Turbo-folk kultura

[maelstrom]

Sa sociološkog aspekta mogu reći da plitki ljudi umjetnost mogu apsorbirati jedino u formi - kiča. Onog što je formalno umjetnost, ali sadržajno nikako nije. Glazba (po mnogima najčistija umjetnost) od pamtivjeka je zbližavala ljude, ali ovi danas kao da više nemaju strpljenja za ono što glazba sama po sebi utjelovljuje. Zadnji i "najdekadentniji" ogranak takvog stajališta je - turbofolk.

Ova kultura koja se zadnjih godina "neprimjetno" uplela u mainstream jest utjelovljenje svega onog što je pretenciozno, plitko, sladunjavo, neukusno, hedonističko - dakle, svega onog što je kič. U pozadini toga je naravno novac, mislim da možemo tu činjenicu izvući pred zagradu i više je ne spominjati. U pozadini svega je, nažalost, novac.

[provincijalac]

ceca - srpska majka 

[Lvzifer]

Ako mi je ona majka ja se odricem i Srbije i Srba. Sta da se kaze, gospodjica se udala za "vojskovodju, hrabrog i casnog hricanina-Srbendu" Arkana. Koji se namlatio para u Bosni, placao joj tekstopisce i "muzicare" da prave muziku svarljivu za napacen narod. Ljubavni tekstici neke "fine" melodije to ce svakom da se svidi na prvo slushanje. Ima relativno dobar glas ali nista posebno a obozavaoci... ne znam, kako neko takav moze da ima obozavaoce? Mada iskreno lichno sumnjam da je iko obozava, eto ljudi idu po koncertima raznih "estradnih umetnika" kao sto je ona, karte nisu toliko skupe, jeftina zabava, neki kvazi ljubavni tekstovi i slichne gluposti. A oni koji je obozavaju verovatno im treba neki "idol" koji ima pare, popularnost i glas. Mada rekoh nisam sreo nikog da je nesto kao "veliki fan cece" ko zna sta je nju smestilo tamo gde jeste.

citiracu Ramba koji je svu tu njihovu popularnost lako objasnio

ne filozofiraj rambo no napravi hit
narod je te tvoje filosofije sit
napravi nam pesmu da na radiju talasa
da sluzi za zabavu narodnih masa
u njoj ne pominji da je mala plata
i zajebi pricu o posledici rata
daj laku notu da se cuti i trpi
da cepamo lakse usi dok se dupe krpi

[Domaci izdajnik]

Mene ovakve teme zaista naročito zanimaju. Ovo je metod da se upravlja masama, indoktrinarni instrument najbolje vrste. Ako prepustite da drugi to čini, dozvoljavate mirno da se ljudi kvare, dok vi možda ostajete pri sopstvenoj (zdravoj) pameti. To neće biti rešenje ako mene neko pita. Moramo se suočiti sa onim što nam mediji serviraju (iako konkretno mi ne moramo lično to apsorbovati), pobuniti se.

Priča može da se okrene i u tom pravcu da u stvari govorimo uopšteno o pojmu koji je širi od ove nakaznosti zvane turbo-folk ili najveći kič koji je muzika sposobna da od sebe napravi. To je pojam "antikultura". Naziv sam pronašao kod nekakvog valjevskog sociologa ili filozofa Šušnjića, u knjizi čiji bih naslov mogao da pronađem uskoro (po nekim sveskama mi je), koji je kulturni prostor podelio na sledeće pojmove: Kultura, kontrakultura, antikultura i nekultura.

• Kultura je ono što zovemo mejnstrimom.
• Kontrakultura obuhvata sve supkulturne proizvode koji se suprotstavljaju mejnstrimu na konstruktivan način - predstavljajući neke nove vrednosti, kulturni revolucionari.
• Antikultura je usmerena na potpuno uništavanje ili negiranje kulturnih vrednosti, bilo da se radi o mejnstrimu ili kontri, bez uspostavljanja novih vrednosti.
• Nekulturu ne bih mogao da odredim, ali mi se čini kao ono što se šlepa uz pojam kulture, iako u stvari ne pripada ovoj. Možda bih ovu poslednju kategoriju izjednačio sa antikulturom, budući da svaka, pa čak i ova koja se prikači i predstavlja kao neka kulturna vrsta, mora odnositi prema kulturnim vrednostima, fundiranim u mejnstrimu i kontrakulturnim programima.

Sa sociološkog aspekta mogu reći da plitki ljudi umjetnost mogu apsorbirati jedino u formi - kiča.

Oni koji bi trebalo da se bore protiv takvih vrednosti (kiča), moraju insistirati na tom da se umetničke vrednosti ne relativiziraju, da se teži stalnom, pa makar ove bile i kratkog veka, ali ipak na vrednostima i estetičkim kriterijumima jedne društvene atmosfere, doba. Taj posao sigurno nije lak, ali u svakom drugom slučaju teško ćemo razlučiti kič od bitne umetnosti. To nam prezentuju postmoderni tokovi na savršen način, u težnji da relativiziraju umetnost, izvedu je na ulicu, učine je možda "ponovo živom".

[Lvzifer]

Mainstream jeste sve samo nije kultura. Mainstrem je kultura pravljena za siroke mase i ona koja donosi puno novca, uz to ide i neiskrenost, lazno izrazvanje i sl. Ceca je kod nas mainstream muzika.

[maelstrom]

Mainstream jeste sve samo nije kultura. Mainstrem je kultura pravljena za siroke mase i ona koja donosi puno novca, uz to ide i neiskrenost, lazno izrazvanje i sl. Ceca je kod nas mainstream muzika.

Kultura je ono što "nadareni" (nekoć, sada moćni) pojedinci kuju za sebe i široke mase. Nažalost, mnogim nadarenim pojedincima jedino je geslo postalo - novac. Tj. novac sada znači i moć.

P.S. Ceca nije nadareni pojedinac, ali jeste manipulativno sredstvo

[Domaci izdajnik]

Mainstream jeste sve samo nije kultura.

Kad malo bolje razmislim, ovo što je Lvzifer izgovorio/napisao je inspirativno, iako se ne slažem s njim. Mainstream je glavni kulturni tok, dakle, jeste deo kulture. Međutim, u onoj mojoj analizi za mainstream se narodnjaci ne mogu vezati iz razloga što ne pripadaju kulturi, već antikulturi, koja ne može biti glavni kulturni tok, već nešto što se šlepa uz kulturu prikazujući se kao ona, a u stvari je samo slab pokušaj simulacije.

Mainstream me sada zanima iz drugog ugla. Naime, koliko kultura može biti mainstreamovska. U stvari, postavio bih pitanje: u kom smislu ona zadovoljava naše kulturne apetite ako je samo mainstream, pošto mi se čini da je, takva, u stvari konzervativna i neangažovana. Dobro znamo, međutim, da je savremeno poimanje kulture takvo da se uvek promiče motivacija, angažman, kritika kulturom samom.

Onda se nameće pitanje: u kom smislu bi onda postojala kontrakultura kao subkulturni projekt, ako je već mainstream takav da zadovoljava kriterijum angažovane, motivacione i kritičke kulture?

[provincijalac]

mislim da treba da se zabrani turbofolk, narodnjaci, staro i novo -komponovano od te vrste na javnim mestima i drzavnim televizijama. ako drustvo treba da vodi racuna o sebi onda je neophodno da se uvedu mere za osvescivanje ljudi, a ne za njihovo jos vece stupidiziranje. dzaba sve drugo kad posle dobre emisije puste retarda da gusla uz turski melos i pricu koja vredja i prosecnog srbina. doneti zakon o zabrani narodnjaka!

[Domaci izdajnik]

Čini mi se da su zabrane poslednja utočišta nemoćnih. Ne bih se tako odnosio prema problemu nekulture (tako turbo-folka i njemu srodnih izdanaka), već bih pokušao da unapredim ponudu koju jedno društvo ima. Mediji, naravno, moraju da dobijaju subvencije za emitovanje kvalitetnog programa, kao i porez za emitovanje onog što, uslovno rečeno, kvari ljude. Slažem se da ih nekultura kvari, i da država mora tu nešto da preduzme. Ipak, zabraniti nešto kao što je turbo-folk izazvalo bi, ako ne narodnu pobunu, onda sigurno bujicu sličnih zahteva, jer mnogo toga u savremenom društvu štetno deluje na ljude, pa ipak nije zabranjeno. Npr. u Srbiji je dozvoljeno biti fašista, što je mnogo gore nego od sebe praviti budalu tako što ćeš biti pevač turbo-folk muzike, ili njen konzument. Koka-kola štetno deluje na čoveka. Ima mnogo takvih primera. Ako bi se primenio u svim slučajevima metod zabrane, onda bi se tržište toliko redukovalo da bi nastao društveni kolaps usled nezaposlenosti, palih ogromnih preduzeća (za proizvodnju duvana, alkoholnih pića, gaziranih pića, velike prehrambene firme, industrije koje zagađuju atmosferu, automobilska industrija...), itd.

Dakle, trebalo bi ići na to da se svest ljudi (ili mase) promeni, da sami dođu do zaključka da nije neophodno biti turbofolker, kao što nije nužno ne piti alkohol a imati društvo, ili se lepo provesti bez droge, muzike i seksa. Potrebno je samo ponuditi i promovisati nešto drugo, a država da favorizuje kvalitetnije sadržaje.

[DaXa]

Turbo-folk molim da ga neko svrsta u muzichki zanr. Jer turbo-folk nie zanr. To je meshavina svih stilova. Mora se priznati da su oni jako profesionalni, komercijalni. Kada vidite njihovo (ne)ponashanje mozhete skapirati da su oni namenjeni samo onom plitkom delu naroda, ali i fashistima. Ako ima bilo kog iz Hrvatske koji mi mozhe dati odgovor o jednom skandaloznom autoru(zaboravio sam ime) koji je bio kao fashista nesto i imao nastup na nacionalnoj televiziji(HRT) zhivo me zanima kojeg zhanra muziku on stvara...

[Branko]

Mainstream jeste sve samo nije kultura. Mainstrem je kultura pravljena za siroke mase i ona koja donosi puno novca, uz to ide i neiskrenost, lazno izrazvanje i sl. Ceca je kod nas mainstream muzika.

Kičofili međutim, do te mere umanjuju antikulturnu funkciju kiča i šunda, da ponekad nastoje ne samo da ovu pseudokulturnu pojavu predstave kao legitimnog predstavnika masovne kulture već i da je glorifikuju. (prof. dr Milan Ranković)

[Domaci izdajnik]

Malo sam razmišljao o ovom problemu čitajući neke druge medije i prisećajući se nekih emisija sa TV-a proteklih dana. Zanimljiv je taj pristup problemu. Naime, prilaze deci i pitaju ih šta slušaju. Nakon nekog broja ispitanika ustanovljavamo kako mnogo više mladih sluša Cecu nego li Partibrejkerse ili neki strani fensi-rock-pop-rep bend. Upadaju sociolozi da bi kritikovali takvo stanje u društvu, te kako bi trebalo da više njih sluša ovo drugo, jer to je kvalitetnije, bolje, itd. Ali niko, niko od njih niti pokušava da da odgovor na pitanje - ZAŠTO JE OVO DRUGO BOLJE?

Sve dok se ne bude neko potrudio da pruži kakav-takav odgovor na to pitanje, a to bi već značilo dovesti pred ispit same popularne bendove, sociološki prihvatljive, neće biti pomaka niti ozbiljne borbe protiv tzv. "turbo-folk kulture".

[Silovani_Leptir]

niko od njih niti pokušava da da odgovor na pitanje - ZAŠTO JE OVO DRUGO BOLJE?

Na ovo pitanje nitko ne odgovara zato jer nema odgovora!  Kako ćeš nešto subjektivno podredit nekoj objektivnoj analizi?  Glazba je zvonka radost. 

[Domaci izdajnik]

Silovani, zezaš se? Pa kako onda imamo predmet estetike ili filozofije umetnosti na studijama filozofije? Kako to da postoji teorija umetnosti? Teorija muzike? Zar to nije učenje o nesubjektivnim, intersubjektivnim ili pak nadsubjektivnim kriterijumima u muzici (pa tako i u pogledu kulturnih standarda)?

Svakako bi trebalo da se izbegne ona floskula da o ukusima ne vredi razgovarati. Taj stav odvodi daleko od kritike.

[Plodni bizon]

Miroslav Ilic naprimer kaze kako se protiv Turbo-Folk fenomena treba boriti (!!!!), ali ne onako kako bi predlozio neki svesniji i savesniji sociolog, drustveni analiticar, nego tako sto bismo se vratili takozvanim "starim vrednostima". E, sad, ja sam se pitao sta znaci to vratiti se starim vrednostima i muzickim kvalitetima, a odmah imao da procitam da se u stvari radi o vracanju "starom dobrom srpskom narodnjaku". Moze li neko da mi napravi razliku?