Smisao zivota

[Monarch]

Sta je za vas smisao zivota?
Sta zivot cini vrednim zivljenja?

Sta vass zivot cini vrednim zivljenja i sta mu daje smisao? Koja je svrha vaseg zivota?

Nisam bas siguran, mozda je i nema.

Dalje, sta vam se cini da je smisao zivota ljudi oko vas, ljudi sa kojima ste u (dnevnom) kontaktu?
Sta bi oni rekli da im je smisao zivota,
a sta je to sto oni rade, sto je krajnji cilj kao suma svih ciljeva njihovih aktivnosti (koliko se to da videti sa strane)?

Seks.

[Eon_Blanc]

Nisam imala kad da procitam sve sto ste pisali, ali trebalo bi da je sam naslov teme dovoljno jasan.
Smisao zivota, najvaznija stvar. Uvijek je to samousavrsavanje na svakom zivotnom polju(emotivnom, duhovnom, intelektualnom, poslovnom...) i saznavanje novih stvari, a sve ostalo, nije smisao nego ciljevi i hirovi, iako nekad djeluju kao jedina stvar koja nas na neki sulud nacin odrzava. U stvari treba da budemo sami sebi dovoljni, a opet ne sebicni ili bezosjecajni...

[provincijalac]

zivotu daje smisao ono sto zadovoljava nase nize i vise ili intelektualne potrebe. nize su verovatno one koje se ticu zdravlja i dobrog telesnog osecanja, a vise su one koje zadovoljavaju nas ego, cine da se osecamo priznatim u drustvu i da smo zadovoljni zbog toga sto cinimo dobre stvari, pomazemo drugima. ali pitanje ima smisla posto svako od nas ima svoj smisao, u stvari ono sto mu najvise znaci od ovoga sto sam nabrojao.

[modesty]

Provincijalac je rekao zanimljive stvari o smislu zivota... Mislim da je jedino redosled obrnut u zavisnosti od zivotnog perioda, dobi... Starijim ljudima zdravlje vremenom dolazi na prvo mesto, a mislim da je ono uvek na prvom mestu, samo mlad covek to ne shvata, ukoliko je zdrav u potpunosti... Toga pocinjemo da budemo svesni tek kasnije...

[Odradek]

Samo zelim da kazem da je pitanje o smislu zivota najgluplje moguce koje moze jedan covek da postavi sebi ili drugima.

[Domaci Zdajnik]

U početku ovog naslova (koji je glasio nekad: Šta je najvažnije u životu?) govorilo se o nekim osnovama, atomima naših osećanja i saznanja, tako da smo te atome zvali najvažnijim, odnosno "materijalom", ako tako može da se kaže, našeg života, raspoloženja, a sve iz pretpostavke da su osećanja najvažnija kod čoveka, da čak prethode saznanju. Sada je potrebno da govorimo o konkretizaciji ovih, o smislu kao nekom globalnom planu.

Sta je za vas smisao zivota?

Da bi život imao smisla nije neophodno postojanje boga ili nekakve raskrsnice koja nas nagrađuje novim putem, kao kad deca igraju neku video-igricu pa to sve kretanje koje tamo postoji ima smisla jer će na kraju dobiti prolaz u novi nivo ili ostvariti kakav rezultat da bi ušli u top 3 igrača. Mislim da je kod čoveka stvar mnogo manje kompleksna: on je bačen u svet potpuno bez razloga, u svet koji jednako dobro ili jednako loše može da funkcioniše i bez njega, pa čak i bez sebe (uopšte ne traži da funkcioniše). Na prvi pogled smisla ne može biti, jer čoveka čeka kraj, neminovnost prekida svega započetog, svega što bi se moglo nazvati "smislom". Zato bi mnogi mogli na ovo pitanje da odmahnu glavom i kažu da je suvišno. Tako i ja mislim, ali ako hoćemo da se igramo ovim pojmom, da malo olabavimo i dopustimo da se smislom zove neki naš motiv, nešto ljudsko, nešto ostvarivo, onda se možemo vratiti na prvi deo ovog naslova gde se govorilo o osećanjima i dobrom raspoloženju, možda pojmu sreće koja će učiniti naš život koliko toliko "smislenim". Jer u svakom trenutku na pitanje "zašto" možemo da odgovorimo: Zato što se osećam dobro! ili: Zato što uživam! ili: Zato što mi je lepo.

Sta zivot cini vrednim zivljenja?

Ovde bih mogao da se složim sa 'provincijalcem' kada kaže da ljude motivišu razne stvari i da će svakome biti nešto drugo osnovni cilj, i zadovoljstvo koje ga motiviše da živi i kad je naročito teško.

Sta vass zivot cini vrednim zivljenja i sta mu daje smisao? Koja je svrha vaseg zivota?

Ne bih se osećao kao da govorim istinu ako bih svoj motiv nazvao i smislom, tako da ću se služiti samo frazom da živim iz razloga što želim da doživim još nešto, novo, lepo, što još nisam, da vidim kako je, da saznam što još nisam i povežem stvari na drugačiji način. Zadobiti neku novu sliku sveta i osećati se drugačije. Učiniti nešto (neko delo).

Konkretno govoreći, to je kod mene borba protiv nepravde u političkoj sferi, te borba protiv ksenofobije, kulturne deformacije, za kritičku svest i bolje građane. Za bolju zajednicu, bolje uslove za život i razvoj intelekta. To me čini srećnim, iako sam svestan da je to zadovoljstvo prvenstveno egoističko, ali je taj egoizam poželjan, zdrav. Naravno, tu je uvek i ona potraga za ljubavlju, davanju, što je možda i najveći pokretač.

A kad to uporedite sa svojim zivotom kako ga zivite?

Živim principijelno, dakle u skladu sa onim što smatram da je najvažnije i oko čega (opet smatram) bi trebalo svi da se zauzmu (međutim sa rezervom pri tome da ne mogu svi jednako i na isti način da vide "smisao"). Koliko sam zadovoljan i koliko uspevam da zadovoljim zadatke koje sam sebi dao... Nisam zadovoljan, ali sam svestan da dajem maksimum (sve od sebe).

Dalje, sta vam se cini da je smisao zivota ljudi oko vas, ljudi sa kojima ste u (dnevnom) kontaktu?

Ne razlikuju se naročito od smisla koji sam ja sebi zadao, ali se debelo razlikuje u kvalitetu, u nekim detaljima koji mogu sasvim da okrenu ponašanje pojedinca. Npr. neko isto tako želi da zadovolji svoj egoizam, da se dokaže pred drugima, pa će u tom cilju početi da puca na druge. Drugi će se pretvarati da je umetnik, ali će se njegove knjige ili slike ionako dobro prodavati i on će to stvarno da postane u očima drugih ljudi. Treći će dovoditi devojke u stan kako bi se dokazao komšijama i cimeru, pa i ako bi mu te devojke bile odvratne. Četvrti će kupiti dobar telefon i auto, pa će u petak i subotu izaći da ga pokaže prijateljima i jeftinim mutavim ali vlažnim ženskama (tzv. ribama). Neki će, kao ja, da se bore za neki politički i društveni ideal, jer im uspeh na tom planu prija na duže staze.

Međutim, poznajem i neke ljude koji žive bez ikakvih motiva. Nisu mi nimalo jasni takvi životi. I pored tog besmisla na koji su se navikli, oni izgledaju daleko življe nego ja. To je, u stvari, sasvim neko drugo pitanje.

Sta bi oni rekli da im je smisao zivota, a sta je to sto oni rade, sto je krajnji cilj kao suma svih ciljeva njihovih aktivnosti (koliko se to da videti sa strane)?

Mislim da se njihovo razmišljanje kreće ovako:

- Šta da danas pojedem?
- Šta da danas pojebem?
- Kome danas da se pokažem?
- Čije danas priznanje da tražim?

A kada bi se radilo o nekom dugoročnom planiranju ono se ne bi bavilo "negativnim" stvarima. Tako se ne bi pitali o bogu, pa bi bili ateisti bez razumevanja, a ako bi se pitali ustanovili bi da boga ima, i to baš zbog toga što bi se sami osećali tužno kad ga ne bi bilo. (O ovoj temi se razgovaralo pod naslovom Ateizacija, pa bi tamo bilo valjano i nastaviti, ako iko želi.) Dakle, ako bi o smislu života uopšte i pomislili, oni bi tome morali da pruže i zadovoljavajući odgovor: ne zadovoljavajući s obzirom na realno stanje, već s obzirom na potrebe, tako da bi se takav čovek u stvari pretvorio najpre u vernika, tačnije bogobojaznika. I ta bogobojaznost bi koncipirala njegov život. On bi onda kratkoročne aktivnosti planirao ovako:

- Šta da danas pojedem a da odgovara Bogu (mojoj veri)?
- Šta da danas pojebem a da odgovara Bogu (mojoj veri)?
- Kome danas da se pokažem a da odgovara Bogu (mojoj veri)?
- Čije danas priznanje da tražim a da odgovara Bogu (mojoj veri)?

I na kraju, sta je proklamovani smisao zivota drustva u kome zivimo?

Mislim da je to kratkoročno planiranje za kratke užitke, bez razmišljanja. Dakle, forma bi bila ovakva: 1. nešto želim, 2. razmišljam kako da do toga dođem, 3. odlučujem se za najkraći put, 4. akcija. Savremenom društvu nije teško projektovati i umetnuti smisao spolja, a i uticati na afinitete koji se u jednoj zajednici mogu prepoznati kao logične konsekvence tehničkog društva. Drugim rečima, ono što sam opisao da čini smisao i način života većine ljudi, čini i proklamovani smisao od strane društva.

[Plodni bizon]

Samo spoznaja, usvavrshavanje i teznja ka visem stepenu svesti.

Em lazni intelektualizam, em nedostatak intelektualnog u izjavi. Kako moze visi stepen svesti da bude smisao? Smisao je nekakav cilj a spoznaja ti sluzi da bi dosao do cilja. To je kao da kazes da koristis automobil kako bi vozio, a ne prevezao se do one druge, trazene tacke u nekom prostoru.

Usavrsavanje je isto tako samo sredstvo za nesto drugo. Recimo oni ljudi sto se usavrsavaju za rad na racunaru. Oni bi dakle kazali: moj smisao je da se usavrsavam u radu na racunaru. Meni je to nelogicno, jer usavrsavas se da bi nesto bio sposoban da odradis. Nesto konkretno, da obavis neki zadatak.

[modesty]

Uh, dragi moji forumasi, moram reci da je smisao zivota biti ziv... Imala sam udes juce, sa drugaricom, udario nas je neki decko otpozadi, ona nije kriva, ali dobro je da niko nije povredjen, iako smo bile prilicno "drmnute"... Da vas ne davim, ostale smo celu noc napolju, cekale policiju, slep sluzbu... Ispostavilo se jos da je decko koji je bio na mestu suvozaca drug mog brata, itd. Sve u svemu, posle ovakve situacije, kada sam pomislila u momentu udarca, samo da izadjemo iz kola i udahnemo... Verujte mi, vazno je da smo zivi i zdravi koliko mozemo, a sve ostalo ce biti...

Da, moram da dodam jos nesto... Kada sam izasla iz kola, prva pomisao mi je bila da odem i porazgovaram sa ocem... Imali smo neki nesporazum i svadju oko necega, sto mi je u tom momentu toliko glupo izgledalo, da sam tatu samo zagrlila i poljubila posle svega i ni jedno ni drugo vise nismo pominjali nista, vec izgladili sve sto smo mogli... Sada se osecam dobro... Savetujem vam da koliko god se nervirali, trudili oko necega, prezivljavali svasta, zadrzite u sebi humanost i ne zaboravite na osnovne vrednosti, kao i na radost... Lepa je radost zivljenja i mislim da je ona u zivotu, kada ga vec zivimo najveci pokretac za sve i svakoga... Covek ponekad u svojoj zanesenosti i mozda i zbog gordosti svasta pomislja, pa cak pocinje i duboko da "razmislja" o smislu, koji nikako da "definise", pa ga i to muci... Kako je lepo dr. Zoran Djindjic govorio, svi smo mi uspeli... rodjeni smo... mi smo onaj spermatozoid koji je oplodio jajnu celiju... taj jedan, koji je uspeo... Zar to nije dovoljno smisleno? Naravno da se ne razmislja u svakoj situaciji na ovaj nacin, ali ne zaboravite na to, posebno kada ponekad ne mozete da vidite svetlo na kraju tunela...

[nightmare]

U ovom svetu prepunom razlicitih spoljasnih uticaja sama traznja za smislom zivota predstavlja veliku teskocu zbog ne mogucnosti komprehenzije svih tih fenomena. Ljudski um nije u stanju da obradi sve te fenomen koji uopste ne moraju ni da budu istiniti. Znaci cula nas varaju i tako do bilo kakvog smisla dosli on ce i dalje biti neosnovan. Znaci, jedino cega mozemo biti svesni jeste sama svest i onoih uticaja koji se na svesti ogledaju. Dakle, jedini smisao bi mogao biti spoznaja tih stvari koje se ogledaju u svesti, tj. smisao je samo osecanje.

[modesty]

U ovom svetu prepunom razlicitih spoljasnih uticaja sama traznja za smislom zivota predstavlja veliku teskocu zbog ne mogucnosti komprehenzije svih tih fenomena. Ljudski um nije u stanju da obradi sve te fenomen koji uopste ne moraju ni da budu istiniti. Znaci cula nas varaju i tako do bilo kakvog smisla dosli on ce i dalje biti neosnovan. Znaci, jedino cega mozemo biti svesni jeste sama svest i onoih uticaja koji se na svesti ogledaju. Dakle, jedini smisao bi mogao biti spoznaja tih stvari koje se ogledaju u svesti, tj. smisao je samo osecanje.

Lepo si ovo srocio, stvarno mi se dopada... Sta mislis o "sestom culu"? Jesi li nesto o tome citao i smatras li da ga svi imaju, nedovoljno "aktivirano" ili mislis da je kljuc "obdarenost"...

[Trajkovic]

Uh, dragi moji forumasi, moram reci da je smisao zivota biti ziv...

moguce, u kakvom svetu zivimo mozda je zdravlje ili ostati ziv i zdrav blizu da postane smisao zivota...

[RHCP-EKV]

Onaj ko izgubi veru u Boga,izgubio je veru u svoje postojanje i vrednost svoga zivota.Ako je vera,i rad u sluzbi Bozijoj smisao zivota,sta cemo sa onima koji te atribute nemaju.

[Plodni bizon]

U ovom svetu prepunom razlicitih spoljasnih uticaja sama traznja za smislom zivota predstavlja veliku teskocu zbog ne mogucnosti komprehenzije svih tih fenomena. Ljudski um nije u stanju da obradi sve te fenomen koji uopste ne moraju ni da budu istiniti. Znaci cula nas varaju i tako do bilo kakvog smisla dosli on ce i dalje biti neosnovan. Znaci, jedino cega mozemo biti svesni jeste sama svest i onoih uticaja koji se na svesti ogledaju. Dakle, jedini smisao bi mogao biti spoznaja tih stvari koje se ogledaju u svesti, tj. smisao je samo osecanje.

Ne, nije smisao samo osecanje, ako se tako razmislja, a ne kazem da je to legitimno misljenje, tj. da je validno. Smisao se tu uopste ne otkriva. Otkriva se samo jedna gnoseoloska pozicija koja ne obavezuje ni eticki ni egzistencijalno [smisaono].

A iz price o tome da ne mozemo sve fenomene aprehendirati ne dobijamo takodje nista. Zasto bismo morali sve njih aprehendirati kako bismo imali smisao zivota pred sobom? I inace ta potreba sveobuhvatanjem kao da ima korene u palanackom mentalitetu 'sve ili nista' ili 'sve odjednom'.

Onaj ko izgubi veru u Boga,izgubio je veru u svoje postojanje i vrednost svoga zivota.Ako je vera,i rad u sluzbi Bozijoj smisao zivota,sta cemo sa onima koji te atribute nemaju.

Ko izgubi veru u boga tek je stao pred pitanjem o smislu zivota. Tek tada postaje slobodan, postaje covek.

[provincijalac]

najprostije recheno o smislu ili besmislu zhivota, potpuno je svejedno. bitno je da chovek bude u zhivotu srecan, da se shto vishe smeje, ali iskreno da se smeje, da uzhiva, i opet iskreno da uzhiva, da se shto manje psihichki kida, da mu fizichki shto manje toga smeta, da zhivi 'opushteno' koliko god ta rech ovde imala prizvuk gluposti. a za sve to potrebno je imati neko interesovanje koje ce donositi srecu dok se njim bavimo, i odgovarajuci stav prema neprilikama, kako bi se shto bolje prebrodile.

[debeli dud]

Danas sam procitao staru vest i bio zgrozen. Zelim sa vama da je podelim i da cujem vasu ocenu. Ne znam da li sam pogodio pravi forum za psotavljanje ove informacije ali cu postaviti ovde jer mi se ceo svet i smisao postojanja izvrnu naglavacke kadgod procitam ovu vest: Nošene gaćice Jelen Karleuše koštaju 2 000 evra. To je oko sedam mesečnih plata lekara specijaliste. Aukcija je humanitarna, pare idu za lečenje obolele dece...