Narkomanija

[FinalCutNow]

Ne tad ce jos vishe da se dogiraju, ali ne zato sto su bogati nego zato sto su glupi. Oni zli ce da ih tripuju i to bas te dve grupice.

[Dekadent]

Za sedative 30 miliona evra

Potrošnja antidepresiva i lekova za smirenje povećana je za deset odsto u odnosu na prošlu godinu, a godišnji promet od potražnje i prodaje koji ostvare proizvođači i distributeri sedativa i antidepresiva u Srbiji iznosi skoro 30 miliona evra. Posebno alarmantno je u Nišu, gde su u državnim i privatnim apotekama najtraženiji lekovi „bensedin“ i „bromazepam“.
rema rečima lekara, korisnici antidepresiva i lekova za smirenje su mladi od 15 do 25 godina, starije osobe, a najbrojniju grupu čine žene i muškarci srednjeg doba. U 103 apoteke preduzeća Apoteke „Beograd“ mesečno se proda ili izda na recept više od 140.000 kutija ovih lekova. Kako su nam rekli u ovom preduzeću, izdavanje je isključivo na recept. Prema istraživanju o korišćenju sedativa koje se obavlja u svim evropskim zemljama, Srbija se nalazi na prvom mestu među zemljama u regionu. Interesantan podatak je da su sedativi među najprodavanijim brendovima kompanija za prozvodnju lekova u Srbiji. Samo u 2005. godini proizvedeno je i distribuirano na domaće tržište više od 43 miliona kutija sedativa.
Psihijatar dr Lidija Ćuk Jovanović za ovako veliku potrošnju sedativa krivi društvenu situaciju u Srbiji u kojoj, kako ističe, ne postoji osnovna struktura ni sistem vrednosti.
- U zemlji u kojoj živimo sve je neizvesno. Penzioneri su stalno uplašeni od siromaštva, a radno aktivni od gubitka posla. Ljudi od toga beže kljukajući se sedativima. To je jedan, može se reći bolji način. Drugi i treći spas od sumornog života su alkohol i cigarete, ali su to nezdravi načini smanjivanja napetosti. Dugotrajna depresija vodi ka različitim postupcima, kao što su destrukcija ili pokušaji samoubistva - kaže za „Blic“ dr Lidija Ćuk-Jovanović.

Nišlije piju milione tableta
Apotekarska ustanova „Niš“ tokom 2007. godine izdala je na recept 485.000 kutija sedativa, što iznosi oko deset miliona tableta. Tokom prvih pet meseci ove godine zabeležen je rast prometa sredstava za smirenje za više od deset odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

pa vi sad vidite...

[DramatisPersonae]

Pa dobro, nishta novo, mi smo bensedin nacija (prozac nation)
Hajdeee da se drogiramo, da nam ochi sjajeeee eee ee

[sublimation]

Droge ne volim da posmatram kao uzrok devijantnog ponasanja, vec pre kao mogucnost grabljenja ka inace nedostupnim predelima psihe. Ko se pri tom uvali u kandze ovisnosti, sam je kriv. Ko se predozira, sam je kriv. Radoznalost se ne sme izjednaciti sa nepromisljenoscu.

Usput, uslovi lecenja u Srbiji su sramotni.

[FinalCutNow]

Droge ne volim da posmatram kao uzrok devijantnog ponasanja, vec pre kao mogucnost grabljenja ka inace nedostupnim predelima psihe. Ko se pri tom uvali u kandze ovisnosti, sam je kriv. Ko se predozira, sam je kriv. Radoznalost se ne sme izjednaciti sa nepromisljenoscu.

Usput, uslovi lecenja u Srbiji su sramotni.

Da li onda zavisnost shvatas kao vrstu devijantnog ponasnja posto si u prvoj recenici izjavio da droge ne klasifikujes kao uzroke devijantog ponasnja?
Inace devijanto ponasnjanje kao fenomen rasprostranjen na sirokom polju, psihologije -nekada nazivane naukom buducnosti, je veoma diskutabilna kategorija jer se u ogromnom broju eksperimentalnih slucajeva pokazalo da posebno zavisnicke i seksualne devijacije ne igraju tako znacajnu ulogu u formiranju podtipova licnosti kako se to ranije smatralo.
Predoziranje je vec sasvim druga prica, jer ono se ne mora dogoditi s predumisljajem. Na primer osoba koja je godinama svakodneveno konzumirala 4 vagicnih grama heroina, moze jednog nesrecnog dana doziviti overdose i od jedne polutke. Zasto? Neistrazenost opijatnog centra mozga, metabolizam i jos sisjaset drugih delimicno ispitanih razloga.

Da, jesu sramotni uslovi.

[sublimation]

Oh, pa nije samo uzimanje droga devijantno ponasanje. Mislila sam na opcije kojima se pribegava kada se tolerancija i doze povecaju, te nastane apetit koji prevazilazi njihove platezne moci. A, uostalom, i sam lanac nabavke gudre je kriminal itself.

Ovo o overdose-u je vec u domenu medicine, ali bi bilo super ako bi malo detaljnije objasnio/la "neistrazenost opijatnog centra mozga".

[DramatisPersonae]

mozak ima centar za opijate?  :zaboga: :zaboga:

[Domaci Zdajnik]

Nešto malo razmišljam... gledajući onu raspravu pod nazivom "Umetnost i droga", pa nalazim da se većina učesnika te diskusije u stvari oprobalo u toj stvari. Mislim, u drogama. Mnogi znaju i kako koja deluje, kao da su odrastali na njima. Tako mi se nametnulo pitanje koje bih tim ljudima sa foruma postavio: Koliko je bitno u životu okusiti drogu, i da li bi drogu trebalo posmatrati kao seks, pa reći, u smislu da se može i za nju reći onako kako mladi i stariji obično govore: "žao mi je što nisam više"?

Dakle, uprošćeno (mada nisam siguran da pravilno postavljam ovo pitanje): Da li biste iznova uzeli drogu pod uslovom da je možete sebi priuštiti (i pod uslovom da ste trenutno u apstinenciji)?

[Meda Božanin]

Mnogi koji znaju kako koja deluje znaju to iz radoznalosti, promisljenosti, zelje za obavestenoscu... ali ne i obavezno jer su to koristili.
O dejstvu npr heroina mogu da ti pricam do prekosutra ali sam siguran da necu moci da se ubodem dok sam ziv ma koliko mi se heroin pricinjavao kao slamka koja zivot spasava. Isto je za bilo koji opijat na igli.

Onaj ko klemuje da je na trajnoj apstinenciji nema problem sa time da li ima dovoljno para (da priusti) ili ne. Tacka.

Cenim da vecina (ako ne i svi) koji su apstinenti zbog oboljevanja od "paranemije" obavezno se vrate "na mesto zlocina"... Tri tacke.

Okusiti neku vrstu opijata je iskustvo koje, cenim, je potrebno svakom u zivotu. Kasnije u zivotu kada su svi ili vecina ciljeva u zivotu ispunjeni (zavisno od vrste opijata), nikako ranije.

Ne pravim razliku u klasifikaciji duvana, alkohola, indijske konoplje, meskalina, LSD, bilo kakvih "gutajucih" opijata (uklj Brufen i pivo, Bensedine, bromazepame i tako to)) i onih najgrdjih "jednosmernih puteva do smrti" kao npr heroin, kristalni met, krek...

[Miroslav Ibic]

meni odvratno izgledaju ljudi kad rade takve stvari, ne zhelim to ni da gledam, ni da radim, nikad, a kad bih videla nekog ko mi je drag u takvoj situaciji ubila bih ga od batina i ishchupala mu sve dlake koje ima na glavi.
takodje mi je neprijatno kad to vidim na televiziji, pa tako chesto promenim kanal.
eto danas mi kekenj pustio onaj film fir end loating in las vegas i reche shta su, inache mrzim tu rech, a ja se radovah shto cu da geldam taj film, a nisam znala da se bash o tome radi, pa se sva snuzhdih i otidoh da sednem na trosed mekani.

[lanavi]

Okusiti neku vrstu opijata je iskustvo koje, cenim, je potrebno svakom u zivotu. Kasnije u zivotu kada su svi ili vecina ciljeva u zivotu ispunjeni (zavisno od vrste opijata), nikako ranije.

To bi trebalo da bude neka vrsta egzaltacije nakon svih ostvarenja u zivotu? Doziveti "prosvetljenje" kada smo zahvaljujuci zrelosti i znanja o necemu svesni posledica i rizika? Sta ako se desi da onda svi postignuti ciljevi izgledaju nevazni, minorni naspram takvog uzitka kakav pruza takav narkoticki stimulans?

[Meda Božanin]

Zasto egzaltacija?

To bi trebalo biti nešto kao šiše piva na letnjoj vrućini posle dana provedenog napolju i u prašini. Čisto zadovoljstvo.
Samo na drugom nivou, nivou koji može biti veoma poguban u neko drugo doba života.

Nisam siguran na šta ciljaš u poslednjoj rečenici, ako želis odgovor, moliću da pojasnis.

[lanavi]

Oni koji pocinju sa tim, govore da je taj osecaj kao nijedan dotada dozivljen ali ono sto se desava posle vise lici na valjanje po prasini. Da li zarad takvog trena egzaltacije (zato sam upotrebila taj termina) treba probati nesto zasta smo pouceni iskustvom drugih sigurni da donosi pad?
Poslednja recenica odnosi se na to puko fizicko dozivljavanje kroz stimulanse koji sve prethodno ostvareno umanjuju u nasem telesnom ili duhovnom...ono trenutno realizovano kroz uzimanje narkotika daje osecaj blazenstva...sve ostalo je nista...ili mozda gresim? 

[Meda Božanin]

mnogi su osecaji "kao nijedan do tada". Seks, skakanje padobranom, bungee skok, let raketom u kosmos...

Pad donosi alkohol, duvan takodje... ali nisu kategorisani kao indijska konoplja niti kao kokain a jos manej kao heroin.
Jer ih je relativno lako kontrolisati (u poredjenju sa drugim opijatima osim konoplje).
Zrelo doba donosi pogled na svet koji je uljuljan u iskustvo i omogucuje laksu kontrolu jer strast lagano nestaje sa godinama. U umerenosti ili u snaznoj kontroli lezi kljuc.

Ovime ne zelim da impliciram da svako u zrelo doba treba da proba opijate. Pre svega mora da postoji sopstvena motivacija.

Nisu svi opijati isti pa tako i osecaj koji oni nude nije isti  nisu ni posledice iste ili proporcionalne.
Vrsta opijata koji se uzima govori dosta o osobi koja ih koristi.

Osecaj blazenstva ne mora da umanji sve prethodno ostvareno. Sta vise, zadovoljstvo znanjem da je mnogo toga (ili sve) u zivotu ostvareno moze biti pojacano opijatima. No to je najcesci razlog za pogresno uzimanje narkotika.
Ko kad emotivno povredjeni traze i nalaze utehu u alkoholu jer im on nudi beg od stvarnosti.

Ja ne razdvajam alkoholizam ili duvanisanje od narkomanije. motorika posledica u uzroka je odvise slicna.

[lanavi]

Meni sve ovo implicira da nameravas da uskoro nesto probas kako bi konacno zaokruzio svoj osecaj ispunjenosti i dosadasnjeg ostvarenja  . Sta bi to trebalo da bude...marihuana kao najbezazlenija?  Ali ozbiljna sam!