Zrelost

[lanavi]

Koliko u stvari zrelost ima veze sa licnim a koliko sa kolektivnim iskustvom? Da li covek moze da sazri samo posmatrajuci a ne i licno prozivljavajuci? Da li ona sama po sebi znaci i preuzimanje odgovornosti za drugog i zasto se zrelost a sa njome i sve ono sto se pod njom podrazumeva smatra odlikom starenja?

Namece se samo po sebi da smo sazreli onda kada donosimo presudne odluke u zivotu, one koje se ticu izbora skole (negiram isto u slucaju odluke jednog 15-godisnjaka koji mora tako rano da sebi istrasira buducnost, takve stvari su vise rezultat tudjih sugestija i prilagodjavanja misljenju starijih), zivotnog partnera, posla kojim cemo se baviti, broja dece, mesta gde cemo ziveti a u pojedinim slucajevima i nacina na koji cemo umreti. I koliko god sve to proizaslo iz nekih licnih preferencija one (odluke) su cesto nametnute jer se neko ponasanje od pojedinca ocekuje. "Odradjivanjem" i ispunjenjem plana pokazuje se zrelost dok se "nezreli" koji idu u ostvarenje svojih htenja preko reda i van uobicajenog smatraju detinjastim, nastranim, lujkama. Neko nije spreman da radi izvan sablona pa ono vec navedeno u prethodnim postovima (zasnivanje braka u odredjenim godinama, radjanje dece, sigurna karijera) oznacava samo sigurnu, vec utabanu trasu koja svojim puteljcima moze da namami kvazi-zrele da strpnu usput jos nesto od zivota.

Mislim da je posmatranje nekada dovoljno da covek uvidi stvari koje mu smetaju, ne gode ili suprotno pa da i pored nekog neprozivljenog iskustva formira neki stav koji ce ga uobliciti i dati mu formu zrele osobe. Upijanje tudjih gresaka ili pozitivnih ostvarenja moze da bude dovoljno jak razlog da neko mentalno i duhovno sazri i poprimi nesto od odgovornog prema sebi i drugima iako mu mozda ne prilici godinama.

Zrelost po meni znaci preuzimanje odgovornosti za drugog ali prvenstveno za sebe. Kada se vise ne plasi tudjih reakcija ali biva oprezan i zna da prepozna naznake tudjih namera (dobrih ili losih), kada ga sopstvene greske povrede ali ojacaju, kada ga tudje reci ubodu ali osveste i navedu na preispitivanje, kada ume da bude ravnodusan ali ne tup, kada moze da pomogne i pri tom bude ozbiljno shvacen, kada sebe posmatra kao jedinku a ne deo celine. Onda je u stanju da bude cist pred sobom ali i drugima.

Starost nije sinonim za zrelost ali je njena posledica i temelj tudjeg postovanja, izvor mudrosti nakupljenih iskustvom i prozivljenim.

[Branko]

    Žarko Trebješanin, profesor Beogradskog univerziteta u predgovoru za knjigu Abrahama Maslova "Psihologija menadžmenta" kaže:

    Zrela ličnost je, po Maslovu, osoba koja je u punoj meri ostvarila svoje inherentne potencijale i sposobnosti. Maslovljevo empirijsko istraživanje zrele ličnosti zasnovano na uzorku sačinjenom od "najboljih primeraka ljudske vrste", otkrilo je da ona ima sledeće karakteristike: Realističko opažanje stvarnosti (adekvatna percepcija realnosti, bez iskrivljavanja usled afekata); prihvatanje sebe, drugih i prirode onakvih kakvi jesu (realističko opažanje drugih i sebe samoga); spontanost i nekonvencionalnost u ponašanju, usredsređenost na problem pre nego na sebe samog (usmereni su na svoj zadatak, problem, posao); sposobnost za izdvajanjem (sposobni su da se usame); autonomnost i nezavisnost od mišljenja drugih; stalna svežina doživljavanja (njihovi doživljaji nisu stereotipni); mistički vrhunski doživljaji (sposobnost da dožive zanos, ekstazu pred lepotom); osećanje zajedništva (identifikacija sa čovečanstvom); duboki emocionalni odnos sa malim brojem ljudi; demokratska sturktura karaktera (tolerancija i poštovanje druge ličnosti); etička izvesnost (razlikovanje sredstva od ciljeva); dobronamerni, filozofski smisao za humor (tanan, dobroćudni humor i sposobnost za samoironiju); kreativnost i otpor enkulturaciji.

    Iz: Maslov, A., "Samoostvareni ljudi: proučavanje psihološkog zdravlja", u Motivacija i ličnost, Nolit, Beograd 1982, str. 193-222.

[Domaci Zdajnik]

Koliko u stvari zrelost ima veze sa licnim a koliko sa kolektivnim iskustvom?

Mislim da se sticanje zrelosti tiče isključivo ličnim iskustvom, a da kolektivno iskustvo samo ublažava ili razvodnjava taj put. Daću primer kada dođe do identifikacije sa kolektivom, da se tada, naime, donose manje promišljene odluke nego pod uslovima kada čovek stoji usamljen pred nekim izborom. Rađena su istraživanja na tu temu i ustanovilo se da masa dela u mnogo manjoj meri promišljeno nego tek jedan njen pojedinac kada o istoj stvari razmišlja izolovano. U prevodu, masa manje uči i manje pametno deluje nego tek jedan njen član. I ako zrelost povežemo sa pameću i donošenju kvalitetnijih odluka, onda zrelost ima veze isključivo sa pojedinačnim, ličnim iskustvom.

Da li covek moze da sazri samo posmatrajuci a ne i licno prozivljavajuci?

Prvo što mi na pamet pada dok razmišljam o tome je naučnik koji čudno hoda, ili da se izrazim opuštenije - koji ne zna da hoda, ili ne zna da ode u prodavnicu i obavi jednostavan posao kupovine namirnica. Ako zrelost podrazumeva i sposobnost obavljanja ovih rutinskih i jednostavnih poslova, onda je praksa i te kako važna. To će reći da lično proživljavanje nečega čini čoveka u praksi uigranijim za rutinske poslove, što ne znači da je praksa neophodna baš za svaki fragment života i zrelosti koja se tog fragmenta života tiče.

i zasto se zrelost a sa njome i sve ono sto se pod njom podrazumeva smatra odlikom starenja?

Mora biti da to otud što sa iskustvom dolazi do zrelosti. Pa ako je ko zreo, on je uglavnom i neko iskusniji od drugih. Međutim, ja smatram da je pojam zrelosti, posmatran čisto psihološki, nezavisan od starosti, jer osoba može sebe da dovede u stanje zrelosti u ranoj fazi života ukoliko joj je to namera ili ima tu sposobnost da brzo upoznaje stvari (ne kažem da je to sjajno, može biti da je i hendikep, ali to nije tema).

[Otrovni Starac]

Mislim da se sticanje zrelosti tiče isključivo ličnim iskustvom, a da kolektivno iskustvo samo ublažava ili razvodnjava taj put. Daću primer kada dođe do identifikacije sa kolektivom, da se tada, naime, donose manje promišljene odluke nego pod uslovima kada čovek stoji usamljen pred nekim izborom. Rađena su istraživanja na tu temu i ustanovilo se da masa dela u mnogo manjoj meri promišljeno nego tek jedan njen pojedinac kada o istoj stvari razmišlja izolovano. U prevodu, masa manje uči i manje pametno deluje nego tek jedan njen član. I ako zrelost povežemo sa pameću i donošenju kvalitetnijih odluka, onda zrelost ima veze isključivo sa pojedinačnim, ličnim iskustvom.

Vidite, to je notorna laž. Zašto grupa ima manje šanse da pogreši od pojedinca? Zato što grupu čini više umova - time, postoji više mogučnih riješenja, različitih mišljenja koja bi se mogla izneti odnosno predložiti. Više mnjenja znači veču mogučnost da se preispita jedno mnjenje i eventualno razotkrije njegova zabludnost. Čovjek koji je sam, pravi analizu problema i naposlijetku iznalazi jedno, po njegovom mišljenju najbolje riješenje! No, ko zna, možda je to odluka koja u sebi nosi breme grešnosti, a usamljenik kao što mu i ime govori, nema oko sebe drugih humanoida koji bi izneli svoja najbolja riješenja, sa kojima bi se ovo prvo dalo usporediti, u mudrosti ogledati. U toj usporedbi/preispitivanju manja je mogučnost pogreške. Izmedžuostalog, ovu isitnu smo naučili iz one čuvene rasprave o vladavini mnoštva u kojoj sudjelovahu Pljaton i Har'stotel.
Sas druge strane, grupa gubi prednost u odnosu na pojedinca (i u šansi bivanja u krivu ili u pravu jednaka mu je) kada u njoj nema diverziteta, kada je ukalupljena jednoumljem. Jedan prelijep i ољ тајм фејврит egzemplar svih elitista je Nacisitčka Nemačka. Ja sam pak, govorio o grupi nenarušenog mentalnog zdravlja, čiji članovi zadržavaju odredženu individualnost, prosperitet, kurciozitet, i teritorijalni intenzitet.

[yuli]

Branko je nasao dobar citat prof. Trebjesanina, odnosno A. Maslova. Ostali su potpuno zanemarili emocije u tumacenju zrelosti, a upravo je pravilno kanalisanje emotivnog dozivljavanja mozda i najbitnija odlika zrelosti.Zasto bi zrelu osobu uzrujala ili uvredila necija konstatacija da je nezreo?
Preuzeti odgovornost-da, ali u smislu da uvek stojis cvrsto iza svakog svog dela, postupka ili onoga sto kazes, a ne trazis krivca negde vani kad stvari krenu tokom koji ti nije bas prihvatljiv. Vecito nalazenje krivice ili krivaca spolja, tipicna je odlika nezrelosti. Dakle-samosvest. Sto si sebe svesniji to si zreliji. Sto ti je sposobnost za realno sagledavanje i sebe i sveta oko sebe veca-zreliji si. Kad prihvatis sebe upravo takvim kakav jesi, sa svim onim gadostima koje svako od nas u sebi nosi, otvaras sebi  mogucnost za jednu tako oslobadjajucu karakteristiku zrelosti-spontanost, zrela licnost je spontana, nije sputana bespotrebnim mislima sta ce reci Pera,sta ce pomisliti Laza,kakav ce utisak ostaviti na Miku.
A ne mozes samo tako najedanput postati zreo i to je to za sva vremena. Sazrevas i rastes dok si ziv. Onaj ko na svome zivotnom putu izgubi negde usput to dete, pa rekla bih, vise i ne zivi, prosto prezivljava cekajuci kraj puta. Ipak, moras prvo da odrastes kako bi ponovo postao dete. Neko je ovde pomenuo Jerotica, njegova knjiga "Individuacija i (ili) obozenje",jako dobro objasnjava faze odrastanja i zrelosti.
Sto se Hesea tice, napravicu paralelu sa scenom iz filma Alien2 u kojoj robot Bishop  kaze: "Divim se njegovoj nevinonosti; prezivelo bice kojeg ne muce savest, kajanje i moralne zablude". Prevedeno psihoanalitickom terminologijom-ljudska psiha jos uvek bez formiranog super-ega,dakle-dete,odnosno novorodjence. Epa zato, duboko,duboko u sebe, do onih najodvratnijih delova nasih koje tako uporno negiramo, odbacujemo i potiskujemo, kako bi konacno i njih zavoleli. I lepotica na kraju bajke konacno zavoli i poljubi zver.

[Heretic]

Ali ona nije poljubila zver zbog njegove monstruoznosti, vec zbog najpliceg ljudskog osecanja sapatnje, i kako joj se samo lice ozarilo radoscu kada je otkrila fino brusenog princa. Iz prethodnog se, povrh svega, moze zakljuciti: doslo je do usvajanja (jer bajka nam je poznata) spontanosti i nekonvencionalnosti u ponašanju, usredsređenosti na problem pre nego na sebe samu; ili mozda nije? Ako je sazrevanje zasnovano na onome sto nazivamo slabostima (milosrdje); odbacivanju roditeljske kobi, u smislu da smo predrasude zamenili milosrdjem; ako toliko sumnjamo u sposobnost sopstvenog rasudjivanja, dok na drugoj strani bivamo neprekidno iznenadjeni “preobrazavanjem”, nije li potrebno setiti se toga kako zver u pocetku nije bila zver, niti je nuzno da to ne postane do kraja. Nasa sposobnost da prevazilazimo predrasude nas je ucinila funkcionalnijima u sredini i van nje, ali se zbog potrebe da sumnja, paranoja namece kao trazena zrelost?

I sada u procesu formiranja super-ega biramo – kao sto je Trebješanin* u prvom obrazlozenju naveo – adekvatnu percepciju realnosti. Adekvatnu po kome? Nece biti da je po sebi. Uloga sredine je da licno iskrivi i nacini ga adekvatnim. Slazem se, naucice nas da prihvatimo, ili jednostavnije: da prestanemo s negiranjem, odbacivanjem i potiskivanjem najodvratnijih nasih delova. No, oni ne ocekuju da tu gnusnost podelimo s njima – jos potiskivanja. I kad nas tako sabiju u kocku, cija se culna polja preplicu s culnim poljima drugih objekata, naizgled imajuci razumevanja za njihove vibracije, pocecemo s rotacijama po boji, obliku, karakteru… Pogubno je to sto rotacije, nalik rubiku, cini drustvo spolja, po vec utvrdjenom algoritmu.


*nisam upoznat sa delom pomenutog profesora, kao ni sa Maslovljevim, ne studiram psihologiju, ali se trudim koliko mogu, da se na osnovu vasih svedocenja uvucem u raspravu i probam da konstruktivno uticem na njen tok. Ukoliko s vremena na vreme odvalim totalnu glupost, oprosticete mi na ignoranciji.

[yuli]

Simbolika bajki je jako zanimljiva. U bajci "Lepotica i zver", zver simbolizuje nesvesne sadrzaje psihe koji se svesno ne prihvataju jer su bolni, jer nas plase, jer su nam toliko odvratni da jednostavno  necemo da priznamo da smo i to zapravo mi, odnosno , da je i ta zver deo nase licnosti. A lice joj se ozarilo upravo u trenutku kada je zver poljubila(znaci prihvatila i taj svoj nesvesni deo)pa je zver postala prelepi princ(znaci zavolela taj deo sebe koji je odbacivala), sto ce reci-prihvatila sebe upravo onakvom kakva jeste, ne samo svoje vrline vec i svoje mane.Zrelost predstavlja to bolno iskustvo suoacavanja sa svojim manama i njihovo prihvatanje. To si sto si. E kad osvestis svoje lose osobine, onda tek mozes na njima raditi kako bi postao kvalitetnija licnost.A jedino kad sebe prihvatis i pocnes se realno dozivljavati, tek onda realno mozes da sagledavas i svet oko sebe. Sto se Super-ega tice, on je sve ono sto su nam roditelji jos u detinjstvu nametnuli kao ispravno, kao i skup drustveno prihvatljivih normi i vrednosti. U procesu sazrevanja se mnogih stvari i iz Super-ega treba otarasiti, jer sve sto je nametnuto zapravo nije tvoje licno (otuda i toliko laznog morala medju ljudima). Ono sto je za tvoje roditelje bilo ispravno i ono sto drustvo namece kao normative ponasanja,ne znaci da je i tebi prihvatljivo. Svako svoju savest(sto Super-ego zapravo treba da bude)gradi na osnovu licnih osecanja i dozivljaja sta je ispravno, moralno, eticki...Tako postajes kompletno svoj-zreo i spontan.

PS(Sapatanja ili sazaljenje nije najplice ljudsko osecanje, naprotiv, spada u slozene emocije nastale integracijom bazicnih emocija, u ovom slucaju integracijom ljubavi i osecanja superiornosti)

[Otrovni Starac]

Sta je ovo, da l je moguce da se ovde glorifikuje frojd i sta ja znam. Pa ovaj forum je totalno propao. Pametni ljudi ce se odavde zanavek povuci.

[yuli]

Sta je ovo, da l je moguce da se ovde glorifikuje frojd i sta ja znam. Pa ovaj forum je totalno propao.

Pomenuti su Trebjesanin i Maslov, Frojd-ne.
Na forumu Psihologija,a sta ocekujes...zakone termodinamike ili Vasu Cubrilovica?

Pametni ljudi ce se odavde zanavek povuci.

A, pa to je greska. Dok se vi pametni budete povlacili, mi budale zavladacemo svetom.

[Otrovni Starac]

Pomenuti su Trebjesanin i Maslov, Frojd-ne.

Superego je frojdov termin, a vidim tu se neki besomucno razmetju tom psihobasnologijom... mhm.

[Heretic]

Osecam se kao covek iz “podzemlja” koji je za poslednju kopejku, cak pozajmljenu kopejku, kupio sebi pantalone, prsluk, mantil i cipele, odenuo se u novo ruho i izasao na –ski trg kako bi se sudario s gospodinom. Od njega je pretrpeo uvredu; ili se mozda divio toj uvredi; ili se mozda divio gospodinu a gnusao se uvrede; na kraju, mozda je voleo oboje.

Tako sam, povucen komentarom, krenuo da sklapam sliku o problemu za cije shvatanje je nedostajalo intelekta. Ali ja sam ga ipak shvatio. Recima velikog filozofa: “Mi smo u svojoj mrezi, mi pauci, i ma sta u nju uhvatili, nismo dovoljno kadri da ista drugo uhvatimo do ono sto se upravo u nasoj mrezi da uhvatiti.” I tako odenut u sopstvenu niskost, a s umisljajem superiornosti, ili barem verovanja u pravednost cina koji ce uslediti, krenuh da se sudarim s tobom, yuli. I? Kako se taj sudar zavrsio? Jedva da si osetila moje rame na svom ramenu, te si blago odvucena u stranu nastavila hod. Ti si o raspravi promislila u tom beznacajnom trenutku susreta, dok razmatranje kod mene nikad nije ni prestajalo.

Za sapatnju nisam hteo reci da je najplice ljudsko osecanje po postanku i slozenosti, vec da za svoju pobudu, umesto jedinstva coveka i prirode, koristi njegovu dominaciju nad prirodom, a cesto i nasladu tudjom sudbinom. Pre svitanja religije nije bilo milosrdja; najslabiji mladunac bi u gladovanja bio izbacen iz gnezda zbog opasnosti da pogresna preraspodela hrane dovede do smrti citave porodice.

Samim tim, ne mozemo biti krivi zbog bilo cije nezainteresovanosti za kontracepcijom. Dvanaestoro dece sa takvim roditeljima u takvim uslovima dovodi do globalnog smanjenja inteligencije, do povecanja stope siromastva, kriminala i sl. Zasto? Zato sto im drzava obezbedjuje puko egzistiranje. Takvi ljudi ne umiru. Oni trule do smrti.

*    *    *

Ako je Lepotica osvestila svoje mracno-nesvesno u trenutku poljupca, otkud to da je jos ranije radila na ispravljanju “rdjavih” osobina Zveri? Poljubac dolazi nakog kroćenja! Ili se nesvesno prepoznaje, zatim kroti, pa tek onda prihvata u izmenjenoj formi; ili ova bajka ima potpuno razlicito znacenje od onoga koje mu se pripisuje.

Sto se super-ega tice, smatram da se od subjektivnog i nasledjenog dozivljavanja stvarnosti ne moze znacajnije umaci. Kada se prvi nasledjeni sud o nekoj stvari, u najranijem dobu, manifestuje na naš sopstveni sud o nekoj drugoj stvari, vec smo postali ovisnici o tudjem misljenju. Mi cemo konacno posle dvadeset godina reci kako umemo da razmisljamo sopstvenom glavom, kako smo je potpuno ispraznili od predrasuda, ali i to cinimo jer smo nekada ranije naucili da je treba isprazniti… od predrasuda.

Superego je frojdov termin, a vidim tu se neki besomucno razmetju tom psihobasnologijom... mhm.

Ako ce svaki napredni filozof kazati da privrzenost samo jednoj jedinoj doktrini nije u sluzbi razboritosti – otkud kontradiktornost? Otkud odbacivanje psihoanalize (ili rasprave drugih o njoj) pod pretpostavkom da je bezvredna; pod pretpostavkom da ju je izumeo tamo neki, Frojd? Taj je covek mozda i nadenuo ime odredjenom fenomenu, ali ga sam cin kumstva niposto ne postavlja u ulogu njegovog izumitelja (ni u stvarnom zivotu kum nije otac - najcesce). Oprecna misljenja ce dovesti do toga da neko napusti forum! Stalna debata i neslaganje, negiranje, pa i upadanje u mentalno-inelektualni zapecak - sa ciljem priblizavanja stavova - bi ga jos i mogao ojacati.

[yuli]

Superego je frojdov termin, a vidim tu se neki besomucno razmetju tom psihobasnologijom... mhm.

Frojd ga uveo, psihologija i psihijatrija (dakle,nauke) prihvatile, pa dok neko ne smisli nesto novo, Super-ego ostaje Super-ego, ma koliko "psihobasnologijski" ga dozivljavao ti.

[prvoskociparecihop]

Hm, taj Fjord, slusao sam neke kriticare te njegove metode koji kazu, da i ako uspe lecenje, pacijenti veoma cesto obole od "psihoanalize".

[milos]

Pa da, izljecicu te na takav nacin da cu te dovesti u zavisnost od meneka

Npr. Ervin Ringl, tadasnji precjednik svjetskog udruzenja suicidologa, napisao je, izmedju ostalog, i knjizurak 'Da odbacis zivot'
Jedna od udarnih teza tog knjizurka je da covjek mora da odustane od rasudjivanja suicida itd. u tom smislu, jerbo to predstavlja znacajan iskorak ka istom.
A isti taj knizurak bukvalno kipti od bezbroj primjera suicida.
Velicanstvenih primjera.
Toliko velicanstvenih da mame.
Naravno, sasvim je jasno da je covjek pozelio da su svi pojedinci potencijalne samoubojice, jerbo on tadare ne bi bio samo precjednik svjetskog udruzenja suicidologa, vec precjednik svijeta

I tako.

[yuli]

Pa da, izljecicu te na takav nacin da cu te dovesti u zavisnost od meneka

Ispravno.

Ali se sa te zavisnosti skinuti moze,doduse nimalo lako, kao ni sa jedne, uostalom.
A  neuroza ispovracana iz glave zanavek.
Sve druge psihoterapijske procedure, bolest lece samo na kratko, pa se ona brzo vrati, pa sve iz pocetka i u krug.

Zelim biti psihoanaliticar. Volim dusu ljudsku kad se raduje. A volim i novce.