Medvedev u Beogradu i srpska ruska politika

[שָׂרָה]

.. u budućem mega-ratu ili globalnim ratovima...Ako budemo na jednoj strani druga će nas napadati ( jer nismo ni na Zapadu ni na Istoku ), a ako se držimo po strani veće su šanse da se nikome ne zamerimo i da nas ne diraju...Ipak, nismo mi u poziciji da imamo taj luksuz da se zamerimo Rusiji. A ako ne uđemo u NATO nećemo im se zameriti..

Kakvom "mega-ratu"?
A sta bi se tako kapitalno pa dogodilo i AKO im se zamerimo??!! Lepo ce da preskoce i Cesku i Madjarsku i Rumuniju, pa ce da umarsiraju - kao u Gruziju?! A i zasto bi to uradili? Mi smo, kao, njima mnogo vazni?
Ja bih volela da mi ovde neko odgovori STA SU RUSI IKADA, IKOME DOBRO UCINILI, a da od toga nisu sami imali najvise koristi?
I kako i cime su im se sve one  zemlje istocnog bloka  ZAMERILE  da su ih onomad onako lepo okupirali na 70 godina?

[Aleksandar]

Margot, mislim da tu nije stvar u tom da nam Rusi nekako pomažu, nego što Srblji uglavnom misle da smo eto nekakva verska braća, jer smo eto i jedni i drugi pravoslavci (nas ateiste ne računaju ni u Ruse ni u Srbe, bar ne one prave).

Inače, vojna neutralnost je najsmešniji izraz koji je skoro uspeo da skove Koštunica doktor Vojislav. Neutralnost mogu da priušte samo ultrabogate zemlje, i usput je nezgodno za njene obične građane jer će onda svaki građanin, a boga mi i građanka, morati da uči i stiče sertifikat da zna da upravlja teškom i lakom artiljerijom. Neutralnost znači sposobnost da se odbraniš od bilo kog vojnog bloka. Pitanje je koliko ovdašnji Srblji misle da je Srbija moćna ili da može biti moćna vojna sila da bi se branila od NATO-a ili Rusije.

Drugo, ulazak u NATO je korisna stvar iz bilion razloga, ali bih ipak i ja poveo računa o odnosu Rusije prema ovom pitanju. Ne zato što smo Srbija, pa kao nekakva verska braća, nego i da smo Mađarska, Hrvatska, ili bilo koja druga država. Jer nikome ne bi trebalo da bude u interesu da se zamera Rusiji. Trebalo bi to rešiti na nekoj diplomatskoj osnovi... upravo sa Rusima.

[Jack Daniels]

Pa nisam mislio da će nas vojno napasti. Srbija sada ima kakvu-takvu težinu u međunarodnim odnosima baš zato što je Rusija podržava. Bez toga smo ništa jer bi nam tretman u NATO-u bio takav da ne bismo bili pitani ni za šta, a tražili bi od nas puno toga. Npr. šta?
1. Da priznamo Kosovo
2. Da postave svoje rakete ( dajem primer, možda i nešto drugo iz vojnog arsenala ) na našoj teritoriji.
3. Slali bi naše profesionalne vojnike da ratuju protiv Rusa.

Ljudi koji za punu evroatlantsku integraciju nisu svesni da mi nismo posmatrani ( niti ćemo biti, prekasno je sada ) na Zapadu kao njihov deo i partner, a bitnije je kako te drugi vide nego kako sebe vidiš.

[שָׂרָה]

@ Aleks
A jel' moze neko da mi kaze KAKO su to Rusi zamislili?

[Pohotni Jarac]

Ne. Zato sada imamo devalvirani parlament mnogo više nego tada. Uostalom, bolje je ćutati i praviti se nesposoban nego ubadati prst u oko gde ne treba. Ideja o neutralnosti Srbije uopšte se dopada Vašingtonu. U tom smislu nije valjalo to raditi jer nikakvog benefita nema.

Ispravka: htedoh reći da se ideja o neutralnosti Srbije uopšte NE dopada Vašingtonu. I zato je nismo smeli proglasiti jer je jednostrana. Nije Srbija Švajcarska pa da može biti neutralna. Nije Srbija SFRJ pa da bude nesvrstana. Možemo puzati ka NATO ali koliko je god moguće odugovlačiti to pitanje bar dok ne prođe kriza (ako prođe tako brzo). Mišljenja sam da nas neće primiti u EU ukoliko ne priznamo Kosovo i ne budemo spremni za te naposletku i ušli u NATO. I opet, te stvari valja raščistiti na referendumu uz jednogodišnju opštenacionalnu debatu na svim nivoima, od televizija sa nacionalnim frekvencijama do mesnih zajednica. Kada se to reši, onda smo se opredelili i više nema nazad.

[Aleksandar]

Pitanje stavljanja ovog na referendum je opet nešto što traži diskusiju, iz prostog razloga što jednostavni ljudi ne mogu da pojme taj nivo koji je potreban državniku da bi doneo ovakvu odluku koja je pre svega nepopulistička i koja se teško brani pred običnim, najobičnijim pukom (uglavnom bez mnogo mozga). Ne možemo nikada i nikako ubediti prostaka da kaže da je pro-NATO, ma koliko argumentovano izložili stvari. Zato je odluka o pristupanju tom savezu pitanje koje se ne može doneti na referendumu, već isključivo stavljanjem argumenata za i protiv. Ja mislim da je više na strani ZA, ali rekoh - valjalo bi diplomatski sa Rusima o tome da vidimo mogu li oni da se zadovolje nečim što taj potez donosi.

[Pohotni Jarac]

Građani su ti koji bi trebalo doneti tu odluku, ulaska ili neulaska u NATO jer su građani ti koji će živeti sa posledicama tog izbora, bilo da se ide u Avganistan ili se brani Gruzija. Sigurno neće sin Dragana Šutanovca da rizikuje život u tim misijama. U svakom slučaju nisam baš siguran da građani, ma koliko glupi bili, neće shvatiti argumente. Ne bih da Šutanovac i slični umesto mene odlučuju o takvim stvarima. Uostalom, ko je dovoljno kompetentan da o tome odlučuje? Ni DS cilj ulaska u NATO nije stavio kao svoj predizborni slogan jer se plašio reakcije građana, ali se sam nije potrudio, ako već deli ta opredeljenja da ih pametno obrazloži (ili možda DS nije siguran šta tačno želi, kako želi i kada želi, odnosno ko u DS-u). Uostalom, iako građani Srbije uglavnom ne vole NATO pitanje je kako bi glasali na eventualnom referendumu. Ako je ulazak u NATO uslov za ulazak u EU i ako to neko jasno kaže, verujem da bi se onda većina glasača opredelila za ulazak u NATO. U slučaju dobro organizovanog referenduma i prethodne opštenacionalne debate savest će biti čista donosiocima odluka. Nije to populizam nego demokratija.

[Aleksandar]

Ne, to nije demokratija. Zašto, verovatno se ko od čitalaca pita. Zato što volja većine ne mora da bude u skladu sa idejom slobodnog društva, i slobodnog građanina. Na primer, volja većine građana Srbije je da se proteraju Cigani iz Srbije, isto tako i Albanci i Hrvati i Bošnjaci. Da li bi trebalo organizovati referendum o tom pitanju, pa postupiti po volji većine?

Demokratija nije volja većine, nego skup vrednosti koje afirmišu ljudsku slobodu i prava, tako da ne štete nekom drugom.

Svakako, ovo nije pitanje koje može da bude tako jasno "za" ili "protiv" ljudskih prava, ali jeste možda jedno od onih pri kojem bi trebalo povući hrabriji potez, a čije posledice građani isprva nisu spremni da pojme. Usput, ne tvrdim da je to stvarno jedino rešenje, referendum svakako dolazi u obzir, ali nije neophodno da bi se donela ova odluka, kao što referendum nije uslov da bi se izglasao bilo koji od zakona koji se svakodnevno donose u Skupštini Srbije.

A što se tiče onog da se šalju vojnici... To je demagogija. Niko nikoga ne bi mogao silom da odvede u rat. Postoji profesija koja se zove ratnik, pa ko hoće... normalno je da će biti poslat da obavlja taj svoj posao. Šta je tu neobično i gde je tu momenat odgovornosti građana po pitanju ulaska u NATO?

[Pohotni Jarac]

Ne, to nije demokratija. Zašto, verovatno se ko od čitalaca pita. Zato što volja većine ne mora da bude u skladu sa idejom slobodnog društva, i slobodnog građanina. Na primer, volja većine građana Srbije je da se proteraju Cigani iz Srbije, isto tako i Albanci i Hrvati i Bošnjaci. Da li bi trebalo organizovati referendum o tom pitanju, pa postupiti po volji većine?

To je prosto tvoje uverenje. Čak i da si u pravu kako većina to zaista i misli, kada se dođe do realizacije to znači rat, pogibije, bombardovanja, sankcije... Nešto se naučilo tokom devedesetih. To poglavlje je završeno a tvoj argumenat više nema vrednost koju želiš da ima. Kasniš barem deceniju, ako ne i više.

Demokratija nije volja većine, nego skup vrednosti koje afirmišu ljudsku slobodu i prava, tako da ne štete nekom drugom.

Demokratija JESTE volja većina ustanovljena i sprovedena DEMOKRATSKOM PROCEDUROM a ne pukim aklamacijama na "mitinzima istine"... Većina sastavlja Vladu a ne nužno opcije koje bi možda bolje afirmisale ljudske slobode i prava.

Svakako, ovo nije pitanje koje može da bude tako jasno "za" ili "protiv" ljudskih prava, ali jeste možda jedno od onih pri kojem bi trebalo povući hrabriji potez, a čije posledice građani isprva nisu spremni da pojme. Usput, ne tvrdim da je to stvarno jedino rešenje, referendum svakako dolazi u obzir, ali nije neophodno da bi se donela ova odluka, kao što referendum nije uslov da bi se izglasao bilo koji od zakona koji se svakodnevno donose u Skupštini Srbije.

Ulazak u vojni savez nije isto što i bilo koji zakon koji se može očas posla promeniti ali savezi imaju dalekosežnije posledice nego zakon o državnom revizoru ili o prostornom planiranju i izgradnji, ili kakav zakon o izmenama i dopunama nekog bzvz zakona o ingerencijama Agencije za državni besmisao i mlaćenje prazne slame.

A što se tiče onog da se šalju vojnici... To je demagogija. Niko nikoga ne bi mogao silom da odvede u rat. Postoji profesija koja se zove ratnik, pa ko hoće... normalno je da će biti poslat da obavlja taj svoj posao. Šta je tu neobično i gde je tu momenat odgovornosti građana po pitanju ulaska u NATO?

Jeste, neka ide ko hoće ali postoje pritisci i očekivanja. U svakom slučaju, bolje je stajati van saveza nego u njemu, naročito ukoliko smo okruženi zemljama tog saveza. Ako je taj savez miroljubiv i ako radi u interesu mira onda smo mi u njegovom okruženju bezbedni. U slučaju da nije tako, onda nema tu šta da se mislimo. Problem je što građane ove zemlje vlasti sistematski lažu o prirodi tog vojnog saveza.

[Aleksandar]

To je prosto tvoje uverenje. Čak i da si u pravu kako većina to zaista i misli, kada se dođe do realizacije to znači rat, pogibije, bombardovanja, sankcije... Nešto se naučilo tokom devedesetih. To poglavlje je završeno a tvoj argumenat više nema vrednost koju želiš da ima. Kasniš barem deceniju, ako ne i više.

Demokratija JESTE volja većina ustanovljena i sprovedena DEMOKRATSKOM PROCEDUROM a ne pukim aklamacijama na "mitinzima istine"... Većina sastavlja Vladu a ne nužno opcije koje bi možda bolje afirmisale ljudske slobode i prava.

Prema ovim gore stavovima mogla bi da postoji fašistička demokratija. To naprosto ne pije vodu. U stvari pilo je upravo devedesetih. U Srbiji je tada bila na delu rasistička država, ustanovljena na demokratskim izborima. O tome se radi. Ti bi to zvao demokratijom, a ja to zovem fašizmom. Mislim da se i Hitlerova vlast zove fašističkom, a ne demokratskom, iako je dobio demokratske izbore.

[Jack Daniels]

Jeste, neka ide ko hoće ali postoje pritisci i očekivanja. U svakom slučaju, bolje je stajati van saveza nego u njemu, naročito ukoliko smo okruženi zemljama tog saveza. Ako je taj savez miroljubiv i ako radi u interesu mira onda smo mi u njegovom okruženju bezbedni. U slučaju da nije tako, onda nema tu šta da se mislimo. Problem je što građane ove zemlje vlasti sistematski lažu o prirodi tog vojnog saveza.

Ček, ček ovaj deo mi je zanimljiv. Prvo, nije mi jasno koja je to laž o koju vlast potura o prirodi NATO-a. Drugo, koje je tvoje mišljenje o pravoj prirodi tog saveza? Možeš da odgovoriš i na temi o NATO.

[Pohotni Jarac]

Prema ovim gore stavovima mogla bi da postoji fašistička demokratija. To naprosto ne pije vodu. U stvari pilo je upravo devedesetih. U Srbiji je tada bila na delu rasistička država, ustanovljena na demokratskim izborima. O tome se radi. Ti bi to zvao demokratijom, a ja to zovem fašizmom. Mislim da se i Hitlerova vlast zove fašističkom, a ne demokratskom, iako je dobio demokratske izbore.

Mislim da si me pogrešno razumeo. Od referenduma ZA/PROTIV ulaska Srbije u NATO otišli smo daleko, a naročito od teme. Organizovanje referenduma po tom pitanju nije populizam, niti je francuski i holandski referendum o EU Ustavu bio populizam. O demokratiji možemo raspravljati na temi koja bi nosila taj naziv. Demokratija podrazumeva i demokratsku kulturu ali to je drugo pitanje.

Ček, ček ovaj deo mi je zanimljiv. Prvo, nije mi jasno koja je to laž o koju vlast potura o prirodi NATO-a. Drugo, koje je tvoje mišljenje o pravoj prirodi tog saveza? Možeš da odgovoriš i na temi o NATO.

Moje mišljenje o prirodi NATO pakta lepo je uobličio generalni sekretar te organizacije govoreći o "novoj ulozi NATO" i upotrebi tog vojnog saveza van evroatlanske zone. NATO više ne deluje odbrambeno nego preventivno, a to je evidentno upravo u Avganistanu, mada je i pod firmama KFOR, EUFOR, IFOR, delovao i na prostoru bivše SFRJ. Dakle, NATO će preventivno reagovati bilo gde u svetu (Avganistan, Somalija, Jemen, Kavkaz, jer neprijatelji se množe a situacija se komplikuje). Ako uđemo u NATO moramo znati da time ulazimo u jedan složen sistem te da se tako obavezujemo na način mnogo obuhvatniji nego što je to članstvo u EU. Mislim da se još uvek nedovoljno zna šta sve to još znači i šta bi moglo da znači ukoliko se bezbednosna situacija u svetu pogorša u narednih pet godina.

[Olaf Dheltir]

Medvedev! 

[Aleksandar]

Evo ovde izvora za najgluplje političke izjave: B92 Dvougao, Ivana Žigon vs. Borka Pavićević.

[Pohotni Jarac]

U geopolitičkoj igri povratka na Balkan Rusija se oslanja na energente, koje koristi kao sredstvo svog političkog uticaja. Rusija više ne izvozi ideologiju ali vešto upravlja energetskim resursima koje teži da iskoristi za politički i ekonomski u Evropu. Dugoročni cilj Rusije na Balkanu i u Srbiji jeste da se učvrsti u regionalnoj energetici i uopšte u ekonomiji, u meri u kojoj neće biti moguće njeno istiskivanje. U geografiji te strategije Srbija ima centralnu poziciju i po važnosti ruske energetske percepcije je odmah iza Bugarske. U skladu sa pomenutim, kontrola srpskog energetskog sektora jedan od bitnih ciljeva ruske politike, koji je ostvaren kupovinom većinskog dela NIS-a i projektom „Banatski dvor“. Pošto je energetika jedno od glavnih sredstava ruske politike, kontrola srpske energetske infrastrukture se pokazuje kao sasvim logičan cilj, koji bi trebalo omogućiti Rusiji čvrsto pozicioniranje u Srbiji. Na taj način Rusija sprečava napore EU da izvrši diverzifikaciju snabdevanje energentima, čime se podriva energetska bezbednost EU. U tim projektima Srbija iz raznih razloga sasvim svesno učestvuje. I posle toga neko meni spočitava da vidim nekakvu ZAVERU Zapad a protiv Srbije. Kako ne bi bilo zavere kad Srbija nije dobar đak kao što je to recimo Hrvatska?

Politička i ekonomska situacija u Srbiji ide u prilog jačanju ruskog uticaja. Prijem Srbije u EU je usporen sa izgledom zamrzavanja na neko neodređeno vreme, pa samim tim u Srbiji postoji bojazan da će na kraju završiti kao Turska u poziciji večitog kandidata. U takvoj situaciji Rusija se nameće kao prirodan izlaz a to može opet izazvati neugodne geopolitičke turbulencije na Balkanu i negativne po percepciju zapadnog interesa. Čak i da to nije cilj srpske politike, ona sebe može dovesti u takvu situaciju. Posledica osciliranja Beograda između Brisela i Vašingtona sa jedne i Moskve sa druge strane, jeste da se sada obe strane trude da spreče da se Srbija politički opredeli na jednu stranu. Otuda proizilazi da možda šizofrena srpska spoljna politika i nije više samo srpski izbor nego ona prosto nema snage da se odupre pritiscima velikih sila. Ako u tome ima istine, onda se može očekivati nastavak oscilirajuće i konfuzne srpske spoljne politike, barem do sledećih parlamentarnih izbora.