Narkomanija

[Plodni bizon]

Razocarana..

A mozemo li da cujemo tvoj stav o narkomaniji?

To je bolest zavisnosti i ne treba optuzivati te ljude vec im pomoci ako smo u situaciji.

Ne slazem se. Protiv narkomanije trebalo bi se boriti edukacijom a ne ulaganjem u lecenje [pritom ne smatram da lecenja ne bi treblao da bude, ali da se o njemu ne moze i nema potrebe diskutovati, jer o tome poslednju rec ipak ima medicina]. Pa ipak vidimo da se najvise ulaze u lecenje i u povrsnu prevenciju. Posebno u ovo drugo. Na primer one brojne nevladine organizacije koje se satro zalazu protiv droge, a jedino sto uspevaju je da zarade dosta novca. Podseca me na onu epizodu South Parka kad Mister Meki govori klincima u ucionici "Ju shudnt du drogs, drogs ar bed", pa to ponavlja ko papagaj, a ovi ga gledaju u stilu: "Votevr". Citava epizoda u stvari govori o tom pogresnom pristupu pri prevenciji od upotrebe droge. A mislim da i onome ko se tim stvarima ne bavi brzo bude jasno da je njihov metod neefikasan, i da se u za minut kvalitetnog razmisljanja mogu naci bolji putevi edukacije.

[savest]

Cujem da ova ruska klinika leci tu opaku bolest zvanu narkomanija: Specijalna bolnica Dr Vorobjev. www.v-clinic.eu. Ako sam uspela nekome da pomognem ovom informacijom, bice mi veoma drago zato sto znam kako je imati bliznjg sa tim problemom. Srecno!

[provincijalac]

Naravno da narkomane nipošto ne treba nazivati imenima koje ste pomenuli i treba ih što prije zbrinuti na adekvatan način i po adekvatnim ustanovama.

bojim se da se to ne dogadja, da se narkomani ne zbrinjavaju na pravi nachin. govorim iz iskustva posto je jedan od mojih blizhnjih u tim problemima vec skoro deset godina. vodimo ga uglavnom kao sluchaj koji je odavno otpisan, i to je pogreshno, jer je potrebno najpre imati podrshku u porodici. ja se trudim da budem shto bolji prema toj osobi, ali ne mozhe to mnogo pomoci ako se veci broj ljudi ne ukljuchi u to.
brine me shto i oni koji bi trebalo da se za to pobrinu prema poslovnoj duzhnosti - to ne chine. ako primete da je neki kriminalac upravo to iz razloga shto mu je potrebno za drogu, oni ga stavljaju u zatvor kao regularnog kriminalca, a ne kao nekog kome je potrebna posebna briga i lechenje. drzhavu ne zanimaju uzroci, nego samo posledice problema koji se krije duboko u lichnosti, a onda sasvim izvesno i u drushtvu.
trebalo bi pritisnuti i edukovati obe strane. pravno pritisnuti institucije koje su duzhne da pomazhu ili makar prijavljuju, a to ne rade, ali za to vreme isto tako dati podrshku i uvek biti prijateljski raspolozhen, saslushati onoga kome je pomoc potrebna unutar porodice. zashto bi iko ochekivao pomoc i izlechenje na kraju krajeva od strane nekog drugog, ako pomoci nema niti u kutu svojih najblizhih?

[ana]

@ plodni bizon

Hmm, u pravu ste..
Ovde sam uglavnom procitala nesto tipa ''neka crknu narkomani tako im i treba'' ili ''resenje je edukacija''.
Mislim da prvi stav ne treba ni da komentarisem. Da budem potpuno iskrena, ja sam osoba koja ima problem sa narkoticima. Ne radi se o heroinu
(iako mnogi smatraju da je samo heroin droga - velika zabluda) vec o hemijskim drogama koje su sve vise zastupljene kod omladine. Između ostalog, na ovaj forum sam naletela trazeci nekakvu pomoc na internetu.
 Edukacija?
Verujem da nikada ne biste mogli ni da pretpostavite za osobu poput mene da koristi bilo kakva stimulativna sredstva. Bila sam veoma informisana pre nego sto sam bilo sta probala odn. ''sa cime se igram''. Hemijski sastav, kako deluje, koje su posledice, pa ipak..
Ono sto mene trenutno zanima jeste kako se izboriti sa depresijama izazvanim koriscenjem hemijskih droga (ekstazi, spid), a bez koricenja antidepresiva i sedativa. Ukoliko neko zna, bila bih veoma zahvalna.
Da li je uopste moguce uticati na problem narkomanije?
Da li policija zaista hapsi narko dilere ili su oni jedno te isto?

[Plodni bizon]

Ono sto mene trenutno zanima jeste kako se izboriti sa depresijama izazvanim koriscenjem hemijskih droga (ekstazi, spid), a bez koricenja antidepresiva i sedativa. Ukoliko neko zna, bila bih veoma zahvalna.

Onaj FinalCutNow mozda zna. On se bavi drogama, onako strucno.

[ana]

Onaj FinalCutNow mozda zna. On se bavi drogama, onako strucno.

Hvala!

[FinalCutNow]

Draga Ana, najgore što možeš da uradiš kada su u pitanju spid i ekstazi jeste da se od njih skidaš onim specijalnim vrstama antidepresiva koji se prepisuju na psihoterapeutskom tretmanu, ali ipak neki lekovi su neophodni za skidanje. Teško da možeš da se skineš bez pomoċi lekova, jedino ako si početnik. Za narkomane sa stažom to je nemoguċe.
Blaži sedativi su veċ nešto drugo i mogla bi ( ukoliko se tvoje pitanje odnosi na tebe lično), da koristiš diazepame kombinovano s bromazepamima. Oba ova leka izazivaju zavisnost posle mesec dana upotrebe. Iz tog razloga treba da se uzimaju u tačno određenim vremenskim rasponima. Ukoliko si ti bila navučena na spid ili ekstazi duži vremenski period, u tom slučaju počni s bromazepamima, najpre četiri dnevno. Dva ujutro posle prvog obroka i poslednja dva posle nekih 6 do 8 sati. Ukoliko se između ta dva perioda osetiš umorno i malaksalo obavezno dremni. Ako se dogodi da ovi bromiċi od 3 miligrama , dakle 12 miligrama dnevno ne funkcionišu tempiraj još jednu dozu pred spavanje, ali nikako više od toga. Sledeċih nekoliko dana postepeno smanjuj doze dok ne dođeš do dva bromiċa dnevno. Nakon toga dva, do pet dana uzimaj diazepame koji su znatno slabiji od bromiċa, a njihovu dozu ograniči na 4 dnevno i to onih od 5 miligrama.
Pored ovoga , trebaju ti i vitamini. Obavezno se snabdi multi-vitom , cedevitom, kompleksom vitamina b i konačno kalcijumom i magnezijumom. Ukoliko konzumiraš marihuanu , možeš i nju koristiti jer ċe umiriti organizam posle tretmana s diazepamima i bromiċima. Takođe, ukoliko osetiš one grčeve u mišiċima i bolove u nogama najbolje rešenje ti je diklofenak retard, a on je potpuno bezopasan.

[FinalCutNow]

Pa to ljudi probaju bas onda kad im je zivot pakao i nemaju sta da izgube. A koliko je takvih, pogotovo u Srbiji?

Ne isprobavaju se droge u trenucima “pakla”. To jest , ne bi trebalo da se odvije na takav način. Suštinski to se samo odnosi na onu opštu crtu karaktera koja pokušava da sagleda rešenje nesagledivim posledicama drugih, u ovom slučaju irelevantnih, a ne opozitnim drugim rešenjima. Stoga tvoja interpetacija začetaka narkomanije ne može nikakako opšte da se posmatra u smislu nečijeg odgovora na problem, što ne znači da to i ne postoji.
Kod narkomana je u poveċanoj meri prisutan strah upravo suprotno od onoga što si ti rekao. To je strah od gubitka svega (ne pomirenost sa necim vec izgubljenim) i to svega je zadobilo velik broj značenja ne toliko na nivou verskih, tradicionalnih, nacionalnih vrsta društva , koliko u glavi. Svako doziranje, a što predstavlja meru narkomanije podrazumeva i staru ljudsku vezu s otrovima prirode, krvotoka i misli. Dostizanje vrhunca putem kombinovanja drugih efekata, pojačivača delovanja, opijumske supstance izazvale su čak i specifičnu zavisnost celokupnog čovečanstva od različitih putanja njegovog zadovoljstva. Problem je što ovo nije samo zadovoljstvo i što individua nije u takvom vidu kontrole nad sobom da odredi meru i jačinu otrova u sebi. Upravo zbog toga droga samo po sebi ništa ne znači jer drogu možemo pripisati unapred definisanim konzumerima. Veċi deo problema kod ove teme vrti se oko nepovezanih stvari između droga i narkomanije. S jedne strane govorimo o čovekovoj upuċenosti i svesti o otrovima, a s druge neki sagovornici diskutuju o medicinsko-psihoterapeutskoj angažovanosti države. Mešaju se dva potpuno različita pojma i radi lakšeg razumevanja zamislimo drogu kao hiv koji je najneutralniji od svih otrova. Bolest koja vas sama neċe ubiti, ali kao što znamo prizvaċe druge da obave taj posao umesto nje. Pošto se niko naravno ne trudi namerno da u svoj organizam unese bolest to ga ne sprečava da isproba nešto što je u stvari sasvim neutralno prema njemu samom, a to je bilo koji opijat. Droga samo posreduje između čoveka i čoveka. Razdvajanje je veċ stvar medicine i drugih oblasti i tako nastaje narkomanija koja opisuje jednu osobu na dva različita načina. Narkoman i čovek, čovek i otrov  to je pitanje koje doživelo mnoštvo varijacija naše prošlosti probuđene ili zaboravljene. Teorija o narkomaniji se svela na tretman uz površne interpretacije ljudske psihe. Sve što izaziva zavisnost individue putem delovanja na telo i psihu ne vuče svoje korene iz srednjovekovnog pakla, nego iz cilja za jedinstvenom vezom koje više ličnosti kod jedne osobe teže da postignu. Narkomni su dvolični, a mogu biti i modifikovani roboti u onim razmacima između višestrukih ličnosti. Veċina ljudi to odbaciju i ne prihvata takav način života pa tada konačno i sam konzumer droga može upasti u zamku prihvatanja bolesti koja kod njega zapravo ne postoji. Tek tada on postaje narkoman i počinje da usvaja modele ponašanja preporučene od strane neke institucija u državi kao što je zdravstvo. On priznaje društvenom uređenju, celoj državi da je narkoman i upravo je u ovom sačinjenja sličnost između podmuklog HIV-a koji poziva bolesti organizma i drugog virusa koji je usavršio načine paranoidnih napada na psihu. Izvor droge uvek je psiha i zato je ona sasvim neutralni i bezlični odraz bolesti čoveka. Nisu opijati ti koji ugrožavaju kvalitet življenja, niti su kakvi teleološki simboli kako se izrazi Nebojša , pakla nasuprot zdravom i ispravnom načinu koji nismo dostigli pa ne možemo ni preko njega kreirati odnos s opijatima. Čak naprotiv sama država pored ostalog finansira i aktivno podržava svaku zavisnost građana od one supstance ili dela kojima održava svoju poziciju, vlast ili neku drugu vrstu uređenja.

[Branko]

    Da li postoji veza između alkoholizma i narkomanije? Ako postoji, kakva je?
    Pitanje postavljam jer smatram da i jedno i drugo imaju koren u traženju neke utehe ili prikrivanja patnje, nezadovoljstva realnim životom i stanjem stvari.
    Još jedna stvar po kojoj su slični je to što i alkoholizam jeste zavisnost.

[modesty]

Alkoholizam je bolest zavisnosti i izmedju narkomanije i alkoholizma i nema mnogo razlike, osim što je možda alkoholizam za nijansu manje alarmantan i postepeno uništava moždane ćelije, dok jake droge deluju efektnije i pogubnije po bolesnika. Jeste, motivi za drogu i piće su najčešće nezadovoljstvo i lenjost, po meni... Beg u nerealno... Lepo je kada je neko boem, ali biti boem i biti alkos ili narkos nije isto, a ljudi često zamenjuju teze u ovom slučaju...

[FinalCutNow]

    Da li postoji veza između alkoholizma i narkomanije? Ako postoji, kakva je?
    Pitanje postavljam jer smatram da i jedno i drugo imaju koren u traženju neke utehe ili prikrivanja patnje, nezadovoljstva realnim životom i stanjem stvari.
    Još jedna stvar po kojoj su slični je to što i alkoholizam jeste zavisnost.

Dakako da postoji. Postavio si jedno interesantno pitanje koje je trenutno veoma aktuelno u medicinskim i psihološkim studijama i praksama.
Prvo se kreċe od one najbanalnije stvari da je narkomanija kao i alkoholizam bolest zavisnosti, ali tu tek otpočinje celokupna problematika.
 U savremenim medicinskim tretmanima (posebno na privatnim klinikama za bolesti zavisnosti), izbegavaju se tipske podele na takozvane lakše i teže bolesti zavisnosti, kao što takve primere možemo sagledati u interpretacijama navodno lakših i težih droga. Uprkos tome stručnjaci insistiraju na terminu “PAS”-psihoaktivna supstanca gde se ubraja i alkohol. Gde su tu razlike i sličnosti? Prvo treba razumeti razvrstavanje PAS-a, a one se protežu na opijate(heroin, trodon, metadon, heptanon…); kanabionoide (marihuana, hašiš…); stimulanse (kokain, ekstazi-koji ima i određena halucinogena svojstva); halucinogeni(lsd…) i konačno depresore ( alkohol, benzodiazepimi…).
Sve ove supstance pored svojih različitih uticaja na organizam to jest biohemiju i svest, imaju i jednu zajedničku crtu, a to je upravo sam taj uticaj. Kod opijata dolazi do direktnog dejstva na receptore iz centralnog nervnog sistema koji bivaju znatno ošteċeni nakon duže upotrebe. Depresori to jest alokohol takođe deluju na izvestan broj receptora CNS-a i što je najtragičnije mogu da dovedu do ponovne upotrebe droga kod apstinenta. To je čest slučaj sa ovisnicima od opijata, jer seċanja koje ovisnik nosi u svom mozgu, tačnije u tkz: amigdali probuđuju pamċenje na zadovoljstvo koje je pojedinac posedovao dok je bio na heroinu. Na primer, ako neko apstinira godinu dana od heroina i pritom ne pije ništa vrlo je čest slučaj da s početkom konzumacije alkohola on sebe povrati u stanje pre asptinencije. Priča je dosta široka i složena, a ja sada nemam dovoljno vremena da iznesem neke druge pojmove vezane za ovu temu. Želim samo da ukažem, posebno ovisnicima da se ne zavaravaju oko alkohola kao nečeg , eto tako blažeg od onoga na čemu su trenutno jer procesi amigdale našeg mozga nisu isti kao kod ljudi koji nikada nisu koristili ni jednu psihoaktivnu supstancu. Ukoliko ova tema šire interesuje nekog forumasha ili oseċa potrebu da nekome s iskustvom predstavi svoj problem neka mi piše na Zeleni_Ratnik@yahoo.co.uk. Ja nisam lekar , ni psihijatar , ali mogu da uputim zainteresovane na korisne adrese gde ċe moċi da stupe u kontakt s stručnjacima iz Srbije koji se ovom tematikom bave poduži niz godina. 

[FinalCutNow]

Mnogi nikada nikada nisu iskušavali otrove prirode, čoveka. Neki su otrove pretvorili , tačnije odmerili njihov sadržaj prema uticaju i tako stvorili zadovoljstvo i zavisnost. Ali mnogi među njima su polumrtvi i nepripremljeni za bol. Znamo da je bol neizostavni učitelj čija je krajnji inenzitet smrt i prevazliženje. U principu, narkomani beže od bola koji kod njih podrazumeva dosadu, depresiju, otuđenost, delimičnu ili potpunu asocijalnost. Bivši narkomani ukoliko su veċim delom iscelili svoj duh i telo poseduju odbrambene mehanizme kada su upitanju sve vrste zavisnosti. Ne u smislu odmeravanja otrova kao što je to slučaj s neko fazom razvoja pojedinačne narkomanije (habitualna, kompulsivna , itd), veċ su u stanju da sami mogu proizvesti onoliku količinu opijatnih ili stimulativnih dejstava koja su im potrebna. Hrabri se suočavaju s otrovom i mnoštvo njih to čini iz gluposti i potom umre. Hrabri, ali i  uoprni , izdržljivi, disciplinovani  ljudi koji mogu sve svoje sa sobom nositi, za njih droge ne predstavlju opasnost. To je tako jer kada se jednom ugleda druga “stvarnost”od one nametnute, ovima drugima neċe biti problem da se povremneo vraċaju u negaciju stvarnosti koju su sami stvorili. Svestan sam da ovo deluje konfuzno, ali je istinito ne zato što ja tako kažem nego pravila prirode, svemira.

          Sretno Badnje veče svima i možda se skoro pojavi neki novi mesija. Možda veċ sutra to dete negde odrasta. Hristos se rodi, a kako se Englezi našališe povodom ovog božijeg sina, rekoše ubili su ga samo zato što je tražio da ljudi budu ljubazni jedni prema drugima,    

[paprika]

Zashto se suochiti sa nekim problemom kada je lakshe od njega pobjeci? -Praksa koja iz godine u godinu postaje sve popularnija. Droga jeste veliki problem, a nepronalazhenje smisla zhivota danashnje omladine josh veci. Tema me podsjeti na sjajan film, a ko ga odgleda dobro ce razmisli, prije nego shto ponovo potegne za iglom.

[Monarch]

Hteo bih da pitam FinalCutNow-a nesto, jer pretpostavljam da bi on mogao najbolji odgovor da mi da (ako hoce i ne mrzi ga, and stuff), mada moze i neko drugi da mi napise ako zna.
Daklem, sta je "Philosopher's stones" ?
Znam da su pecurke i verovatno halucigene. Ali me zanima dosta stvari oko njih zanima. Gde se/kako nabavljaju, koliko su jake/opasne, kako rade, kakve halucinacije proizvode, i slicno.
Pa, FajnlKat, znas li nesto o njima i da li bi bio voljan da mi ih priblizis?

[FinalCutNow]

Cloud nisam baš razumeo tvoje pitanje. Tačnije nisam razumeo ovaj pojam ili sleng izraz Philosopher's stones i u kakvoj je to vezi s pečurkama? Ja sam  probao nekoliko vrsti pečurki ali za ovaj izraz Philosopher’s stones i njegovu upotrebu vezanu za halucinogene nisam cuo. Ako bi mogao samo malo da pojasniš pitanje i gde si čuo za taj izraz? 
Pominjao sam ranije kakve efekte na organizam ima pecerku po imenu Psilocybe jedna od tih koju sam isprobao, Evo kako ona izgleda: