O zeni | Feminizam

[DramatisPersonae]

Ne tvrdim da muskarac nije robusniji od zene ali to je drustvo kakvo mi negujemo. Da je od starta bilo drugacije - da se matrijarhat nametnuo kao vodeci te da su muskarci vekovima bili potiskivani u drugi plan i omalovazavani - ko zna koga bismo danas nazivali slabijim polom.



Ne lazhi devojku i ljude. Reci im kad si trebao otici kod zubara a nisi jer se bojish.

hmmm... ja bih rekao da nije drushtvo krivo shto su mushkarci jachi, nego podela na polove.
Testosteron igra vitalnu funkciju u razvitku mishicne mase i razvitka kostiju.
U principu su mushkarci jachi zbog toga shto luche za jedno chetrdeset - pedeset puta vishe testosterona nego zena. Povezano na to, testosteron utiche na rast dlake, svuda po telu, utiche na rast penisa, a kod zena na rast klitorisa (tj. zenskog penisa), i samim tim (sa svim tim fizichkim izmenama po telu) mushkarac pod uticajem testosterona ne postaje predmet lepote, sav onako maljav, neochesljan, masan, agresivan (jer povrh svega toga, testosteron utiche na jachinu zelje za polnim odnosom). Dakle, daleko od toga da ce mushkarac koji je prenatrpan testom, biti lep, i podnoshljiv. A poshto je mushkarac zbog testa zauzeo ulogu jacheg, zene nisu imale potrebu da razvijaju svoj nivo testa u sebi. Tj. shta ce nam dva pola slichnih osobina? tu onda nece biti psihichke privlachnosti, tj. pojma lepote.
Dakle, ja krivim onog (za to shto su mushkarci jachi) ko god da nas je genetski inzenjirao, i podvojio na polove pomocu ta dva hormona. (estrogena i testosterona)
A ovo za zubara, istina je. Bojim se zubara. shejm on mi...

[DramatisPersonae]

Da li smo pametnije zato sto popustamo??

Ma jok bre, vi popushtate jer su mushkarci agresivniji.
 
mozak nema nishta s tim

[Morella]

hmmm... ja bih rekao da nije drushtvo krivo shto su mushkarci jachi, nego podela na polove

Drustvo i nacin zivota su uslovili podelu rada kao i podelu na "jache " i "slabije" polove.
A ako mi dash vremena da prochachkam po skriptama iz sociologije nakon sto zavrsim sa seminarskim rado cu ti dati par naslova na temu.

Hocu da kazem da sama snaga nema veze sa tim! Istina je doduse da su mozda zene odstupile zastrasene robusnijim i agresivnijim IZGLEDOM muzjaka ali to nema veze sa snagom vec sa nashom percepcijom.

Ma jok bre, vi popushtate jer su mushkarci agresivniji.

NIKADA!

[lanavi]

Ma jok bre, vi popushtate jer su mushkarci agresivniji.
 
mozak nema nishta s tim

Mi samo znamo da vi ne znate da ne popustamo a da ne izgleda tako.

[DramatisPersonae]

hocete da kazete da kada popushtate onda ne popushtate jer to samo tako izgleda; a da mi to ne znamo?
 
U svakom sluchaju, ste i kad niste, popustili. hahahaha

Drustvo i nacin zivota su uslovili podelu rada kao i podelu na "jache " i "slabije" polove.
A ako mi dash vremena da prochachkam po skriptama iz sociologije nakon sto zavrsim sa seminarskim rado cu ti dati par naslova na temu.

Hocu da kazem da sama snaga nema veze sa tim! Istina je doduse da su mozda zene odstupile zastrasene robusnijim i agresivnijim IZGLEDOM muzjaka ali to nema veze sa snagom vec sa nashom percepcijom.
NIKADA!

mali shmnji, ja htedoh reci da je testosteron podelio socijalnu strukturu, na jachi i slabiji pol, i svrsishodno s tim, zene i mushkarci preuzeli uloge.
Jer da su zene jachi pol, one bi luchile vishe testosterona.
I samim tim bi izgledale vishe kao mushko.

[Domaci izdajnik]

Danas je izašao tekst o francuskoj filozofkinji i književnici Simone de Beauvoir (Simon de Bovoar), životnoj saputnici i samosliocu Žan-Pol Sartra, ali i feministkinji. "Smisao njenog života staje u reč egzistencijalizam", kaže na početku članka. Dalje, a ono što bi moglo da nas zanima na ovoj raspravi, o njoj stoji:

„Osvajajte svoju slobodu“, ključne su njene reči izgovorene na studentskim demonstracijama 1968. u Parizu. Iako je već tada važila za militantnu feministkinju, one nisu bile upućene samo ženama, jer, kako je objasnila u „Drugom polu“, knjizi koja je označena kao feministička biblija XX veka, „nema slobodnih muškaraca bez slobodnih žena“. U istoj knjizi (čiji prevod „Plavi jahač“ obećava do kraja godine) Simon je iznela stav da se ne rađamo kao žene već to postajemo, i da nas na tom putu osujećuje naša kultura u kojoj je muškarac stub istorije, a žena nešto drugo.

- Simon je bila radikalna feministkinja, ali ne samo to. Bila je mondijalista. „Drugi pol“, knjigu koja je obeležila i moje sazrevanje, napisala je želeći da objasni šta je čini ženom. U startu je nisu zanimala ženska prava (koja je, usput, De Gol ukinuo jer „žene ionako glasaju kako im kažu sveštenici ili muževi“), do njih će doći kasnije. Simon ne definiše ženu kroz njenu prirodu već kroz akcije. Piše da su akcije muškarcu dozvoljene, čak se od njih očekuju, dok se ženama nameće da slede svoju prirodu, to jest da rađaju. U izdanju „Larusa“, s kraja četrdesetih, na primer, pod odrednicom „žena“ stoji „pratilja muškarca“ - podseća Danijel Salnav.

Simon se neizbežno dotiče i najbolnije teme - materinstva. U proputovanju kroz Ameriku otkriva da neke žene već koriste kontraceptivna sredstva, dok su u Evropi tabu. Zato postavlja opet jedno radikalno pitanje: da li Evropljanka baš uvek sledi svoju volju da postane majka? Naravno da ne, jer posle rata mnoge rađaju jer „im se desi“. Simon bira drugačiji put iako je lekar upozorava da joj otkucava biološki sat:
„Imam potrebu da se trošim, da se ostvarim, treba mi cilj da ga dosegnem, teškoće da prebrodim, jedno delo da ispunim. Nisam rođena za luksuz“.

„Nisam još nikoga srela ko je više od mene nadaren za sreću“. A to znači da Simon neizbežno zadire i u pitanje seksualnosti, pa čak i homoseksualnosti. Njenu trilogiju čine život, ljubav i sreća.
„Život je predivan kad čovek toga postane svestan“, zapisala je još u osamnaestoj. Ljubav je ubrzo pronašla, u svom rođaku (a kako drugačije kad joj je krug sužen - odrasta u strogoj katoličkoj porodici). Čvrsto rešena da sama svoju sreću bira, da se za nju bori, da ne pristane na ono što joj padne pod ruku, odlučuje se za Sartra, momka tri godine starijeg od nje, koji joj u svemu odgovara, osim...
Zajedno su bili anti-antikomunisti, tvrdili da je samo ekonomski nezavisan čovek (žena, takođe) slobodan čovek. Simon se za svoju slobodu upravo tako izborila. Mnoge žene još nisu. Francuskinje i danas traže da imaju iste plate kao muškarci, Iranke da štampaju svoj časopis „Drugi pol“, Balkanke da ne budu vazda za šporetom, dok su Švajcarkinje u kantonu Apencel Inerhoden tek 1990. dobile pravo glasa...



Ono meni najinteresantnije - njen odnos sa Sartrom... koji je bio uslovljen (o tom sam čitao još u prvoj godini studija)...

Prihvatila je surovi Sartrov uslov
- Simon i Sartr su se upoznali 1929, na početku studija filozofije na Sorboni. Nju je fascinirala njegova oštroumnost, njega njena lepota i pamet. Zaljubljuju se jedno u drugog. Simon to opisuje u memoarima, dok u devojačkim sveskama poverava i da je Sartr veoma oprezan prema njihovoj vezi, kao da baš ne bi da se veže. Pristaje na njegov uslov da može da ima i druge žene, štaviše, druge veze. Surov uslov, ali i razumljiv. On ima tek dvadeset pet godina - napominje Danijel Salnav. Simon se miri s patnjom, ali ne odustaje od njega, jer „Sartr je baš taj koga želim“.
Rečeno je da je Simon želela da žene što više liče na muškarce. Ali, to nije tačno. Sama je negovala i svoje ja i svoju ženstvenost!

Smatram da je ovo ponižavajuće za ženu-filozofa... za možda jedno od najvećih ženskih imena u novijoj istoriji čovečanstva. Pa bilo da je i Sartr taj... "pravi".

[lanavi]

Time je proklamacija opsteg pala pred sopstvenom slaboscu, duhovnom ili fizickom, ko bi ga znao. Ne mislim da je ovo samo greska zene-filozofa no i bilo koje zene i da ne postoji ista na ovom svetu sto bi smelo da pokopa ponos jedne osobe, makar bio u pitanju najveci um, najlepsi muskarac ili vanzemaljac...no iracionalnost opet potire sve racionalno koliko ono kvalitetno bilo, a nije jer bi onda bilo savrseno.

[DramatisPersonae]

nema slobodnih muškaraca bez slobodnih žena


Simon je iznela stav da se ne rađamo kao žene već to postajemo


dok se ženama nameće da slede svoju prirodu, to jest da rađaju.



„Imam potrebu da se trošim."

„Nisam još nikoga srela ko je više od mene nadaren za sreću“.


Ljubav je ubrzo pronašla, u svom rođaku

Nema slobodnih mushkaraca bez slobodnih zena? A ako zene nisu bile slobodne, to znachi da ni mushkarci nisu bili slobodni? A ako su pak oba pola bila u stanju suprotnom od slobode, kakve veze onda pol ima tu? Pogotovo jer nema sveze, jer stanja koja su ista ne mogu biti uslovljena jedno drugim. Bolje da je rekla: nema slodobnog seksa bez penisa i vulva, ili josh bolje da je cutala kad je to trebala da kaze. Pih, "nema slobodnih mushkaraca bez slobodnih zena"


Druga rechenica je opet nelogichna, tj. barem meni. Govori da se zene ne radjaju kao zene?
Bash me interesuje, da li ona smatra da zena treba da radja, ili bi trebalo da bezi od toga?
Da li su mushkraci mushkarci ako ne oplodjavaju zene? Ja smatram da jesu, jer biti polno odredjen (slichno kao shto ona tvrdi) ne odredjuje seksualna svrha osobe.
Ali, zashto ona misli da mi zene teramo da se one poradjaju? To je glupost, ni mi (mushkarci) sebe ne teramo da ih (zene) jebemo, nego je to neshto shto je prirodno, i shto je normalno. (normalno ako se posmatra sa gledishta prirode)
Dakle, zena nije zena ako ona vrshi svoju bioloshku funkciju, nego je zena ako se ona uzdigne od toga, i ako ona stavi svoju moc nad tim. Hmm... iskreno, seks jeste neophodan.
Da li je radjanje neophodno? Pa moglo bi se tako reci, jer seks tome sluzi, a seks je neophodan. Dakle, zena je zena samo ako se ona odrekne svoje bioloshke chinjenice, i svoje odrednice pola. Dakle, biti zena je za nju biti bespolan, shto znaci da ona ne posmatra zenu kao zenu, nego zenu kao socijalnog pojedinca. A to je opet glupo jer se ona poziva na to da mi (mushkarci) ugnjetavamo i ne dajemo zenama pravo da budu zene, tako shto vrshimo prirodan proces koji im sam po sebi odredjuje pol? Dakle, ako se bori za socijalni polozaj, nek se bori za socijalni polozaj, ali nek ne mesha svoju seksualnu odrednicu u svoje socijalno pravo, gde ce pokazivati to da joj nedostatak moci, tj. vishe neka pasivnost u seksu sprechava da ona bude socijalna persona? ma daj... rubbish.

(one zadnje tri rechenice sam izdvojio ne bi li se malo nasmejao)

[Domaci izdajnik]

Druga rechenica je opet nelogichna, tj. barem meni. Govori da se zene ne radjaju kao zene?

To je nastavak na filozofsku postavku egzistencijalizma koju je postavio njen Sartr koja kaže da se čovek ne rađa kao čovek, nego da to postaje. Kad to Sartr kaže on misli na to da je čovek slobodan da bira šta će postati, odnosno kao šta-čovek će se razviti.

Simon, kad kaže da se žena ne rađa kao žena, verovatno misli da žena još ima da bira šta će biti, i da to biranje ipak ima neku svoju žensku specifikaciju. Ja ne znam trenutno šta je to (pošto nisami čitao ništa od njenih radova), ali pretpostavljam da to podrazumeva neku vrstu ravnopravnosti sa muškarcem (na primer, žena nije žena ako služi muškarcu, ali ako je ravnopravna sa njim, a ipak drugačija, onda jeste žena, i za to, misli Simon, ona ima da se bori).

[DramatisPersonae]

ajde da ne dovodim u pitanje to shto ako je neshto drugachije od prvog, onda to drugo ne moze biti jednako prema prvom, jer se razlikuju;
ajde to shto pokushava da potpomogne sebi povezujuci prirodno stanje sa socijalnim stanjem odluchivanja;
nego to shto tvrdi da sve shto radi radi jer postoji neka linija zenstvenosti koju treba da prati, a to je ochito umeshanost fizioloshkog razvica bica.
Dakle, ako se zena rodila kao zena, bez bilo chije pomoci, ona ce i ostati zena, i isto vazi za mushkarce.

[Domaci izdajnik]

Pretpostavljam da ona ne misli da je žena u stvari žena samo zbog toga što ima ženski polni organ i drugačije grudi u odnosu na muškarca. Pretpostavljam da ona kad kaže "žena" misli na nešto drugo, pre svega na taj socijalni aspekt ženskog bića, pa otud njen feminizam kao odgovor na to šta žena treba da postane (borac za svoju slobodu, za svoj pol, i dalje za sebe kao pojedinačno žensko biće). Očigledno, pošto je živela u DeGol-ovoj Francuskoj u kojoj je bilo teško biti žena, i u kojoj je žena bila tretirana kao da nije ljudsko biće (tako piše u onom članku iz Blica).

Pošto zagovaram onu tezu da se čovek ne rađa čovekom nego da to tek (bira da) postaje, projektujući sebe, odgovara mi i ta teza da žena bira i postaje žena tek kroz sopstveni život (rad, projekat, istrajanju na njemu). I smatarm da je to odgovor na onaj tretman žene kao objekta za muškarca, na šta upućuje ako se kaže da je žena samo neko biće kao što je čovek, samo ima drugačiju fizičku konstituciju (koja joj daje zadatak da rađa i bude "ljubljena", opet kao objekat za muškarca). Žena kao neko ništa koje tek postaje žena kroz život - ovu tretira kao borca za sebe, kao onu koja može da bira šta će biti, pa tako i kao onu koja odbija da bude sluškinja muškarcu. Stoga, bravo za Simone de Beauvoir (mada je to prepisala od Sartra).

[DramatisPersonae]

Socijalno bice, po oformljivanju karaktera, stvaranju uslova i potencijalnosti za razvitak socijalnog bica kao uloge u drushtvu zaista ne bi trebalo dovoditi u pitanje sa polom.
Svaka socijalna odluka dolazi iz ili od konsekvenca pola.
Mushkarci odluchuju na jedan nachin, zene odluchuju na drugi shto potiche od same fizichke podele, ne od socijalne strukture.
Npr, u okruzenju gde vlada sila, nemocstvo zene (tj fizichki manjak sile) ce dovesti do posledica uslovljavanja. Kao shto je i moderni "ustanak" zenskog razmishljanja posledica promene pojma sile.
Dalje, sam oblik choveka na neki primitivan nachin odredjuje kako ce se prezentovati, evo npr. sama pojava moze da napravi predrasude kod ljudi, shto opet modifikuje tretman prema toj osobi, koja ce normalno, uslovljena tim ponashanjem da se ponasha drugachije. Da ponovo ne uplicem vec uchmali i isprani argument hormona i njenih uticaja na nashe ponashanje/prezentovanje.
Dakle, barem u nekom iole razumnijem i jasnijem svetu, pol vrlo utiche na socijalno bice, zato shto je socijalno bice samo integracija fizichkog bica. Ali, modernizacija (opet ja o modernizaciji i mehanizaciji) drushtva
pokazuje kako se mogucnost razuslovljena od fizichkih oblichja, raschinjava na jednake stvari ne praveci vishe naglashenje na fizichku pojavu, vec na samu mentalnu konstituciju (odatle dolazi snobizam) i inteligenciju (sa obzirom da je ovo doba inteligencije).
Da li su polovi drugachije oformljeni shto se tiche mentalne sposobnosti (inteligencije) je za mene ne istrazen fenomen, pa se ni ne obazirem na to, ali uslovi za uzgoj bunta, omogucavaju feministkinjama da prikupljaju paznju na sebe, samim tim omogucavajuci sebi da imaju bolji polozaj u startu. (bolji polozaj u startu, jer ako osobu posmatramo kao inteligentno bice, ne postoji polna razlika, pa samim buntom tj. skretanjem paznje na njih zene povecavaju polnu razliku i trude se da prevrnu stvari na svoju korist) Emancipovanje zena bi trebalo da prodje nenaglasheno, jer me iskustvo uchi da svako dizanje glasa stvara opozicioni glas, koji opet pogorshava uslove za koje se bore.

[Morella]

Ali, zashto ona misli da mi zene teramo da se one poradjaju? To je glupost, ni mi (mushkarci) sebe ne teramo da ih (zene) jebemo, nego je to neshto shto je prirodno, i shto je normalno. (normalno ako se posmatra sa gledishta prirode)

Ne postoji prirodno ,barem ne za coveka. Postoji nagonsko . Nagonsko nije uvek pozitivno.
Covek se odavno odvojio od prirode I nema vise svrhe ponasati se kao da smo I dalje deo  iste. Pogotovo kada zivimo otudjeni a pozivamo se na nasu pripadnost njoj kada nam zatreba argument koji je toliko kompleksan da zvuci savrseno pozvati se na nj jer je po difoltu smatran neoborivim.
Mogla bih da produzim ali izlazi iz domena teme.

[Truman]

Nagonsko je prirodno...

[Morella]

Sto nas opet ne cini jednim sa prirodom jer nagonsko podrazumeva nesto sto ide svojim tokom i sto je nepodlozno uticaju modernizacije.....