Psiholog i psihijatar

[Plodni bizon]

Ne bi se sa tim trebalo igrati. U narodu je poznata predrasuda da svako ko ode kod psihijatra nije normalan, pa cak i kad upises i studiras psihologiju - ne psihijatriju - vec imas neki problem. Ako nista drugo na ovom forumu ne bi trebalo da se ta predrasuda zadrzava. Psihijatri postavljaju i vodjeni su nekim standardima, ali takva je svaka nauka. On mora da se vodi nekim standardima inace bi bio prijatelj a ne strucno lice zaduzeno da odredi dijagnozu i pomogne.

Psiholog je skroz druga stvar i ovde se vodi skroz pogresna diskusija kao da on daje lekove i salje u ludaru...

[modesty]

Slazem se sa tobom Anita, lepo si obrazlozila... Sto se tice ovoga "fensi", ja sam malo osteljiva, sto kaze Truman na taj izraz, zato sto se zloupotrebljava, pa to nekako ovde na forumu dobija neku blago negativnu konotaciju, samo zato sto je taj naziv kod nas u srpskom jeziku dobio jedno potpuno novo, lokalno znacenje...

[Res, rei, f.]

Kada neko upisuje psihologiju (bar na Beogradskom Univerzitetu), taj neko mora da nosi visok broj poena iz srednje skole, a isto tako i da bude prilicno uspesan na testu znanja i opste informisanosti, pebble. Po statistickim podacima studenti psihologije (Beogradski Univerzitet) imaju natprosecni IQ.
Ne znam kako se ta dezinformacija omakla...
Iznosenje prethodnog je iznimno smesno, toliko da osecam sramotu sto potice od mene, ali covek ponekad ostane zapanjen.

Naravno, kako prethodni parametri nisu dovoljna merila intelektualnosti, prosvecenosti, itd., tamo se zaista mogu naci razni ljudi.

No, kako neki od njih zavrse osnovne studije, postaju DIPLOMIRANI PSIHOLOZI. E, a ti diplomirani psiholozi nijednog trenutka nisu skolovani za psihoterapeuta. Takav atribut moze dobiti student medicine, sociologije, ili diplomirani bilo koje druge humanisticke nauke, jednako kao i diplomirani psiholog, pod uslovom da su pohadjali neki psihoterapijski kurs (psihoanalizu, gestalt terapiju, konstruktivizam, psihodramu, telesnu terapiju, kognitivno-bihejvioristicku terapiju, racionalno-emocionalno-bihejvioristicku terapiju, itd.), te se u skladu sa teorijskim postavkama odredjene psiholoske skole ili pravca odvija psihoterapija.
E, ako pricas o doktorima, psiholozi mogu biti samo doktori nauka, ne i lekari!
Dakle, psiholog je tu da postavi dijagnozu, jer je u tome skolovaniji od medicinara, a psihijatar (osoba koja je zavrsila medicinski fakultet) je tu da prepise lek. E, a kod psihoterapeuta se moze ici kada se zeli resiti odredjeni problem.
U institucijama su uvek povezani psiholog, psihoterapeut i psihijatar.

Vlada potpuno pogresno shvatanje o pozivu psihologa, ili bar o diplomiranim psiholozima. S druge strane, i sami psiholozi svasta lupetaju jednom mahnuvsi diplomom.

[provincijalac]

psihijatar je studirao medicinu, specijalizirao psihijatriju, kao sto neko drugi specijalizira npr. za očnog lekara.
psiholozi mogu da budu usko strucni, kao i sociolozi, za brak, porodicu, decijeg psihologa, psihologa za zrtve zlostavljanja, skolskog psihologa itd. mogu da idu na obuku i postanu psihoterapeuti ili psihoanaliticari.
psihoterapeuti se bave tezim bolestima, paranojom, shizofrenijom itd., kod njih se upucuju oni koji pokusaju samoubistvo, narkomani i alkoholicari.
ko oseca potrebu da zastiti psihicko zdravlje treba prvo da se konsultuje sa psihologom, jer i on moze da proceni da li treba pomoć psihijatra ili ne.

[FinalCutNow]

Interpretacije iz nedirektivne psihoterapije Karla Rodžersa:



-Kada se psihoterapeut oseċa nesigurnim najbolje je da izbegava bio kakve intervencije

-   Psihoterapeut u početku malo govori; psihoterapijski odnos nije karikatura socijalnih odnosa : slušam drugog samo čekajuċi da dođe moj red da govorim i pritom smišljam svoj tekst; psihoterapeut postpeno ulazi u svet klijenata
-   Psihoterapeut postavlja direktivna pitanja samo kada ne razume; pitanja se mogu doživeti kao ugrožavajuċa, ona moga struktuirati dinamiku psihoterapeutskog odnosa- psihoterapeut vodi, klijent sedi
-   Klijentom usmerena psihoterapija nije jednostrani monolog u kome se psihoterapeutove intervencije svode na a-aha-hm-mh-hm-m…
-   U početku razvoja odnosa psihoterapeut- klijent (naročito u radu s decom), psihoterapeut koristi rečnik klijenata
-   Psihoterapeut ne uspostavlja kontakt s klijentom pričajuċi mu svoju životnu priču, nudeċi mu zajednička iskustva, prijatelje, hobije i sl.
-   Šta sa tišinom
Tišina je dobrodošla kod verbalno-produktivnih jer omoguċava psihoterapeutu da prenese klijentu da je prihvaċen, a zatim i shvaċen. Kod verbalno-produktivnih ne koristi svaku pauzu za intervenciju, klijent može da doživi psihoterapeuta kao anksioznog, kao i da stekne utisak da iznosi pogrešan “ materijal” .
Tišina može da bude obeshrabrujuċa za inhibirane klijente i često za decu ( ne znaju šta se od njih očekuje). U ovakvim situacijama pitanja koja pomažu su:
“Ne znate/ Ne znaš odakle da počnete/počneš…”
“Teško Vam/ Ti je da se odučite / odučiš šta prvo da kažet/ kažeš…
“Ne znate/ ne znaš šta se od Vas/ tebe očekuje…”
Tišina u nedirektivnoj psihoterapiji ima prvenstveno za cilj obeshrabrivanje iznošenja nevažnog materijala.
Učeċi da reflektuje oseċanja slušajuċi i trudeċi se da čuje klijenta psihoterapeutu          može pomoċi da u početku prateċi iznošeni materijal u sebi postavlja pitanje: “ Vi / Ti oseċaš?”
Kada strukturira psihoterapeut to radi samo po potrebi klijenta, ne iz nesigurnosti što ne razume ( tada sluša, čuje i čeka) i ne drži “govore”tipa “ ovo je vrsta psihoterapije u kojoj ċu ja vas/tebe da slušam sledim, razumem, oseċam”…
Kada smo zajedno Vi / Ti ċe te da govorite / govoriš, a ja ċu da slušam dok ne budem siguran/ sigurna šta da kažem. Ideja nije da pshoterapeut puno priča a klijen sedi i ċuti, npr: Ja sam ovde zbog Vas/ tebe , a ni Vi / ti zbog mene…” I tako u beskraj

[paprika]

Nisam nikada lichno bila kod psihijatra, a za sada nema ni potrebe. Nazhalost, par meni veoma bliskih ljudi su prolazili kroz teshka oboljenja, te sam i sama dosta o tome chitala, a iz prakse zakljuchila da nema psihijatra koji mozhe pacijantu da pomogne ako ovaj sam to ne zheli.

[Domaci I.]

Je li bio iko kod psihoterapeuta i kakva su iskustva? Koliko obično naplaćuju i kako izgleda rad sa njima? Postoji li još uvek negde u svetu psihoanaliza kao metod lečenja ili je sasvim ukinuta/prevaziđena? Kako izgleda metoda asocijacije koju možemo da vidimo na filmovima? Na primer kad ispitivač postavlja neke pojmove pacijentu a ovaj odgovara tako što kaže prvo na šta ga asocira predmet - pojam. Vredi li to i kakvi se učinci tu traže?

[Otrovni Starac]

Dakle, psiholog je tu da postavi dijagnozu, jer je u tome skolovaniji od medicinara, a psihijatar (osoba koja je zavrsila medicinski fakultet) je tu da prepise lek. E, a kod psihoterapeuta se moze ici kada se zeli resiti odredjeni problem.
U institucijama su uvek povezani psiholog, psihoterapeut i psihijatar.

Naprosto me mrzi da ti objasnjavam koliko u ovome nisi u pravu, o osobo.

S druge strane, i sami psiholozi svasta lupetaju jednom mahnuvsi diplomom.

Jes, ovo mi se svidelo, jer je je kljucno ovo "i", dakle "i sami psiholozi svasta lupetaju..." - kao da se lagougodno nadovezuje te pojasnjava vasu opasku o funkciji pshiloga i pzihijatara.

Inace, da, psiholozi i psihijatri su najveca bagra koju je svet video, i predtstvaljaju zajedno sa filozofima i matematicarima najpromasenije humanoide u celom univerzumu.

[Otrovni Starac]

psihijatar je studirao medicinu, specijalizirao psihijatriju, kao sto neko drugi specijalizira npr. za očnog lekara.
psiholozi mogu da budu usko strucni, kao i sociolozi, za brak, porodicu, decijeg psihologa, psihologa za zrtve zlostavljanja, skolskog psihologa itd. mogu da idu na obuku i postanu psihoterapeuti ili psihoanaliticari.

Strucnost pshiloga je pod vjelikim znakom pitanja. Naime, vrlo je verovatno da je svaki napredak u pzihoterapiji usled placebo efekta. Koji moze galvanizovati u pacijentu i lokalna babetina, samo je fora da pacijent misli kako ona ima "neko znanje".

psihoterapeuti se bave tezim bolestima, paranojom, shizofrenijom itd., kod njih se upucuju oni koji pokusaju samoubistvo, narkomani i alkoholicari.

Ovi sa sizofrenijom idu o'ma pzihijatru. Nema tu ovo ono. (a inace sizofrenija je u nekom smislu zastitni znak pzihijatrije, ko je cuo za onog, kako mu bese ime, rozenban, ne znam ni ja, szas i ostali, zna o cem' govorim.

[Truman]

Izvinite Preotrovni, ali da li sam ja pogresno cuo il ste vi u mladosti studirali te psiholoske nauke? Jer ako jeste sta ih toliko pljujete?! I nemojte mi samo reci da ih pljujete bas zato sto ih uciste. I koja su vasa licna iskustva sa istom?

[avant-garde]

psiholosko i psihijatrijsko zanimanje su sigurno u savremenom svetu skoro najpotrebnija i najznacajnija zanimanja, posto ljudi sve vise oboljevaju od depresije, sve se vise osamljuju, sve su otudjeniji. mislim da je i u drustvu znacajno kad se kaze da si psiholog ili psihijatar, mnogo je bolje nego kazati da si filozof ili matematicar.

[Otrovni Starac]

Izvinite Preotrovni, ali da li sam ja pogresno cuo il ste vi u mladosti studirali te psiholoske nauke? Jer ako jeste sta ih toliko pljujete?! I nemojte mi samo reci da ih pljujete bas zato sto ih uciste. I koja su vasa licna iskustva sa istom?

Jest. Treba vaskoro da dobijem i onu artiju na ruke, kao priznanje sto sam cetir godine svog zivota posvjetio nicemu drugom, do toj tako'zvanoj scijenciji - pzihologiji. Gdje mi je bila pamet? Ne znam. Gdje sam sad i sta cu s tim? Ni to ne znam. Cetir godine ucis o neim spekulacijama, sta je reko ovaj, sta onaj, 100 mnjenja za jednu stvar, zituacija skoro jednaka ako ne i gora od one sa filosofijom. Ma da, isto je to, isto beslovesno smece, nicemu ne sluzi, samo da jednog dana ovi sto su se time bavili i na kraju dobili za to priznanje, da mogu da kazu, eto, ja sam intelektualac, ja sam iznad onih radnika koji cijeli dan kucaju ekzer na mrazu i suncu. Ja imam neku pamet, i zato cu sjedet u fotelji i za to primati platu. Zato sam i zavrsio fakultet!

Zalosno je to, gospodine Truman... Neopisivo zalosno.

[Res, rei, f.]

Naprosto me mrzi da ti objasnjavam koliko u ovome nisi u pravu, o osobo.

Jes, ovo mi se svidelo, jer je je kljucno ovo "i", dakle "i sami psiholozi svasta lupetaju..." - kao da se lagougodno nadovezuje te pojasnjava vasu opasku o funkciji pshiloga i pzihijatara.

Auuuuu. . .        .

[Domaci I.]

Res, rei, f., nemoj uzimati gospodinu za ozbiljno. On se vazdah šali sa prisutnima. Pročitaj ostale njegove komentare, mladić (neka mi presveto udruženje UNE oprosti zbog toga što Ga ovako oslovih) je teatralan i mnogo toga što izrekne ne misli zbilja, ali ako književno izgleda sjajno, onda se to može od njega očekivati. Mnogi ovde (na forumu) ga smatraju genijem, među njima i ja.

[Otrovni Starac]

Ovo stvorenje res rei femininum me pocetja na ono bice mj@d koje je zauvek proterano posle novembarskog prevrata. Valda sto vazda demonstrira neku hintelektualnu ladnocu, te se cini kao kakva elegantna elitistkinja.