Mazohisticki karakter

[avant-garde]

erih from: autoritet i porodica
"ono zadovoljstvo u pokoravanju, u potcinjavanju i predavanju vlastite licnosti, onaj osecaj "apsolutne zavisnosti", predstavljaju obelezja tipicna za strukturu mazohistickog karaktera. svakako, mazohizam spada u pojave u istrazivanju kojih psihoanaliza stoji jos sasvim na pocetku. Uzroke za teskoce u istrazivanju problema mazohizma valjalo bi pre svega traziti u sledecem: mazohisticki karakter - u onim pojavnim oblicima koji nisu patoloski - pretezno je onaj karakter vecine ljudi naseg drustva, da on za istrazivace koji karakter burzoaskog coveka smatraju "normalnim" i prirodnim, zbog nedostatka distance, uopce ne postaje znanstvenim problemom.
pristup razumevanju mazohizma kao temeljnog dusevnog ponasanja otvorila je karen hornaj, cijim radovima sledeci izvodi zahvaljuju za odlucujuci podsticaj. u mazohistickoj perverziji ona vidi samo poseban slucaj mnogo opstijeg dusevnog ponasanja. to je ponasanje pre svega utemeljeno slabljenjem normalne agresivnosti i sposobnosti za aktivno i samostalno ostvarivanje zateva te je ukazala na to da niz karakteroloskih osobina koje su do sada izolirano promatrane izrasta iz mazohisticke strukture."

[Morella]

Ovo mi deluje kao mnogo zanimljiva tema, volela bih da zazivi ali mi nije ni danas jasno kao ni onomad u kom smeru je zamisljeno da rasprava teche?

[DramatisPersonae]

mozemo npr govoriti o tome zashto razvoj drushtva pravi mazohiste, kuda mazohistichko drushtvo ide, hoce li ikada mazohizam prevladati, mozemo razgovarati i o tome na koji nachin mazohista uziva, jer je to meni apsolutno strano, i ne logichno, pa stoga i zanimljivo.

[Morella]

Pa ne znam…
Na mazohizam gledam kao na vid pasivnosti, zelju da se bude posedovan I time da se skine odgovornost sa samog sebe. To vazi za sex kao I za neki emotivni mazohizam.
U seksualnom odnosu, mazohista je pasivan – prima I  tako uzbegava da preuzme bilo kakvo aktivno ucesce u aktu. Da li zbog nekog nesvesnog straha da ce zabrljati, da nije dorastao “zadatku” ili neceg drugog ,ne znam..
To je ona prica o tome kako smo od malih nogu navikli da pripadamo nekog – to nam daje osecaj sigurnosti, sto je I normalno na neki nacin.
Kod jednog mazohiste pretpostavljam ta potreba je pojacana , a zajedno sa tim javlja se I nesigurnost koja paralise I stavlja samu osobu u drugi plan.
Dakle pojedinac koji je slab ne ume da se izbori sa "pritiskom" drustva da se ponasa kao pojedinac u potpunosti odgovoran za sebe i svoje postupke.

Meni je zanimljiviji seksualni mazohizam I zelja da se bude tuchen,grizhen…
Da li je zelja za bolom samo zelja da se dokaze koliko je daleko neko da ide zarad pripadanja partneru ?
Da li neko zaista uziva u bolu?
Nisam bas razmisljala na ovu temu….I need time;)