ti ne bi, da budem odgovoran za nešto što ne umem da kontrolišem. Možda bi bilo divno kada bi svi ljudi na svetu mislili isto, recimo, kao ti. A možda i užasno dosadno. U svakom slučaju to nije i ne može biti slučaj. Ono što bi svojim eksperimentom proizveo, daleko je od mogućnosti kontrole. Osim bičem ponovo. A bič ne želiš, zar ne?
Ne želim samo bogatiji jugoistok, Centralnu Srbiju, želim prosvećene ljude. Ove stvari idu zajedno, ali otud što je i stepen razvijenosti svesti u pravoj razmeri sa novcem koji takva sredina dobija. Shvaćena ideja decentralizacije podrazumeva ideju kvalitativnog oslobođanja ličnosti, što znači ateizacija, denacifikacija, viši nivo samosvesti, nezavisnost, samopotvrđivanje, aktivizam i maksimiziranje odgovornosti za ono što se ličnosti događa. Takav čovek, kao što sam rekao u tekstu "Kako Differentia cepa Srbiju" principijelno razume ideju decentralizacije kao centrlanog pojma unutar sveukupnog oslobođenja čoveka (regionalizacija kao politički projekat, denacifikacija i ateizacija kao kulturni derivati građanskog procesa i društva). Dodaću kao i tamo: takav nikad neće dozvoliti povratak na prethodno stanje. Takav će odgajati generacije koje će razvijati kvalitetne vrednosti društva. Koje će napokon moći da se bave promišljanjem. Ne želim da ovo bude futurizam, tako da ću dodati da ja ipak donekle verujem da je to moguće već sada, uz veći ulog i trud.
Budi iskren i reci dokle veruješ? Vremena prosvetitelja su odavno prošla. Stvari se sada menjaju mnogo teže (treba mnoogo para, mnooogo političke moći), da li shvataš u kakvom smo zapećku mi? Projekat koji se tebi "javlja", je borba protiv vetrenjača, dragi moj, samo ti još treba magare i veran pratilac, pa da započneš avanturu :). Ne ljuti se što sam pomalo sarkastičan. Možda je plemenito to što hoćeš, ali svet u kome živiš je daleko od toga.
Izlazi na to da bi trebalo da se ponašam kao Tadić kada se približava ideologiji umerenih nacionalista (Koštunici), kako bi pridobio njegov delić biračkog tela koji je umereno-nacionalistički orijentisana; kao onda kad Koštunica oponaša fašističkog Nikolića kako bi preuzeo od ovoga deo fašističkog izbornog kolača.
Kao Tadić? Pa vidiš, izgleda da mu se isplatilo. Ni meni se to ne sviđa, ali to je recept za uspeh. U jednom životnom veku. Tadić je pragmatičan. Da je uz to i pošten prema sebi i drugima, da je zaista demokratski orjentisan i da ima stavove koji vode ka decentralizaciji i regionalizaciji, ja bih ga podržavao, odnosno ne bih se nikada ni bavio politikom (ni sada se ne bavim, eto malo diskutujem). Ovako može samo da mi bude žao što je on (i Koštunica) uzeo deo našeg kolača. Ali, glavno oružje još nismo ni upotrebili.
Verujem u inteligenciju, verujem u preobražaj ljudi. Verujem da je to momentalno moguće. Verujem da je ljudima potrebna jača edukacija i bolji pristup. Potrebno je mnogo truda i ulaganja, ali je moguće. Nisu mi potrebne laži i spekulacije da bih došao do vlasti. Ako bi trebalo da očekujem podršku nacionalista da bih sproveo regionalizaciju i decentralizaciju, kao što rekoh: pre bih se okanuo toga i pobegao daleko od ove zemlje seljaka i fašista.
Preteruješ izdajniče! O kakvim lažima pričaš? Da li je laž da je srpskom seljaku danas teško? Da li je laž da je to zbog toga, što mu Beograd uze sve? Možda je on malo prost. Možda je i malo nacionalista (pa tako ga učili ceo život, nije on intelektualac, pa da se odupre). Ako inteligencija ne pruži ruku radnicima i seljacima u ovom slučaju, nikada nećemo postići svoj cilj. Samo da se razumemo. I ja želim čisto građansko društvo, operisano od bilo kakve dogme i nacionalizma. Ali hajde da učinimo prvi korak. Znaš kako braća Kinezi kažu. I put od sedam hiljada milja započinje jednim korakom. Hajde da isključimo Beograd iz priče, koji im i tovari tu priču o nacionalizmu i jedinstvenoj Srbiji, da bi mogao beskrupulozno da vlada. Hajde da naši seljaci budu bogatiji. Hajde da napravimno plan da u našim selima (kao u Vojvodini) u narednih 10 godina imamo kanalizaciju. Dobre puteve. Dom kulture. Internet. Hajde. Onda, idemo sledeći korak.
Biti fašista ili seljačina (biti Srbin u grubom prevodu) nije ideologija, nije ni nekakvo genetsko nasleđe. To je naprosto - Greška, neka vrsta nedostatka.
Evo ga opet taj pogrešni krik! Želja da nešto kažeš što će šokirati, da bi privuklo pažnju. Strašna greška. Reci mi kako bi se ti osećao, ali stvarno ubaci se u prizmu prosečno srpskog seljaka-paora i reci mi kako bi se osećao da ti neko kaže da si greška prirode ili gena. A onda dođe Koštunica koji mu kaže, dođi domaćine, padni mi na grudi, pusti ove što misle tako o tebi. Ja te jedini volim i mislim o tebi...
Nego daj mi pare domaćine. Daj mi, gde će tvoja deca studirati? Šta misliš, koliko mi para treba da odbranim Kosovo? Misliš li ti da je meni lako? Pa pogledaj domaćine, kakva smo beda. Ori domaćine, ori i ne pitaj. I kada te pozovem, da braniš zemlju, spremi čistu košulju domaćine. Svaka ti čast domaćine!
