Smisao zivota

[Ljubo Gazivoda]

Vrbovanje žena preko interneta za seksualne rituale je moja životna misija. Pre nego što je internet došao u naše živote koristio sam se oglasima u novinama. Mladić, situiran, potentan, zgodan, sklon duhovnom razvoju, traži prsatu tetku za ritualno-orgijastično druženje. Diskretno. Uglavnom se javljali muškarci. Stoka.

[Domaci I.]

Glupo mi je samo da kažem da se slažem sa Stojanom, pa ću se zato još i nadovezati. Naime, možda je smisao (ili cilj) života u tom da se proživi tako da ne stigneš niti da razmisliš o čitavoj njegovoj uzaludnosti. To znači da ti je život bio ispunjen, i da se nikada nisi ni osvrnuo za sobom. To znači da si živeo najpunijim i najvedrijim plućima. Nažalost svakoga snađu one Jaspersove "granične situacije". Na primer, smrt nekog bližnjeg je jedna od njih. Takođe suočavanje sa opasnošću da se izgubi život tera čoveka na preispitivanje čitavog životnog puta i aktuelne životne situacije.
Odličan život, pak, jeste onaj koga ne snalaze te prilike, i onaj koji se uspeva otarasiti naročito brzo tih metafizičkih trabunjanja o smislu. Jer smisla ne može da bude, budući da je čovek smrtno biće i njegova smrt je još od prvog životnog daha procesuirana (odbrojava).

[DramatisPersonae]

Smisao zivota? Svi smo mi atomi, sastavljeni od neutrona, elektrona, protona, kvarkova, neutrina, i ostalih elementarnih cestica.
Znachi shta? Morali? Ljudi? Zivot/smrt? Radjanje? Napredak? Gradnja, izgradjivanje? Priroda? Mozak? hahahah Mozak?
Hormoni, moc, polovi, stavovi, predrasude, uzivanje, bol, dobitak, gubitak, mirisi, reakcije... sve su to gluposti, nachinjenje od strane jednog moguceg zavrshetka atoma i ostalih elementarnih cestica.
Sva sranja i sve shto je ljudsko je samo umishljeno, imaginarno. A ljudi su se takodje imaginarno razvili od strane skupine atoma i ostalih gluposti.
Zato je ljudska glupost bez granica. Jer zaista je sve chime se mi bavimo, pa i mi sami samo imaginaran pojam, koji cak ni ne postoji.
Politika, kurci palci, kakva politika bre? za shta se ljudi bore? za josh atoma? za pripadnost atomima, koje chak ni mi sami kao skupina atoma ne mozemo da pripojimo nama? Niko nikog zaista ne poseduje, niti mi smisao, niti smisao nas.
Mi smo nishta od nechega.

[Druid]

Smisao zivota je u besmislu pronaci smisao. Zasad sam nista, ali na tragu sam da postanem nesto. Sama izgradnja me cini veselim, i kada shvatim da sam napravio progres u nekom vremenskom intervalu dozivljavam veliku satisfakciju i dodatni motiv naprijed. Ako sam vec tu, pokusat cu biti produktivan sebi i okolini, radeci na sebi dok ne budem bar priblizno ostvario zacrtani cilj i stekao mir spoznajom da sam nesto postigao. Svi putevi nezadovoljstvu vode visokim ocekivanjima i apetitima. Covjek koji nista ne ocekuje u zivotu je nepobjediv.

[DramatisPersonae]

Atomi dragi moj druidu, atomi.
ne mozesh u besmislu da nadjesh neshto shto nije besmisao. jer onda to ne bi bio besmisao, ne bi bio homogen, pa se ne bi moglo karakterisati kao besmisleno.
Niko od nas nije na tragu da postane neshto, sa obzirom da smo svi mi atomi, tachnije nishta prema nashem standardnom rezonovanju.
i ceo proces izgradnje nije nishta drugo do fluktuacija u velikom bespucu reke atoma. svi smo mi atomi, i plivamo kao jedno kroz jedno te isto.
hahaha
niti se moze napredovati negde kad je sve jedno. ako sam ja deo jednoga shto jeste samo po sebi jedno, i ako ja plivam u jednom, ja ne plivam, jer se ne krecem, jer to bi bilo odvajanje od jednog koje ja jesam.
Svest o prisutnosti, kao i svest uopshte je vrlo diskutabilna stvar. Kako ne svesne stvari mogu da grade svesnost? Ako se nasha sama svesnost sastoji od nesvesnih delova, kako to da smo mi kao skupina (recimo celina) nesvesnih stvari poprimili sasvim novu stvar, novu karakteristiku onog shto nas same chini? tj recimo, i deo puzle je slika, nije celovita ali ona ima svojstva slike, tako da ili su atomi svesni sebe i okoline atoma, ili smo mi ne svesni.
I opet kazem, ako smo zaista svi samo atomi, i ostale elementarne cestice, ne postoji nikakav progres, cilj, i ostala ljudska sranja.
postoji samo ono shto karakterishe elementarne cestice. a to su: kretanje, naelektisanost, grupisanje.
mi smo svi i sav nash produkt izlucevina iz forme tih cestica,i samo jedna od beskrajno mogucih zavrshetaka njihovih, jer one predstavljaju sve, ukljuchujuci i ono shto mi nismo i ne znamo.
Chovek koji stagnira, jeste savrshen. chovek koji se ne menja jeste savrshen. :)

[Druid]

Bice koje je u stanju ljubiti, mrziti, plakati, veseliti, osijecati vise je od pukih atoma, makar bili sastavljeni od njih. Ni rijeci nisu slova, dobivaju znacenje ukoliko zive u nekome, prenose svoju prvobitnu ideu. Siguran sam da ti je danas tek los dan i da nisi takav nihilist! Ne bih se slozio da je covjek koji stagnira i ne mijenja savrsen, za napredak su potrebne promjene, cisti zakoni kemije i fizike koje zazivas!

[Morella]

Ne znam govorite li o istim promenana...

Realno slazem se sa Druidom da covek koji ne napreduje ne moze nikako biti savrsen Ukoliko govorimo naravno o intelektualnom progresu.
Vec sam rekla na nekoj temi, valjda tamo o Zrelosti da covek koji ne napravi nikakav progres u svom zivotu, covek koji toliko drzi do svoje doslednosti da prelazi u extrem nikako ne moze biti visoko vrednovan.

[DramatisPersonae]

Bice koje je u stanju ljubiti, mrziti, plakati, veseliti, osijecati vise je od pukih atoma, makar bili sastavljeni od njih. Ni rijeci nisu slova, dobivaju znacenje ukoliko zive u nekome, prenose svoju prvobitnu ideu. Siguran sam da ti je danas tek los dan i da nisi takav nihilist! Ne bih se slozio da je covjek koji stagnira i ne mijenja savrsen, za napredak su potrebne promjene, cisti zakoni kemije i fizike koje zazivas!

Ljubiti, mrzeti, plakati, veseliti se, osecati, sve su to ljudski pojmovi. Ja nisam covek, ja sam skupina atoma. Ti nisi covek, ti si skupina atoma. Predmeti nisu predmeti, oni su takodje skupina atoma. Zamisli kad su i rechi, i slova, i cela metafizika njih, svo to medjudelovanje i uzrochnost izmedju tih atoma samo medju molekularne sile, atomske sile, opisane postojanjem i slojevitoshcu jedne elementarne cestice. (u ovom sluchaju to nije atom, nego aludiram na ono shto se dobije kad se jedna cestica podeli beskonachno puta, sto mi dade primer zashto mi, ljudi mozemo da delimo beskonachno puta, zato shto ona jedna jedina stvar je van poimanja nashe sagradjene imaginacije, tj van nas samih kao imaginacije, te je to van bilo kakvog shvatanja, konteksta ili dokazivanja; shto opet to dokazuje nashu inferirornost u vidu imaginacije postojanja u odnosu na tu ultra chesticu, tog Boga.) Ono shto je nedeljivo ne postoji za nas, ali mi postojimo za ono shto je nedeljivo.
Koliko god covek koristio mozak da shvati i rezonuje principe kojima se sve upravlja oko njega, zauvek ce dolaziti samo do slojevitog prikazivanja onoga shto je jedno, nikad zaista do srzi tog jednog.
A zaista, sve shto je chovekova imaginacija stvorila, sve shto za choveka postoji kao neka transcendentalna stvar, je apsolutno nishta, samo kopirano ponashanje atoma i ostalih elementarnih cestica.
Tako da sve shto vi pojmite, zaista ne postoji u formi kakvoj je vi rezonujete, postoji na jednom nivou svesti nedostupnom nashem.
Uzaludnost potrage smisla postojanja je upravo tu okarakterisana, jer mi ne tragamo zaista, nego oslikavamo u platnu nashe mashte.
I ni jedan chovek ne moze da progresuje, jer ja tako kazem!

[Druid]

Ah, ma ti si vise od skupine atoma, Morella je takodjer vise od skupine atoma, vasa ljubav je visedimenzionalna potencija atoma. Naravno ako cemo hladno analiticki promatrati da si donekle u pravu, ali sve hodajuce kreature imaju dar (ili nedar? ) osijetila i emocija stoga postaju subjektom i samim time nisu u stanju objetkivno razgledavati stvari i pojave. Takoder, tu je i subjektivna teorija vrijednosti. Respektiram misljenje, ali ovo o cevjekovu progresu se nikako ne slazem, uzmi sebe za primjer; pokusaj se usporediti danas i prije 1 godinu. Sigurno nisi ista osoba, losija ili bolja ostavljam tebi na sud. Doslo je dakle do promjene, naprijed ili nazad sada nije bitno, uglavnom si ucinio korak, a taj korak eventualno stvara prostor za progres koji ce uslijediti ovisno o izboru akcija. Malo smanjit Schopenhauera!

[DramatisPersonae]

pa prema drugom zakonu termodinamike svi se mi raspadamo, tako da progresa nema, samo menjanja stanja u kojem smo :)

[Morella]

Hajd onda da izvrsimo svi masovni suicid ,zasto ne, pa ipak smo mi samo 'rpa atoma.Koga jos briga za atome.

propada nase telo, propada ono biolosko . Telo jeste skup atoma ali ubedi me ikako da je umnost , da je razum ili pak misljenje skupina atoma.
Lesh u jos uvek ocuvanom stanju je skup atoma jer je on sada samo mrtvo telo. Tu vise nema zivota i nema dushe.
Progres i jest menjanje stanja, razvoj nije obavezno pozitivan.
Nisi li ti do pre mesec dana bio taj koji je mene ubedjivao o prevagi dushe nad telom i onom izdizanju dushe i odricanja od animalnih potreba ( dok sam ja trtljala o nekoj harmoniji duse i tela).

Covek nikada nece shvatiti istinu, to sam i ja pricala .... ali nije ni poenta naci istinu. Pitanja su vaznija od odgovora:)

[DramatisPersonae]

A kako to bilo koji element moze da mnoshtvom svojim da sasvim novu, ne poznatu osobinu?
Uzmi glinu i glinu, spoji ih, i dobicesh josh gline. Uzmi taj komad oblikuj ga, dobicesh oblikovanu glinu.
Ili josh bolji dokaz toga, uzmi dva ista pola magneta, spoji ih.
Ja sa tim shto pokushavam da objasnim ljude pomocu hrpe atoma, aludiram na to da je razum samo jedna dimenzija imaginacije, tachnije, sve na svetu, svo postojanje, je samo jedan moguci zavrshetak, iliti oblik atoma. I celo postojanje nama je upravo ogranicheno, ogranicheno sa granicama te imaginacije, koja nije nasha, chiji smo mi deo.
Mozak koji stvara svachiju svesnost, mozak odakle potiche umnost je upravo samo hrpa atoma, sa gomilom elektrona u vidu impulsa i ostalih hemijskih reakcija.
Ne postoji zivot kako ga i jedan chovek shvata, postoje samo atomi, i one osnovne sile koje pokrecu te atome.
Sve je ovo samo jedan veliki san.
Ja nisam video da ni jednog choveka dusha ili njegov pojam zivota zaustavlja njegovo raspadanje, starenje? telo se raspada i dok si ziv, leshevi se raspadaju i dok su zivi tj.
dakle zaista ne postoji progres, postoji samo entropija, entropija svega, pa i samog uma, mishljenja, i bla bla bla.
Zato i jeste savrshen onaj koji uspe da odoli tom raspadanju, neprestanom utopljavanju u okolinu, rastopljavanju sopstvenog bica, oticanju sopstvenih sila. Dekadenciji sopstvenog postojanja. Onaj ko se uspe sachuvati od same prirode sopstvenog postojanja je savrshen.

(ps. ovo shto ja drvim o ovom, ne znachi da ja to zaista podrzavam, samo me zabavlja to da unosim sebe u neke stvari i vidim koliko dobro mogu da ih odbranim.   )

[Druid]

Od gline, betona, magneta, boja, slova, nota, keramike, stakla, kamena i ostalih tvari stvorena su najveca dostignuca koje su ljudske ruke ikad kreirale; niko na njih ne gleda prema svojstvu, kakvoci, materijalu ili opsegu, vec prema onome sto predstavljaju, sto progovoraju, sto govore i sto imaju zadacu pokazati. Uopce ne pobijam da si donekle u pravu, ali ramisli i o mojem misljenju, nadimo se na pola puta i krenimo s iskustvom vise, mogucnost boljitka je veca jer smo u ravnotezi,    a to i je formula uspjeha i srece.

[DramatisPersonae]

Predstava, iliti duhovna vrednost svega okolo mene, ima samo jednu svrhu za svakog choveka ponaosob. to je da njega zadovolji. Kako ja biram svoje uslove koje stvari moraju da imaju ne bi li me zadovoljile, ili barem ispunile njihovim prevedenim postojanjem, to znachi da upravo ja zapochinjem sa tim zadovoljivanjem, tj. sa tim uticajem koje one imaju na mene, i vezujem sam njihov pojam na moje ostalo naucheno znanje, iz chega dozivljavam utisak njihovog prevedenog postojanja. Shto znachi da sve te premise o njihovom transcendentalnom uticaju na mene polaze od pogreshnog tumachenja da to dolazi iz samog postojanja te pojave; jer sve shto ima duhovnu vrednost mora da ima vrednost u meni pre svega da bih priznao postojanje te duhovne vrednosti, u suprotnom ne postoji nikakav dokaz da bilo kakvo umetnichko delo ima duhovnu vrednost.
A da analiziramo shta se deshava kada ja u svom mozgu pravim uvertiru za simboliku pojave, tj. kada pripremam put nekim vecim duhovnim vrednostima? Ja nesvesno dovodim svoj mozak u stanje par pomeshanih reakcija na par razlichitih utisaka, tj. dozivljaja koje su formirale emocije. shto znachi da ja aktiviram samo stare neuronske puteve,tj elektrichne impulse usmeravam da prolaze kroz paterne vec nastalih puteva, koji bude u meni emocije u vrlo laganom obliku (koje ce se pojachati kada se aktivno, tj. svesno pojava, tj. stvar veze za odredjenu emociju) i samim tim stvarajuci u meni tu infamoznu duhovnu vrednost koja ce se u svojoj celini klasifikovati u mozgu kao pojava, tj. referentno telo za mnoshtvo malih uticaja, koje ce se prilepiti za ono shto mi smatramo kao nashu lichnost, tj. ono shto chini nju.
Dakle, ne postoji nikakva duhovna vrednost, samo fizichki uticaji na nashe receptore koji stvaraju utiske i emocije, to je srz svega.
A od chega se sve to sastoji? od atoma. :)
A to shto niko ne gleda stvari po tome od chega nastaju, ili kako nastaju, to ide samo u prilog njihovoj laznoj mistifikaciji, i dokazuje subjektivizam choveka, tj. njegovu netemeljitost.

[Domaci I.]

Danas, u dosadi dok čitah Kantovu Kritiku čistog uma, razmišljam o tom šta će bit kad se budem zaposlio i ušao u odeljenje neke gimnazije da predajem vilozoviju. Setih se da bi prvo pitanje moglo da glasi: Koji je smisao života, profesore? pošto ih vilozovija verovatno asocira na takvo neko pitanje. Trebalo bi da ostavim značajan utisak (prema onom "skandalonu" po predmetu metodika nastave filozofije), pa tako i da dam neki iznenađujuć, a ipak interesantan filozofski odgovor. Otprilike sam zamislio da bi razgovor tekao ovako:

- Šta mislite, da li slon ima smisao postojanja?
- Ne znamo.
- Možda da živi?
- Da, to!
- Ali, opet, zar bi mogao da bude smisao nešto što je već tu, jer slon ionako već živi.
- U pravu ste, profesore.
- Dakle, ipak, smisao života nije jedino živeti, nego neki poseban način života.
- Pa, onda, profesore, šta je smisao života?
- Sačekajte. Znači, kazali smo da slon nema nikakav određeni smisao svog postojanja. A možda ipak samo ne možemo sebe da zamislimo šta slon voli da radi, jer bi mu možda smisao tog postojanja (jestanja) bilo upravo to da što više trenutaka provede u takvoj vrsti zadovoljstva.
- Pa onda, profesore?
- Dakle, smisao života jednog slona bio bi taj da se što češće oseća lepo dok živi.
- Znači li to, profesore, da bi i smisao čovekovog postojanja trebalo da bude da se oseća lepo u životu?
- Moguće. Ali čovek voli i još mnogo toga drugog da radi, što ne mora da mu donosi neposredno zadovoljstvo.
- Kako sad to?
- Eto, tako ćemo imati pravo svakog čoveka da kao slobodno biće izabere šta će biti i u čemu će tražiti zadovoljstvo življenja. Svaki od ovih momenata i odabranih puteva ka realizaciji imaće zadovoljstvo za krajnji cilj, odnosno smisao.
- Znači, profesore, svi ljudi imaju poseban smisao života, i ne postoji jedan opšti smisao?
- Dabome. Sve to zahvaljujući tome što je čovek slobodna misleća životinja koja može da bira šta će biti i šta će voleti.

Mis'im da je ovo korektan odgovor.