Rasprava o ljubavi

[Morella]

Sad bi ti prodavacica rekla : Ma stoojee vam ,samo jos niste pronasli model koji vam odgovara

[Monarch]

Da li vam se nekada dogodilo da ostavite osobu i da ostanete pri mišljenju da je dobro što ste to učinili, ali da vam je jako žao...

Ovo mi je nekako skrenulo paznju na to da nikada nisam ostavio neku osobu, vec sam bio ostavljen posle cega bih veoma duzi period "umirao". Mislim da bih voleo da jednom prvi prestanem da volim i ostavim, i da mi posle ne bude zao i da me ne grize savest, mozda cak i da se osecam kao da nicega nije ni bilo. A ne znam kako to. Je l' zna neko? Hah...

Ne podnosite da čujete da je u vezi sa nekim drugim, iako ste otvoreni i sami za novu vezu... jednostavno, slabi ste jako kada je neko u pitanju...

Cini mi se da je ovo nesto sto najteze mogu podneti, tj. ne mogu uopste. Iako bih bio otvoren neku novu vezu, sto u 99% nije slucaj. A ako nisam, i cujem da je sa nekim ili da je otvorena za nesto novo, ili samo naslucujem to, ne mogu opisati taj jadan osecaj koji ne mogu da amputiram od sebe i gde prizeljkujem smrt.

Ima još jedna poslovica koja kaže da je savršena ona ljubav koja nas čini nesretnima.

Dok sada to gledam po meni, onda mi se ta poslovica cini neverovatno tacnom (i vise od toga, ne mogu recima da opisem).

nekako bih sebi samoj bila jadna kada bih razmišljala u pravcu - što pre da se razvije "novo" da zaboravim staro.

Jes' jadno. Mnogo ljudi razmislja u takvom pravcu i praktikuje to. Izgleda da i vecini uspeva. Mnogo bih voleo da mogu makar da pokusam to sada, ali... falus.

[DramatisPersonae]

Ljudi, man'te se takve ljubavi...
Ne postoji verovatno ni jedan malo odrastao chovek koji nema iskustva na tom polju.
Ali to nije to, to je patnja rodjena iz patnje.
Vijajte ljubav, ne osobu, gledajte ljubav u osobi, a ne kao destinacije...
U ljubavi se nigde ne stize, mada mozete hodati i ici koliko god vam drago.
I to "radjanje" novog da bi se zaboravilo staro, je najgora stvar.
Zato shto se novo onda ne zivi, nego je onda novo u stvari podmladjeno staro.
Ali, tako to kod svakog ide...

[...creatrix...]

ja bih nesto da kazem, ako moze :))

evo ovako... tacno je da "da je savršena ona ljubav koja nas čini nesretnima." a i kazacu zasto je to tako... ali prvo cu samo da kazem da se od ljubavi kao takve, kao apsolutno cistog umskog (kako ja mislim da Izdajnik pokusava da je shvati) ne moze ni pod kojim uslovima odvojiti telesnost ( u bilo kom njenom smislu)... prvo, ljubav jeste telesnost... zasto, ti i ako se zaljubis u nekoga ili pocnes da volis nekoga (znam da je razlicito ali se ovde ne raspravlja o tome) na osnovu onoga umskog kojeg prezentuje iz sebe (recimo dopadne ti se neko sa foruma samo na osnovu onoga sto zbori a pri tom pojma ne znas kako izgleda, a to ti je tako najmanje bitna stavka) to tvoje umsko koje ga shvata ce poceti da zudi za prisustvom, telesnim, tog umskog... dakle, tvoje umsko koje razumeva umsko drugog i to u njemu pronalazi kao izvor svojih osecanja ce da na kraju trazi da se to umsko otelotvori, da se osvrhovi u ne znam zagrljaju u poljupcu u tucanju u vodjenju ljubavi u cemu god... u krajnjoj liniji... uvek ce biti potrebno da se necim zapecati... zato, ljubav kao takva ne moze i ne sme da bude odvojena od telesnosti...

a ustvari, smatram da je ljubav jedna... he... pa... ne bas prepametna emocija... ljubav, kao ono umsko i duhovno, ono kojem je oduzeta telesnost moze samo da bude ideja, da bude ideal, da bude utopija, da bude mit, prica, fantazma, fantasticnost... a kao takva, ona nas uspavljuje... ona uljuljkuje... konformise... ljubav kao apsolutno idealno duhovno inteligibilno i stasvene daje sigurnost od onog telesnog, daje utopiju o dobrom, lepom, sigurnom... u toj sigurnosti mi spavamo i spavamo i dremamo i knjvamo... i nista pod milim bogom ne radimo nego samo uzivamo u toj ljubavi... njao sto mi je lepo bas mi lepo, nikada se ne bih pomerila sa ovog mesta i tu bih i umrla u zagrljaju tvom... nije mi ni malo strano to... ljubav kao takva iako duhovna itd. ona ne daje nista novo... ona je apsolutno, ona je zavrsena, ona je krajnja, ona je dostigla svoju svrhu u samoj sebi kao ono apsolutno duhovno dobro i lepo i svetostoideuzto... ona nije kreativna, vec je ucmala i dosadna i bespokretna je...

sa druge strane, smatram da je strast (bilo telesna bilo duhovna, emocionalna) ona koja je pokretacka... ona koja tera da trazimo, da kopamo, nacicu te pa makar mi bilo poslednje... razlika je u interpretacijama ova dva... civilizacijskim... "nacicu te pa makar mi bilo poslednje" moze samo da nam izazove pozitivne reakcija ako gledamo na velikom platnu, u suprotnom ti si opsednuta budala i psihopata... strast je kreativna, ona se krece, njoj treba, ona zeli, ona zudi, ona nije zavrsena, njoj treba jos, nezasita je, tezi savrsenstvu ali se i moli bogovima olimpa da nikada to ne dostigne... nikada nece moci u sebi samoj da dostigne to...

eto toliko :)

ako sam promasila temu, neka sam... bar sam rekal sta mislim :)

[DramatisPersonae]

Ljubav koristi strast, ne bi li se pokretala iz uchmalosti.
Dalje pomeranje stavishta ljubavi pospeshuje istu, i obnavlja (ako postoje) male rane na njoj.
Dakle, strast je niza od ljubavi.

[...creatrix...]

samo zato sto je telesna??? ili samo zato sto je ljubav oh so umska??
cekaj cekaj cekaj... rece Izdajnik da se odstrani telesnost... kako je sad odjednom onda duhovno koristi i sta ce apsolutno duhovno neko malo telesno nesto tako nize i unizeno da bi se pokrenulo?? malo smo licimuri aaaaaaaa???

vidi, sve je to lepo i ja sam racionalista a ne empirista... ali postoji nesto sa cim se necu zavaravati... a to je da u onome koje ne moze i nikako i nije apsolutno duhovno moze da bude odvojeno telesno...

[DramatisPersonae]

ja nisam ni podvajao telesno od ljubavnog, ja sam rekao da su u simbiozi, jer je telesno potrebno ljubavi, da bi napredovala, i da ne bi propala.
Telesno je doping za ljubav, i samo to i nishta vishe.
nije telesno bog zna kako uzvisheno, niti moze da se poredi sa ljubavi, jer je uticaj telesnog jako mali, dok je ljubav rasprostranjena na mnogo vecem polju.
Istina, ljubav i telesno je podvojeno, iako skup telesno se nalazi delimichno u skupu ljubavi.

[...creatrix...]

a ne ne ne ne ne ne :))))
ok, ja sam kriva... nisam objasnila :) ja prva sam svela strast na telesno... no medjutim... (nije ovo sad menjanje iskaza nego nisam objasnila... pa to sam naknadno)... strast ne moze da zeli i da tezi ukoliko nema duhovni momenat... zar ne? samo sto je stvar u tome da ona nije apsolutno duhovno, nego je eto kao neka sinteza duhovnog i telesnog ali je vise telesno nego sto je duhovno i u svojoj teznji da bude zavrseno ono se krece i time nikada ne biva apsolutno

telesno je doping za ljubva samo to i nista vise??? heh, pitacu te za to sledeci put kad pocnes da patis o nejebice ili kad ti devojka ne bude dala... pa da vidim kako ces onda da volis salim se... ok... erm, tacno je- ljubav ce ti lakse pomoci da preguras vreme bez seksa nego sto ce ti seks pomoci da preguras vreme bez ljubavi... ali strast jeste neka unizena vrsta ljubavi... ona je... taktilna umnost... ono sto bi spiholozi rekli, emocionalna inteligencija (paradoksalno)...

vidim, ti verujes u ljubav i to u onu apsolutno duhovnu... ali sta bude kada te stvarnost ugrize za dupe?

[Domaci Zdajnik]

Prvo što se tiče zaljubljenosti i voljenja (voleti nekoga), mislim da se odvajanjem ova dva bave oni koji pokušavaju da sebi razjasne kako je moguće da budu sa nekim (u smislu duge zaljubljenosti, voljenja), a da prema nekome drugom nešto slično osećaju (pa još ne znaju je li ljubav ili samo zaljubljenost). Mislim, dakle, da je zaljubljenost nužna u onom "voleti nekoga", i to konstantna i izuzetna zaljubljenost, tako da ne dopušta nikakav prostor za to da se dogodi neka slučajna sa-strane-vezica, koju će opet onaj gore sebi objasniti kao zaljubljenost, a ono prvo kao ljubav.

Dakle, moj stav glasi da je zaljubljenost jedan od nužnih sastojaka ljubavi, i isto je što i voleti nekoga, u širem smislu reči. "Ja ga volim!" i inače curice koriste kad im se neko dopadne u seksualnom/ljubavnom smislu, ili kažu "Iju, zaljubila sam se!", pa onda počne da navodi šta joj se sve dopalo kod onoga.

Što se odvojenosti telesnog i duhovnog tiče, mislim da nikad nisam govorio da su te dve strane odvojene. Ono što sam hteo da zapodenem na ovoj diskusiji je razgovor o tome šta je ono čisto duhovno u ljubavnom odnosu (ne mislim na momente fuckovanja). Dakle, izvod iz onog zajedništva telesnog i duhovnog skupa, šta bi to duhovno predstavljalo, analizirano do najsitnijih detalja. I mislim da je o tome već sjajna diskusija vođena (sa Maelstromom) i da bi se mogla nastaviti, verovatno.

No, ne slažem se što se tiče onog sedenja i lenštarenja onoga ko je u situaciji "zaljubljenosti" (to bih ja tako nazvao, a drugi bi to zvali ljubavlju, i mislim da je često svejedno), ako to što je zaljubljen ima sa kim da podeli (tj. ako je srećno zaljubljen, kako se to kaže, odnosno kad onoga koga voli i ima kraj sebe). Ljubav je uvek aktivan odnos i tu nema mesta za puko uživanje u mislima, ali ni u telesima. Dakle, ako je neko u situaciji zaljubljenosti, mogao bi da se pomera i da čini da ta zaljubljenost dobija još neke nivoe, a da se opet ništa ne tiče telesnog.

Drugim rečima, moje poimanje ljubavne aktivnosti nije seks, ili nije isključivo seks, kome prethode žudnja, strast... hormonska proključalost i ostalo od manifestacija telesnog uzbuđenja, već je to opet često (dakle, ne isključivo) u domenu duhovnog (psihičkog) posvećivanja.

I još par reči na temu navodnog sukoba telesnog i duhovnog unutar razmatranja o pojmu ljubavi. Ja ljubav ne smatram nekom vrhunskom stvari, nekakvim božanskim spajanjem dve osobe ili šta tu još može da se doda, sve pod nekim hrišćanskim ili teološkim smradom. Čak mi je prilično gadno da o tome tako razmišljam. Ljubav uzimam pre svega kao način da se savlada (ili prevari) strah od smrti, i što je ona jača, to savladavanje je uspešnije (nikada nije u stanju da sasvim pobedi strah i suočavanje). Dakle, jedan način da se zaobiđe istina. Kak' je Niče nazivao umetnost, takvim ja vidim ljubav. Ali da bi se ovo postiglo moralo bi da se između to dvoje ljudi razvije nešto mnogo više od telesnog, i na tome zasnivam ono pitanje (otprilike: kako izgleda ono duhovno u ljubavi, ali samo duhovno).

[Ljubo Gazivoda]

Vi ste sekta!

[...creatrix...]

@ Izdajnik, cekaj cekaj cekaj... dakle, ti smatras da se ljubav kao apsolutna duhovnost pojavljuje iz...?? puf, deus ex machina?? ne razumem... za tebe ljubav kao takva nema nikakav preduslov osim onog umskog? jel ona causa sui? ne razume maca...

ti kazes sta dalje kada si u ljubavi ali ne kazes odakle ta ljubav... razumem ja tebe kada kazes kako tretirati ljubav,... ali ja pitam odakle ona? koji je njen uslov mogucnosti jestovanja?

edit: ok, ja rekoh apsolutno ne misleci pri tom na apsolutno umsko u domenu dopadanja a ne u domenu opsteg apsolutno umskog (ajaoj)... apsolutna ljubav bi mi bila kao opsta kategorija pod koju se subsumiraju sva druga niza dopadanja kao recimo strast (i ovo nije moj stav, nego objasnjavam)... ni ja ne mislim na hriscanski nacin ili teisticki... pobogu ne!

[Ljubo Gazivoda]

Po pitanju porekla ljubavi Zdajnik bi mogao da se oda kao metafizičar....

[Domaci Zdajnik]

Da, to sam zaboravio da dopišem... jbg, neki matori komšija legao na zvono i potpuno zaboravih šta sam hteo na kraju poruke da dodam... Upravo taj deo da se ljubav verovatno mora zasnovati na telesnom, ali da je kod velikih ljubavnika (ne mislim na fuckere) razvijen taj duhovni deo i da se zavisnost javlja ne prema seksualnom i telesnom nego prema onom duhovnom biću voljenoga/voljene.

Dakle, ne bežim od toga da je ljubav u svom temelju organska stvar, u smislu da ti vidiš biće pa se u njega zaljubiš ako ume da govori i izgleda prijatno. Inače bismo mogli da kažemo: "U ljubavnom sam odnosu sa utilitarizmom!", ili sa nečim sličnim što nije telo. Dakle, telo je nužno, i ako ćemo još surovije (realnije), ono je preduslov za seksualnu orijentaciju (inače nam ne bi bilo bitno je li ovo tu što volimo muško ili žensko ili pak nešto između; mada ima i tih koji ne biraju, i nemam ništa protiv takvih), koja je opet (najčešće) uslov uspostavljanja ljubavnog odnosa sa nekim.

Po pitanju porekla ljubavi Zdajnik bi mogao da se oda kao metafizičar....

Gora optužba od ove ne postoji (da nije smajlija). Međutim, vi dobro znate da sam pragmatik, materijalista, i sve ono što krasi jednog sjajnog antifilozofa i političara.

[...creatrix...]

joj... srce moje... pa ti kontriras sam sebi vise nego ja samoj sebi :)

zar ljubav nije trebanje za postojanjem drugog tu sada pored na osnovu dopadanja koje je iskljucivo umsko? (kada su vise inteligencije u pitanju)...

...po tvojim postovima ja ne bih kaz'la da si ti bas neki materijalista i pragmatik...

[Domaci Zdajnik]

joj... srce moje... pa ti kontriras sam sebi vise nego ja samoj sebi :)

 :zaboga: Čini ti se.

zar ljubav nije trebanje za postojanjem drugog tu sada pored na osnovu dopadanja koje je iskljucivo umsko? (kada su vise inteligencije u pitanju)...

Da, ali uslov umskog dopadanja (ili bilo kakvog odnosa koji liči na ljubavničku ljubav) je prisustvo (hipotetički, kako god) tela. To sam pokušavao da opišem prethodnom porukom. Ništa drugo.