Psiholog i psihijatar

[Domaci I.]

Ne bojte se, presveti g. Starče. Ono biće, takozvano mj@d se povuklo i, ako vjeverica-koja-fantastično-igra-bridž-na-nebu da, neće se više vratiti. Ali tek uzgred, recite mi, molim vas, zašto vi toliko prezirete nauku kojom se bavite i kojom ćete se, sve su prilike, baviti u budućnosti? Ili još gore, zašto ste uopće upisali studij tog zanimanja ako vas nimalo ne zanima?

[monet]

Radim kao psiholog 13 godina. Zavrsila sam fakultet  u Novom Sadu, radila 5 godina u Srbiji i onda otisla da zivim u drugu zemlju. Tu sam zavrsila specijalizaciju, pored toga tokom 4 godine svake nedelje isla jedanput na sopstvenu terapiju. Sada mesecno jedanput odlazim na 4 sata supervizije (konsultacija sa iskusnijim psihologom o zastojima-teskocama u vodenju slucajeva), na radnom mestu nedeljno jedanput imamo 3 sata neke vrste grupne supervizije (radi nas 11 psihologa). Obucavam se u oblasti transakcione analize i hipnoterapije. Sve ovo (osim supervizije na radnom mestu), ja placam, otprilike jednu cetvrtinu-petinu moje zarade trosim na usavrsavanje. Prvih godina sam i vise morala. Tesko je bilo, a ni sad nije uvek lako, ne zaradjujemo milione.Ovde prosecni psiholozi ovako zive-rade, nisam nikakva posebna vrsta, sto toliko energije i novca ulazem.
Ovo sam smatrala vaznim napisati zbog toga, sto se u potpunosti slazem sa misljenjima, da fakultet, osim suvih teorija, ne nudi mnogo. Obuka za rad sa ljudima pocinje kasnije, i zaista, psiholozi su sasvim obicni ljudi, ali u onim delovima licnosti, sa kojim rade sa drugim ljudima, ne smeju imati vece probleme, zato se trazi da i oni prodju kroz sopstvenu terapiju i bar 5 do deset godina rade pod supervizijom. Psihologu je njegova licnost alat sa kojim radi, zato to treba usavrsavati i odrzavati, zasta 4 godine fakulteta su tek prvi, nesigurni koraci.

[DramatisPersonae]

Radim kao psiholog 13 godina. Zavrsila sam fakultet  u Novom Sadu, radila 5 godina u Srbiji i onda otisla da zivim u drugu zemlju. Tu sam zavrsila specijalizaciju, pored toga tokom 4 godine svake nedelje isla jedanput na sopstvenu terapiju. Sada mesecno jedanput odlazim na 4 sata supervizije (konsultacija sa iskusnijim psihologom o zastojima-teskocama u vodenju slucajeva), na radnom mestu nedeljno jedanput imamo 3 sata neke vrste grupne supervizije (radi nas 11 psihologa). Obucavam se u oblasti transakcione analize i hipnoterapije. Sve ovo (osim supervizije na radnom mestu), ja placam, otprilike jednu cetvrtinu-petinu moje zarade trosim na usavrsavanje. Prvih godina sam i vise morala. Tesko je bilo, a ni sad nije uvek lako, ne zaradjujemo milione.Ovde prosecni psiholozi ovako zive-rade, nisam nikakva posebna vrsta, sto toliko energije i novca ulazem.
Ovo sam smatrala vaznim napisati zbog toga, sto se u potpunosti slazem sa misljenjima, da fakultet, osim suvih teorija, ne nudi mnogo. Obuka za rad sa ljudima pocinje kasnije, i zaista, psiholozi su sasvim obicni ljudi, ali u onim delovima licnosti, sa kojim rade sa drugim ljudima, ne smeju imati vece probleme, zato se trazi da i oni prodju kroz sopstvenu terapiju i bar 5 do deset godina rade pod supervizijom. Psihologu je njegova licnost alat sa kojim radi, zato to treba usavrsavati i odrzavati, zasta 4 godine fakulteta su tek prvi, nesigurni koraci.

eh, da, znam, chuo sam sve o tome.
Nego, interesuje me shta je to: depresivni psihopata?
Mislim, to je kao pokazao test lichnosti, kad sam ga jedini put radio...
Hocu da kazem, znam shta znachi biti depresivan, i znam shta znachi biti psihopata, al' shta je to zajedno?
shta, kao nisam u stanju da se osecam srecnim?

[monet]

Spojite dva opisa.
Ja veoma ne volim ove dijagnoze, nista ne pomazu svom "nosiocu", ali ga, u vecini slucajeva, jos i dodatno opterecuju.
Sta ako niste u stanju da se osecate srecnim? Da li ste razmisljali da odete, ili ponovo odete na psihoterapiju?

[DramatisPersonae]

Spojite dva opisa.
Ja veoma ne volim ove dijagnoze, nista ne pomazu svom "nosiocu", ali ga, u vecini slucajeva, jos i dodatno opterecuju.
Sta ako niste u stanju da se osecate srecnim? Da li ste razmisljali da odete, ili ponovo odete na psihoterapiju?

Pa kako mogu da spojim psihopatiju (toliko opusnu stvar) i da spojim sa depresijom?
postoje mnoge stvari gde se tipichna ponashanja jednog i drugog negiraju.
+ ja sam principijelan, donekle i visoko moralan, u mojim stanovishtima...
Ali, ja ne verujem u sve to. Ja imam visoko ubedjenje da je lichnost sama po sebi kao glina, kad se stvrdne, malo dodash neshto shto ce je omekshati, i premodelujesh u shta ti zelish.
(ne brinem ja toliko za sebe i to kakav sam, kako se osecam, koliko brinem za tu definiciju sebe)

[monet]

Verujem.
Etikete, definicije u covekovom zivotu nisu toliko vazne, vazna je stvarnost, kako se osecamo, kako zivimo.

[DramatisPersonae]

Verujem.
Etikete, definicije u covekovom zivotu nisu toliko vazne, vazna je stvarnost, kako se osecamo, kako zivimo.

Kako se osecamo je uvek bila samo prenesena stvarnost. Medjutim tokom tog prenosa, stvanost chesto izgubi svoj prvobitni oblik, usled uticaja ostalih stvari koje ce praviti definiciju necheg drugog preko uticaja na nas same.
Znachi osecaji su indirektno krive za iskrivljene definicije, shto chesto josh vishe pokrece lanchanu reakciju jednog osecaja.
Time mi chesto zamenimo dobro za loshe, loshe za josh gore itd...
Poenta je da ne dozvoljavamo da nashi osecaji, emocije utichu toliko na nashu mogucnost razuma, i zdravog mishljenja.