O zeni | Feminizam

[DramatisPersonae]

ajde da ne dovodim u pitanje to shto ako je neshto drugachije od prvog, onda to drugo ne moze biti jednako prema prvom, jer se razlikuju;
ajde to shto pokushava da potpomogne sebi povezujuci prirodno stanje sa socijalnim stanjem odluchivanja;
nego to shto tvrdi da sve shto radi radi jer postoji neka linija zenstvenosti koju treba da prati, a to je ochito umeshanost fizioloshkog razvica bica.
Dakle, ako se zena rodila kao zena, bez bilo chije pomoci, ona ce i ostati zena, i isto vazi za mushkarce.

[Domaci I.]

Pretpostavljam da ona ne misli da je žena u stvari žena samo zbog toga što ima ženski polni organ i drugačije grudi u odnosu na muškarca. Pretpostavljam da ona kad kaže "žena" misli na nešto drugo, pre svega na taj socijalni aspekt ženskog bića, pa otud njen feminizam kao odgovor na to šta žena treba da postane (borac za svoju slobodu, za svoj pol, i dalje za sebe kao pojedinačno žensko biće). Očigledno, pošto je živela u DeGol-ovoj Francuskoj u kojoj je bilo teško biti žena, i u kojoj je žena bila tretirana kao da nije ljudsko biće (tako piše u onom članku iz Blica).

Pošto zagovaram onu tezu da se čovek ne rađa čovekom nego da to tek (bira da) postaje, projektujući sebe, odgovara mi i ta teza da žena bira i postaje žena tek kroz sopstveni život (rad, projekat, istrajanju na njemu). I smatarm da je to odgovor na onaj tretman žene kao objekta za muškarca, na šta upućuje ako se kaže da je žena samo neko biće kao što je čovek, samo ima drugačiju fizičku konstituciju (koja joj daje zadatak da rađa i bude "ljubljena", opet kao objekat za muškarca). Žena kao neko ništa koje tek postaje žena kroz život - ovu tretira kao borca za sebe, kao onu koja može da bira šta će biti, pa tako i kao onu koja odbija da bude sluškinja muškarcu. Stoga, bravo za Simone de Beauvoir (mada je to prepisala od Sartra).

[DramatisPersonae]

Socijalno bice, po oformljivanju karaktera, stvaranju uslova i potencijalnosti za razvitak socijalnog bica kao uloge u drushtvu zaista ne bi trebalo dovoditi u pitanje sa polom.
Svaka socijalna odluka dolazi iz ili od konsekvenca pola.
Mushkarci odluchuju na jedan nachin, zene odluchuju na drugi shto potiche od same fizichke podele, ne od socijalne strukture.
Npr, u okruzenju gde vlada sila, nemocstvo zene (tj fizichki manjak sile) ce dovesti do posledica uslovljavanja. Kao shto je i moderni "ustanak" zenskog razmishljanja posledica promene pojma sile.
Dalje, sam oblik choveka na neki primitivan nachin odredjuje kako ce se prezentovati, evo npr. sama pojava moze da napravi predrasude kod ljudi, shto opet modifikuje tretman prema toj osobi, koja ce normalno, uslovljena tim ponashanjem da se ponasha drugachije. Da ponovo ne uplicem vec uchmali i isprani argument hormona i njenih uticaja na nashe ponashanje/prezentovanje.
Dakle, barem u nekom iole razumnijem i jasnijem svetu, pol vrlo utiche na socijalno bice, zato shto je socijalno bice samo integracija fizichkog bica. Ali, modernizacija (opet ja o modernizaciji i mehanizaciji) drushtva
pokazuje kako se mogucnost razuslovljena od fizichkih oblichja, raschinjava na jednake stvari ne praveci vishe naglashenje na fizichku pojavu, vec na samu mentalnu konstituciju (odatle dolazi snobizam) i inteligenciju (sa obzirom da je ovo doba inteligencije).
Da li su polovi drugachije oformljeni shto se tiche mentalne sposobnosti (inteligencije) je za mene ne istrazen fenomen, pa se ni ne obazirem na to, ali uslovi za uzgoj bunta, omogucavaju feministkinjama da prikupljaju paznju na sebe, samim tim omogucavajuci sebi da imaju bolji polozaj u startu. (bolji polozaj u startu, jer ako osobu posmatramo kao inteligentno bice, ne postoji polna razlika, pa samim buntom tj. skretanjem paznje na njih zene povecavaju polnu razliku i trude se da prevrnu stvari na svoju korist) Emancipovanje zena bi trebalo da prodje nenaglasheno, jer me iskustvo uchi da svako dizanje glasa stvara opozicioni glas, koji opet pogorshava uslove za koje se bore.

[Morella]

Ali, zashto ona misli da mi zene teramo da se one poradjaju? To je glupost, ni mi (mushkarci) sebe ne teramo da ih (zene) jebemo, nego je to neshto shto je prirodno, i shto je normalno. (normalno ako se posmatra sa gledishta prirode)

Ne postoji prirodno ,barem ne za coveka. Postoji nagonsko . Nagonsko nije uvek pozitivno.
Covek se odavno odvojio od prirode I nema vise svrhe ponasati se kao da smo I dalje deo  iste. Pogotovo kada zivimo otudjeni a pozivamo se na nasu pripadnost njoj kada nam zatreba argument koji je toliko kompleksan da zvuci savrseno pozvati se na nj jer je po difoltu smatran neoborivim.
Mogla bih da produzim ali izlazi iz domena teme.

[Truman]

Nagonsko je prirodno...

[Morella]

Sto nas opet ne cini jednim sa prirodom jer nagonsko podrazumeva nesto sto ide svojim tokom i sto je nepodlozno uticaju modernizacije.....

[DramatisPersonae]

Priroda choveka je bila da on prevazidje prirodu. Evo choveka, prevazishao je tudju prirodu, a pak od svoje nije pobegao.
Nagoni jesu sklop ljudske prirode.
Ljudsko telo, jeste ljudska priroda.

[Domaci I.]

Socijalno bice, po oformljivanju karaktera, stvaranju uslova i potencijalnosti za razvitak socijalnog bica kao uloge u drushtvu zaista ne bi trebalo dovoditi u pitanje sa polom.

Možda ne bi trebalo dovoditi u vezu sa polom, ali ako u nekoj zajednici (kao onoj u kojoj je Simone de Beauvoire živela) zabranjeno ženi da glasa ili da podigne glas protiv muškarca u bračnoj zajednici (kao što je doskora bilo u Crnoj Gori, i kao što je i dalje tamo gde je izražen patrijarhat), dakle, ako socijalno biće zavisi od pola, onda je jako važno dizati glas protiv polno-socijalnog diferenciranja.

Da li su polovi drugachije oformljeni shto se tiche mentalne sposobnosti (inteligencije) je za mene ne istrazen fenomen, pa se ni ne obazirem na to, ali uslovi za uzgoj bunta, omogucavaju feministkinjama da prikupljaju paznju na sebe, samim tim omogucavajuci sebi da imaju bolji polozaj u startu.

"Uslovi za uzgoj bunta" su u stvari istovremeno indikatori toga da nešto u društvu ipak nije kako bi trebalo da bude, i na to stalno ukazujem kad govorim o tome da bi žena trebalo da ima ravnopravan status ili povlašćen (poziciju pozitivno diskriminisanog pola) u odnosu na muškarca. I usput ne vidim kako ta "ženska inicijativa" za ravnopravnost polova može da je stavi u bolji položaj, jer ona je ta koja ima potrebu da sebe emancipuje, baš otud što svet pripada muškarcu (te ona to želi da promeni).

(bolji polozaj u startu, jer ako osobu posmatramo kao inteligentno bice, ne postoji polna razlika, pa samim buntom tj. skretanjem paznje na njih zene povecavaju polnu razliku i trude se da prevrnu stvari na svoju korist)

Mogu žene da budu ravnopravne po pitanju intelekta, i siguran sam da u najgorem slučaju jesu ravnopravne (u najboljem možda su i inteligentnije), ali ako socijalni status tu ravnopravnost ne potvrđuje, već izvrće i prikazuje ih kao diskriminisane, falične, nedovoljno dobre u poređenju sa muškarcem, onda je bunt i te kako potreban. I ne bih rekao da one tu povećavaju polne razlike, već insistiraju na tome da pol nije važan za socijalni status (pri ravnopravnosti više ne bi bilo potrebno govoriti o polovima i socijalnom statusu s obzirom na pol).

[DramatisPersonae]

Zashto mushkarci nisu ti koji su diskrimisani?
Moze li zaista da postoji ravnopravnost izmedju polova?
Shta mislish, koliko iko ko bilo shta pokushava na vrlo aktivne nachine da dobije je u stvari ravnopravan?
Zene nisu inteligentnije od mushkarca. (vice versa) Mozgovi nam se drugachije razvijaju, pa i imaju razlichite nivoe aktivnosti u nekim stvarima.
Mislim da je realno kada govorim da je zenska represija izumrela, tj. izumire. Ali to ne treba da znachi da zene (boreci se za josh prava) treba da zavladaju mushkarcima.
Evo malo zenskog emancipovanja:
http://i9.photobucket.com/albums/a59/DramatisPersonae/ABCD0006.jpg

[modesty]

Polovi jesu jednaki. Sve sto mogu muskarci, mogu i zene. Ne bi trebalo generalizovati. Mislim da je znacajnija podela na "izdrzljivije" i manje izdrzljive pojedince. Drugo, zavisi o kojoj se kategoriji radi. Ako govorimo o strucnjacima bilo koje oblasti, moze da bude mrtva trka izmedju dva dobra lekara, razlicitih polova. Ipak, ako pricamo o boksu, najverovatnije je da ce dobra bokserka teske kategorije izgubiti od dobrog boksera iste. Ipak, zivimo u civilizovanom svetu i mislim da je presudna individualnost, a ne pol, ako govorimo u domenu zaposljavanja, izbora profesije i svega ostalog.

[Ljubo Gazivoda]

Modesty, mi te volimo....

[Otrovni Starac]

Polovi jesu jednaki. Sve sto mogu muskarci, mogu i zene.

Nije tako. Bese to negde u mojoj dalekoj mladosti, kada sam jos bijo u naponu snage, nemirnog falusa i jedrih pektusa. Ocekivali smo pocetak nekog predavanja, valda iz biologije mozga, i u tom beskrajno dosadnom magnovenju najednom se predame iscrta najbolja zenka iz grupe, ako se dobro sjecam, zvala se Kristin. Ju'r sou big en strong, aj ges ju kud help mi vit det votr dispenzr, rekla je smejuljeci se i gutajuci me svojim preljepim ocima iz kojih su sjevale iskrice neodoljivog seksepila pa i jebozovnosti. Krenuo sam, ne znam ni sam zasto, mozda mi je probudila zelju, mozda sam samo htio da budem fin i pomognem kao pravi kavalir dami u nevolji. Dodjosmo do spornog mesta leprsajuci kao dva ljeptira u vrijeme parenja, i tu ona krene da podize onaj ogromni galon vode, da mi pokaze koliko je tijesko i da je, eto, potrebna intervencija jednog snaznog muzjaka kao sto sam ja. Ju kant lif det, primjetih sa bezobraznim i jebackim smijeskom i odmah preuzeh galon iz njenih neznih ruku, podigoh ga i nabih precizno i vjesto na falus dispenzera. Ou tenk ju Meks, rece sva blistajuci od zadovoljstva sto ce konacno moci popit nesto vode.
Ja sam tada zakljucio da zenke ne mogu sve sto mogu i muzjaci, i osjetio sam se vrlo ponosit i korisán.

[DramatisPersonae]

Polovi jesu jednaki.

Ako polovi jesu jednaki, zashto se onda zene bore za jednakost?
Shto je vec nemaju?

[Ljubo Gazivoda]

Modesty, ne slušaj ih, oni su zli i napaljeni. Meni veruj ja sam dobar i nenapaljen. Ne daj da te oni pokolebaju u tvom pravednom stavu već hodi k meni da te ja učvrstim u pravdi i poštenju. Vaistinu, žene su jednake sa muškarcima!

[...creatrix...]

...ajaoj...  (govoricu o tome drugi put... sada se samo odusevljavam)...


evo ga onaj drugi put koji svi zeljno iscekujemo:

ne moze se govoriti o jednakosti i nejednakosti. po mom misljenju ni jedna ni druga strana ne mogu da budu i nisu u pravu u svojim tvrdnjama i njihovi argumenti su nelegitimni.
jedino o cemu moze da se govori je razlika.
razlika je ono koje je ocigledno a (ne)jednakost je kategorija dodeljena subjektivnim. po ociglednosti razlika-e, subjekt stvara podelu na (ne)jednakost, a takva podela je, po mom misljenju, po mnenju.
ono sto se tice praxisa, ovo jeste rasprava u domenu praxisa, ne moze i ne sme da koristi simbole, odredjenja i metode karakteristicne teorii, sto znak (ne)jednako apsolutno je neadekvatan u ovom slucaju.
subjekt primenjuje ono sto mu je prvo najblize a to je apsolutna prijemcivost i primenljivost teorije., svi znamo da je praxis ono sto moze biti ili ne biti, s obzirom na to, nelegitimno jeuvodjenje teorije i teorijske simbolike, odredjenja i metode u raspravu o praxisu.

jasno je naravno da se govori o subjektivnom i pojedinacnom ali mora postojati konsenzus misljenja inace ne moze da postoji teorija o. difuznost misljenja se prevazilazi stvaranjem konsenzusa koje se nalazi u misljenju koje govori o razlici i koje je razumeva.
razlika govori o slobodi, o njenom postojanju, kao opstoj kategoriji nacina bivstvovanja drugog.
kategorijama kao sto su (ne)jednakost mi pripisujemo atribut slobodi (sto je paradoksalno). nejednakost predstavlja oduzimanje ili ogranicavanje te slobode, a odredjivanjem jednakosti pripisuje se slobodi dodeljenost. stoga, jednakost pretpostavlja neku prethodnu nejednakost, oduzimanje slobode delanja i volje.
tada se o (ne)jednakosti moze govoriti u politicko-pravnom smislu. istorijski to i jeste tako. medjutim, kada je rec o emancipaciji zene, smatram da niko nikome nije dodeli p-p slobodu niti se neko izborio za nju, nego je doslo do konsenzusa u misljenju, dakle o shvatanju razlike.
medjutim, takva vrsta emancipacije je davbno zavrsena i ako neko i dalje nalazi za shodno da u tom domenu lamentira o (ne)jednakosti ja smatram to djavoljom rabotom.
smatram da jedna druga vrsta emancipacije treba da se desi- emancipacija svesti o sebi kroz sebe, sto bi stari dragi grci rekli (nagrubo):spoznaj samog sebe.
smatram da zene koje i dalje govore o eventualnoj (ne)jednakosti nisu emancipovale svoju svest o sebi, jednim (psiholoskim) slovom- nisu sazrele u svojoj glavi. takav bunt je karakteristican za adolescenciju. identicno vazi i za muski deo populacije,
onaj koji nalazi za shodno da pregovara i progovara o (ne)jednakosti, da je brani ili napada, na taj nacin odobrava ovakvu podelu i kada je emancipacija zena u pitanju jedino moze da unizava njihovu vrednost cak i braneci ih...
jer ono sto zene (koje se bore za dalju emancipaciju (koja nema poente) a one su kao feministkinje) ne zele jeste da nas bilo ko brani i spasava, a narocito vise to ne traze od muskaraca... ne kontajuci pri tom da stajuci u odbranu takve ideje i one same sebe unizavaju... pateticno...


eto tako... ovo je abstrakt moje teorije inspirisane tekstom o feminizmu koji je napisao g. Gazivoda/Popivoda/kakogoddamujeime... stoga, Vase ucesce u evoluciji moje svesti ostaje utisnuto duboko u podsvesti, dragi cika Ljubo...