Sta je to istorija?

[Otrovni Starac]

A što se tiče filozofije kao kritike koju sam spomenuo kao onu koju tražim... Vidite, ona je daleko od prosipanja iz šupljeg u prazno, i daleko od toga da se pita o Bogu. Ona koja postavlja pitanja značilo je pitanja o čoveku, i upravo tu je momenat raskrsnuća sa filozofijom istorije, odnosno filozofijom koja esenciju stavlja ispred egzistencije (boga ispred čoveka). Filozofija koju ja zagovaram jest kritika, nova filozofija medija, žurnalistika, filozofija politike i građanskog društva. Nešto što trenutno izostaje i što ne postoji u našim školskim sistemima. No! Vaša kritika dabome pogađa visoku filozofiju masturbacije koju ću rado oterati u muzej, da pravi društvo historiji.

Super, onda, cini mi se, filozofija kao da oce da se podmladi, i vrati se plemenitom Sokratu.. Od koga se tako davno otrgla. Stoka jedna neposlusna.

[Domaci I.]

Moram da Vam priznam, uvaženi gospodine Starče, da ste pogodili momenat kad sam prasnuo u smeh. No, čujte, Vaš odgovor zahteva podrobnu analizu i sličnu repliku u kvantitativnom smislu. Na taj poduhvat odlučiću se sutra posle podne, pošto se danas moram suočiti sa aligatorima i raznim zalima koje mi filozofija i njen studij prete prirediti sutra na ispitu.

Ipak, sjajno ste odgovor upakovali. Liči mi na neko od onih šaljivih pisama koje šalju veliki pisci jedni drugima. Sa književne strane je perfektno. A što se tiče scijentnog smisla, potrudiću se da ga izblatim koliko mi to Vaš tekst dopušta. (Ova poruka će tada biti uklonjena a nova sa odgovorom postavljena tako da ćete biti obavešteno o tom događaju.)

[Otrovni Starac]

Ne znam sta da vam kazem. Mozda ne bi trebalo da odgovarate, da se zabadava mucite. Jer ja sam toliko zadovoljan ovim performansom kojim sam ispljuvao filozofiju a historiju izglorifikovao, da mislim da ma sta god vi rekli pa bili to i nesumnjivo dobri argumenti, ja se sa vama nikada ne bih slozio jer je steta da propadnu ove moje pisanije (da postanu neistinite) koje bi prethodile tom drugom delu rasprave u kome biste vi moje reci opovrgli i u kome bi se  ja toboz sa vasim premudrim primedbama slozio. Dakle, ono sto ocu da kazem, je da raspravi preti da se svrsi kao vecina onih rasprava na politici za djecu (svaka cast sto ste konacno tom podforumu dali pravo ime), sto ce reci da nece imati neki valjan svrsetak vec ce sve ostati na pocetku, tj. obojica cemo biti u pravu a istovremeno u krivu. Zato razmislite o mogucnosti da samo prevazidjete taktiku noja i javite se na ovoj temi te saopstite da sam ja senilni starac koji ne zna sta govori te  se ne vredi raspravljat.

[Domaci I.]

Gospodine presveti Starče, cenim Vaš rad na umetničkom polju, i imate pravo likovati pred sobom s obzirom na veliko delo koje ste postavili ovde, učinivši nam tu čast da se sa njim družimo. No, ja ću morati, ako ne zbog Vas, a ono zbog čitaoca kako ne bi sasvim za gotovo uzeli dotični rad, da im zagolicam pamet i usmerim ka novim pitanjima. Dakle, slobodno dalje likujte, a i ne morate čitati ono što ću napisati, no dopustite mi da odgovorim.


Dakle, evo šta je tvrđeno (premda u šali) u onom tekstu:


teza:
- Istorija se bavi svim i svačim.

odgovor:
Implikacije su sledeće: istorija ukida filozofiju (istoriju filozofije), sociologiju (istoriju sociologije), teoriju ratovanja i čitavu vojnu akademiju, matematiku (kao istoriju matematičkih saznanja), fiziku (kao istoriju dostignuća u oblasti fizike), hemiju, biologiju, medicinu, elektroniku, istoriju i teoriju umetnosti, itd.


teza:
- Istorija je "bolja" od filozofije. Konkretnija je.

odgovor:
Istorija je bolja konkretnija od filozofije u smislu da je dinamičkija i efikasnija kao delatnost, kao mehanizam koji menja svet, ali samo u oblasti onoj koju ste naveli: u istoriji ratovanja ili sličnim sasvim bezumnim stvarima. Istorija političkih događaja pripada materiji sociologie i filozofije (pa čak i novoj oblasti duha: političkim naukama), ukoliko li ne dozvolimo da ih istorija ukine.


(Mislio sam pisati naširoko, ali sada već razmišljam o otvaranju posebne teme o tom što mi je bilo na pameti, a vezano je za sirovo poimanje istorije, tj. onakve kakvu danas školski sistem poima: kao onu koja stoji pokraj svih ovih društvenih i prirodnih nauka, a ne ukida ih.)

[Otrovni Starac]

Znate g. Izdajnice, vi i ja se ne razumemo po ovom pitanju. Ja govorim kineski, vi svahili, tako da mi se  sve cini zaludno.

[Domaci I.]

Pokušaću sam da odbranim istoriju... iz razloga što tek sad primećujem da ona pretpostavlja društvo kakvo i sam vidim, a to znači društvo u vladavini indeterminizma, pri čemu je prirodna nauka sasvim indolentna prema čoveku, a društvena (duh) se pokušava izboriti sa datim haosom egzistencijalističke situacije. Citiram iz dela: Ernest Nejgel, Struktura nauke, Nolit, Beograd, 1974.

str. 490: Pa ipak, postoji jedna važna asimetrija između teorijske (ili "uopštavajuće") nauke i istorije. Jedna teorijska disciplina kao što je fizika nastoji da utvrdi i opšte singularne iskaze, a da bi to postigli, fizičari koriste iskaze obe vrste koje su prethodno pretpostavili. Istoričari, s druge strane, imaju cilj da tvrde proverene singularne iskaze o događajima i uzajamnim odnosima između pojedinačnih zbivanja i drugih pojedinačnih događaja. Međutim, iako se ovaj zadatak može uraditi samo ako se pretpostave i primene opšti zakoni, istoričari ne smatraju svojim zadatkom da utvrde takve zakone.

[lanavi]

Za sve one koji vole da procitaju nesto iz oblasti Istorije, napisacu ono sto smatram zanimljivim:

Istorija Sumera

Ravnice izmedju donjih tokova reka Tigra i Eufrata na srednjem Istoku, na podrucju danasnjeg Iraka, poznate su kao Mesopotamija (na grc. medjurecje). Ovde se naselio tamnoputi narod iz severozapadne Indije. Sami sebe su zvali "ljudima crnih glava" ili narodom Sumera. Oni su prvi civilizovan narod na svetu koji je iza sebe ostavio pisane spomenike.

Sumerci su verovatno poceli da se naseljavaju u Mesopotamiji oko 5000 godina pre n. e. Shvatili su da je metal moguce obradjivati i umeli su da naprave mnoge korisne alatke. Bili su vesti zemljoradnici pa su razvili poljoprivrednu vestinu do visokog stepena. Zbog viska proizvedene letine, poceli su trgovati sa svojim susedima. Sumerci su bili i graditelji. Usled nedostatka kamena i drveta poceli su da prave opeke (od ilovace stavljene u kalupe i ispecene na suncu). U pocetku su gradili male kuce sa dve do tri sobe a sa povecanjem blagostanja veca zdanja. Neke su cak imale dva sprata. Uskoro su otkrili da neke susedne zemlje imaju prirodni kamen i trampili visak svojih poljskih prinosa za kamen. Tako su mnoge vece gradjevine sagradjene od kombinacije kamena i opeke.
Sumerci su izumeli grncarski tocak i pomocu njega oblikovali posudje, ukrasavajuci ga sarama. Znali su i da vajaju, obradjuju bakar, bronzu, zlato , drago kamenje.
Sumerci su gradili male camce od pletene trske koju su prekrivali zivotinjskom kozom i mazali katranovom smolom. Izgradnja camaca bila je temelj njihovog daljeg razvitka posto su sada mogli putovati sa jedne na drugu obalu te bili u tesnjoj vezi sa susednim oblastima. Veza izmedju prvih naseobina dovela je tokom vremena do stvaranja velikih gradova a istorija Sumera se okrece oko gradova-drzava. Taj period zapocinje oko 3500 god. pre. n. e. i traje oko 1500 godina.

Iskopavanja na podrucju Mesopotamije pruzila su izvanredna otkrica. Jedno od njih su iskopine grada Ur. Ur je sagradjen na istocnoj obali reke Eufrata. Iskopavanja su pokazala da je grad bio opasan visokim zidom od opeke i sirokim kanalom koji je sluzio za odbranu i saobracaj. Na reci je bilo pristaniste za trgovacke galije. Sam grad je bio ispresecan uzanim ulicama poplocanim zemljom pecenom na suncu. Duz ulica su bile kuce, trgovine i javne zgrade. Kuce su licile na nase ali nisu imale prozore.
Otprilike u sredistu Ura, uzdizao se veliki hran u obliku kule, nazvan zigurat. Sumerci su verovali da bogovi upravljaju prirodnim silama kao sto su zemlja (Euli), nebo (Anu), voda (Ea), sunce (Shamash)  i mesec (Nanar). Svaki sumerski grad imao je svog posebnog boga ali su i drugi bogovi postovani. Vrhovni bog grada Ura bio je Nanar kome je bio posvecen hram sa kipom boga do koga se dolazilo na stepenicama. Hram je bio okruzen visokim zidom a u tom ogradjenom prostoru nalazio se i dvorac vladara. Njegva kuca je bila nalik na sve ostale kuce u gradu samo mnogo veca jer je tu trebalo smestiti savetnike, sluge i porodicu. 
Kao i u kasnijim civilizacijama, i u sumerskoj je porodica bila najvaznija jedinica drustva a glava porodice bio je otac. On je obicno imao zemlju koju je mogao prenositi na zenu ili sina.
Narod u Sumeru bio je podeljen na tri glavna staleza : svestenici, cinovnici i vojska kao najvisi drustveni sloj; srednji sloj je obuhvatao trgovce, zemljoradnike i zanatlije, dok su poslednji sloj cinili robovi.

Najznacajniji ljudi bili su svestenici jer su smatrani bozjim slugama. Oni su imali obavezu da se staraju o obradjivanju zemlje van grada, da upravljaju skladistima, vode trgovinu, razmenjuju visak hrane za kamen, drvo i plemenite metale. Na svestenike se gledalo kao na veoma mudre ljude jer su poucavali narod u hramovima, prepisivali lekove, presudjivali u sporovima i sastavljali kalendar.

Godina se kod Sumeraca izracunavala prema mesecevom kretanju, imala je 12 meseci koji su se delili na dane i sate. Meseci su imali samo po 30 dana sto je odgovaralo godini od 360 dana. Stoga, da bi se godisnja doba potpuno uklopila u kalendar, svestenici su cesto najavljivali da ce se dodati jos jedan mesec tekucoj godini.

U najranijoj proslosti Sumera, nije bilo kraljeva a gradovima su vladali vrhovni svestenici. Ali, sa razvojem gradova i teret upravljanja njime postaje sve veci pa se preslo na biranje jednog uglednog coveka iz reda svestenstva. Odatle potice ustanova kraljevstva. On je upravljao drzavnim poslovima koji nisu u vezi sa hramom. Starao se o tome da narod postuje red i zakon, da se ulice i kanali odrze u urednom stanju a u uslovima pretnje je vodio vojsku u boj.

Ostali su se bavili svojim poslovima. Umetnici i vajari su oblikovali kipove, pravio se namestaj, nakit, izradjivalo oruzje od bakra. Medju najvestijim zanatlijama u Sumeru bili su pecatoresci. Kralju, sudskim cinovnicima, visokom svestenstvu i trgovcima bili su potrebni pecati za pisma, naloge, zvanicna dokumenta i racune. Pecati su pravljeni od ilovace ili kamena, alabastera ili slonovace a u njih urezivani likovi bogova, zivotinja ili ljudi.
Robovi su obicno sluzili u bogatim porodicama, radili u domacinstvu ili polju. Cesto su to bili neprijateljski vojnici zarobljeni i privedeni. Neki su ipak uspevali da otkupe svoju slobodu i kupe zemlju.

Sumerci su imali vrlo neobicno pismo, zvano klinasto. Jos oko 3500 god. pre n.e.  oni su crtali piktograme ili su konture predmeta urezivali na tablice koje su se onda pekle postajale skoro neunistive. Piktogrami su se razvili u mesavinu slika i simbola koji su predstavljali izgovor slogovaa takodje su imali i vrstu pisma koje je obuhvatalo nekih 600 simbola.

Nije moguce predstaviti celovito porodicno stablo sumerskih dinastija. Oko 2300 god. pre n. e. na Sumer je krenuo mocni semitski sused Sargon I i pokorio ga. On je pobedio kraljeve Ura i drugih gradova i narednih 120 godina je njegova porodica gospodarila Sumercima. Privremeni oporavak Sumera trajao je kratko da bi oko 1950 god. pre n. e. moc Sumera potpuno opala ali ne i propala vec se stopila sa vavilonskom koja je jos vise unapredila njene najbolje odlike.

Sumerci su dostigli visok stepen pravne i drustvene organizacije u vreme kada su Evropu naseljavali ljudi neolita koji jos nisu bili civilizovani.   

Izvinjavam se na slovnim greskama ukoliko ih ima.