Rasprava o ljubavi

[Atman]

Zaista kvalitetna rasprava,dosta pitanja je pokrenuto i naterala su me da dobro razmislim o ovoj temi.
Da li je za ljubav,ili bar pocetak, vaznije estetsko ili eticko?Da li je bitnija seksualna privlacnost ili zajednicka interesovanja,slicni sistemi vrednosti...
Voleo bih da cujem vasa misljenja o sledecem.Posto erotska privlacnost definitivno jenjava vremenom,bar sam ja imao devojke koje su me dosta vremena neverovatno erotski privlacile a onda bi to pocinjalo da slabi,sta raditi kada ona nestane u bitnijoj meri?Ja sam pre par godina ostavio osobu sa kojom sam bio godinama,koju smatram izuzetno vrednom,sa kojopm imam nekoliko polja istih interesovanja zbog osobe koja me je veoma snazno seksualno privukla.Posle odredjenog vremena ispostavilo se da mi ta osoba ne odgovara iz mnogo razloga,iako je seks sve vreme bio sjajan i privlacnost magneticna.
Da li vredi pokusati vratiti prethodnu devojku i ponovo napraviti vezu?Mislim da seksualna privlacnost ne moze biti osnova veze,najpre zato sto je nestalna,ponavljam neke osobe su mi bile jako privlacne a onda bi to u potpunosti nestajalo.

[DramatisPersonae]

mislim da ti govorish o odnosu u vezi, a ne ljubavi.

[Morella]

Da li je za ljubav,ili bar pocetak, vaznije estetsko ili eticko?

Biram oba. Bez privlacenja nema strasti a mislim da je ona ipak element svake emotivne veze. Inace imamo prijateljstvo.
Medjutim estetsko ipak ne moze ni prici ,kako si ga ti nazvao, etickom. Sex ne drzi ljude zajedno na duze staze ( kao ni puko  privlacenje).
Osim ako je u pitanju samo “zaljubljenost”. Neko moze biti zaljubljen I 10 godina u nekoga ali ne obavezno zbog karaktera doticnog-e.

.Posto erotska privlacnost definitivno jenjava vremenom,bar sam ja imao devojke koje su me dosta vremena neverovatno erotski privlacile a onda bi to pocinjalo da slabi,sta raditi kada ona nestane u bitnijoj meri?

O ovome smo pricali na Svakodnevnici, tema Rasprava o ljubavi za decu, ako te ne mrzi potrazi I prikljuci se.
Inace ja nemam ovakvo iskustvo. Mislim da ako je uostalom ljubav prava,,sudbinska I ako nekoga zaista volis ovo ne moze da se desi. Ako ti postane manje privlacan zbog par kila koje je nabacio onda ta veza ne pociva na dobrim temeljima.
Isto vazi I za sex. Kada nekog volis sex ne moze biti los. Jer prestaje biti vazan kvalitet china vec vazno postaje I ostaje samo sa kim ga vrsish.
Jer ljudi kazu da se iz ljubavi razvija prijateljstvo I da to “unistava” veze. Ja volim kada to ide suprotno : )

Mislim da seksualna privlacnost ne moze biti osnova veze,najpre zato sto je nestalna,

Sam si ovime odgovorio na svoja pitanja. I slazem se sa tobom.
Veza se moze razviti iz nje ali mora biti potkrepljena i drugim faktorima.
A i najzanimljivije su ljubavi u kojima fizicke privlacnosti i nema na prvi pogled. Cesto i jace od ovih drugih.

[Druid]

No, pri tom prilazu nije strašno biti napadan (čini mi se da takvi uglavnom "prolaze"), već to kako ćeš izgovoriti to što imaš. Bitno je da deluješ kao neko kome je taj posao rutinski, a ne da se čini kao da prilaziš prvi put u životu. Bitno je izgledati kao iskusan u tom poslu, a ne kao neko ko tek počinje da se bavi "muvanjem" ili "odvajanjem" ribe, ribarstvom. A pošto taj momak još uvek ne zna šta je devojka, pošto se tom telu, glasu i umu uvek divi, prišao joj je kao da se radi o nekakvoj boginji, a boginja očito ne voli nekog običnog smrtnika već traži boga nad njom samom, i tako ga 'ladno odbija.

Potpisujem. Prije nego se nadovezem zelio bi se samo unaprijed ispricat svim curama/zenama s napomenom da ne generaliziram nego pisem o vecinskom iskustvu, naravno da ima iznimaka.
Opcenito vecina muskaraca ima velik strah od ostavljanja dojma napadnosti, a u biti nisu ni svjesni da im to pod pretpostavkom da nastupaju opusteno i samouvjereno predstavlja najveci adut i argument. Zenama primarno imponiraju upravo te dvije stvari, samouvjerenost i opustenost, imaju one neko sesto culo za to. Mi smo jos uvijek civilizirane zivotinje, instinkte stare tisuce godina nije lako iskorijenit. Zena trazi inicijativnu , snaznu osobu, personu s odlikama ratnika  u prenesenome smislu. S gore navedenim pristupom pokazujes da si u stanju brinut se o njoj, pruzit joj ljubav, toplinu i sigurnost, a to i je teznja svake uspjesne veze. Mislim da se slazemo da je privlacnost i strast polazna tocka, ipak neka magnetna energija mora zapoceti proces viseg stupnja - ljubavi. O apsolutima je jako tesko razgovarat, pa tako i u ovom slucaju. Ali samom cinjenicom da sva saznanja stecemo percepcijom rezultati su skloni greskama. Cesto ljudi podsvjesno naprave iluziju koju vole nazvati ljubav. Ipak vjerujem u ljubav, ali prava ljubav trazi ulaganje, strpljivost, unos i davanje. U tome i jest njezina sustina. Ona je opipljiva samo kad se daje, a ljubav koja je mogla umrijet nije ni bila ljubav!

[Atman]

Imam par drugara koji se intezivno bave "muvanjem" riba,stalno izlaze,prilaze devojkama,menjaju,traze "pravu" kazu.Stalno mi spominju nekog Misterija,to je neki lik koji je osmislio svoj metod zavodjenja,drzi seminare i uzima pare na to.Ovo sto je domaci izdajnik pisao je upravo osnova tog metoda,Misteri to naziva "negovanje",ne pokazivati ocaranost zenskim izgledom,samouvereno prilaziti,i obavezno istaknuti neki nedostatak na devojci,a ona ce se kasnije svojski potruditi da vas ubedi u suprotno.Zanimljiva teorija.

[Domaci Zdajnik]

Da, dobro je Atman primetio, a i Druid naveo ono što bi moglo da bude naš sledeći zadatak da raspravimo na ovoj diskusiji. Naime, citirali ste deo koji sam ja pisao pre svega da bih opisao kako izgleda neka vrsta "klasičnog muvanja", odnosno "odvajanja" devojaka, te na šta se lepi jedan uobičajen, šablonski ženski um. Ali hajde da malo zumiramo taj muškarčev prilaz i pristup, da vidimo šta se krije iza one maske superiornosti, nadređenosti, dominantne strane, samopouzdanja, perfidne nadmenosti, itd. a što čini da prosečna devojka (u daljem tekstu koristićemo tek - devojka) "poludi" na takvoga. Naravno, treba reći, taj koji se tako ponaša mora da bude bar prosečnog fizičkog izgleda i minimalno oko 180 cm-a visine (otud ja ispadam iz konkurencije pa kurčio se i deset puta perfidnije od bilo koga drugog).

Evo kako ćemo obrazložiti tu poziciju. Opisani lajavi bilmez je u stvari tip koji deluje dominantno i na devojku gleda kao na privremeni plen. On izgleda kao neko ko će plen iskoristiti i baciti, pa je čak toliko samouveren da je to njegovo pravo i njegova dužnost, da uopšte ne krije svoju nameru. On se, dakle, postavlja kao neko ko vredi, i ko treba da uzme ono što mu pripada. U seksualnom odnosu u estetskom smislu penetracija jeste ulazak u nekoga, dakle povreda nečijeg prostora, krivično delo (opet kažem - u estetskom smislu) kao što je provala, ali počinjena od strane nekoga ko smatra da ima pravo na to što uzima. On ne pita, on grabi. I tako isto penetrator. On ne bi bio tako dobar kada ne bi bio grub dok penetrira, kada ne bi u potpunosti bio uživljen u ulogu zločinca. Tako će ženi biti interesantniji onaj koji igra ulogu njenog vlasnika, koji uzima bez pitanja, koji će je dohvatiti i silovati na njeno zadovoljstvo (pročitati neki deo na temi o dominaciji žene ili nad ženama gde žene saopštavaju koje su njihove seksualne fantazije, i videćete da je silovanje od strane nepoznatog grubijana čest motiv). Zbog toga se za osobe koje izgledaju ogromno, čije su obline ili detalji (kod muškaraca npr) istaknuti i simboli su moći i dominacije - kaže da su seksi, pa nadalje da se drugi u njih ne zaljubljuju, već osećaju strastvenu privlačnost. To su ti momci i devojke iz snova i fantazija koji provaljuju u vaš seksualni svet i vaše telo kao neki nemoćan nevini organizam i vrše agresiju nad njim. Sve to sam ja na kraju zaokružio tezom o urođenom i duboko usađenom u ljudima - sado-mazohističkom karakteru.

Da se vratimo na konkretne devojke u barovima koje sretaju mladiće koji imaju uvežbanu priču koja ima zadatak da ih prikaže u što samouverenijem svetlu. Dakle, šta se tada događa u glavi devojke? Događa se to da ona pomišlja (pri tom ne zna da se ovaj pretvara i da u stvari za svoju galamu i nadmenost nema nikakvo pokriće) kako je taj momak onaj gore opisani grubijan koji će je razvaliti od dobrog seksa. Naravno, tu je dobro (po mladića) ako se ova još i povede onim ustaljenim tezama o tome kako izgleda "normalan" mladić, kako ne bi zaglavila u krevetu sa nekim bolesnikom te večeri, koji će je možda motornom testerom seckati na komade, tako iseckanu silovati i baciti u obližnji kontejner. Tada je njoj na pameti samo to da sretne nekog ko zvuči kako obično mladići zvuče, a to znači upravo tako kako se i on sam predstavlja - nadmeno, a bez pokrića, pritupo, bezidejno i duhovito taman toliko da se primeti koliko ima istančan smisao za humor. Elem, sve to njoj nije važno ako ima zamisao momka koji ima debele i brze prste, snažne tricepse ili bicepse na rukama, koji će je stegnuti oko butina i navaljenu na zid njegov ud "kazniti" tako nemoćnu pred njim, tako moćnim i snažnim.

Zena trazi inicijativnu , snaznu osobu, personu s odlikama ratnika  u prenesenome smislu.

Eto zašto je bitno da se mladić tako ponaša. Ratnik je takođe onaj koji drži mač ili kakvo drugo oružje kojim se na neki način penetrira u neprijatelja. Ratnik je opasan po nekoga drugog, on je taj koji zabija svoju produženu ruku (mač ili mitraljesko zrno) u vulvu (telo, ranu) neprijatelja. Kroz svaki njegov gest očitava se ta ideja nadmoći, ideja dominacije u seksualnoj igri, i to je ujedno prećutni predlog za ulazak u seksualnu igru: poziv u krevet, na sto ili na zid, odnosno poziv na seks.

Nema tu ničeg od ljubavi, sem ako ima onih koji seks izjednačavaju sa ljubavnim odnosom. Tako na primer neko bi mogao da kaže kako je zaljubljen u svoju desanku. Koliko puta mu je pružila seksualni užitak! I onda je zapostavljena i ne vidiš je dok te cura ne ostavi, a sve otud što je bolja za seks nego li desanka. No, ostavimo to pojedinačnim osobama. Sasvim je legitimno da se neko zaljubi i u seks koji podrazumeva sranje u usta nekom partneru. Sve je to legitimno. Ali mi tražimo ono što je važeće za intelektualnu, i još - pravu ljubav.

Ipak vjerujem u ljubav, ali prava ljubav trazi ulaganje, strpljivost, unos i davanje. U tome i jest njezina sustina.

Sa ovim se bitno slažem. I o tom sam pisao. No, hajde da zamislimo onoga balvana iz paba ili kafića kako prilazi na onaj gorepomenuti način devojci i poziva je na partiju životinjskog seksa (u prenesenom značenju njegovo ponašanje - a često i miris, gestovi i ostalo - to znače). Šta taj kroz svoje ponašanje daje ili je u stanju da pruži osim pomenuti životinjski, divlji seks? Može li devojka da zamisli sebe i život kraj muškarca koji je toliko napadan i samopouzdan? Šta takav može da da osim frustracije i zatvaranja u sebe? Gde je tu komunikacija (verbalna, a ne seksualna koja ovde stoji) ako je jedno od dvoje nadređen drugome? Gde je tu mogućnost za međusobnu izgradnju? Ne vidi se ništa od toga. Jedino što tu stoji je zaštita žene od nekih drugih (divljih) zveri koje nude parenje. Zbog toga je na početku rečeno da se radi o metodi koja obara tek sasvim prosečan ženski karakter.

[Plodni bizon]

Izdajnik je za pravoslavnu, hriscansku skrusenost, naspram demonske gordosti, samopostovanja i samopouzdanja. 

[Druid]

Interesantan pristup situaciji. Samo cesto puta zeni uopce nije do sexa, vise do psiholoskih igrica.
(znam da je metaforicki pisano)
Ako si nizi od 180cm uopce nisi u deficitu, stovise pokazujes dodatnu dozu samouvjerenosti.
Sad naravno sve u zivotu ima svoje granice, pa tako ekstremiteti ne prolaze. Bitno je da ostavljas dojam "znam sto prodajem" i da to radis tecno, likvidno i solventno s permanentnim poluosmijehom na licu. Tema je ljubav, ali kako da se ljubav rodi ako ne preuzimas inicijativu i postajes "ratnik" koji
 se bezkompromisno bori za njezino rodenje. Ne pokazujes li strastvenu zelju za njoj nisi li ni sposoban voljeti. I to je cijela poruka koja se prenosi procesom osvajanja partnera.
U principu je vrlo jednostavno, samo ljudi vole komplicirati. A svodi se na isto.

[Domaci Zdajnik]

Interesantan pristup situaciji. Samo cesto puta zeni uopce nije do sexa, vise do psiholoskih igrica.

Između ostalog i do psiholoških igrica, ali sve one imaju realizaciju u seksualnom činu ili činjenju. Dakle, ona se igra kako bi obezbedila tu seksualnu sigurnost na duže staze, i upravo joj je važno da ulov ima sve bitne kvalitete (seksualnog karaktera), ako bi trebalo za takvog da se veže i za takvog da se bori. Žena i kad pati ne pati zbog toga što joj odlazi neko sa kim je provela mnogo vremena i postala vezana za tu osobu na dubokom emotivnom planu, već pre svega jer taj neko više neće moći da je zadovolji na pravi način (opet ne toliko psihički koliko telesno). Valja napomenuti da se ova generalizacija ne odnosi ni sada na sve žene, već na onu prosečnu vrstu. Jedna posebna vrsta superinteligentnih ili posebne emotivne građe ne ponaša se po tom datom i prikazanom kalupu.

Tema je ljubav, ali kako da se ljubav rodi ako ne preuzimas inicijativu i postajes "ratnik" koji se bezkompromisno bori za njezino rodenje. Ne pokazujes li strastvenu zelju za njoj nisi li ni sposoban voljeti. I to je cijela poruka koja se prenosi procesom osvajanja partnera.

Čini mi se da ovim gore pitanjem (konstatacijom koju shvatam ili uzimam kao pitanje za dalju diskusiju) u stvari ulazimo u problem koji glasi: Kako voleti? Dakle, više ne pitamo šta je pravo osećanje koje struji kroz osobu koja voli, te kako ona razmišlja, već kako ovo demonstrirati prema ili u odnosu sa onim/om koga/ju voliš.

Na pamet mi je pao taj ogromni momak koji deluje samouvereno i za koga instinktivno žena pomišlja da može da joj da - sigurnost. On je sposoban odbraniti je od nekih nasilnika koji će pokušati da joj naude. I to je njegova cela uloga, ako ne računamo onu - za nju najvažniju a ne tiče se davanja - ulogu u krevetu.

Po mom mišljenju, pravo ljubavno ponašanje je davati na psihičkom planu aktivnim zalaganjem u datoj prilici, čak svakoj datoj situaciji. Truditi se tako da stalno iznenadiš devojku (ili mladića, kako ko, ali ja ću ovde koristiti reč - devojka), da joj se učiniš duhovitim, da je nasmeješ, ali i da shvatiš šta bi je moglo nasmejati, oraspoložiti, učiniti da se dobro oseća. Često to može biti i organizacija jednog književnog ili filozofskog skupa, ukoliko se radi o intelektualki koja svoje ispunjenje i puno zadovoljstvo doživljava u sukobu mišljenja sa drugim, slično inteligentnim osobama. Tako bih barem ja uradio sa nekom svojom devojkom, kad je budem imao. I mislim da bi to moglo da bude pravo zadovoljstvo. Kao u neko vreme kada su u Beču velikani svetske psihologije, umetnosti i filozofije organizovali okrugle stolove u porodičnim kućama i tako diskutovali uz lagano piće do najkasnijih sati.

Ako imaš devojku koja voli skupove, muziku, opijanje, možeš je voditi na takva mesta, ili joj nabaviti kartu za neki budući koncert na koji možda nije planirala iz materijalnih razloga da ide. Budi pažljiv i protumači svaki njen potez, i trudi se da predvidiš sledeći, pa budi onakav kako bi se njoj najviše dopadalo.

Važna napomena pri ovom ovde predlogu je to da se nikako ne pomišlja kako je potrebno stalno biti takav koji će ugađati. Jako je važno ostaviti nešto prostora da i ona pokaže zainteresovanost i da se bavi osvajanjem tebe kao osobe koja bi morala, shodno dotadašnjem tvom trudu, da joj se učini kao vredna (uzvraćene) ljubavi. Ako se ne ostavlja taj prostor, čini mi se da bi se zanemarilo ono osnovno što voljena osoba u tim trenucima oseća: potrebu da i sama osvaja, da vidi sebe kako se bori i kako joj je stalo do tebe. Bez tog pogleda koji ona mora da poduzme, bez čestog gledanja koje joj govori da za tebe još ima da se bori (a ti ćeš se truditi da nikada ne budeš sasvim osvojen, kako bi držao njenu potrebu za ljubavlju stalno otvorenom i aktivnom), ona je ugušena i takav ljubavni odnos joj neće uskoro biti potreban. Ako sama ne bude tu imala prostora da voli, da pokaže da voli, dakle da joj se ustupi mesto na kojem će moći da kaže i dokaže kako voli, dvosmerni ljubavni odnos čak i ne postoji. To je tada samo jednosmeran odnos ljubavi koji ne samo da brzo bledi nego je i u potpunosti nefunkcionalan.

PS: Danas dok sam nakratko razmišljao o ovoj stvari palo mi je nešto na pamet. Naime, jedna jako, ali baš jako primitivna cura. To je tako primitivno biće da je naprosto teško objasniti. I onda sam se stao misliti i pokušavao dati odgovor na pitanje: Kako je moguće voleti jedno tako glupo stvorenje? Pazite sad, ona može da bude naročita seks-mašina, ne znamo to, ali pretpostavimo. Šta bi to neko mogao za nju drugo da uradi sem da ga ugura u njene otvore? Kako da takvoj neko uopšte nešto da, od onoga gore spomenutog? Kako da se bilo ko takvoj osobi posveti, kad tu i ne postoji nikakav prostor za posvećivanje. Čini se iz ovoga da prosti ljudi naprosto ne samo da ne znaju voleti, nego da je čak i nemoguće posvetiti im se, odnosno potruditi se voleti ih. Nema tu ljudski duh za šta da se uhvati. Doslovno.

[modesty]

Zanimljv post Izdajnika... Nadovezala bih se samo na onaj momenat, kada bi neko trebalo da "pročita" sledeći korak voljene osobe... Ja bih jako volela da neko ne samo pročita moj sledeći korak, već da probudi nešto potpuno novo u meni, za šta ni sama nisam znala do tada. Dogodilo mi se to u životu i postoje razne situacije, momenti koje me podsete na "to nešto" i stvaraju sasvim posebne asocijacije, ostavljaju trag. Na žalost, nekada ne potraju momenti onoliko koliko očekujemo u ljubavnom zanosu i onda, padamo natrag na zemlju, za nekoga manje, za nekoga sa više bola, ali barem imamo sada o čemu da polemišemo i podsećamo se lepih momenata.

[Domaci Zdajnik]

"Nema nijedne ljubavi koja bi bila obični tjelesni mehanizam, koja čak ne bi dokazivala, a pogotovo ako se ludo vezuje za svoj predmet, našu moć da sami sebe dovodimo u pitanje, da se potpuno posvetimo, naše metafizičko značenje."

Ovo gore su reči Morisa Merlo-Pontija. Verujem da je to stanje čoveka u stanju ljubavi, ali u ljubavi u kojoj daje i koja mu zauzvrat isto tako vraća. Tu je čovek u maksimumu svoje snage, sposoban da čini bilo šta, i maksimalno efikasno. Sa druge strane je onaj ko je razočaran ili bez ljubavi, i takav zapada u depresiju, što mentalnu snagu svodi na minimum, na puko preživljavanje, na instinktivno/refleksivno ponašanje.

No, ja bih da se osvrnem na one tri stavke: 1) da ljubav dokazuje našu moć da sami sebe dovodimo u pitanje, te 2) da se potpuno posvetimo, i na kraju da 3) dokazuje naše metafizičko značenje.

Čini mi se da to ukazuje na stanovište da je ljubav za Merlo-Pontija nešto naročito značajno i da budi u čoveku neke specifične snage. To što pominje metafizičko značenje dalje mi govori da se ne radi samo o pojačanoj inteligenciji i volji, već o nečem sasvim novom, o čemu bi se dalje moglo diskutovati.

Nadovezala bih se samo na onaj momenat, kada bi neko trebalo da "pročita" sledeći korak voljene osobe... Ja bih jako volela da neko ne samo pročita moj sledeći korak, već da probudi nešto potpuno novo u meni, za šta ni sama nisam znala do tada.

Da, to sam ispustio. Naravno, i to je poželjno. Mada ja mislim da mi nije potrebno takvo "buđenje" od strane druge osobe. Tek da je tu, značilo bi mi dosta i davalo onu volju o kojoj pozivam da govorimo.

[modesty]

Mislim da je prava ljubav ona koje nismo ni svesni. Zapravo, mi je osećamo snažno, ali dok je proživljavamo, ni sami je ne možemo definisati. Postajemo svesni na pravi način tek kasnije te ljubavi kada smo u stanju da se udaljimo i shvatimo koliko nekoga volimo ili , ako u momentu nismo bili spremni na istu, da to shvatimo. Prava ljubav podrazumeva užasnu zaljubljenost na početku, kao i malo konfuzije, bola, a sve je to nekako prijatno i ako opstane, prerasta u poštovanje, brigu, požrtvovanost... Kada mi priđe dečko u izlasku, noćnom izlasku i počinje da me "muva", ali onako baš bez veze, kao vikend je, zezanje, đuskamo, on me hvata oko struka, fotografiše mobom, još drži neko pivo u ruci i kao sav je opušten, cool, baš je baja, baš je jedva dočekao vikend da se opusti sa društvom, malo popije, napuni baterije za predstojeću nedelju, pa gle, tu sam i ja... super... meni je to u startu shit... A, pa dečko i ja sam tu iz istog razloga, i molim te, ne ometaj me, dok ja punim moje baterije. Briši... OK je da ti neko priđe, uzme telefon, pa i da komunicirate, ali taj šablon se baš oseti... još, ako mi neko od njegovih prijatelja kaže : "Znam Peru dugo, strašno je fin momak, završio je to i to, radi tu i tu, mnogo je dobar dečko, znam ga sto godina, a baš ste lep par... ", gotovo, nema me... Ježim se tih "nameštanja", ali to možda i nije tako loše, kada se nekako "sklopi"... ali treba biti umetnik da bi se to sklopilo, zapravo taj neko mora da ti se mnogo dopadne, a i ti njemu... pa, onda je pomoć prijatelja OK, ali te fore, kao dobar dečko, eto i ti si dobra devojka, pa da vas sparimo...  Jaoooooooj... Mislim takođe da ljubav ne sme da se zasniva na kompromisu i poštovanju. To je laž. Ima mnogo takvih "parova"... Naravno da očekujem da me neko poštuje, ali to očekujem od svake vaspitane osobe... Ljubav je ono čega nismo u prvom momentu svesni, a ako nam se posreći da je budemo svesni, ako iskreno volimo i voljeni smo... To je sreća koja nam se desila zbog ljubavi...

[Domaci Zdajnik]

To što ti, Modesty, tražiš, čini mi se da se zove strašću, i vezano je za seksualni naboj prema nekoj osobi (onoj koju navodno voliš u datom momentu). Recimo, ja mogu da se naložim i da kažem kako mi u tom smislu savršeno stoji telo neke filmske ili ko zna kakve lepotice, ali dok sa njom ne porazgovaram, dok ne primetim ko je ona u stvari, tu ne može biti nikakve psihičke privlačnosti, a onda ni ljubavi u pravom smislu. Da bismo distingovali ljubav od čiste seksualne želje ili čežnje za nečijom telesnošću uključujemo i onu duhovnu privlačnost koju ne moraju da imaju oni sa kojima bismo tek telesno opštili i koji nas momentalno privlače (to je ono što se zove "nepoznatim" u ljubavi, ono za šta se kaže da je "na prvi pogled", a ja bih rekao da u tom prvom i prestaje).

Prava ljubav se gradi kroz komunikaciju, i zato često stabilnost dolazi u onim vezama koje potiču iz prethodno dugotrajnog prijateljstva. Ako neko tek onda primeti da je osoba kvalitetna kao čovek, da se sa njom može razgovarati, i može biti u potpunosti otvoren, da moje reči dolaze do tebe, da ti primetiš kako ono što kažeš mene zanima ne zato što te reči ti izgovaraš - te je meni zadatak da te slušam - već zato što se te reči tiču i mene: što govoreći o sebi, govoriš o meni. Slušajući tebe, komuniciram sa sobom. Gledajući tebe, gledam istovremeno sebe. Govoreći sa tobom, govorim sa sobom. Razrešavam sebi važna pitanja, i ne gubim vreme. Ne trudim se da te zadovoljim. Niti se ti trudiš da udovoljiš meni. Jer ti si istovremeno sama sa sobom kada si sa mnom, i sa mnom onda kad si sama. To je ona sloboda u ograničenju. Zavisim od tebe, ali sam sa tobom u potpunosti slobodan. Bez tebe ne mogu - da budem slobodan. To je fantastičan paradoks. Ja to zovem ljubavlju.

Interesantne stvari mi se javljaju u glavi ovih dana. Neka vrsta analize koja sazreva. Na primer, počinjem da shvatam da rad i ulog ne moraju da znače uspeh. Kao što preterani rad na nekoj materiji ne znači da ćeš postati najbolji u toj oblasti, kao što dvadesetočasovni dnevni šahovski trening ne znači da ću postati šampion na narednom turniru, tako ni predanost, nesamerljivi trud oko ciljane osobe ne mora da znači da će proizvesti kvalitetan odnos. Trud nije sve. Nije sve otud što se najpre neki ljudi ne žele menjati. Drugi ne žele da ih baš mi menjamo. Treći žele da ih menjate na drugi način - umesto potčinjavanja i ugađanja žele bičevanje, potcenjivanje, zapostavljanje, nedostatak pravog interesovanja. Trud često znači goniti onog drugog još dalje od sebe. Pa opet, to je tako tek pred onima koji se na biološkom ili psihičkom planu ne uklapaju u vaš život. I kada biste uspeli takvu osobu da pridobijete - što bi zasigurno bilo samo na kraće vreme - sami biste poželeli da potom od nje pobegnete, i sav trud učiniće vam se sasvim bespotrebnim.

Ljude ne možemo prisiljavati da se uklope u naš život i preuzmu naš pogled na svet. Možemo ih ili od samog početka vaspitavati, ili tražiti one koji su već postali ljudi kakve želimo da sretnemo. A ako tražite onoga koga ćete voleti, pretpostavlja se ova druga opcija. Stoga, ne samo da je važno davati maksimum sebe u korist druge osobe, nego i primetiti na vreme kome se vredi posvetiti. Čini mi se da je ovaj potonji zahtev mnogo teži, i mnogo značajniji od sveg mogućeg truda: jer taj trud, ako je za i prema pravoj osobi - postaje pravo zadovoljstvo, već sam po sebi jeste praksa ljubavi.

[Morella]

Unapred se izvinjavam zbog duzine posta…nije me bilo neko vreme pa nadoknadjujem:P

Postajemo svesni na pravi način tek kasnije te ljubavi kada smo u stanju da se udaljimo i shvatimo koliko nekoga volimo ili , ako u momentu nismo bili spremni na istu, da to shvatimo.

Ovo mislim da je dosta diskutabilno jer situacija preti da ljubav zameni potrebom ili sa osecajem usamljenosti. Naprimer raskines sa nekim I shvatis da ti jako nedostaje da ti je bilo lepo sa njim I to automatski povezujes sa osecajem ljubavi.To moze biti ljubav ali I odraz trenutne usamljenosti I poriv za nekim ,bilokim ko ce ti pruziti ljubav ( ali posto ti ne poznajes nikog drugog onda se vracas proslosti kao slatkom osecaju sigurnosti I projektujes svoju ceznju na tu osobu ).
Evo naprimer moja prva ljubav. Za sve vreme koje sam bila sa njim iskreno uopste nisam nesto preterano marila za njega. Mislila sam “ Eh pa I da me sad sutne bas me briga, nije mi stalo”. I onda u jednom trenutku izgubljene kontrole ja sam raskinula sa njim. I tad sam shvatila da sam pogresila. Sledece  3 godine svog zivota ja sam provela placuci za njim, imama sam brdo veza kojima sam pokusala da zaboravim njega. U svoj toj strci ja sam njega do te mere idealizovala da je on postao za mene neka vrsta idela, savrsenog primerka koji nikada nece biti smaknut sa tog trona I to sam zvala ljubavlju. A veruj mi, danas, kad zaista volim nekoga shvatila sam da to nikada nije bila prava ljubav. To je bila zaludjenost, nazovi je I opsesijom.  Zasto. Zato sto sam onog trena kada sam ostala sama sav svoj strah od samoce reflektovala na njega. Namerno sam ga uzdigla iako danas vidim da nasa veza iako lepa nije imala osnova  da se do te mere uzdigne.

Prava ljubav podrazumeva užasnu zaljubljenost na početku, kao i malo konfuzije, bola, a sve je to nekako prijatno i ako opstane, prerasta u poštovanje, brigu, požrtvovanost

Opet imam obrnuta iskustva:) Kod mene prava ljubav pocinje prijateljstvom, laganim dopadanjem I svakim danom emocija raste sve vise. Za mene je to ljubav. Kada se covek “zapali” brzo ,brzo I izgori..a to je problem vecine neuspesnih veza( a moram reci da se to desava pre svega jer vecina veza nastaje na krivi  nacin tj od starta se krivo usmerava tako sto se zanemaruju prave vrednosti a prednost se daje culnom I fizickom). Prava ljubav se gradi I temelji na postovanju I dobroj komunikaciji I zdravoj kolicini sexualne priclacnosti.  Upoznavanjem I sticanjem poverenja u partnera dopadanje prerasta u strast a ta strast zajedno sa potonjim elementima na svom vrhuncu oblikuje se u ljubav. I pritom “ljubav” nije stanje koje se dostize pa polako tranformise u nesto trece…. To je finalni stepen koji obavija odnos dve jedinke stapajuci ih u harmonicnu celinu I stanje koje traje!I kad se dostigne taj stepen onda vise nema loseg sexa, nema dosade I nema bespotrebnih svadja…jer ljubav prozima sve I ublazava negativne posledice samim tim sto postoji.
Ja svog dragog svakim danom sve vise volim…znam sta znaci navika I znam da to nije navika medju nama….barem sa moje strane. Nakon prvih par meseci bio mi je drag, danas ne mogu bez njega. Svaki dan pronalazim njegove lepe strane, svaki dan me iznenadjuje pozitivno I osecam sve vecu toplinu…za mene je to ljubav.Al opet, to je samo moje vidjenje Ljubav je cudna boljka, ume da iznenadi…

Kada mi priđe dečko u izlasku, noćnom izlasku i počinje da me "muva", ali onako baš bez veze, kao vikend je, zezanje, đuskamo, on me hvata oko struka, fotografiše mobom, još drži neko pivo u ruci i kao sav je opušten, cool, baš je baja, baš je jedva dočekao vikend da se opusti sa društvom, malo popije, napuni baterije za predstojeću nedelju, pa gle, tu sam i ja... super... meni je to u startu shit

Ovde se slazemo..zaista shit. Mada ja nemam tih problema ,mene ne muvaju kad izadjem Bar ne na gore opisan nacin. Nit izlazim na takva mesta niti se ponasam tako da pomisle da imaju prolaz iskreno.Ne volim da mi prilaze, osetim se glupo I prazno. Nez nam zasto muskarci misle da ovakav pristup imponuje devojkama( ok nekima I imponuje)…….zato uvek vodim atraktivnu drugaricu sa sobom ( neku koju to usrecuje)pa nek nju muvaju

Mislim takođe da ljubav ne sme da se zasniva na kompromisu i poštovanju.

Huh. Da razjasnimo u startu. Ljubav( prava) ne moze da pociva na ( samo)  ta dva elementa, tj ta dva elementa ne mogu odrzati vezu ako nema drugih faktora koji ce je podupreti. Ukoliko dve jedinke ne postuju jedna drugu ili su toliko razlicite da je preveliki jaz medju njima tu do ljubavi nece doci. Stavise, sumnjam da ce one I pozeleti nesto vise od sexa za jedno vece ili tako necega. Mozda ce u igri biti I neka jednostrana vezica od mesec dva ali to je to. Nista vise I nista manje.
ALI ,naglasavam ovo ali, takodje NE postoji bilo kakav odnos izmedju dve jedinke ( bilo da je u pitanju ljubav, prijateljstvo ili dobri porodicni odnosi) u kom ne postoji kompromis kao normalno stanje stvari. Kompromis je uvek sastavni deo odnosa. On ti nece trebati ako sa nekim zelis da dozivis idilu koja ce trajati dva meseca I zasnivace se na odlicnom sexu I izlascima sa drustvom. Pokusaj da se udas za tog coveka I prozivis 60 godina braka bez kompromisa : D
Odbijati kompromis u potpunosti ili unizavati je smesno. Isto kao I verovati da postoji ljubav iz bajke u kojoj momak I devojka u startu citaju jedno drugom misli I ceo svoj tralala zivot provedu u tralala citanju jednom drugom misli I perfektnoj harmoniji I slaganju tralala…

Naravno da očekujem da me neko poštuje, ali to očekujem od svake vaspitane osobe

Nadovezacu se ovim na pojam postovanja iz tvog prethodnog pasusa…U temelju svake ljubavi MORA po difoltu  biti postovanje ….osim ako se ne igramo nekih sado mazo igrica….
Vaspitanje nema mnogo veze sa postovanjem. Moze tebe majka vapitati iovako I onako ali ne mora da znaci da ce te njen pozitivan uticaj uciniti dobrom osobom. Prisilno vaspitanje ne laska previse.
 Naprimer imas osobu koja pazljivo” slusa “sta pricas, ne prekida te, ali ustvari nju boli dupe sta ti pricas..ona slusa samo zato sto je naucena da prati neke shablone koji su drustveno prihvaceni kao valjani. Veza se mora zasnivati na postovanju. Bez njega nema kvalitetne veze!! Ako tvoj decko ide pored tebe, drzi te za ruku I okrece se za drugim ribama, to je nepostovanje. Ako ne slusa pazljivo sta pricas, ne postuje te. Podcenjuje te, sprovodi svoju volju bez obzira na tvoje potrebe ne postuje te. I sad ti kazes da postovanje nije vazno za razvoj jedne normalne veze I da bi bila sa takvim kretenom? Jedinke se moraju postovati….Opet kazem, bez postovanja veza moze da izdrzi neko vreme ali nema ljubavi ( osim eventualno opsednutosti jedne osobe drugom dok ovu koja ne postuje boli bas dupe sto opet nije ljubav)
Zakomplikova ja pa cu sad da ucutim….

[Domaci Zdajnik]

Zato sto sam onog trena kada sam ostala sama sav svoj strah od samoce reflektovala na njega. Namerno sam ga uzdigla iako danas vidim da nasa veza iako lepa nije imala osnova  da se do te mere uzdigne.

Često se to događa, ali pre svega kod onih koji, kako si i sama kazala, nemaju baš neku vrstu zanimacije prijateljima ili nekim drugim potencijalnim "ljubavima". Potom kažeš da si imala mnoge veze kojima si pokušavala da ga zaboraviš. Moguće da su to bili drastično slabiji ljudi (slabiji u smislu: manje ljudi, više idioti). Meni se slično događalo, mada ja te susrete nisam zvao vezom ili ljubavlju. Ne bi mi trebalo mnogo da se saberem, ali uvek nakon takvog susreta sa nekom očigledno "slabijom" osobom konstatujem: "Bože, kako je moguće da sam uopšte prošetao sa ovakvom duhovnom nakazom!" (Potom usledi neko vreme pauze jer shvatam da ne vredi budalama pokušavati da se zameni neko ko je ipak vredeo kao osoba.)

Ono drugo mi je interesantnije, kada kažeš kako ta veza nije imala osnova da se uzdigne do neke poželjne mere. Ja mislim da nije tako, pogotovo ako se radi o dvema prilično razumnim i zrelim osobama (zrelim u psihičkom, duhovnom smislu). Svakome bi valjalo dati šansu, čak i ako nešto ne ide kako treba. Govoriti, komunicirati sa tom osobom, objasniti joj gde greši, šta bi još mogla da uradi, doći do nekog rešenja. A zašto to često ne prolazi? Zato što onaj ko reši da ostavi uglavnom ostavlja bez obzira i na moguću promenu ove nekada voljene osobe. Ona nju naprosto više ne podnosi, ne treba joj, čak ni drastično promenjena. U tom stavu vidim očitu površnost, jer kao da govori da je bitno neko novo telo, a ne nov stav, novo mišljenje, psihički nova osoba (pošto to novo može ona voljena osoba da postigne, ako se oboje potrudite i ako ste kvalitetni ljudi).

Kod mene prava ljubav pocinje prijateljstvom, laganim dopadanjem I svakim danom emocija raste sve vise. Za mene je to ljubav. Kada se covek “zapali” brzo ,brzo I izgori..a to je problem vecine neuspesnih veza( a moram reci da se to desava pre svega jer vecina veza nastaje na krivi  nacin tj od starta se krivo usmerava tako sto se zanemaruju prave vrednosti a prednost se daje culnom I fizickom). Prava ljubav se gradi I temelji na postovanju I dobroj komunikaciji I zdravoj kolicini sexualne priclacnosti.  Upoznavanjem I sticanjem poverenja u partnera dopadanje prerasta u strast a ta strast zajedno sa potonjim elementima na svom vrhuncu oblikuje se u ljubav. I pritom “ljubav” nije stanje koje se dostize pa polako tranformise u nesto trece…. To je finalni stepen koji obavija odnos dve jedinke stapajuci ih u harmonicnu celinu I stanje koje traje!I kad se dostigne taj stepen onda vise nema loseg sexa, nema dosade I nema bespotrebnih svadja…jer ljubav prozima sve I ublazava negativne posledice samim tim sto postoji.

Ovo je sjajno rečeno, i u potpunosti potpisujem. Jedino bih dodao da ljubav možda nije tek finalni akt, kao akt koji završava neku prethodnu delatnost, kao nekakav cilj ili krajnje odredište nekog truda, nego je i samo trud. No, kao što kažeš, taj trud ne znači tolerisati neke loše strane ove voljene osobe, nego upravo specifičan način rešavanja svih tih problema, stapajući dva mišljenja u jedno koje ona dva nadilazi. A to mogu tek ljudi koji se vole, ali su i dobri prijatelji.

Bar ne na gore opisan nacin. Nit izlazim na takva mesta niti se ponasam tako da pomisle da imaju prolaz iskreno.Ne volim da mi prilaze, osetim se glupo I prazno. Nez nam zasto muskarci misle da ovakav pristup imponuje devojkama( ok nekima I imponuje)…….zato uvek vodim atraktivnu drugaricu sa sobom ( neku koju to usrecuje)pa nek nju muvaju

Mislim da sam pojam "muvanja" stoji baš, ali baš daleko od ovog koji je tema diskusije - od ljubavi.

Imao sam prilike da šetam sa ženskim osobama koje izgledaju dobro ili makar lepo u nekom smislu. I dok hodam posmatram kuda gledaju mladići koji nju (mene i nju) mimoilaze. Naravno, gledaju nju, ali takvim pogledom da mi se čini da bi je tu na licu mesta svukli i odradili posao. Mislim da to vređa, da je daleko od imponovanja. Neko drugi koristi tvoje telo, ili ima želju da ga iskoristi za svoje potrebe. Gde je tu ljubav? Ako tu ima ljubavi, onda je silovanje ultimativni ljubavni čin, jer neko ima toliko jaku želju da prodre u žensku osobu da ga ne sprečava čak ni njeno protivljenje. One devojke koje vole da ih muvaju na osnovu fizičkog izgleda na to bi trebalo da kažu: "Toliko sam zgodna da se ne usteže da penetrira u mene i protiv moje volje, pa još kad bi bilo pred drugima!" Takve žene/devojke sanjaju o tome da ih neki neznanac "uništi" od silovanja.

On ti nece trebati ako sa nekim zelis da dozivis idilu koja ce trajati dva meseca I zasnivace se na odlicnom sexu I izlascima sa drustvom.

Mislim da je to stanovište mnogih devojaka, čak i onih koje se protive seksu/ljubavi za jedno veče (oni to zovu ljubav, pa zato tako pišem). Međutim, ja se tome naročito čudim. Naime, kako to misle da seks na jedno veče, ili sa osobom koju ne želiš da gledaš bilo kakvu drugačije nego li golu u krevetu (može i na zidu ili gde već rade te stvari) - može da bude dobar/prijatan (ili kako se već kaže) ako ga činiš sa nekim takvim? Ja nikada u svojim fantazijama nisam zamišljao neku takvu, niti bih mogao da se uzbudim ako li o toj osobi nešto bitno ne znam (ako mi se psihički ne dopada). Zato me ovo što čitam da žene obožavaju (seks ili silovanje na brzaka od strane nepoznatog snagatora) naročito čudi.

Odbijati kompromis u potpunosti ili unizavati je smesno. Isto kao I verovati da postoji ljubav iz bajke u kojoj momak I devojka u startu citaju jedno drugom misli I ceo svoj tralala zivot provedu u tralala citanju jednom drugom misli I perfektnoj harmoniji I slaganju tralala…

Ako su te dve osobe takve da se kao ljudi svakog dana usavršavaju (na profesionalnom planu, na primer neko se bavi politikom, neko filozofijom, neko sociologijom, itd, ili se radi o usavršavanju svog duha uopšte) nikakvo konstantno slaganje ne može da postoji. Što su ljudi kompleksniji više će se razlikovati, više toga za razgovor (diskusiju, svađu) imati. Ali razlika između njih i dvoje koji su neobrazovani i zatucani je u tom što će znati da procene šta je vredno svađe (šta je toliko ozbiljno da se preko toga ne može preći) i ubrzo uvideti da bi to morala da bude neka naročito krupna stvar, koja najčešće ne postoji kod osoba koje se uglavnom shvataju i imaju sličan sistem vrednosti - a što je uslov da bi se ljudi zavoleli (ili kako to mladi kažu - skapirali).