Partnerstvo | Brak | Porodica

[modesty]

Haha...

[Domaci Zdajnik]

Večeras sam kod jednog prijatelja posle dužeg vremena doživeo porodičnu atmosferu. Nigde drugde ne uspevam da vidim toliko iskrene ljubavi jednog člana porodice prema drugome. Njegov odnos prema majci, odnos prema ocu, prema sestri, kao da je prema njemu samom, i to bez izuzetaka. Njegova sestra, pri polasku ovog prijatelja da me isprati, kaže: Obuci nešto sa dugim rukavima, hladno je. Ja se u tom momentu osetih strašno zabezeknuto, pomislih kad bih ja tako savetovao sestru ili brata, naročito u ovo doba kad sam sasvim rasejan, nesposoban i za sebe da odlučim kako bi valjalo da se obučem ili šta da radim. Mučno mi je više i progovoriti (otvoriti usta) sa ljudima. Porodica je izgleda važan faktor stabilnog psihičkog života i zdravlja kod omladine ali i odraslih ljudi. Ukoliko neko može da se osloni na pametnu i dobru porodicu, siguran sam da bi manje bio pod stresom i brigom, i život bi mu bio daleko kvalitetniji. Mnogi su, kao ja, zaboravili uopšte čemu porodica služi.

Na prvi pogled je oftopik, ali i nije ako se pogleda naslov koji je dosta široko definisan.

[DaXa]

Porodica je(moje mishljenje) da te podrzhi tj. da ti da moralnu podrshku u nekim stvarima, da posluzhi ko oslonac da budesh psihichki jachi, da ti da dobar savet, da te oslobodi kljova i korova malogradjanstva. Ja toplinu ne osecam, roditelji misle da su uvek u pravu, namecu svoje stavove o svemu, jednostavno ugnjetavaju mene i moju lichnost onemogucavajuci da razmishljam svojom glavom i da se razvijem, ovo kao posledicu ima da i sa 30 godina imamo mamine i tatine sinove i kceri. Porodica je stvorena da bi bili jachi... Iz porodice je neposrednim putem proistekla i drzhava koja je tu(barem bi trebalo) da nas ojacha u materijalnom i duhovnom smislu... No nishta od toga...

[modesty]

Moram priznati da me je Izdajnik danas odusevio 

[Ljubo Gazivoda]

Večeras sam kod jednog prijatelja posle dužeg vremena doživeo porodičnu atmosferu. Nigde drugde ne uspevam da vidim toliko iskrene ljubavi jednog člana porodice prema drugome. Njegov odnos prema majci, odnos prema ocu, prema sestri, kao da je prema njemu samom, i to bez izuzetaka. Njegova sestra, pri polasku ovog prijatelja da me isprati, kaže: Obuci nešto sa dugim rukavima, hladno je. Ja se u tom momentu osetih strašno zabezeknuto, pomislih kad bih ja tako savetovao sestru ili brata, naročito u ovo doba kad sam sasvim rasejan, nesposoban i za sebe da odlučim kako bi valjalo da se obučem ili šta da radim. Mučno mi je više i progovoriti (otvoriti usta) sa ljudima. Porodica je izgleda važan faktor stabilnog psihičkog života i zdravlja kod omladine ali i odraslih ljudi. Ukoliko neko može da se osloni na pametnu i dobru porodicu, siguran sam da bi manje bio pod stresom i brigom, i život bi mu bio daleko kvalitetniji. Mnogi su, kao ja, zaboravili uopšte čemu porodica služi.

Na prvi pogled je oftopik, ali i nije ako se pogleda naslov koji je dosta široko definisan.

Čitam ovo i prosto neka čežnja mi udari u grudi, suze same naviru.... Nekako sam se sav raspekmezio i rascocao. Topla duša Izdajnika dotakla me je do boli. Evo, odmah idem da poljubim ruku staramajki i pitam je za jadi njene..... Odmah idem da savetujem bratiju da ne spavaju noću otkriveni, da ne zebu.... Ustajaću noću da ih pokrivam.... Ah!

Gde je moje toplo porodično

[Domaci Zdajnik]

Tačno tako, ispao sam kreten u toj poruci. I načinom pisanja, a i time što nisam uspeo da opišem to o čemu sam razmišljao. Inače, to osećanje prijatnosti i ugodnosti u nekom porodičnom miru shodno je palanačkim ljudima...

[Truman]

Domaci Izdajnice, ne slusaj ovog podlog i ljubomornog Stojana Popivodu vec se prepusti tim lepim osecajima. Njemu je samo krivo sto si ti to doziveo pa te podjebava. Nemoj tako lako da padas na njegove djavolje fore. I da vec jednom ( u skladu sa onim tvojim postom ) budes vise domaci nego izdajnik. A ti Stojane pij  malo vise vode umesto te rakistine i kad ti se malo razbistri uvideces da si pogresio i izvinuces se Domacem Izdajniku.

[Ljubo Gazivoda]

Tačno tako, ispao sam kreten u toj poruci. I načinom pisanja, a i time što nisam uspeo da opišem to o čemu sam razmišljao. Inače, to osećanje prijatnosti i ugodnosti u nekom porodičnom miru shodno je palanačkim ljudima...

Tačno tako.... budi iznad. Prevazidji. Ne nasedaj na taj prezreni palanački mentalitet. Revolucionari preziru taj primitivizam! Porodice su stvorile i razorile civilizacije gonjene tim primitivnim instinktom da instaliraju svoje potomstvo u samo središte moći, bez obzira na cenu. I tako dobismo kraljeve degenerike, ali bejahu kraljevi i ljudi im se klanjaše, umesto da ih oteraju u ludnicu!

[Domaci Zdajnik]

Gle! Sad mi se obadvojica (koliko dobra reč) podsmevate! Ne, zaista mislim da mi je ono jedna od najgorih poruka koje sam ikad napisao. Nije tu toliko patetike koliko pinkovskog, sirovog saopštenja te patetičnosti. Ali otišli smo daleko od teme...

[DaXa]

Porodica(pod uslovom da je adekvatna), ima veliki uticaj pri formiranju lichnosti, deluje ko odskochna daska za dalji prodor u svet, medj' civilizaciju. Onaj ko nema porodicu nema i neku perspektivu u zhivotu osim ako nije neka pametna osoba pa chak i u tim sluchajevima. Nedostatak porodice utiche destruktivno na vecinu ljudi, oni se osecaju usamljenim, a to osecanje pokushavaju da prikriju agresivnim stavovima pokushavajuci da se uklope u drushtvo postaju lake mete za manipulatore kao shto je DSS, SRS, SPS, i naravno pri nedostatku svesti priklonjavaju se tim stranama za koje ni sami nisu svesni sta znache i sta se pod njima podrazumeva.

[Plodni bizon]

Inače, to osećanje prijatnosti i ugodnosti u nekom porodičnom miru shodno je palanačkim ljudima...

Istina, ususkanost u isto, vrednosti koje se postuju iz razloga tradicije, a ne zato sto se o njima misli, postovanje na osnovu krvi i teritorijalnoj pripadnosti, a ne na osnovu realnih ljudskih kvaliteta, sve su to odlike domacina, patriote, coveka vaspitanog pod patrijarhalnim principima, koji porodicu postuje jer mu daje prostor za manipulaciju i potcinjavanje drugih membera.

[Ljubo Gazivoda]

DaXa i Plodni iako sa istog vrednosnog vrela napajaju dva različita telca. Porodica = tradicionalnost, veli Plodni. Porodica = imunitet na manipulacije demagoga....mirno uči DaXa.  Ako sam dobro razumeo. Izdajnik: porodica = FRP.

[Plodni bizon]

E sad, taj brak... jos jedno fensersko nasledje, sa kolena na koleno prenoseno, deo glamura u neko doba, danas obrnuto, kod nekih upravo pokazatelj nesavremenosti. Cudno je koliko se svet podelio po tom pitanju, tako da ispada da oni povrsni i zaostali obozavaju brak jer im to daje neki identitet i legitimitet u zivotu: odrasli smo, sad smo sve postigli samo jos da izrodimo decu, itd., dok drugi tvrde kako je bracno stanje lose jer odrazava zatvoreni duh koji ne voli da eksperimentise ili onaj koji ne vidi glupost onog bracnog stanja kao seksualnog i psihickog zarobljenistva.

Umesto tih podela pravilno je baciti kriticki pogled na taj fenomen i jednostavno izracunati sta brak daje, a sta uzima, i sta kao institucija simbolizuje. Osim u nekim primitivnim sredinama, brak ne daje nista sem medjusobnu pisanu i dokumentovanu izjavu da ce bracni drugovi ostati zauvek tu gde jesu, sto znamo da se krsi i da je moguce prekrsiti razvodom. Dalje, cak i da ne uzima nista, on je derivat verskog pogleda na svet i sadrzi dozu licemerja koje ima svaka religiozna moralnost. Sta znaci to kad neko dokumentuje svoju "ljubav"? Koliko u stvari tu nagovestava mogucnost da to nije prava stvar, nego deo poslovnog poduhvata. Ali naravno supruznici najcesce o tome ne razmisljaju... oni imaju druge dokaze ljubavi (kao na Pinku).

[modesty]

Mislim da je vazno da osoba, bilo muska bilo zenska, ako ulazi u brak, to ucini potpuno spontano, bez opterecivanja, bez nekakvog presiranja, da li je vreme, nije vreme, svi su, pa ajde i ja, da ne ostanem sam... To je stvarno uzasno ... Meni se jednom dogodilo da sam sebe uhvatila ozbiljno u razmisljanju kako bi izgledalo moje dete, kada bih ga dobila sa jednom osobom i to me je tako spontano jako dugo drzalo... Sa tom osobom bih mogla da budem u braku, mada verovatno necu nikada, posto je prica gotova... volela bih da mi se ponovo tako nesto spontano dogodi, ali da ima srecan kraj... U tom slucaju bih na brak gledala kao na ispunjavanje jedne formalnosti, koja je samo slag na torti, a ne kao na neki "uspeh", "neuspah", "bekstvo iz sopstvenog nezadovoljstva" ili " korak do zaokruzenja celine"... Brak mora biti sled dogadjaja i samo prirodna poseldica ljubavi... Skoro sve  ostalo je mrtvo slovo na papiru...

[provincijalac]

izaslo u politici danas. sinergija humora i tuge.

Crkveni brak kao zajednica ljubavi
Pre stupanja u crkveni bračni odnos, valja ispoštovati proceduru, zbog neprikosnovenosti slobodne volje mladenaca – kaže za „Politiku” protođakon Mladenović, govoreći o svetoj tajni braka

Dugo se prepričava i dugo, bar među supružnicima, pamti ritual venčanja i, bez obzira na to što su poslednjih godina brak i porodica u krizi, mnogi mladi žele da to bude svečano, čarobno, jedinstveno... Stoga je sve više devojaka i mladića koji svoju ljubav žele da krunišu i u crkvi, da u momentima kada „do zvezda lete” tamo ponesu i carske krune ljubavi. No, kakva su pravila, ima li i nekih uslova koje postavlja crkva, malo ko od njih zna.

Zbog istorijskog nasleđa, budući mladenci, nažalost, nemaju mnogo pomoći ni od starijih i zato se, poput jednog vereničkog para u selu nedaleko od Kraljeva, dešava da budu razočarani, ljuti na mesnog paroha koji, kako su nam se pomenuti mladić i devojka požalili, „nepotrebno komplikuje, zanoveta, traži da postimo, da se pričestimo, da naučimo poneku molitvu i da za naše venčanje pita celo selo”...

Stoga smo od episkopa žičkog Hrizostoma zatražili blagoslov da o svetoj tajni braka razgovaramo sa protođakonom Radošem Mladenovićem.

– Veliki značaj crkva pridaje braku – kazuje za naš list protođakon Mladenović – to je sveta tajna, ako se tako može porediti, odmah do sveštenstva. Crkva brak shvata kao zajednicu ljubavi odvojenih, slobodnih ličnosti a ne kao zajednicu polova, kao neko takvo jedinstvo dato po prirodi.

U tom smislu, kako nam je objasnio protođakon Mladenović, za crkvu je prevashodna neprikosnovena slobodna volja ličnosti i zato postoji institucija oglašavanja.

– Naime, pre bračnog ispita – dodaje protođakon Radoš – sveštenik pred svim članovima određene liturgijske zajednice javno objavljuje nameru ženika i neveste da žele stupiti u brak i to čini na tri nedeljne liturgije, pitajući vernike da li imaju neko saznanje da tu ima bilo kakvog ataka na slobodu volje, slobodu izbora budućih mladenaca. Crkvi je do toga veoma stalo, jer se događalo i ranije, a posebno u ovom savremenom dobu, da ima ucena, pretnji, drugih beskrupuloznosti... Posle ova tri oglašavanja, i kad se utvrdi da nema sumnji u tako nešto, dolazi do predbračnog ispita ženika i neveste, koji je takođe javan, i gde je osnovno pitanje: da li imaju dobru volju za brak i da li se nisu nekome drugom obećali. To se opet proverava na samom venčanju, u prisustvu kuma i starog svata, i kada se konačno utvrdi da tu nema nikakve prisile – tek onda im sveštenik stavlja venčila, krune. Oni se krunišu carskim krunama, jer, kao slobodna bića i bez ičijeg uticaja, preuzimaju odgovornost za život sveta, produžujući se u svom potomstvu.

Na naše zapažanje da je, u pojedinim parohijama, taj postupak skraćen, da nisu svuda ista pravila, protođakon kaže:

– Ranije je, u poznatom političkom kontekstu, bilo progona sveštenika i vernika. Bilo je zato i tajnih venčanja, krštenja, čak i opela koja su se svodila samo na obred. Na sreću, sada je, bar u Žičkoj eparhiji, sve više zahteva da se venčanja obavljaju u okviru liturgije, što je pravi smisao tog čina.

Našeg sagovornika upitali smo i da li je moguće crkveno venčanje kad su u pitanju osobe različite vere.

– Ako se dogodi da ženiku srce zaigra prema nevesti koja ispoveda drugi simvol vere, a krštena je u rimokatoličkoj crkvi, onda oni najpre pristupaju episkopu, traže odobrenje za takvo venčanje. Ali, pre toga, ženik i nevesta sklapaju međusobni ugovor da će decu vaspitavati u duhu pravoslavne vere. U slučaju da su inoslavni i inoverni, oni bi, po slobodnoj volji, trebalo da prime krštenje, pa tek onda da pristupe svetoj tajni braka – navodi naš sagovornik.

Protođakon Mladenović nam objašnjava i postupak za poništenje braka i ne skriva da takvih zahteva ima, ali...
– Kad se zbog toga pristupi crkvenom sudu, taj sud sve čini da primeni crkvenu pedagogiju, da uveri bračnike da je svaki povod za razvod trivijalan i glup. Želi da ih ubedi da se stabilizuju, urede, smire... Jer, potrebno je samo ljubiti gospoda Boga svog i bližnjega svog, kao sebe same – ističe protođakon Radoš Mladenović.

Miroljub Dugalić