Narkomanija

[Monarch]

Pa, jedna vrsta pecurki je tako nazvana, "Philosopher's stones". Sada me zanima kakva je, kako radi, i ostalo sto napisah gore.

Nasao sam nesto malo na netu o njima, evo linka:
http://www.azarius.net/smartshop/psychedelics/mushrooms/philosophers_stones/
Ali ovo je bas malo.

[Morella]

Znala sam ja da je Hari Poter narkoman.... :sumnjalo: :sumnjalo:

[FinalCutNow]

Kad je u pitanju lečenje narkomanije to je u ovoj zemlji veoma komplikovano i daje slabe rezultate. Pošto veliki državni programi prevencije narkomanije ne postoje, ogroman broj narkomana sliva se po državnim bolnicama, privatnim klinikama i  nekoliko manastira Spc, veoma slabo upuċen u problematiku svoje bolesti zavisnosti. Stanje u tim državnim bolnicama je katastrofalno pogotovu u manjim mestima jer najveċi broj narkomana koji tamo dođu samo trenutno uspostave apstinenciju da bi potom stekli nove kontakte za kupovinu psihoaktivnh suptanci. Često sam viđao klince ovde u mom kraju koje neupuċeni roditelji kad otkriju da ovi eksperimentišu s drogama kao što je marihuana pošalju na lečenje u državnu ustanovu. Događa se da tamo osim toga što steknu kontakte za daleko opasnije supstance kao što je heroin, zloupotrebe one recepte za benzodizapime i antidepresive koje im doktori prepisuju bez ikakve kontrole. Jednom rečju prosečan tinejdžer se nakljuka diazepamima, a posle izlaska iz bolnice vraċa se na staro i plus ima novog dilera za heroin ili trodone kojeg ċe sasvim slučajno upoznati u bolnici. Ovo se događa zbog toga što u državnim bolnicama ne postoji program nadzora i  održavanja apstinencije kao što je to slučaj kod nekoliko privatnih klinika kod nas i u inostranstvu, a ovo je posebno značajno kod maloletnika gde njihove roditelje treba uputiti u makar neke najosnovnije stvari koje se tiču narkomanije. Kod nas postoje one tri privatne klinike u vlasništvu Bore Laziċa koje su raspoređene u Bg-u, Ns-u i Nišu. Naravno, tretman na ovim klinikama je papreno skup, ali je  po mom dubokom ubeđenju daleko uspešniji i sigurniji od tretmana u državnim ustanovama. Tamo se kod zavisnika od susptanci kao što je heroin primenjuju savremenije i suptilnije( da ne kažem blaže) metode nego recimo u Drajzerovoj. Najpre se prolazi kroz detoksikaciju koja traje sedam dana. Primenjuje se jedan od lekova novije generacije po imenu Subokson koji pored toga što imitira dejstvo herona deluje kao blokator na opijatne centre ljudskog mozga. Osim toga zavisnik koji se pojavi na jednoj od te tri privatne klinike mora da ima proverenog strejt saradnika koji uvek s njim dolazi po terapiju. Ovo je slučaj u Novom Sadu i Nišu jer tamo nemaju stacionar za pacijente kao u Beogradu. Ono šro je dobra vest za sve narkomane koji imaju novac da plate lečenje na ovim Laziċevim klinikam, jeste to što se tamošnji metodama onaj prvi i najbolniji period uspostavljana apstinencije prolazi lagano kao na medenom mesecu. Jednostavno dobijaju se lekovi za svaki specifikovani bol , bilo da je fizički ili psihički, a pritom je izbegnuta zbog suboksona ona metadonska terapija koja je takođe bezbolna, ali istraživanja pokazuju da je subokson bolje rešenje od navlačenja na metadon. Inače, metadonska terapija kod nas još uvek postoji i primenjuje se u nekim bolnicama, ali kasnije je problem kako “skinuti” pacijenta drugim medikamentima od dobrog starog metadona. Krajnji cilj je naravno skinuti se sa svih moguċih lekova, ali tu tek počinju problemi jer psihička kriza daleko duže traje od fizičke koja se kao što sam i sam uočio lako može prevaziċi. To je ono na čemu se u državnim bolnicama slabo radi i ono čega mnogobrojni roditelji nisu svesni kada svoje dete pošalju u takvu ustanovu. Mnogi od njih misle –aha, evo on više nema bolove, normalno se ponaša i stvar rešena-. Ali šta se u stvari događa u mozgu zavisnika? Kod narkomana s stažom biohemijski procesi svakodnevnog izlučivanja moždanih susptanci odgovornih za oseċaj zadovoljstva, bola itd su potpuno narušeni. Ne oni sami, veċ njihov mozak, sada zahteva unošenje supstance kako bi prevazišao postojeċe depresivno stanje. Pored ovoga, amigdala-deo mozga odgovoran za pamċenje, kod narkomana funkcioniše sasvim drugačije nego kod ososba koje nisu koristile psihoaktivnu supstancu. Ovo se pokazalo u istraživanju rađenom u inostranstvu gde se na dve grupe ispitanika puštao film sa scenama upotrebe psihoaktivnih supstanici. Jednu od te dve grupe činili su bivši zavsnici od stimulansa i opijata. Nakon završetka filma urađeno je snimanje moždanih talasa i kod svih “bivših”amigdala je pokazala nenormalno pojačanu aktivnost. Ovo i naučno potvrđuje koliko je narkomanija kao bolest zavisnosti jedna vrsta recidivantne bolesti. Bez obzira na uspostavljanje apstinencije kod narkomana dakle, uvek postoji opasnost od ponovne upotrebe. To je ono čemu gore pomenute privatne klinike posebnu posveċuju pažnju, a za šta ne postoje uslovi u državnim bolnicama.
Što se tiče prevencija putem učenja o narkomaniji, ona je ovoj zemlji preko potrebna. U ovo sam se i empirijski uverio kada mi je jedan sedamnaestogodišnjak saopštio kako ne uzima više heroin veċ je prešao na trodone pa mu to sad dođe kao nešto blaže. Ovo nije bilo prvi put da čujem od zavisnika kako samostalno pokušavaju da se skidaju trodonima ne shvatajuċi da se trodon nalazi u klasi opijata kao i heroin i da utiču na sasvim iste centre u mozgu. Naime, trodon je opijatni anelgetik i to jedan od najjačih na našem tržištu koji izaziva zavisnost veċ posle nekoliko uzimanja. Na primerima se pokazalo da su ponekad trodonske krize još strašnije od heroinskih, a pored toga trodon ili tramadol iz za sada neutvrđenih razloga može da izazove epileptični napad. Ovo sam čak i uživo imao prilike da vidim ranije kod jedne zavisnice koja je tada uzela samo 6 trodona. Govorim to jer sam upoznao mnogo srednjoškolaca koji aktivno koriste tramadole ne znajuċi pritom skoro ništa o njihovom uticaju na organizam.
S moje strane kao što negde reče Stojan “valja biti drogaš povremeno i umereno”. Nijednu drogu do sada nisam isprobavao ili češċe konzumirao , a da se prethodno nisam dobro raspitivao o njihovom uticaju. Uglavnom su se moji ciljevi sastojali u istraživanju nekog novog senzacijskog iskustva i promatranju sebe pri izmenjenom stanju svesti, a zavisnike koji drogu koriste samo da bi uspostavili stanje pojačanog zadovoljstva nkada nisam razumeo, niti ċu. Nažalost najveċi broj narkomana je takav i zato prevencija što pre.

[Domaci Zdajnik]

Iscrpan i jako kvalitetan tekst FinalCutNow-a. Preporučujem omladini da pročita, bez obzira na to što će potrošiti nekoliko minuta, moglo bi da im koristi. Ja sam se osećao kao na predavanju o narkomaniji, ali ne znam koje pitanje bih mogao da postavim. Jedino me čudi kad neko uspe da se izvuče i onda ima kritički stav prema narkomaniji kojom se do skora bavio. Čini mi se da ljudi koji su narkomani (barem ono što sam ja sretao i imam u komšiluku) uglavnom nemaju tako strog stav prema drogama, da ih ne uzimaju radi eksperimentisanja sobom, kao što reče FCN, nego iz razloga da dožive neko stanje pojačanog zadovoljstva. Primetio sam da neki čak uzmu tešku drogu ne misleći da su time uradili nešto važno. Kao da to nije ništa. Koliko u stvari jednokratno i slučajno uzimanje droge, teške droge (npr. trodona u određenoj meri, ne znam koliko kapsula je potrebno tokom jedne konzumacije), može da utiče na kasnije raspoloženje i kako reaguje na neku kasniju ponudu istog materijala?

[DramatisPersonae]

Svaka chast Fajnal Kat Nau.

moje iskustvo je da narkomani krecu od bega od sjebane stvarnosti, retko kog sam sreo dodushe da je krenuo da uzima drogu zbog tog shto je bio rad da eksperimentishe. ali chak i takvi, moje je ubedjenje, ne navuku se na drogu jer je motivacija drugachija.
no, trodon nije teshka droga, tj. ne toliko teshka kao gore predstavljena. njegov efekat je drugachiji od recimo kokaina ili heroina ili drugih opijatskih sredstva. Istina, on se klasifikuje kao opioid, mozda zbog svog uticaja na noradrenalin i serotonin, ali "skidanje" sa troxa je zajebano jer on usporava GABA neurone u mozgu. inache rangira se kao da njegov uticaj ima 10% snage kao morfijum, a porede se jer je trox namenjen kao analgetik. u svakom sluchaju zavisnost koju trox proizvodi je takodje zajebana i ne bi trebao da se u sushtini koristi za skidanje sa zavisnosti.

[FinalCutNow]

no, trodon nije teshka droga, tj. ne toliko teshka kao gore predstavljena. njegov efekat je drugachiji od recimo kokaina ili heroina ili drugih opijatskih sredstva. Istina, on se klasifikuje kao opioid, mozda zbog svog uticaja na noradrenalin i serotonin, ali "skidanje" sa troxa je zajebano jer on usporava GABA neurone u mozgu. inache rangira se kao da njegov uticaj ima 10% snage kao morfijum, a porede se jer je trox namenjen kao analgetik.

Grešiš , ali najpre da uđemo dublje u tu podelu na takozvane “lakše i teže droge” (ovo sam veċ pominjao, ali nije na odmet da detaljnije objasnim). U  novijim publikacijama stručnjaka koji se bave problematikom bolesti zavisnosti ta podela je sasvim napuštena i više se ne govori o lakšem i težem veċ isključivo o uticaju bilo koje psihoaktivne supstance. Psihoaktivne supstance su sve one supstance koje unošenjem u organizam menjaju svakodnevne biohemijske i psihičke procese i mogu da izazovu trajnu zavisnost, a dele se na opijate (Heroin, Metadon, Heptanon, Trodon…); Stimulanse ( Kokain, amfetamini, Ekstazi- s tim što Ekstazi poseduje i neka halucinogena svojstva); Halucinogeni ( Lsd, PcP, artani…); Kanabionoidi (Marihuana, Hašiš…); Depresori ( alkohol, benzodiazepimi…) i konačno Inhalanti ( mnoge vrste lepkova i neki hemijski proizvodi).
Zbog čega je podela na lakše i teže droge danas dovedana u pitanje? Uzmimo jedan svakodnevan primer kao polaznu tačku koja je čak i bila medicinsko-istraživačka hipoteza u nekoliko eksperimenata. Reč je o marihuani. Dugo se, naime smatralo da marihuana ne može da izazove bilo kakav oblik fizičke zavisnosti veċ samo blaži psihički oblik i da je zbog toga treba svrstavati u tkz. “lake droge”. Međutim pre par godina, stručnjaci iz Australije ne budu lenji nego sprovedu istraživanje kod ispitanika koji su u proseku oko pet godina koristili samo ovu drogu iz grupe kanabionoida i nijednu drugu. Ispitanici su se složili da uspostave apstinenciju s marihuanom i da se potom prati njihovo stanje. Dogodilo se iznenenađenje. Svi ispitanici počeli su da pokazuju znake  psihčke i fizičke krize. Fizička kriza nakon pet godina korišċenja marihuane manifestovala se kroz blaže grčeve u predelu donjih ekstremiteta, mučninu, povraċanje i snažne bolove u predelu glave, stomaka i kičme. Psihička kriza ispoljila se kroz mnogobrojne oblike depresije, paranoju i suicidno ponašanje.
U jednom drugom istraživanju, odrađeno je snimanje moždanih talasa kod osobe koja je 6 godina apstinirala od amfetamina, a potom popušila samo jedan džoint. Svi oni centri u njenom mozgu koji su uslovno rečeno počeli da se regenerišu, emitovali su promenjenu aktivnost karakterističnu za perod dok je osoba koristila samo amfetamine. Ovo je posebno zbunilo stručnjake jer govorimo o drogama iz sasvim različite klase.
Postoji još sijaset razloga iz kojh je podela na “lakše i teže” droge odbačena, ali ja ċu se ovde zadržati samo na još jednom razlogu koji je takođe naučno potvrđen. Kod narkomana se javlja jedan specifičan fenomen pod nazivom “ukrštena tolerancija”. Ona podrazumeva da stečena zavisnost na jednu psihoaktivnu susptancu može poveċati toleranciju na drugu susptancu bez da je konzumer uopšte tu drugu susptancu i upotrebljavao. Tako se događa da zavisnik koji je recimo koristio ekstazi stekne poveċanu toleranciju i na kokain , iako kokain do tada nije isprobavao. Ovo u stvari znači da bez obzira koju drogu koristite vi istovremno poveċavate toleranciju i na neku drugu klasu, a da toga uopšte ne morate biti svesni.

E sad,  kad govorimo o trodonu tačno je da je njegov efekat drugačiji od  kokaina što znam i iz ličnog iskustva. Kokain pak nije opijatsko veċ stimulativno sredstvo što sam veċ objasnio kroz onu podelu tako da ovo tvoje upoređivanje s herionom i kokainom nije utemeljeno u konkretnom uticaju psihoaktivne supstance na ljudski mozak. Prosto kokain razara sve i svašta, ali najviše pogađa one predele mozga koji izlučuju seratonin kao i svi stimulansi, dok heroin i trodon najintenzivnije deluju na izlučivanje dopamina. Uopšte tu nije bitno da li je neka njegova snaga određena kao 10 posto od snage morfijuma jer trodon u sebi sadrži hemijski prečišċene opijate koji kao i heroin još jednom ponovljam deluju na sasvim iste centre mozga, pa to je razlog iz kojh se svrstavaju u istu klasu.
Kao neko ko je preživeo više puta i trodonsku i heroinsku krizu mogu ti reċi da se duboko varaš oko one teze da sam preuveličao dejstvo trodona, ako si to podrazumeo pod “gore pomenutim”

[DramatisPersonae]

Dobro, imash pravo. Troxi jesu opasni bash zato shto su pristupachniji.
no, opet, kolichinski gledano teze cesh razviti zavisnost od troxa nego li od drugih pa svrsishodno tim opasnijim drogama.
Za tezinu krize uistinu ne mogu govoriti jer je nisam nikad imao, ali verujem da je kriza kao i svaka kriza teshka.

[Truman]

Predlazem da ovih poslednjih par Final-ovih tekstova o drogi udje u novi broj lista ZAPAD.

[modesty]

Možda sam pominjala već, roman Paramparčad- izuzetan pristup problemu na vrlo originalan način, preporučiujem svima koji imaju poznanika, prijatelja, rođaka zavisnika... Ne znam tačno ko je napisao

[Morella]

James Frey?

[Trajkovic]

Iskustva jedine niške privatne bolnice koja leči narkomane
Maloletni učenici među žrtvama droge
Autor: Vesna Torović | 31.03.2008 - 06:16

Bio sam na dnu... Uzimao sam heroin da bih mogao normalno da funkcionišem. Pred dolazak u Specijalnu bolnicu za lečenje bolesti zavisnosti u Nišu dnevno sam uzimao 4,5 grama heroina putem igle. Posle svega sam odlučio da se lečim. U kliniku sam došao 11. januara ove godine. Bio sam jako uplašen.

Dobijao sam medikamente i detoksikaciju sam prošao glatko. Uskoro završavam prvi deo programa, u kome sam dolazio svaki drugi dan da primim lekove i da prisustvujem individualnoj i grupnoj terapiji. Uskoro ću početi da pijem blokatore i onda ću dolaziti jednom nedeljno. Program je odličan, jer znam kako je na lečenju u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Toponici. Tamo sam dobijao blokator za heroin, ali sam pio alkohol, uzimao koakin... - priča S.D. (34) iz Prokuplja, koji je sa 12 godina počeo da se drogira heroinom.
Priča ovog mladog čoveka, koji je iz čiste znatiželje probao heroin, i vrlo brzo postao zavisnik, slična je priči mnogih zavisnika.
Iako je broj narkomana u Nišu još uvek taman, jer ne postoji precizna evidencija o tome koliko je ljudi zavisno od raznih narkotičkih sredstava, evidentno je da raste broj i da se snižava starosna granica. Na Klinici za mentalno zdravlje u Nišu u evidenciji je 1.000 zavisnika, što ni izdaleka nije realan broj. Stručnjaci procenjuju da ih ima desetak puta više. Prošle godine u februaru otvorena je prva privatna Specijalna bolnica za lečenje bolesti zavisnosti. Do sada je njihov tretman prošlo 98 pacijenata.
- Kod nas je 40 pacijenata bilo na kompletnom programu, dok su neki samo hteli da prođu detoksikaciju. Ovo je savremeni program, koji se primenjuje na Zapadu, a radi se o kombinaciji najsavremenijih medikamenata za bezbolan izlazak iz krize. Nakon toga sledi terapija lekovima i psihoterapija. Sama detoksikacija traje sedam dana, a nakon toga još tri sedmice pacijenti dolaze svakodneno na terapiju. Onda im se daju blokatori. Sve to vreme su na grupnoj i individualnoj terapiji. Imamo i teretanu jer je za oporavak neophodno aktivno bavljenje sportom. Za kompletni oporavak mozga potrebno je od 12 do 18 meseci potpune apstinencije. Ništa nije postignuto ako pacijent prestane da uzima heroin, a počne da se drogira kokainom ili nekim drugim sredstvima - kaže direktorka ove bolnice Mirka Kocić, inače klinički psiholog i porodični psihoterapeut.
U Specijalnoj bolnici se leči i mladić star 17 godina, koji je ovisnik od heroina. Ovaj srednjoškolac je počeo da se drogira u sedmom razredu osnovne škole. Najstariji pacijenti imaju blizu 50 godina, a među zavisnicima ima i žena. Na lečenje dolaze iz cele jugoistočne Srbije. Heroin je najčešća droga koju su koristili, mada ima ovisnika i od kokaina, raznih lekova...
Ona naglašava da je za uspešno lečenje potrebna velika podrška porodice, koja mora da se uključi od prvog dana.
- Na našoj intenzivnoj nezi ima pet postelja za pacijente koji su na detoksikaciji. Nismo želeli da ih bude više jer želimo da se svim bolesnicima maksimalno posvetimo. Nije nam zarada osnovni cilj. Mnoge porodice podižu kredite da bi svoje dete dovele na lečenje. Zbog dugogodišnjeg plaćanja skupih droga, uglavnom takve porodice osiromaše. Međutim, samo fizičko skidanje sa droga nije dovoljno. Od pacijenata koji su prošli detoksikaciju, a nisu završili ceo program, samo jedan apstinira. Svi ostali su ponovo počeli da se drogiraju - veli klinički psiholog.

[modesty]

James Frey?

Bravo Morellice, Dzejms Frej, više ne radim zbog obaveza oko faksa, pa ću imati vremena da pročitam knjigu. Jedva čekam, čita se u dahu!

[Domaci Zdajnik]

Taj tekst iz Blica sam i ja pročitao i moram da dodam samo jedan fantastičan, krajnje komičan komentar jedne devojke, objavljen na sajtu tog lista:

mirjana |  Ponedeljak, 31 Mart 2008. 09:43h
Droga me je uvek plasila, ali treba pomoci ovim mladim ljudima, jer kako nas malo ima svaki covek je dragocen.

Neću ništa dalje komentarisati.

[provincijalac]

neki problem postoji u toj deci kad posezhu za drogama u tolikom procentu, a znamo da siromashtvo u srbiji ipak nije izrazheno ni u priblizhnom procentu.

Devojčice piju sedative, dečaci puše travu

Droga je dostupna mladima jer je izuzetno jeftina - heroin košta koliko i bolji doručak. Najvažnija preventiva, ukazuju stručnjaci.
Čak 15 odsto šesnaestogodišnjih devojčica u Srbiji koristi sedative, dok njihovi drugovi gotovo dvostruko ređe posežu za njima. Međutim, 16 odsto mladića u tom dobu koristi marihuanu, dok to čini svaka deseta devojčica. Ekstazi u tom uzrastu uzima tri odsto učenika i dva odsto učenica.
Ovo su podaci „Studije o drogama“ koja je urađena u okviru Ministarstva zdravlja, a obuhvatila je 3.000 učenika iz Beograda, Novog Sada i Niša.

[DramatisPersonae]

Ja kazem da bi bogati i trebalo da se drogiraju, dok siromashni sve vishe ne osiromashe.
a kad siromashni pocrkaju, onda ce i prestati svi da se drogiraju.
 :jezik: