Zrelost

[Domaci Zdajnik]

Malo sam čitao neku psihološku literaturu i nametnuo se jedan izvod iz nekog Heseovog dela koji se uklapa u ovu temu. Mislim da je čovek (Hese) odlično opisao savremenu situaciju po pitanju zrelosti, odnosno čednosti u drugom jednom smislu (kao savršenosti):

Na početku stvari ne nalazi se nevinost i jednostavnost, sve što je stvoreno, i ono naizgled najjednostavnije, već je iskrivljeno, već je sa mnogo pukotina i bačeno u prljavi tok postojanja. Put u čednost, u nestvarno, ka Bogu, ne vodi nazad, već napred, ne ka vuku ili detetu, već sve dalje u krivicu, sve dublje unutra ka razvijanju čoveka.

[pebble]

koje je to Heseovo delo u pitanju? ovaj citat si nasao u nekoj psiholoskoj literaturi? o cemu se radi?
ne znam da li razumem sta je on hteo da kaze ili sta ti mislis pod ovim, mozda da nam pojasnis?
put napred u krivicu, sve dublje ka razvijanju coveka - razvijanje svojih umnih sposobnosti, prihvatanje svoje covecnosti?
zasto krivicu, zbog samosvesti ili zbog slobode izbora?
zasto si podvukao krivicu, sta to za tebe predstavlja?

[Domaci Zdajnik]

Da, izvinjavam se što nisam odmah naveo te informacije. Radi se o nekom Jerotićevom tekstu o psihologiji mladih, gde on citira Hesea, ali ne navodi iz kog je to dela (što dokazuje da tekst nije nešto bitan bio ni njemu, inače bi precizirao izvor). Meni se čini da je reč o Narcisu i Zlatoustom.

Podvukao sam pojam krivice jer mislim da je on ovde ključan, i označava opredeljenost čoveka ka svesnom sukobljavanju sa onim što iskrsava tokom iskustva, sa narušavanjem nekog ustaljenog poretka, slamanju prirodnog stanja stvari, inercije. To znači da čovek bira, i tako sebe stalno dovodi u odnos krivice (Kjerkegor slično formuliše). Povlačenje prema detetu je nekakav put u navodno sigurnu prošlost, hodanje nekom linijom manjeg otpora, u stvari prihvatanje inercije; put prema vuku je neprijateljstvo, egoizam i strast koja krši pravo drugog, izaziva svađe i ratuje sa svima.

Puna rečenica, povezana sa pojmom zrelosti, mogla bi da govori da je zrelost takav odnos prema svetu i životu koji i po cenu krivice (stalnog svesnog biranja, intelektualnog i napora odgovornosti) pristaje na to da menja stanje stvari, i tako stalno tvori novo sopstveno biće. Ono što From zove revolucionarom.

Mi smo to ovde već pokazali, ali ova jedna rečenica Hesea može da sažme čitavu tu diskusiju.

[pebble]

da, bas tako

ne znam kako za vas, ali krivica je za mene malo vise nego samo teorijski pojam u celoj ovoj prici.
mislim da to nije zbog same odgovornosti koja sledi iz svesnog biranja, vec zbog osecaja odvojenosti i samosvesti koji isto tako proizilaze iz svesnog biranja i intelektualne neotupelosti i ucmalosti

[modesty]

Malo sam čitao neku psihološku literaturu i nametnuo se jedan izvod iz nekog Heseovog dela koji se uklapa u ovu temu. Mislim da je čovek (Hese) odlično opisao savremenu situaciju po pitanju zrelosti, odnosno čednosti u drugom jednom smislu (kao savršenosti):

Na početku stvari ne nalazi se nevinost i jednostavnost, sve što je stvoreno, i ono naizgled najjednostavnije, već je iskrivljeno, već je sa mnogo pukotina i bačeno u prljavi tok postojanja. Put u čednost, u nestvarno, ka Bogu, ne vodi nazad, već napred, ne ka vuku ili detetu, već sve dalje u krivicu, sve dublje unutra ka razvijanju čoveka.

Uh, ovo je mocan citat, stvarno...

[modesty]

Htela sam bas da se nadovezem na zrelost i kako ja kapiram neke stvari, ali sada pricam malo konkretnije i uze... Koliko puta vam se dogodilo da prosto uocite raliku u zrelosti izmedju ljudi iste dobi? Ukoliko posmatramo na taj nacin i po nekom proseku, naravno da je jedan do bitnih parametara prihvatanje odgovornosti... Da li ce neko vremenom, kako rece pebble negde, da "otupi", mislim da to ime manje veze za zreloscu, a vise sa nekom psiho-fizickom gradjom, generalno... Verujte mi, upoznala sam tinejdzere, mnogo zrelije i spremnije od ljudi koji bi mogli da im budu i roditelji... Pri tom, sigurna sam apsolutno da previse razmazenosti usporava sazrevanje, a da ono "umereno" cak utice pozitivno na individuu.

[Plodni bizon]

Verujte mi, upoznala sam tinejdzere, mnogo zrelije i spremnije od ljudi koji bi mogli da im budu i roditelji...

Mladi su u mnogo stvari sposobniji da zrelije rezonuju nego matori. Pogotovo mladi koji pocinju sa analizom stvari oko sebe. Matori se ni o cemu ne pitaju. E, sad, ako bi zrelost bila sposobnost da te slabije pogadjaju spoljasnje afekcije, onda zrelost izgleda da dolazi sa godinama.

Pri tom, sigurna sam apsolutno da previse razmazenosti usporava sazrevanje, a da ono "umereno" cak utice pozitivno na individuu.

Tako kaze i pedagogija. Zato i propisuje one zadatke roditeljima da ne tuku decu, ali i da im ne dozvole da rade sve sto pozele.

[debeli dud]

O zrelosti. Blista u ponasanju, ali jos vise u obicajima. Zlato tezina cini vrednim, moral coveka. To je ukras svih vrlina, i pobudjuje postovanje. Po drzanju se covek poznaje, kao kuca po procelju. Nije to ustogljena glupost, kako bi vetropiri hteli, vec spokojan autoritet. Govori poucno, deluje uspesno. Zahteva izgradjenog pojedinca, savrsenog koliko i zrelog. Kad se detinjstvo zavrsi, pocinju se ozbiljnost i autoritet sticati.

Baltazar Gracijan: Orakul, Paideia 2002, strana 128.

[Fr1ck]

Vocki koja sazre ostaje samo da istrune. 

[Domaci Zdajnik]

Po drzanju se covek poznaje, kao kuca po procelju. Nije to ustogljena glupost, kako bi vetropiri hteli, vec spokojan autoritet.

Ima nečeg što odaje utisak zrelosti kod onih ljudi koji zauzimaju fizički stav kao da su kakvi autoriteti, pa i da nisu stvarno zaslužili da se tako postave. To su ljudi mirnog, staloženog glasa, koji se teško daju isprovocirati, koji su čvrste/stabilne psihe, koji su razumom zauzdali emotivne senzacije i naboje. Ima nečeg, rekle bi devojke, božanskog kod takve vrste ljudi.

[Morella]

Rekla bih da se zrelost sastoji iz dva elementa.( ukratko)
1.   Psihicko I emotivno odrastanje – razumno rasudjivanje I nosenje sa situacijama, nacin na koji neko reaguje I zakljucuje
2.   Odgovornost - Samostalno obavljanje svakodnevih obaveza, sposobnost da covek brine o sebi I drugima I da izvrsava zadatke korektno

S jedne strane, nezreo je onaj ko traga. Dokle god se neko razvija, raste, trazi odgovore, postavlja pitanja, on je nezreo.

Sa ovim se ne bih slozila. Kazem, po meni ( a verujem da bi se I udzbenik slozio) zreo covek je osoba koja zdravo I racionalno rasudjuje , koja je spremna da prihvati odgovornost za svoje postupke kao I ono sto donosi svakodnevnica.
Covek je bice kojem je potrebno da se ceo zivot razvija ukoliko ne zeli da zatupi.  To nije filozofsko mastanje vec normalan I pozeljan obrazac zivota.

"Karakter" je onaj ko slepo brani svoje vec izabrane stavove ma koliko su oni glupi, a kad pocne da nazire koliko su glupi onda treba da ih brani jos vatrenije i fanaticnije.

To se u nasem narodu ne zove karakterom vec zatupljenim svojeglavim covekom  ili sto moja baba rece nedokazanim. I vidis upravo na tom primeru mozes uociti primer odista zrelog coveka – coveka koji je radom , ucenjem I na duhovnom planu sagradio sebe – izgradio svoje stavove na valjanim argumentima ali ko ce ukoliko neko iznese bolje I ocito valjanije argumente preispitati svoj stav I ko ce iz debate izaci mozda I kao gubitnik ali obogacen novim saznanjem I informacijama. Zreo covek ce bas naprotiv onome sto si ti rekao raditi na sebi ceo svoj zivot. On ce biti dosledan ali ne I iskljuciv. On ce biti cvrstog ali flexibilnog karaktera.

Nije bitno dokle si stigao sa razvojem nego da si prestao sa razvojem.

U skladu svega gore napisanog..ovo je apsurdno. Uzmi bilo koji udzbenik iz Pedagogije za pocetak….Ja zaista ne poznajem nikoga ko smatra da je inteligentniji, zreliji onaj koji ostane na istom stepenu razvoja ceo zivot od nekoga ko ceo zivot traga I usavrsuje sebe….

Zreo je neko ko se konacno batali sanjarenja i filozofskog mastarenja, i ko je spreman da posveti svoj zivot izdrzavanju porodice.

Porodica ( sklapanje braka)  nije posledica zrelosti vec se iz porodicnog zivota razvija zrelost u vidu odgovornosti I brige za svoju porodicu. Covek sazreva time sto teziste prebacuje sa Ja na Mi. Nije vise vazan samo ON vec I njegovi najblizi o kojima se on stara iz osecaja ljubavi I odgovornosti.
Ali samim tim sto neko sklopi brak ne postaje zreo. Odgovornost je samo element zrelosti ne I njen ekvivalent. Duhovno I intelektualno taj covek moze ostati nezrelo dete do kraja zivota ali opet skrbiti o porodici svojim radom I materijalnim doprinosom.
Takodje zasnivanje porodice , posao I ostale obaveze ne znace stavljanje tacke na razvoj I neciju potragu za vecim, boljim I istinom…..

Sve u svemu, sa dobrom sansom da budem kamenovana od strane filozofa ovde uopste mislim da je glupo to velicanje filozofije I samih “filozofa”. Filozofija ne treba biti izgovor za neciji osecaj otudjenosti I nesposobnosti da brine sam o sebi.
Jbg..nikad od mene filozof nece biti….

[modesty]

Ima toliko ljudi koji deluju zrelo i odlučno, a u stvari su samo konvencionalni. Neko ko se recimo oženio "na vreme" (muškarac do 30-te, žena do 25-e), završio fax i izrodio decu, smatra se zrelim, po mišljenju većine. Dobro, to je baš super, ali ne znam šta bi sada trebalo da radi neko ko ima 35 godina i nije upoznao osobu koja mu odgovara za brak, a sa druge strane je izuzetna osoba ili jednostavno ne želi da bude u braku ni sa kim, da li bismo mogli reći za takvu osobu da je nezrela? Naravno da ne.

[Plodni bizon]

Zenidba nema veze sa tim ko je koliko zreo. Niti radjanje dece. Zrelost ima veze sa onim mislima u glavi, pa cak i u ponasanju, odnosno uskladjivanju teorije i prakse, pod uslovom da je zrelo misli. Ljudi iz naseg okruzenja cesto nemaju ni zrele misli, a tu podrazumevam racionalno rezonovanje u pogledu aktuelnih zivotnih problema i situacija koje imaju pred sobom da rese. Realizacija dolazi kasnije.
A najgore je sto se kod nas zrelost razume po svaku cenu kao realizacija neke zamisli. Tako neko ko je lopov bice zrela osoba ako je dovoljno snalazljiva da zamisljeno obavi tehnicki kako valja. Znaci da nije bitno kako mislis, nego da li pravilno u tehnickom smislu baratas ka realizaciji svoje pokvarene zamisli.

[Morella]

Dobro, to je baš super, ali ne znam šta bi sada trebalo da radi neko ko ima 35 godina i nije upoznao osobu koja mu odgovara za brak, a sa druge strane je izuzetna osoba ili jednostavno ne želi da bude u braku ni sa kim, da li bismo mogli reći za takvu osobu da je nezrela? Naravno da ne.

Naravno da ne. Kazem, iz braka se razvija jedan element zrelosti a to je sposobnost coveka da prevazidje makar delimicno urodjenu sebicnost. Brak nije posledica zrelosti. Ljudi u brak ulaze iz razlicitih razloga, dovoljno je da pogledamo u nashu ( pod nashom mislim na ljudsku, ne iskljucivo srpsku) proslost .
A to sto kazes, da se konvencionalnost cesto brka sa zreloscu I jest tako. Mislim da to proizilazi iz toga sto drustvo namece coveku jedan obrazac po kom je njegova”duznost” da zivi, da nadje posao I skrasi se kraj jednog partnera . To je opste prihvaceni dobar obrazac I covek treba da se uklopi u njega kako zna I ume. Poslusan covek koji ispunjava duznost  je dobar covek. Ali mislim da moderno doba donosi I pomeranje tih granica zrelosti….
Nista to cudno nije…drustvo tezi da kompletnu covekovu egzistenciju svrstava u sablone I obrasce…pocevsi od pelena: )

[modesty]

Zrela osoba je valjda osoba koja je iskusna i koja ne zaključuje na osnovu "generalnih" stavova i "nepisanih previla", već dozvoljava sebi da odraste... Ne tako što će se držati nekakvih šablona, već tako što će pustiti samu sebe da živi, oseća, bude povređena, da ima pravo da pogreši, ali i da nauči... Osoba koja ne misli da je svu pamet sveta popila, ali koja ne smatra ni da je svako drugi bolji od nje same... Rekla bih da je zrelost po malo iskustva, po malo hrabrosti, znanja, radoznalosti, želje, volje, pristojnosti, kulture, strpljenja i odgovornosti... Zrelost je sposobnost da pratiš zbivanja oko sebe i uklopiš se, a da sebe ne lišiš sopstvenog sna.